ELEMENTI VIa (16.

) GRUPE PSE

O, S, Se, Te, Po
Zajednički naziv – halkogeni elementi
O i S su nemetali, Se i Te su metaloidi, dok je Po radioaktivan metal
Zajednička elektronska konfiguracija: ns2np4 (šest valentnih elektrona)
Kiseonik i sumpor
NALAŽENJE U PRIRODI I DOBIJANJE

Kiseonik, O2, je najrasprostranjeniji hemijski element u Zemljinoj kori. Skoro 50% mase Zemljine kore je
sačinjeno od kiseonika. Takođe, ovaj nemetal se nalazi i u vazduhu (21 zapreminski procenat), a bez
njegovog prisustva život na Zemlji bi svakako bio nemoguć. U prirodi, kiseonik nastaje prirodnim procesom
fotosinteze.
6CO2 + 6H2O → C6H12O6 + 6O2

Dobijanje kiseonika

I) Industrijsko dobijanje
a) frakciona destilacija tečnog vazduha
b) elektrolilza vode

II) Laboratorijsko dobijanje

a) termičko razlaganje kalijum-hlorata: 2KClO3 → 2KCl + 3O2
b) termičko razlaganje živa (II) – oksida: 2HgO → 2Hg + O2
c) termičko razlaganje kalijum – nitrata: KNO3 → KNO2 + O2
d) katalitičko razlaganje vodonik – peroksida (hidrogena): 2H2O2 → 2H2O + O2

Sumpor se u prirodi može pronaći u elementarnom stanju, najčešće ispod naslaga peska, ali se njegovo
prisustvo može detektovati i u blizini vulkana. Kao i kiseonik, sumpor je biogeni element (proteini).

Dobijanje sumpora: 2H2S + SO2 → 3S + 2H2O

FIZIČKE OSOBINE

Pri normalnim uslovima, kiseonik je gas, bez boje, mirisa i ukusa, koji podržava gorenje. Slabo je rastvaran
u vodi, što je direktna posledica postojanja nepolarne kovalentne veze u molekulu O2. Teži je od vazduha.
Ozon, O3, je alotropska modifikacija kiseonika. Ozon je svetlo plavičast gas, u manjim koncentracijama
prijatnog mirisa. U prirodi nastaje pri električnom pražnjenju, u blizini aparata koji varniče, u
fotokopirnicama, a značaj ovog gasa je što nas štiti od UV zračenja. Dobija se u uređajima koji se nazivaju
ozonizatori, po reakciji:
3O2 ↔ 2O3

Sumpor je čvrstog agregatnog stanja, žute je boje i karakterističnog mirisa. Ne rastvara se u vodi.
Alotropske modifikacije sumpora: rombični i monoklinični. Plastični ili amorfni sumpor je amorfne
strukture, izgleda slično gumi, sastavljenje od dugih, lančastih, polimernih molekula. Nastaje naglim
hladjenjem proključalog sumpora.
HEMIJSKE OSOBINE

Jedinjenja kiseonika

U molekulu O2, postoji nepolarna kovalentna veza, odnosno dvostruka hemijska veza između dva atoma
kiseonika.
Oksidacioni brojevi: -2, -1, -1/2 ili +2 ( jedino u molekulu F2O)
Bez obzira što nije toliko reaktivan hemijski element, kiseonik se jedini sa gotovo svim hemijskim
elementima iz PSE u procesu koji nazivamo oksidacija. Oksidacija je hemijska reakcija u kojoj neki
hemijski element reaguje sa kiseonikom, pri čemu dolazi do nastajanja oksida. Oksidacija može biti tiha
(rđanje gvožđa, disanje….) ili burna (eksplozije). Kiseonik je posle fluora i ozona jedno od najjačih
oksidacionih sredstava.

Prema kiselo – baznim svojstvima, svi oksidi se mogu podeliti na:

1. Kiseli oksidi (anhidridi kiselina, najčešće oksidi nemetala) –

13.grupa -B2O3,
14.grupa - CO2, SiO2,
15.grupa - N2O3, NO2, N2O5, P2O3 (P4O6), P2O5 (P4O10),
16.grupa - SO2, SO3,
17.grupa - X2O, X2O3, X2O5, X2O7 (X – Cl, Br, I),

Hemijske reakcije:
kiseli oksid + voda → kiselina
kiseli oksid + baza → so + voda
kiseli oksid + bazni oksid →so

2. Bazni oksidi (anhidridi baza, uvek su oksidi metala) –

1.grupa - Li2O, Na2O, K2O
2.grupa - MgO, CaO, BaO
Prelazni metali:
FeO, CuO, MnO, CrO, Ag2O…..

Hemijske reakcije:
bazni oksid + voda → baza
bazni oksid + kiselina → so + voda
bazni oksid + kiseli oksid → so

3. Amfoterni oksidi (reaguju i sa kiselinama i sa bazama, nerastvorni u vodi) –

BeO, Al2O3, SnO, PbO, ZnO, MnO2, Cr2O3

4. Neutralni oksidi (ne reaguju sa kiselinama i bazama, nerastvorni u vodi ) – N2O, NO, CO

Peroksidi su binarna jedinjenja u kojima kiseonik ima oksidacioni broj -1. U peroksidima postoji takozvana
peroksidna veza ( −O−O−). Najvažniji peroksid je vodonik – peroksid ili hidrogen (H2O2). To je bezbojna
tečnost koja se koristi za izbeljivanje kose, vune, svile, kao oksidaciono sredstvo i kao antiseptik u medicini
(3%).
Jedinjenja sumpora

Oksidacioni brojevi – 2, + 4 i + 6

S-2 , vodonik – sulfid i sulfidi

Vodonik – sulfid ili sumpor – vodonik, H2S , je bezbojan gas, nešto teži od vazduha, jako neprijatnog mirisa
na pokvarena jaja i veoma otrovan. U vodi se dobro rastvara gradeći slabu i dvobaznu sumporvodoničnu
kiselinu. U prirodi se javlja kao slobodan u vulkanskim gasovima, naftnim bušotinama, a može nastati i
raspadanjem organskih supstanci koje sadrže sumpor. Nalazi se i u nekim mineralnim vodama (Vrnjačka
Banja, Ribarska Banja, Banja Koviljača). Za potrebe laboratorija i industrije se dobija direktnom sintezom iz
elemenata: H2 + S → H2S

-
Soli sumporvodonične kiseline su: HS – hidrogensulfidi i S2- – sulfidi. Vodonik – sulfid i sulfidi su jaka
redukciona sredstva.

Oksidi i kiseline sumpora

Sumpor (IV)-oksid je gas, bez boje, oštrog mirisa i izuzetno je otrovan (deluje nadražajno na organe za
disanje). Smatra se zagađivačem životne sredine. Nastaje sagorevanjem elementarnog sumpora na vazduhu
prema reakciji: S + O2 → SO2
Rastvaranjem sumpor (IV) – oksida u vodi, nastaje nastaje sumporasta ili sulfitna kiselina:
SO2 + H2O → H2SO3

Oksidacijom sumpor(IV) – oksida nastaje sumpor(VI) – oksid ili sumpor – trioksid: 2SO2 + O2 ↔ 2SO3
Ovaj oksid je anhidrid sumporne kiseline. Reakcijom sumpor (VI) – oksida sa vodom, nastaje sumporna ili
sulfatna kiselina: SO3 + H2O → H2SO4

Kako su oba oksida kisele prirode, mogu reagovati sa bazama ili baznim oksidima:

SO2 + 2NaOH→ Na2SO3 + H2O natrijum – sulfit

SO2 + CaO → CaSO3 kalcijum – sulfit
SO3 + Mg(OH)2 → MgSO4 + H2O magnezijum – sulfat
SO3 + K2O → K2SO4 kalijum – sulfat

Sumporasta ili sulfitna kiselina spada u klasu veoma slabih kiselina. Sumporna ili sulfatna kiselina je
bezbojna, uljasta tečnost, gustine 1,84 g/cm3. Koncentrovana sumporna kiselina (vodeni rastvor kiseline koji
ima najveću moguću procentnu koncentraciju) je higroskopna supstanca koja energično vezuje vlagu.
Prilikom razblaživanja ma koje kiseline, nikada ne smete dodavati vodu u kiselinu VUK, već u tankom
mlazu i veoma pažljivo dodajete kiselinu u posudu sa destilovanom vodom. Ova kiselina se smatra veoma
jakom kiselinom i zato u radu sa njom morate biti veoma obazrivi. Jako je dehidrataciono sredstvo.

Metali sa negativnim elektrodnim potencijalom (levo od vodonika) istiskuju vodonik iz razblažene

sumporne kiseline: Fe + H2SO4 razbl→ FeSO4 + H2

Jedno od specifičnih svojstava sulfata je da vezuju vodu i grade soli kristalohidrate:

CuSO4 • 5H2O bakar (II) – sulfat pentahidra (plavi kamen); FeSO4 • 7H2O gvožđe (II) – sulfat heptahidrat
(zelena galica) i Na2SO4 • 10H2O natrijum – sulfat dekahidrat (Glauberova so)
Primena sumpora: Koristi u medicini (lečenje kožnih bolesti), u poljoprivredi (sa suzbijanje korova), ali se
primenjuje i za dobijanje baruta, šibica i boja, u proizvodnji gume (vulkanizacija)

Primena SO2: Sredstvo za izbeljivanje svile, vune, i slame, uništava mikroorganizme pa se koristi za
dezinfekciju buradi za vino

Primena H2SO4: Koristi se za proizvodnju veštačkih đubriva, za punjenje akumulatora, u proizvodnji

lekova, ekspoloziva, boja, sintetičkih vlakana, za rafinisanje petroleja

Primena kiseonika: Kiseonik se u industriji troši za autogeno zavarivanje, sečenje i obradu metala. Vazduh
koji je obogaćen kiseonikom koriste ronioci i astronauti. Ovaj gas se koristi i u bolnicama kako bi se
bolesnicima olakšalo disanje.