SADRAJ

Uvod................................................................................................................................2 Istorijat............................................................................................................................3 Nalaenje u prirodi.....................................................................................................3 Dobijanje olova ..........................................................................................................3 Fizike osobine ...........................................................................................................4 Hemijske osobine ......................................................................................................5 Soli ..................................................................................................................................6 Olovo u benzinu .........................................................................................................7 Neeljena dejstva olova ..........................................................................................8 Metalurgija olova ......................................................................................................9 Proizvodnja ..................................................................................................................9 Upotreba olova i njegovih legura.........................................................................9 Zakljuak.....................................................................................................................10 Literatura......................................................................................................................11

UVOD

Metali i legure su materijali koji se odlikuju nizom karakteristinih, povoljnih osobine zbog kojih su osnova savremene tehnike. Neke metale i legure kao npr. Bronzu i elik ovek proizvodi ve vie hiljada godina. Prema Mendeljejevom prirodnom sistemu elemenata, od 104 elementa, vie od 70 spada u grupu metala, dok svega 30 spada u grupu nemetala i metaloida. Od velikog broja metala oko 30 se upotrebljava u industriji, uglavnom u legurama a manje kao isti metali. Zbog svoje hemijske aktivnosti, skoro svi metali se u prirodi nalaze u vidu hemijskih jedinjenja i to: oksidnih, sumpornih, karbonatnih, silikatnih i drugih, koji ulaze u sastav razliitih mineralnih sirovina. Izuzetak su samorodni i hemijski stabilni metali: zlato, srebro, platina i donekle bakar. Prirodna mineralna sirovina koja sadri metal, ije je izdvajanje industrijskim postupkom ekonomino, naziva se rudom. Neke rude, naroito obojenih metala, su kompleksne tj sadre vie od jednog korisnog metala.

OLOVO (Pb=207,19)

ISTORIJAT Iako je bilo poznato jo u antiko doba, olovo nije bilo u upotrebi tako kao bakar. U Vavilonu kamenje mostova bilo je povezano gvozdenim sponama koje su bile zalivene olovom. Olovo je hemijski element broja 82.

NALAENJE U PRIRODI Glavni mineral olova je olovo-sulfid (PbS) ili galenit. Ovaj mineral se nalazi u starim nalazitima u SAD, Engleskoj itd. On je esto srebronosan. Za dobijanje olova se esto moe upotrebiti olovo-karbonat (PbCO3 ) ili cerusit.

DOBIJANJE OLOVA

Prvi deo jeste koncentrisanje rude - flotacija (ona se primenjuje za koncentrisanje svake rude). Ruda se usitni, a zatim unosi u bazen sa vodom. Bazen ima mealicu i pumpu za uduvavanje vazduha. Dodaju se tenzidi (povrinski aktivne supstance) "penuavac" (adsorbuje su na granici vazduh/voda - sastoji se od manjeg polarnog dela koji se vezuje za molekule vode, i veeg nepolarnog, koji se vezuje za molekule vazduha) i "kolektor" (polarni deo se selektivno veje za mineral, a nepolarni time ini mineral hidrofobnim). Baloni vazduha stabilizovani penuavcem i estice minerala sa kolektorom se meusobno veu i isplivavaju na povrinu odakle se mineral sakuplja.

Galenit se prvo pri na oksid. 2PbS + 3O2 -> 2PbO +2 SO2

Koji se redukuje uz pomo ugljenika. PbO + C -> Pb + CO

FIZIKE OSOBINE Olovo je plavo-siv metal, sjajan kada nije korodiran. Mekan je do te mere da se moe otetiti noktom ili sei noem. Kovno je na hladnoi ali vrlo malo tegljivo. Tee je od svih obinih metala (gustina je 11,3). Topi se na 327 oC a kljua na 1500oC isputajui otrovne gasove.

Agregatno stanje Temperatura topljenja Temperatura kljuanja Molska zapremina Toplota isparavanja Toplota topljenja Pritisak zasiene pare Brzina zvuka

vrsto 600,61 K (327,46 C) 2.022 K (1749 C) 18,2610-3 m /mol 177,7 kJ/mol 4,799 kJ/mol 4,2110-7 Pa (600 K) 1.260 m/s (293,15K)

HEMIJSKE OSOBINE Olovo na vazduhu tamni, usled stvaranja baznog karbonata, ali je ova promena povrinska. U prisustvu ugljen-dioksida (CO2) rastvara se u istoj vodi jer se gradi jedan karbonat koji je lako rastvoran i otrovan. Ovo rastvaranje se ne vri ako voda sadri sulfate, koji daju nerastvornu so olova. Olovo-sulfat prijanja uz metal pa je usled toga mogue da se, bez bojaznosti, upotrebe olovne cevi za izvorsku i renu vod, ali ne i za kinicu. Olovo je dosta otporno prema razliitim hemijskim agensima. Ono se oksiduje na crvenom usijanju i rastvara se u azotnoj kiselini. Njegova otpornost prema sumpornoj kiselini (H2SO4) je omoguila da se upotrebi u olovnim komorama.

JEDINJENJA
OKSIDI Olovosuboksid (Pb2O) je crni prah koji se dobija arenjem oksalata.

Olovomonoksid (PbO) se dobija zagrevanjem metala na vazduhu. To je uti prah koji se takoe naziva masikot. Topljenjem se pretvara u uto-narandzaste ljuske, olovnu gle koja se upotrebljava u slikarstvu. Olovo-oksid je bazni oksid iz kojeg se dobija olovo-hidroksid (Pb(OH)2), belo talog kao i soli olova.

Meoviti oksid (Pb3O4) ili minjum je crveno-narandzasti prah, koji nastaje oksidacijom olovo-okisda. Upotrebljava se za zatitu gvoa od ranja i u slikarstvu za dobijanje kristalnog stakla ili emajla. Kiseline ga razlau na olovooksid, koji se nalazi u obliku soli, i olovo-dioksid.

Olovodioksid (PbO2) je mrko crne boje. To je oksidaciono sredstvo i anhidrid kiseline pa daje plubate. Upotrevljava se u akumulatorima.

SOLI Olovohlorid (PbCl2) se dobija zagrevanjem olovo oksida sa hlorovodoninom kiselinom (HCl). To je beo prah lako rastvoran u kljualoj vodi. Ako se na rastvor olovo hlorida u hlorovodoninoj kiselini dejstvuje hlorom dobije se plumbihlorid (PbCl4). To je uta tenost koja se pui na vazduhu. Olovo bromid (PbBr 2) i olovojodid (PbJ3) su it talozi slini hloridima.

Olovosulfid (PbS) se nalazi u prirodi kao mineral galenit. Kristalie se u obliku kocki, metalnog je sjaja. To je glavni mineral olova koji se takoe upotrebljava za gleanje u lonarstvu. Dobija se u obliku crnog taloga dejstovom vodonik sulfata na rastvor olovnih soli.

Olovosulfat (PbSO4) se nalazi u prirodi u kristalnom obliku (anglezit). To je beo prah nerastvoran u vodi.

Olovonitrat (Pb(NO3)2) dobija se rastvaranjem olovo oksida u azotnoj kiselini ( NO3). Olovo acetat je glavna rastvorna so olova. Sa kalijum hormatom daje uti talog olovo hromata, koji se upotrebljava u slikarstvu pod imenom hromno uta.

Olovoazit (PbN6) je vrlo eksplozivan i esto zamenjuje ivine flumate u upotrebi.

Olovokarbonat (PbCO3) kristalan, neutralan olovo karbonat nalazi se u prirodi kao mineral cerusit. Sintetiki, bazni karbonat olovo je olovno belilo 2PbCO3*Pb(OH)2. Dobija se dejstvom ugljen dioksida na olovo koje se nalazi u dodiru sa siretnom kiselinom (holandski proces), ili na rastvor baznog olovo
6

acetata (francuski proces). Pod nazivom olovno belilo upotrebljava se kao boja. Meutim, usled toga to je otrovan njegova upotreba u Francuskoj je zakonom ograniena. Ovo jedinjenje se takoe upotrebljava u spojevima. Umereno zagrevan gubi ugljen-dioksid u pretvara se u narandzastu smesu koja sadri minijum, olovo oksid i karbonat.

Olovosilikat (PbSiO3) se dobija zagrevanjem smese silicjum dioksida i olovo oksida. Ako se smesi doda kalijum karbonat dobija se industrijski kristal, tras, flint staklo koje je kao voda bistro i jako prelama svetlo.

OLOVO U BENZINU

U trci da se napravi to bri automobil sa to efikasnijim motorom od sredine 1920. godine uveden je u upotrebu takozvani olovni benzin. Od prvog benzina, iji se oktanski broj nalazio izmeu 40 i 60, do danas razvio se visokooktanski benzin sa oktanskim brojem od 89 do 98. Prilikom nekontrolisanog eksplozivnog (trenutnog) sagorevanja visikooktanskog bezina bez olova u cilindru motora generie se snaan udarac na klipove (sa stepenom kompresije od 17:1) to za posledicu ima ubrzano habanje pokretnih delova motora. Da bi se motor zatitio od ovih udara u benzin se kao aditiv godinama dodavalo alkil-olovo (tetrametil- ili tetraetil-olovo). Uloga alkil-olova je bila da uspori proces eksplozivnog sagorevanja tako da je na taj nain titilo motor, a nije smanjivalo njegove performanse. Koliina olovnih aditiva dugi niz godina dostizala je vrednosti od oko 0,5 do 1,1 g po litru visokooktanskog benzina. Sa razvojem drumskog saobracaja i sa porastom potronje benzina u svetu su se godinje troile stotine hiljada tona olova samo kao aditiv za benzin. Prilikom sagorevanja benzina i olovo se oksidovalo tako da se fina praina izbacivala kroz auspuhe du svih auto saobraajnica. Posledice prisustva olova u ivotnoj sredini oveka su dostigle nesluene razmere. Olovo je bilo prisutno svugde oko nas: u vazduhu, u vodi i u hrani. ovek je, dakle, nesvesno unosio olovo u organizam u preteranim koliinama. Efekti

trovanja, u visoko razvijenim zemljama do sedamdesetih godina, su dostizali takav obim da se niko nije vie mogao zatititi. Pretpostavlja se da je vie od 20% stanovnitva u razvijenim zemljama bilo u ozbiljnoj opasnosti. Najugroenija su bila i danas ostala deca. Iz tih razloga poetkom sedamdesetih preduzete su razne mere da se sadraj olova u benzinu znatno smanji, a osnovni motiv za to bilo je evidentno trovanje ljudi.

NEELJENA DEJSTVA OLOVA

Do sada je dokazano da olovo ima samo nekancerogene efekte na zdravlje ljudi, meutim, ti efekti su poraavajui. Pokazalo se da je najbolji indikator za trovanje olovom sadraj olova u krvi ljudi. Za razliite koncentracije olova u krvi dokazane su sledee negativne posledice po zdravlje: Akutni efekti (efekti koji se momentalo ispoljavaju) Smrt deteta ako koncentracija olova pree vrednosti od 125 g/dm3 u krvi (1 g je ravan milionitom delu jednog grama); Oteenje mozga kod odraslih pri koncentracijama od oko 100 g/dm3 krvi ili 80 g/dm3 krvi kod dece; Gastrointestinalne smetnje kod koncentracije olova u visini od 60 g/dm3 krvi. Hronini efekti (dugotrajni efekti) Anemije kod odraslih za koncentracije olova u krvi koje se kreu u intervalu od 50 do 80 g/dm3; Neuroloke smetnje kod odraslih za koncentracije olova u krvi koje se kreu u intervalu od 40 do 60 g/dm3; Konstatovana je smanjena reproduktivna mo kod odraslih mukaraca za koncentracije olova u krvi koje se kreu u intervalu od 40 do 60 g/dm3; Vec koncentracije od 10 do 30 g/dm3 kod dece izazivaju smanjenje koeficijenta inteligencije, usporavanje rasta, slabljenje sluha i slino, dok kod odraslih (kao i kod dece) ove koncentracije oteuju bubrege, nervni sistem i imuni sistem.

Kao prvi preduzet korak protiv trovanja olovom bio je da se smanji upotreba aditiva olova u bezinu na manje od jedne petine. Ta koncentracija, neto manja od 0,15 g/dm3 benzina, je na zapadu postignuta jo krajem sedamdesetih godina. I dan danas koncentracija olova ostaje na istom nivou u olovnim benzinima.

METALURGIJA OLOVA

PROIZVODNJA U rude olova uglavnm spadaju galenit i ceruzit, koji je esto spojen sa karbonatima cinka i elika. Posle obogaivanja floatacijom, najvie se za dalju preradu rude koristi metod prenja i redukcije. Prenje u Dvajtovoj i Lojdovoj pei daje oksid koji se u pei sa trupom redukuje pomou ugljenika i ugljen-monoksida.Dobija se sirovo olovo koje treba preistiti od ljake, koja sadri sulfid bakra i elika i arsenid eleza. Preiavanje sirovog olova ostvaruje se korienjem razliitog afiniteta olova i nekih neistoa prema kiseoniku i sumporu i zbog obrazovanja odreenih jedinjenja koja su tee topiva od olova. Primenjuje se i eletro litiko preiavanje. UPOTREBA OLOVA I NJEGOVIH LEGURA Olovo je vano u primeni zbog svoje kovnosti, nske take topljenja i dobroj otpornosti prema atmosferskoj koroziji. Primenjuje se za iradu cevovoda u hemijskoj industriji i graevinrstvu, za spojeve, za limove za prevlaenje olovnih komora u proizodnji sumporne kiseline. Olovo je isto tako korisno i za zatitu od x i zraenja, koje zadrava jer ima veliku gustinu. Glavna legura olova je sa antimonom, tzv. tvrdo olovo. Legirano sa 8-10% koristi se za izradu akumulatorskih ploa; sa 3% je olovo za lovaku samu. Legure olova

sa kalajem koriste se za lemljenje, a sa antimonom i kalajem za tamparska slova, ili kao antifrikcione legure; elektrini osigurai su legure olova i bizmuta sa malo kalaja. Najzad, hemijska jedinjenja olova mnogo se koriste kao boje (minijum), kao anti detonatori (tetrasil olovo), itd.

ZAKLJUAK

Olovo kao jedan veoma koristan metal pogodan je za mnoge primene, mekan metal, velike gustoe i niske take topljenja. U prirodi se olovo najee javlja u vidu sulfida. Prenjem se rude prevodi u oksid ijom redukcijom nastaje sirovo olovo. Sirovo olovo sadri: bakar, antimon, arsen, bizmut, cink, sumpor, kalaj, srebro i zlato. Ali se njegova primena sve manje uzima u obzir zbog svoje toksicnosti. Najbolji primeri za to su njegova primena kod benzina gde je nainio velike tete pridonoj sredini a i mnoga trovanja kod ljudi.

10

LITERATURA

dr Dragan Miti, Tehniki Materijali, Fakultet zastite na radu, Ni Libraire Larousse, izdavacko preduzece Vuk Karadzi, Beograd, 1973 www.wikipedia.com

11