Сумпор

Назив сумпор изведен је из

латинске речи sulphur и значи
камен који се прелива (лава).
Познат је још од давнина.
Сматрало се да је сумпор
хемијско једињење, али је 1777.
године Лавоазије потврдио да је
сумпор хемијски елемент.
Заступљеност у природи
 У природи се може наћи и у елементарном стању.
Сматра се да је елементарни сумпор вулканског
порекла или да је настао разлагањем једињења
која га садрже.
 Налази се у једињењима, у рудама, минералним
(сумпоровитим) водама и у вулканима.
 Као биогени елемент, сумпор је састојак неких
једињења у биљкама и животињама.
Својства сумпора

 Сумпор је жута кристална супстанца, у

чврстом агрегатном стању.
 Кристални сумпор постоји у две алотропске
модификације: ромбични и моноклинични,
које се разликују по начину повезивања
атома у простору.
 На собној температури сумпор чине
осмоатомни молекули. На вишим
температурама постоје молекули сумпора са
мање атома (6, 4 или 2), све до температура
на којима постоји атомски сумпор.
Својства сумпора:

 сумпор се не раствара у води, али се раствара

у неким органским неполарним растварачима,
као што је угљен-дисулфид,
 жут је,
 чврстог агрегатног стања, има већу густину од
густине воде,
 сумпор има карактеристичан мирис,
 сумпор није магнетичан.
Употреба сумпора
Сумпор се примењује у:
пољопривреди за спречавање болести биљака,
медицини за прављење препарата за лечење обољења
коже,
процесу производње гуме да би се постигла еластичност.
Тај се процес назива вулканизација,
производњи барута, шибица, боја и целофана.
Једињења сумпора

 Када се сумпор запали сагорева плавичастим

пламеном и при томе настаје сумпор(IV)-
оксид.
S + O2 → SO2
Својства и употреба SO2

 Сумпор(IV)-оксид је загушљиви гас без боје, не

гори и не подржава горење.
 Јако је отрован.
 Користи се за дезинфекцију винских буради и за
конзервисање сушеног воћа, затим за бељење
свиле, вуне, перја.
 У реакцији са водом сумпор(IV)-оксид даје
сумпорасту (сулфитну) киселину, H2SO3.
SO2 + H2O → H2SO3
Својства сумпорасте киселине
Индикатори

 Индикатори су супстанце које мењају боју у

зависности од средине у којој се налазе.
 Такве су многе природне боје, на пример, боја
вишања, црвеног купуса, малине и сл.
 Лакмус хартија је хартија натопљена бојом из
лишајева који расту у медитеранском
подручју.
Кисели оксиди

 Оксиди који у рекацији са водом граде

киселине називају се кисели оксиди.

SO2 + H2O → H2SO3

SO3 + H2O  H2SO4

Добијање сумпорне киселине

 Сумпор(VI)-оксид се не може добити сагоревањем

сумпора или једињења која садрже сумпор. Добија се
оксидацијом сумпор(IV)-оксида на повишеној
температури (али се лако на тој температури и
разлаже).
2SO2 + O2  2SO3

 Сумпорна (сулфатна) киселина се добија реакцијом

сумпор(VI)-оксида са водом.
  SO3 + H2O  H2SO4
Испитивање својстава сумпорне
киселине
Испитивање својстава
концентроване сумпорне киселине

 Концентрована сумпорна киселина има способност да

одузима воду супстанцама, и за њу се каже да је јако
дехидратационо средство.
 Када се разблажује водом, ослобађа се велика количина
топлоте. Због тога се при разблаживању киселина додаје у
воду, а не вода у киселину.
Употреба сумпорне киселине

Користи се:
у акумулаторима,
за производњу вештачких ђубрива,
експлозива,
боја,
вештачких влакана,
лекова,
детерџената итд.
Сумпороводоник и
сумпорводонична киселина
 Сумпор гради са водоником водоник-сулфид чијим се
растварањем у води добија сумпорводонична киселина.

H2 + S  H2S

 Водоник-сулфид је отровни гас који мирише на

покварена јаја. Мирис се може осетити у неким
бањским сумпоровитим водама. Има га и у вулканским
гасовима, а настаје и током труљена угинулих
организама.
 Подела и добијање киселина

 кисеоничне
 бескисеоничне

*азот у реакцији са водоником гради базну супстанцу

Домаћи задатак

 Одговорити у свесци на питања из уџбеника

на страни 33.
 Питања и задаци у радној свесци на странама
32–35.