UNIVERZITET BIJELJINA,

FARMACEUTSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA OPŠTA I

NEORGANSKA HEMIJA 2
TEMA RADA: Elementi 1. grupe periodnog sistema (alkalni
metali)

Mentor: Student:
Dr. Časlav Lačnjevac Lazar Stajić 386/16

Bijeljina, jun 2017. god

Sadržaj

1 UVOD...................................................................................................................................... 3

2 ALKALNI METALI................................................................................................................ 3

2.1 Rasprostranjenost........................................................................................................................ 4

2.2 Litijum......................................................................................................................................... 4
2.2.1 Nalaženje u prirodi.............................................................................................................................5
2.2.2 Dobijanje............................................................................................................................................5
2.2.3 Svojstva..............................................................................................................................................5

2.3 Natrijum...................................................................................................................................... 5

2.4 Kalijum........................................................................................................................................ 6

2.5 Rubidijum.................................................................................................................................... 6

2.6 Cezijum........................................................................................................................................ 7

2.7 Francijum..................................................................................................................................... 7

3 JEDINJENJA ALKALNIH METALA..................................................................................... 7

4 ZAKLJUČAK........................................................................................................................ 11

5 LITERATURA...................................................................................................................... 12
 1 Uvod

Grupi alkalnih metala pripadaju: litijum (Li), natrijum (Na), kalijum (K), rubidijum (Rb),
cezijum (Cs) i francijum (Fr). Zajednička oznaka za elektronsku konfiguraciju ovih
elemenata je nS1. Vrednost oksidacionog broja u jedinjenjima jonske prirode je +1; grade
jednovalentne bezbojne katjone.

Njihovo otkriće je najčešće bilo povezano sa uvođenjem novih metoda za ispitivanje

supstanci. Tako je engleski hemičar Hemfri Devi vršeći elektrolizu rastopa soli izolovao
1807. godine dva nova elementa – kalijum i natrijum.

2 Alkalni metali

U elementarnom stanju atomi alkalnih metala povezani slabom metalnom vezom

grade metalnu kristalnu rešetku. Zbog angažovanja samo jednog elektrona veza je slaba,
stoga imaju nisku temperaturu ključanja i malu gustinu (plivaju na vodi). Male su tvrdoće
tako da se mogu seći nožem. Porastom atomskog broja u grupi rastu i jonski radijusi i
gustina, dok temperature topljenja i ključanja opadaju. Srebrnastobele su boje, dobri su
provodnici toplote i elektriciteta. Prvi član grupe, litijum, ima drugačija pojedina svojstva
od ostatka grupe. Tako je po nekim osobinama sličniji magnezijumu nego natrijumu.
Veoma male dimenzije atoma litijuma i još manje njegovog jona uzrokuju veće jačine
metalne veze u kristalnoj rešetki u odnosu na ostale alkalne metale. Zbog toga je litijum
znatno tvrđi od njih, a ima i višu temperaturu topljenja i ključanja. Alkalni metali boje
plamen karakterističnom bojom što se koristi za njihovo dokazivanje u analitičkoj hemiji.

Li - crveno

Na - žuta

K -ljubičasto

Rb - crvenoljubičast

Cs – Plavoljubičast

Prema hemijskom ponašanju alkalni metali čine grupu međusobno najsličnijih

elemenata u periodnom sistemu elemenata. Energija jonizacije opada porastom atomskog
broja. Vrednosti za prvu jonizacionu energiju su veoma niske (niže od ostalih elemenata).

3
Alkalni metali imaju najniže vrednosti za koeficijente elektronegativnosti u odnosu na sve
elemente u periodnom sistemu. Iz toga proizilazi njihov pozitivan oksidacioni broj bez
obzira sa kojim elementom gradili jedinjenje. Na osnovu redoks-potencijala može se
zaključiti da su to najreaktivniji metali i najjača redukciona sredstva.

Litijum se upotrebljava kao redukciono i dehidrataciono sredstvo. Koristi se kao

katalizator, za izradu legura i galvanskih elemenata.

Natrijum se koristi kao redukciono sredstvo, u industriji boja, lekova, plastičnih

masa, za proizvodnju Na-jedinjenja. Sijalice punjene parama natrijuma daju žutu boju
svjetlosti koja prodire kroz maglu i prašinu.

Kalijum se koristi kao redukciono sredstvo, u industriji sapuna, za proizvodnju

veštačkog đubriva, u proizvodnji kiseonika tako što kalijumsuperoksid KO 2 kada veže CO2
daje O2.

2.1 Rasprostranjenost

U prirodi se alkalni metali nalaze samo u vidu jedinjenja, najčešće u sastavu silikata
i alumosilikata. Dok su natrijumova i kalijumova jedinjenja veoma rasprostranjena,
jedinjenja ostalih alkalnih metala se javljaju u malim količinama.

Natrijumova jedinjenja su toliko rasprostranjena da je teško naći uzorak supstance bez

tragova natrijuma (dokaz za to je natrijumova žuta boja u plamenu). Najviše natrijuma ima
u alumosilikatima, kamenoj soli, čilskoj šalitri i kriolitu. Kalijuma u zemljinoj kori ima
manje nego natrijuma. Najviše ga ima u obliku silikata iz kojih ga biljke ne mogu koristiti
iako je veoma značajan za njih. Silikati se ne mogu koristiti ni kao ruda za dobijanje
kalijuma. Litijum se javlja u nekim silikatima i fosfatima, dok se rubidijum i cezijum
nalaze uz ostale alkalne metale u alumosilikatima i prirodnim ležištima kalijumovih
jedinjenja.

2.2 Litijum

Litijum (grčki lithos, kamen), oznaka Li, najlakši od svih poznatih metala, redni broj 3 u
periodnom sistemu elemenata, atomske težine 6,94, specifične težine 0,534 (pri 20 stepeni
Celzijusa), predstavlja smešu dva izotopa 7Li(92,6%) i 6Li(7,4%).

Otkrio ga je Johan Arfvedson 1817. godine. Dat mu je naziv litijum jer se tada verovalo da
se može naći isključivo u sastavu minerala. Metal je kasnije, 1855. izolovan elektrolizom
njegovog hlorida. Atomsku težinu mu je odredio Ričards pretvaranjem litijum-hlorida u
litijum-perhlorat.

4
2.2.1 Nalaženje u prirodi

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 0,0018 %, ali je i pored male procentualne

zastupljenosti veoma čest. Za razliku od ostalih alkalnih metala, litijum se u prirodi nalazi u obliku
silikata.

Minerali koji ga sadrže su lepidolit, spodumen, ambligonit i petalit, od kojih neki i služe kao
polazna sirovina za njegovo dobijanje. Najveća ležišta rude litijuma su u Čileu, Kanadi,
Francuskoj, Nemačkoj i SAD. Pronađen je i u pepelu mnogih biljaka kao što je duvan, ali i u mleku
i krvi.

2.2.2 Dobijanje

Dobija se ekstrakcijom iz minerala na razne načine, ali se svi oni zasnivaju ili na
slabijoj rastvorljivosti litijum-karbonata, a u odnosu na karbonate drugih alkalnih metala ili
na rastvorljivosti litijum-hlorida u alkoholu. Takođe, litijum se može dobiti elektrolizom
stopljenog litijum-hlorida.

2.2.3 Svojstva

U čistom stanju i u odsustvu vazduha, ima srebrnastometalni sjaj, po čemu liči na

natrijum i kalijum, ali je od njih tvrđi. Takođe, ima i višu tačku topljenja, koja iznosi
186°C, a ključa na oko 1.336°C. Gustina iznosi svega 0,534 i predstavlja najmanju gustinu
od svih čvrstih elemenata. Prilično je isparljiv i njegova para boji plamen Bunzenove
grejalice karmin crveno, što se koristi prilikom kvalitativne analize njegovih soli. Ima
najveću specifičnu toplotu od svih elemenata i ona iznosi 0,96 na 50°C. Na vazduhu gori
blještavom belom svetlošću poput magnezijuma, gradeći monoksid, ali druge okside gradi
teže. Sa vodonikom se jedini na crvenom usijanju gradeći litijum-hidrid, a sa azotom
litijum-nitrid. Direktno se jedini i sa halogenima i sumporom i može se reći da je hemijski
aktivan, ali manje od drugih alkalnih metala. Burno reaguje sa kiselinama, a u reakciji sa
vodom se ne pali, čak ni ako voda ključa.

2.3 Natrijum

Natrijum (Na, lat. natrium) je element IA grupe sa atomskim brojem 11. Jedini
stabilni izotop mu je 23Na. Natrijum je mekan, srebrno-beo, veoma reaktivan metal.

Otkrio ga je engleski hemičar ser Hamfri Dejvi (engl. Sir Humphry Davy) 1807.
elektrolizom masne sode (NaOH). Elementarni natrijum ne postoji na Zemlji zato što na
vazduhu lako oksidira, a i burno reaguje sa vodom, tako da se mora čuvati u ne-
oksidujućim sredinama tečni ugljovodonici).

Jon natrijuma je rastvorljiv u vodi, te je prisutan u okeanima i svim delovima

stagnirajuće vode uglavnom u obliku NaCl (kuhinjska so) Natrijum je element suštinske

5
važnosti za životinje, ljude i neke vrste biljaka, a katjoni natrijuma spadaju među
najvažnije unutarćelijske katjone, i neophodni su za održanje ćelijske membrane. Katjoni
Na+ deluje u suprotnosti sa katjonima kalijuma K+ da bi izgradili elektrostatički naboj na
ćelijskim membranama i na taj način preneli nervne impulse. Katjoni Na+ pripadaju V
grupi katjona i boje plamen u intenzivno žutu boju.

Natrijum je reaktivniji od litijuma, ali je manje reaktivan od kalijuma. Mali komad

natrijuma će sa vodom reagovati burno: zapaliće se i brzo će se kretati po površini vode, a
veliki komad će eksplodirati.

Najvažnija jedinjenja natrijuma su: natrijum-hlorid (NaCl), natrijum-nitrat (čilska šalitra),

natrijum-karbonat, natrijum-bikarbonat, ...

2.4 Kalijum

Kalijum (K, lat. kalium) je metal IA grupe. Najbitniji minerali kalijuma su silvin,
silvinit, karnalit, kainit, langbeinit i razni aluminosilikati. Važna jedinjenja kalijuma su
kalijum oksid, kalijum peroksid, kalijumsuperoksid, kalijum hidroksid (koji je veoma jaka
baza), kao i mnoge soli. Skoro sve soli kalijuma dobro rastvorljive u vodi. Važno jedinjenje
za hemiju je takođe kalijum permanganat. Katjoni kalijuma su glavnim katjonima unutar
ćelije i neophodni su za funkcionisanje ćelijske membrane. Katjoni K+ pripadaju V grupi
katjona.

2.5 Rubidijum

Rubidijum (Rb, lat. rubidium) je alkalni metal IA grupe. Ima 30 izotopa čije se
atomske mase nalaze između 75-98. Postojan je samo jedan - 85. U prirodi se javlja i
njegov izotop 87. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 90 ppm (engl. parts per
million), u obliku minerala lepidolita (KLi2Al(OH, F)2Si4O10) i karmalita.

Otkrili su ga Robert Bunzen i Gustav Robert Kirhof u Hajdelbergu, u Nemačkoj 1861.

godine.

Poznati su njegovi oksidi, soli neorganskih kiselina i nekoliko organometalnih kompleksa.

Nijedno od tih jedinjenja nema praktičnu primenu.

U čistom obliku rubidijum je metal srebrnosive boje. Ima slične hemijske osobine kao i
kalijum, samo je još reaktivniji od njega. Na vazduhu se sam od sebe pali, a sa vodom
reaguje eksplozivno.

6
2.6 Cezijum

Cezijum (Cs, lat. caesium) - alkalni metal IA grupe. Ime potiče od latinske reči
plavičasto. Mineral cezijuma je polucit (CsAlSi2O6). Zastupljen je u zemljinoj kori u
količini od 3 ppm (eng. parts per million). Gori plavo-ljubičastim plamenom.

2.7 Francijum

Francijum (fr, lat. francium) - alkalni metal IA grupe. Ime je dobio po Francuskoj.
Francijum je najreaktivniji radioaktivan element. Otkriven je 1939. godine u Francuskoj od
strane Marguerite Perey. Francijum rastvara vodu, reaguje uglavnom sa kiselinama.

3 Jedinjenja alkalnih metala

NaCl - natrijum-hlorid - Nalazi se u obliku prozirnih kristala. kristali su u obliku kocke o

koordinacioni broj NaCl je 6/6, što znači da je 1Na+ jon povezan sa 6Cl- jona a i obratno.
U prirodi je rasprostranjen u obliku kamene soli i dobija se običnim rudarskim kopanjem.
Ulazi u sastav morske vode (2,7%), odakle se dobija isparavanjem vode. NaCl u obliku
kamene soli je češći nego u obliku morske soli. NaCl se upotrebljava kao začin u prehrani.
Upotrebljava se proizvodnji NaCl, NaOH, Na2CO3, Na2SO4...

Kuhinjska so hemijski - natrijum hlorid (molekulska formula NaCl) je jedno od

najrasprostranjenijih hemijskih jedinjenja u prirodi. Čovek često koristi kuhinjsku so u
svojoj ishrani kao začin ili kao sredstvo koje utiče na kvalitet i brzinu pripremanja hrane.

Natrijum hlorid je bela kristalna supstancija, veoma dobro rastvorljiva u vodi, ipak
sa malom maksimalnom koncentracijom. Natrijum hlorid spada u red najznačajnijih
jedinjenja u hemijskoj industriji i izvor je slanosti morske vode.

Molekul natrijum hlorida se sastoji od jednog atoma natrijuma i jednog atoma hlora.
Molekulska masa kuhinjske soli je 58.4 u. Temperatura topljenja natrijum hlorida iznosi
801 °C, a temperatura ključanja 1465 °C.

Biološki značaj NaCl - Kuhinjska so je glavni izvor jona Na+ i Cl- za ljude i životinje. Joni
Na+ imaju ključnu ulogu u mnogim fiziološkim procesima od održanja stalnog krvnog
pritiska do održanja delatnosti nervnog sistema. Zato je unošenje kuhinjske soli neophodno
za život.

Dnevne potrebe za njom iznose oko 50 mg ali u današnjim uslovima unosi nekoliko
puta više. Optimalna količina od 50 mg soli nalazi se u jednoj vekni običnog belog hleba.

Pretpostavlja se da prekomerna upotreba soli može da izazove pojavu nekih oboljenja

7
 Slika br. 1: NaCl – natrijum hlorid

Natrijum-karbonat (soda) je poznat pod komercijalnim nazivom soda i posle

natrijum-hlorida predstavlja najznačajniju so natrijuma. Spada u red onih materija koje su
poznate iz davnina. Do 19. veka proizvodila se skupa soda sa 3-30% Na2C03 iz luga koji
se dobija iz žarenog pepela određenih biljaka. Masovna proizvodnja sode počela je krajem
18. i početkom 19. veka Le Blanovim postupkom (Le Blanc). U drugoj polovini 19. veka
startuje proizvodnja Solvejevim postupkom (E. Solvav), koji je u odnosu na Le Blanov
tehnički i ekonomski savršeniji tako da je poslednja fabrika po Le Blanovom postupku
prestala sa radom 1923. god. Soda koja se proizvodi Solvejevim postupkom naziva se
često amonijačna soda.

Najznačajnije trgovačke vrste kalcinisanje sode (bezvodnog natrijum-karbonata) su

„laka soda” i „teška soda” koje se međusobno razlikuju po raspodeli veličina čestica a time
i po nasipnoj zapreminskoj masi. U hemijskom pogledu se ne razlikuju među sobom i kao
tehnički proizvodi imaju visoku čistoću i garantovan kvalitet sa najmanje 98% Na2C03.
Laka soda ima nasipnu zapreminsku masu od 0,5-0,6 kg/l, a teška soda od 1,05-1,15 kg/l.
U industriji se više koristi teška soda pošto se manje praši i rasipa od lake. Teška soda se
proizvodi iz lake sode, koja direktno nastaje u procesu proizvodnje, na taj način što se
vreloj sodi iz procesa kalcinacije dodaje toliko vode da nastaje Na2C03•H20,koji se potom
podvrgava dehidrataciji.

Pored navedenih trgovačkih vrsta proizvode se i specijalne vrste: teška zrnasta soda,
granulisana soda, briketirana soda. Jedan od proizvoda koji ima danas manji značaj je i
„kristalna soda” tj. dekahidrat Na2C03 • 10H2O koji kristališe iz vrelih zasićenih rastvora.

Soda je materija koja se proizvodi u velikim količinama i koristi u nizu grana

hemijske industrije. Upotrebljava se najčešće kao sredstvo za neutralizaciju i podešavanje
pH vrednosti rastvora u procesu, zbog svoje alkalne reakcije, i kao topitelj. Koristi se za
izradu niza hemikalija kao što su kriolit, perborat, fosfat, silikat i drugi, za sredstva za

8
pranje i sapune, zatim u industriji celuloze, papira, tekstila, stakla, keramike, hrane,
neorganskih pigmenata, aluminijuma, za omekšavanje vode, itd.

Slika br. 2: natrijum karbonat

Osobine kalcinisane sode - Kalcinisana soda, i to naročito laka soda, vrlo je higroskopna
materija i zato joj kod transportovanja i lagerovanja, već zavisno od vremenskih uslova i
načina držanja, rastu vlažnost i sadržaj ugljene kiseline, što na površini dovodi do prelaza
natrijum-karbonata u natrijum-hidrogenkarbonat. Ovaj prelaz može pod nepovoljnim
uslovima da dovede do porasta mase od 17%, pa se zato preporučuje da se soda lageruje u
suvim zatvorenim prostorijama.

Kristalna soda ima težnju da se spraši ili topi, što zavisi od temperature i vlažnosti
vazduha. Zagrevanjem na temperaturu 32—33°C, ili iznad, topi se.

Kalijum nitrat - poznat i kao šalitra je so čija je molekulska formula KNO3.

Rastvara se u vodi (na temperaturi 20°C - 31,6 g/100 cm³; na temperaturi 100°C - 246
g/100

Kalijum nitrat se javlja u prirodi u malim količinama u obliku minerala nitrokalita u

krajevima sa suvom i toplom klimom između ostalog u Kini i Indiji. Iz ovih država je
donošen u Evropu, zbog čega je i dobio ime „indijska šalitra“. Sada se uglavnom dobija
reakcijom natrijum nitrata i kalijum hlorida:

Kalijum nitrat je bezbojna ili bela kristalna supstancija. Njena temperatura topljenja
iznosi 334°C. Pri zagrevanju do 400°C razlaže se na kalijum nitrit i kiseonik.

Kalijum nitrat je oksidans, koji se od davnina koristi za pravljenje baruta. Takođe se u

pirotehnici koristi i mešavina KNO3 sa šećerom u razmeri 1:1 za pravljenje dima. Do
početka XX veka koristio se za dobijanje azotne kiseline. Sada se uglavnom koristi za
proizvodnju kalijum nitrita, kao đubrivo (sadrži 13% azota i 45% kalijum oksida), i za
konzervisanje hrane (E252).

9
Slika br. 3: kalijum nitrat- šalitra

10
 4 Zaključak

U alkalne metale se ubrajaju sledeći elementi: Li(litijum), Na(natrijum), K(kalijum),

Rb(rubidijum), Cs(cezijum), i Fr(francijum).

Ovi elementi se nazivaju alkalni metali po tome sto sa vodom reaguju i daju rastvore jakih
baza, poznate kao alkalije.

Svi elementi koji pripadaju istoj grupi, imaju isti broj elektrona na poslednjem
energetskom nivou, pa alkalni metali s obzirom da pripadaju Ia grupi PSE, imaju jedan
(valentni) elektron na poslednjem energetskom nivou. Iz toga proizilazi zajednička
elektronska konfiguracija elemenata Ia grupe: ns1 , gde n predstavlja energetske nivoe u
kojima se nalazi elektron, odnosno periode, pa je n=2-7 . Oksidacioni broj ovih elemenata
u jedinjenjima je +1, jer jednovalentni katjon nastaje otpustanjem valentnog elektrona sa
poslednjeg energetskog nivoa.

11
 5 Literatura

Organska hemija II, M. V. Piletić, B. Lj. Milić i S. M. Đilas, Novi Sad, 1993.

Wikipedia , http://sr.wikipedia.org/sr/elementi 1. grupe, pristupljeno 4.12.2013. godine

12