15.

група (Vа) – ГРУПА АЗОТА

Елементи који припадају овој групи периодног система су:

У елементарном стању азот је гас, веома је стабилан и понаша се као инертан гас (двоатомни молекули у којима су
атоми повезани веома јаком троструком неполарном ковалентном везом) и налази се у ваздуху ( 79%) одакле се
добија фракционом дестилацијом (ТТ=-2100С, ТК=-195,80С). Азот се користи за пуњење авионских и аутомобилских
гума, за пуњење лампи (сијалица), као заштитни гас при заваривању, покретачки гас за паковање аеросол-боца (у
прехрамбеној индустрији означава се бројем Е-941).

Азот се разликује од осталих елемената групе јер може да гради вишеструке везе.
Фосфор се у елементарном стању јавља у три алотропске модификације:
бели фосфор
тетраедарска структура
нестабилан, веома реактиван (чува се под водом)
Пали се сам на око 500С, а уколико је фино спрашен и на собној темпрератури.
Светли у мраку – фосфоресценција.
Веома је отрован. На кожи ствара болне ране које тешко зарастају.
црвени фосфор
ланчаста структура
стабилнија алотропска модификација, много мање реактиван од белог фосфора
Тешко је растворан у скоро свим растварачима.
Није отрован.
Трећа алотропска модификација фосфора је црни фосфор
који је најстабилнији (добија се само под посебним условима и важан је теоријски).

Азот и фосфор су веома важни за живи свет – азот улази у састав аминокиселина које изграђују протеине и у
састав нуклеинских база које изграђују нуклеинске киселине, а фосфор улази у састав нуклеинских киселина,
фосфолипида који изграђују биолошке мембране и других једињења важних за функцију и опстанак сваке живе ћелије.
Арсен и антимон се јављају у две алотропске модификације: тетраедарске структуре (мање стабилне) и умрежене
слојевите структуре (стабилније). Веома су отровни, као и сва њихова једињења.
Бизмут има умрежену слојевиту структуру (није класична метална веза) и веома слабо проводи електричну струју.
Хемијске особине
У једињењима се јављају у оксидационим стањима од -3 до +5, а стабилнија су једињења са непарним
оксидационим стањима.
Једињења са негативним оксидационим стањем граде са елементима мање електронегативности (метали и
водоник). Сви елементи ове групе осим азота (NН3) граде нестабилна једињења са водоником (РН3, AsН3, SbН3, BiН3).
Понашају се као редукциона средства, а редукциона моћ расте дуж групе.
Једињења са позитивним степеном оксидације стварају са елементима веће електронегативности (кисеоник,
сумпор, хлор)(осим азота који је електронегативнији од сумпора, а има исту електронегативност као хлор). Стабилна су
једињења са оксидационим стањем +3 и +5 и киселог су карактера осим једињења бизмута (једињења са
оксидационим стањем +3 су искључиво базног карактера, а оксидационог стања +5 се тешко добијају и веома су јака
оксидациона средства).
Једињења азота се разликују од једињења осталих елемената групе по структури и хемијском понашању (због
малог полупречника, знатно веће електронегативност од осталих елемената групе и способности да гради вишеструке
везе). Азот може да гради једињења свих оксидационих стања од -3 до +5 која не могу да граде остали елементи групе
и ствара једињења која немају аналоге код осталих елемената групе.
 ЈЕДИЊЕЊА АЗОТА
Највеће количине азота у природи налазе се у ваздуху у елементарном стању одакле се технички добија
фракционом дестилацијом. Хемијски везан налази се у облику нитрата (чилска шалитра),
у протеинима и нуклеинским киселинама (у живим организмима).
Неопходан је за живи свет, па се нитрати користе као вештачка ђубрива.
NН3 амонијак Гас боцкавог непријатног мириса (ТК= -33,420С). Течни амонијак је веома добар растварач.
Добија се Хабер-Бошовим поступком:

(t=500-6000C, p=10-100atm, Pt-катализатор; гасови морају бити веома чисти)

Молекул је тетраедарске структуре (дипол), добро се раствара у води и базног је карактера:
неутрализација
амонијум-хидроксид амонијум-јон амонијум-хлорид
Амонијак (амонијум-хидроксид) је слаба база, па његове соли хидролизују кисело.
Амонијак је најважније једињење азота јер се од њега добијају сва остала једињења азота, а користи се и у
индустрији. Производи се индустријски у великим количинама. Користи се и у производњи боја за косу, за избељивање
косе и препарата за минивал.
Оксиди азота

N2О азот(I)-оксид (азот-субоксид) Гас без боје и мириса, слаткастог укуса. Кратко удисање изазива весело
расположење и смех, а у већој количини општу анестезију – „смешљиви гас“. Мање је отрован од осталих азотових
оксида. Добија се благим загревањем амонијум-нитрата:

На собној температури је стабилан и углавном није реактиван, а на вишим температурама је јако оксидационо средство
(загревањем се распада на елементарни азот и кисеоник).
NО азот(II)-оксид(азот-моноксид) Безбојан врло отрован гас. Индустријски се добија оксидацијом
амонијака. Тешко се добија директном синтезом (реакција је реверзибилна и јако ендотермна и практично се изводи у
пламену електричног лука, на температури изнад 2700 0С, а принос је око 5% – веома скуп процес):
Лако се оксидује кисеоником до азот(IV)-оксида:
N2О3 азот(III)-оксид (азот-триоксид) Постоји само као чврста супстанца плаве боје (ТК= -1020С). У
течном стању је делимично диспропорционисан, а са повећањем температуре расте степен диспропорционисања
(разлаже се на азот(II)-оксид и азот(IV)-оксид).
Слабо је киселог карактера:
- са водом даје слабу азотасту (нитритну) киселину
- неутралише базе
Нитрити у раствору хидролизују (соли слабе киселине).
NО2 азот(IV)-оксид (азот-диоксид) Отрован гас црвеносмеђе боје. На нижим температурама прелази
у безбојан димер азот-тетраоксид:
Киселог је карактера:
- са водом се диспропорционише дајући јаку азотну киселину и азот(II)-оксид

- неутралише базе
N2О5 азот(V)-оксид(азот-пентоксид) На собној температури је безбојна чврста супстанца која на
0
температурама изнад 0 С полако отпушта О2 и прелази у NО2. Добија се дехидратацијом азотне киселине.
Јако је киселог карактера – са водом бурно реагује дајући јаку азотну киселину:
Најважније киселине азота
НNО2 нитритна (азотаста) киселина слаба киселина
неутрализација

Нитрити су соли слабе киселине и у воденим растворима хидролизују базно. Редукциона су средства (лако се
оксидују до нитрата) и користе се као адитиви у сухомеснатим производима.
НNО3 нитратна (азотна) киселина јака киселина
неутрализација

Соли су нитрати и користе се у великим количинама као вештачка ђубрива (шалитре NaNО3, КNО3).
Азотна киселина се индустријски добија оксидацијом из амонијака:

Азотна киселина и њене соли су експлозивни и јака оксидациона средства. Азотна киселина раствара и племените
метале (све осим злата, платине, иридијума и родијума). Гвожђе и алуминијум се пасивизирају у концентрованој
азотној киселини чиме се зауставља даље растварање, али се растварају у разблаженој киселини.
Растварање бакра и сребра у азотној киселини:

HCN цијановодоник Веома је отровна супстанца (ТК=25,60С). Мирише на горке бадеме. Раствара се у води и
даје слабу цијановодоничну киселину чије су соли веома отровни цијаниди. Користи се у индустрији најлона и других
полимера. неутрализација

ЈЕДИЊЕЊА ФОСФОРА
Фосфор је у природи знатно распрострањенији у једињењима од азота. Налази се у фосфатима (нпр. Ca 3(PO4)2 као
минерал и у костима животиња), у живим организмима (у фосфолипидима, нуклеинским киселинама и другим
биомолекулима). Фосфор може да гради само једноструке везе, па се његова једињења разликују по структури и
особинама од једињења азота.

РН3 фосфин Молекул има тетраедарску структуру као и молекул амонијака, па се по аналогији са амонијаком
фосфору приписује оксидационо стање -3, а водонику +1. То није исправно јер фосфор и водоник имају исту
електронегативност, па је веза Р–Н неполарна ковалентна веза. Молекул фосфина није дипол и слабо се раствара у
води (за разлику од амонијака). Пошто се једињења фосфора лако добијају из елементарног фосфора фосфин нема
значајну примену.
Оксиди фосфора
Р4О6 фосфор(III)-оксид Бела отровна супстанца (ТТ=23,80С). Настаје реакцијом фосфора са ограниченом
количином кисеоника:
Слабо је киселог карактера – са хладном водом полако реагује дајући слабу фосфорасту (фосфитну) киселину:

Р4О8 фосфор(IV)-оксид На собној температури је чврста супстанца (непознате Mr), али у гасовитом стању састоји
се из молекула Р4О8. Слабо је киселог карактера и у води се полако раствара дајући једнаке количине фосфорасте и
фосфорне киселине:

Р4О10 фосфор(V)-оксид На собној температури је бела чврста полиморфна супстанца (у зависности од услова
могу настати три кристална облика). Веома је хигроскопан и везује чак и трагове воде, па се користи као средство за
сушење. Настаје реакцијом фосфора са довољном количином кисеоника:
Киселог је карактера и са водом даје фосфорну (фосфатну) киселину средње јачине:

Најважније киселине фосфора

Н3РО3 фосфитна (фосфораста) киселина правилније је писати формулу Н2РНО3 дипротична слаба киселина

Фосфити су у базној средини веома јака редукциона средства (оксидују се до фосфата). Фосфити алкалних метала су
лако растворни у води, а земноалкалних метала нешто слабије. Натријум-хидрогенфосфит и натријум-фосфит (NaНРНО3
и Na2РНО3) се користе као антисептици.
Н3РО4 orto-фосфатна (orto-фосфорна) киселина трипротична киселина средње јачине

Фосфати се растварају у киселинама:

добијање фосфорне киселине
добијање вештачког ђубрива (суперфосфат)
добијање вештачког ђубрива (троструки суперфосфат)
При загревању orto-фосфорне киселине и киселих фосфата ( 2000С) долази до дехидратације и полимеризације:

Na5Р3O10 натријум-трифосфат се додаје детерџентима због омекшавања воде.

Даљим загревањем долази до даље дехидратације и полимеризације чиме настају различите киселине нпр. (НРО 3)n
meta-фосфорна киселина, циклична триметафосфорна киселина (со ове киселине је натријум-триметафосфат Na3Р3O9
Грахамова со или калгон) итд. Соли ових полифосфорних киселина користе се као адитиви у храни (нпр. натријум-
хексаметафосфат Na6P6O18), а додају се детерџентима и омекшивачима за рубље због омекшавања воде (стварају
растворне комплексе са јонима земноалкалних метала), али загађују животну средину – отпадним водама одлазе у
реке и мора где служе као извор хране алгама, а због множења алги на површини воде сунчева светлост не може
допрети до планктона услед чега он угине, а затим угину и рибе јер остају без хране – ремети се ланац исхране и може
доћи до еколошке катастрофе.
Натријум-фосфат Na3РO4 се користи и за фосфатни поступак омекшавања воде: