Univerzitet u Beogradu

Rudarsko – geološki fakultet

Školska godina 2022/2023

ODREĐIVANJE I UKLANJANJE TEŠKIH

METALA IZ VODE

Profesor: dr.Ignjatović Ljubiša Student: Stanišić Jelena R93/21

SADRŽAJ
I. UVOD............................................................................................................................. 3
II. OPŠTI DEO ..................................................................................................................... 4
 VODA ............................................................................................................................. 4
 OTPADNE VODE ............................................................................................................. 4
 PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA ................................................................................ 5
III. TEŠKI METALI U VODI ................................................................................................. 6
 IZVORI TEŠKIH METALA I NJIHOV UTICAJ NA ZDRAVLJE LJUDI ...................................... 6
IV. KARAKTERIZACIJA TEŠKIH METALA ............................................................................ 8
 OLOVO ........................................................................................................................... 8
 KADMIJUM .................................................................................................................... 8
 ŽIVA ............................................................................................................................... 9
 ARSEN ............................................................................................................................ 9
V. METODE UKLANJANJA TEŠKIH METALA IZ VODE ....................................................... 9
 TALOŽENJE................................................................................................................... 10
 KOAGULACIJA/FLOKULACIJA ....................................................................................... 10
 FLOTACIJA.................................................................................................................... 10
 JONSKA IZMENA .......................................................................................................... 11
 ADSORPCIJA ................................................................................................................ 11
VI. ZAKLJUČAK ............................................................................................................... 13

2
 I. UVOD

Zagađenje voda zbog odlaganja teških metala danas je postao jedan od najozbiljnijih
problema u svetu. Brzim razvojem industrije, teški metali se sve više direktno ili indirektno
ispuštaju u okolinu.
Zagađivanje voda teškim metalima nastaje kao rezultat nekontrolisanog ispuštanja, predhodno
nedovoljno prečišćenih, otpadnih voda različitog porekla u recipijente. Ovakve otpadne vode
imaju specifične toksične osobine i njihovim dospećem u prirodne vode dolazi do niza fizičko-
hemijskih promena u vodi, poput promene boje, prozračnosti, pojava neprijatnog mirisa i
ukusa, pH, tvrdoće, trovanja vodenih organizama, što se negativno odražava na biljni i
životinjski svet u vodi.
Među najčešćim teškim metalima u otpadnoj vodi su: arsen (As), olovo (Pb), živa (Hg),
kadmijum (Cd), hrom (Cr), bakar (Cu), nikl (Ni), srebro (Ag) I cink (Zn). Teški metali nisu
biorazgradivi I akumuliraju se u zivim organizmima, a mnogi od njih su toksični I kancerogeni.
Uklanjanje teških metala iz vode se može postići različitim konvencionalnim metodama kao
što su hemijsko taloženje, flotacija, membranske metode, jonska izmena I elektrohemijske
metode.

U ovom radu opisano je kako teški metali dospevaju u vodu, na koji način utiču na zivotnu
sredinu I zivi svet, te I procesi uklanjanja teških metala iz vode.

3
 II. OPŠTI DEO

 VODA
Voda je osnovni preduslov za život svih živih bića na Zemlji. Da bi živa bića mogla da žive
normalno, voda u kojoj žive ili voda koju koriste mora imati prirodan hemijski sastav i prirodne
karakteristike. Kada se usled čovekovog delovanja značajno promeni hemijski sastav vode, kao
i odnosi koji u njoj vladaju, kažemo da je voda zagađena.
Prirodne vode imaju sposobnost da donekle neutrališu zagađenje jer teže da uspostave
prvobitnu ravnotežu. Prisustvo toksičnih supstanci u vodi, što dovodi do narušavanja bioloških
procesa.

Slika 1: Voda

 OTPADNE VODE
Otpadne vode su prirodne vode koje su nekom upotrebom postale štetne po životnu sredinu.
Tom prilikom se njene fizičke, hemijske ili biološke karakteristike toliko menjaju da ona
postaje neupotrebljiva. Mogu biti: atmosferske (prikupljaju se tokom padavina ili topljenja
snega), podzemne koje su najmanje zagađene, komunalne koje nastaju mešanjem sanitarnih
(iz domaćinstva) I industrijskih voda, I za kraj vode iz poljoprivrede.

4
 Slika 2: Slikoviti prikaz nastajanja otpadnih voda

 PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

Prečišćavanje otpadnih voda je proces smanjenja zagađenja do koncentracije sa kojom

prečišćena otpadna voda može biti ispuštena u prijemnike a da pri tome nema negativan uticaj
na životnu sredinu I živi svet. Koja će se metoda upotrebiti za prečišćavanje vode zavisi od
količine I sastava otpadne vode, kao i o kvalitetu same vode. Mogu se prečistiti:
Pimarno (mehaničko) prečišćavanje uklanja rastvorene I plivajuće čestice ili taloge
korišćenjem rešetki, sita, taložnika, hvatača masti. Na ovom nivou se ukloni 100% grubog
čvrstog materijala, preko 50% rastvorenih čestica I 10% fosfora.
Sekundarno (biološko) prečišćavanje predstavlja gajenje određenih vrsta bakterija koje
eleminišu biorazgradiva zagađenja tj. Usvajaju ih za sopstveni rast. Mogu se kosristiti I aerobne
(koriste kiseonik) i anaerobne bakterije (ne koriste kiseonik). Uspešnost biološkog tretmana je
oko 85%.
Tercijarnim prečišćavanjem se uklanjaju jedinjenja azota I fosfora. Velike količine fosfora se
ne mogu ukloniti biločkim putem jer je za to neophodna podjednaka količina ugljenika, azota
I fosfora. Zato se vrši taloženje hemikalijama.
Na kraju se vrši kvarterno prečišćavanje za finalno uklanjanje preostalog zagađenja filtracijom
ili apsorpcijom, nekad praćeno dezinfekcijom vode.

5
 Slika 3: Faze prečišćavanja otpadnih voda

III. TEŠKI METALI U VODI

Pojam “teški metali” se, u najširem smislu, odnosi na sve metale, osim onih koji pripadaju
la i Ila grupi periodnog sistema elemenata i imaju manji atomski broj. Odnosno, može se reći
da su teški metali oni metali čija je gustina veća od 5 -lO^ kg/m^, a u ovu grupu se zbog svoje
toksičnosti takode ubrajaju berilijum i metaloidi arsen, antimon i selen. Teški metali se
razlikuju po toksičnosti. Tako u prvu grupu toksičnih elemenata spadaju živa, kadmijum,
olovo, arsen i selen, dok su npr. cink, bakar i kalaj metali koji su potrebni organizmu, ali su i
oni toksični u većim koncentracijama. U ovom poglavlju će ukratko biti izneti osnovni podaci
o nekim teškim metalima koji se često mogu naći u vodi i otpadnim vodama. Teški metali koji
se najčešće nalaze u vodama uključuju arsen (As), olovo (Pb), živu (Hg), kadmijum (Cd), hrom
(Cr), bakar (Cu), nikl (Ni), srebro (Ag) i cink (Zn). Na rastvorljivost metala u prirodnim
vodama utiče nekoliko faktora:
1. pH vrednost stredine
2. tip i koncentracija liganada i helatnog agensa
3. oksidaciono stanje komponenti minerala
4. oksido-redukciona svojstva sredine

 IZVORI TEŠKIH METALA I NJIHOV UTICAJ NA ZDRAVLJE LJUDI

Dva glavna izvora teških metalau vodama su prirodni i antropogeni.

Prirodni izvori ukljucuju eroziju tla, vulkanske aktivnosti, čestice aerosola. Najveći štetni uticaj
na klimu, okolinu i zdravlje ljudi ima vulkanska aktivnost. Vulkanske aktivnosti ispuštaju
metale kao što su aluminijum, živa, arsen, olovo, magnezijum, bakar i mnoge druge. Erozija
tla posebno utiče na kvalitet vode budući da teški metali koji se nalaze u sedimentima tokom
padavina prelaze u vodu. U nekim slučajevima, za vreme padavina, neki otpadni teški metali
ispiraju se u drenažne sisteme, a zatim i u obližnje reke.

6
Pod antropogeni ili ljudski faktor ulazi postupak obrade metala, galvanizacija, tekstilna
industrija, rudarske delatnosti itd. Završna obrada metala i galvanizacija uključuje nanošenje
tankih zaštitnih slojeva na već pripremljene površine metala. Tokom ovog procesa obavlja se
ispiranje proizvoda te otpadna voda nakon ispiranja sadrži teške metale. Takođe i rudarske
aktivnosti mogu ispuštati otrovne materije u okolinu. Najveći izvori zagađivanja okoline
teškim metalima smatraju se rudarstvo i topljenje metala. Velike količine toksičnih metala u
vodama, usevu i tlu upravo se pokazala u sredinama gde se odvijaju takve delatnosti. Tekstilna
industrija je takođe izvor zagađenja teškim metalima, ali u manjoj mjeri. Jedan od glavnih
procesa u takvim industrijama je proces bojenja, iz kojeg najviše potiču spomenuti metali. U
nuklearnim elektranama koriste se jako velike količine vode za rad, a nakon završetka rada sva
otpadna voda sadrži teške metale.

Slika 4: Izvori teških metala u void

Teški metali mogu uzorkovati ozbiljne zdravstvene poremećaje ako se unesu koncentracije
iznad dopuštenih vrednosti. Neki od njih u malim koncentracijama su potrebni, kako za čoveka
tako i za vodeni svet, međutim mogu biti vrlo otrovni ako se unesu u većim količinama. Mogu
se podeliti na:
- esencijalni teški metali (bakar, gvožđe, cink, hrom)- neophodni za mnogobrojne funkcije u
ljudskom čiji manjak odnosno povećana koncentracija dovodi do ozbiljnih poremećaja u
organizmu.
- neesencijalni teški metali (olovo, kadmijum, živa)- otrovni i negativno deluju na organizam.

7
IV. KARAKTERIZACIJA TEŠKIH METALA

Sa ekotoksikološkog gledišta, najopasniji metali su: olovo, živa, kadmijum i arsen, pa je

izloženost tim metalima glavna pretnja za ljudsko zdravlje.

 OLOVO

Povećane koncentracije olova u površinskim i podzemnim vodama mogu biti uzrokovane

ispuštanjem netretiranih efluenata iz proizvodnje baterija, elektro industrije, usled spiranja
saobraćajnica, a poznato je da se jedinjenja olova koriste kao aditivi gorivima radi povećanja
oktanskog broja. Raspodela i migracija olova u prirodnim vodama uslovljena je taloženjem i
kompleksiranjem sa organskim i neorganskim ligandima i pH vrednošću medijuma. u odsustvu
rastvornih kompleksirajućih agenasa, olovo skoro u potpunosti sorbuje i taloži kada je pH iznad
6,0. U redukcionim uslovima olovo se uspešno imobiliše precipitacijom sa sulfidnim
mineralima, kompleksiranjem sa nerastvornim organskim materijama. Pri oksidacionim
uslovima uspešno se uklanja iz vode precipitacijom sa oksidnim mineralima gvožđa. U kiseloj
sredini huminske kiseline efikasnije sorbuju olovo nego glinovite čestice, dok u baznoj sredini,
pri pH ≥ 6,5, huminske kiseline formiraju rastvorne komplekse sa olovom. Olovo je toksično
za sav živi svet. Utiče na gotovo svaki sistem u telu, uključujući krvni, probavni, imunološki i
reproduktivni sistem. U ljudskom telu akumulira se prvenstveno u koštanom tkivu.

 KADMIJUM

Kadmijum je poznat kao jedan od najvećih zagađivača životne sredine. široko rasprostranjen
metal u životnoj sredini izuzetne mobilnosti. Spada u grupu toksičnih industrijskim polutanata.
Koncentracija kadmijuma u životnoj sredini se može povremeno povećati kao rezulatat
vulkanskih erupcija, što pre svega dovodi do zagađivanja vazduha, koje pomoću padavina i
spiranja dolazi i do vodnih tela. Fosforna đubriva takođe imaju visok sadžaj kadmijuma i
njihovo korišćenje doprinosi povećanom unosu ovog toksičnog metala u zemljište, odakle će
se preko proceđenih voda kontaminant veoma brzo naći u podzemnim vodama. Kada se u vodi
nalaze anjoni fosfata ili sulfata dolazi do taloženja kadmijuma, dok se u odsustvu ovih anjona
grade umereno postojana kompleksna jedinjenja u kojima se kadmijumov jon javlja kao slaba
kiselina. Zbog prisustva Ca koji smanjuje dejstvo huminskih materija, toksičnost kadmijuma
veća je u tvrdim nego u mekim vodama. Kadmijum i njegova jedinjenja su otrovni čak i pri
niskim koncentracijama i akumuliraju se u organizmu. Kadmijum je kancerogen, inhalacija
isparenja kadmijuma je mnogo opasnija nego ingestija i može da dovede do groznice, edema i
nekroze epitela pluća i smrti. Gutanje i najmanje količine kadmijuma uzrokuje trenutno
trovanje i trajno oštećenje jetre i bubrega

8
  ŽIVA

Živa se smatra najtoksičnijim teškim metalom. Široko je rasprostranjena, a u okolinu može

dospeti putem antropogenih i prirodnih izvora. Živa je jedini tečni metal. Ima široku primenu
kao čist metal ili u vidu jedinjenja u elektroindustriji, pri dobijanju plemenitih metala procesom
amalgamacije, u poljoprivredi kao sredstvo za zaštitu bilja, u medicini i farmaciji itd. Zbog
ovako široke primene, zagađenja biosfere živom i jedinjenjima žive su mnogostruka. Živa se u
prirodi javlja u tri oksidaciona stanja (0, +1, +2). Koje će stanje preovladati zavisi od redoks
potencijala i pH sredine, prisutnih anjona i drugih liganada. Živa gradi i jedinjenja sa alkil
grupama (metilživa i dimetilživa) koja su posebno štetna pošto se duže zadržavaju u tkivima i
imaju specifično dejstvo na centralni nervni sistem. Kada dospe u prirodnu sredinu živa može
preći iz jednog pojavnog oblika u drugi i time vršiti različit uticaj na pojedine delove
ekosistema.

 ARSEN

Kontaminacija vode arsenom je prisutna širom sveta. Arsen u vode najčešće dospeva iz
prirodnih izvora (rastvaranjem i degradacijom minerala arsena vremenskim uslovima) i iz
antropogenih izvora (industrijski otpad, rudnici, poljoprivreda i dr.) U prirodnim vodama mogu
se naći rastvorna jedinjenja As(III) i As(VI) i njihovi metilovani oblici. Valentno stanje i oblici
neorganskog arsena u vodi zavise od redoks potencijala i pH vrednosti. U površinskim vodama
bogatim kiseonikom najčešće je prisutan petovalentni arsen (As(V), arsenat), dok je u
redukovanim uslovima sa smanjenim redukcionim potencijalom koji su karakteristični za
duboke podzemne vode i sedimente dubokih jezera uglavnom prisutan trovalentni arsen
(As(III), arsenit), koji je znatno mobilniji i toksičniji . U prisustvu značajnih količina organskih
liganada arsen se može nalaziti u rastvorenoj formi, što je čest slučaj kod slatkih voda, pa se
onda sadržaj arsena rastvorenog u vodi kontroliše taloženjem u obliku arsenata barijuma,
hroma i gvožđa. Relativno visok sadržaj arsena ustanovljen je za slatkovodne sedimente. Arsen
je široko rasprostranjen u životnoj sredini, a u vodu najčešće dospeva u obliku pesticida. To je
hronična, kumulativna toksična supstanca koja izaziva teška oštećenja, a utvrđeno je i da ima
kancerogena svojstva. On spada u A klasu poznatih ljudskih kancerogena i pored raka kože
izaziva rak pluća, bubrega, limfnih čvorova, prostate i jetre. Akumulira se u jetri, bubrezima,
plućima, slezini, a posebno u kosi i noktima, a izlučuje se mlekom.

V. METODE UKLANJANJA TEŠKIH METALA IZ VODE

Poslednjih godina razvijene su različite tehnike prečišćavanja zagađenih voda zagađenih

teškim metalima. Iako se za uklanjanje teških metala iz zagađenih voda mogu koristiti različiti
postupci, svako od njih ima svoje predn osti i ograničenja u primeni.

9
  TALOŽENJE

Proces hemijskog taloženja je najčešće korišćena metoda za obradu zagađenih voda. To je

hemijski proces u kojem se nepoželjni topivi metaln i joni i određeni anjoni uklanjaju iz vode
prevođenjem u netopivi oblik. Postupak uključuje promenu jonske ravnoteže kako bi se dobio
netopivi talog koji se zatim lako može ukloniti taloženjem. Kako bi se otopljeni metal pretvorio
u čvrsti oblik, u smesu se dodaje reagens za taloženje. Hemijskom reakcijom, postaknutu
hemijskim reagensom, otopljen i metal prelazi u čvrsti oblik. Učinkovitost proc esa zavisi od
vrste i koncentracije metala, kao i od vrste reagenasa koji se koriste. Većina metala se taloži u
obliku hidroksida, ali se koriste i druge metode kao taloženje sulfida i karbonata.
Iako je ova metoda prečišćavanja delotvorna i relativno jednostavna, zbog upotrebe velike
količine hemijskih reagenasa i proizvodnje otpadnog mulja koji zahteva naknadnu ob radu,
skupa je i ekološki neprihvatljiva.

 KOAGULACIJA/FLOKULACIJA

Koagulacija je fizikalno hemijski proces prevođenja jednofaznog sistema u pravi dvofazni sis
tem, destabilizacijom koloidnih čestica izbijanjem površinskog naboja.
Destabilizacija se postiže dodatkom hemikalija (koagulanata) u kapljevinu. Koloidne čestice
otopljene, otopljene u nekom kapljevitom sistemu, gube svoju stabilnost, i oblikuju nakupine
više čestica. Kada takve nakupine postignu određenu veličinu, zbog djelovanja sile talože se i
izdvajaju iz disperzne faze.
Flokulacija sledi koagulaciju i često se smatra kao dio jednog procesa
zvanog koagulacija/flokulacija. Koagulacija i flokulacija su međusobno ovisni procesi. Floku
lacija je proces oblikovanja velikih flokula od sitnih, destabiliziranih koloidnih čestica.
Koagulacija/flokulacija podrazumeva primenu organskih (polimeri) ili neorganskih
koagulanata/flokulanata (mineralne soli polivalentnih kationa). Parametri procesa koagulacije
/flokulacije uključuju veličinu i oblik posude, brzinu i vreme brzog mešanja, brzinu i vreme
sporog mešanja, pH vrednost sistema te koncentraciju koagulacionog sredstva. Prednost
procesa koagulacije/flokulacije je njeno relativno jednostavno izvođenje i kratkoća vremena
potrebnog za provođenje procesa, a glavni nedostatak je nastajanje velike količine mulja koji
predstavlja sekundarni otpad i potrebna dodatna finansijska sredstva za njegovo zbrinjavanje.

 FLOTACIJA

Flotacija je odvajanje suspendovanih čestica podizanjem na površinu uz pomoć finih mehurića.

Mehurići se vežu za čestice i uzorkuju njihovo poidizanje na površinu u gde se skupljaju kao
pena koja se uklanja sa vrha flotacijske jedinice. Vazduh se u maloj količini vode otapa pod
pritiskom u uređaju koji se zove saturator. Mehurići prikačeni na čestičnu materiju omogućuju
podizanje čestica na površinu otpadne vode. Čestice koje imaju veću gustinu od tečnosti na

10
ovaj način će moći da isplivaju na površinu. Flotacija se često koristi kao alternativna metoda
drugim separacijskim postupcima kao što su sedimentacija, separacija centrifugama, filtracija
i slično, jer je često efikasnija ili ekonomski prihvatljivija od tih metoda.

Slika 5: Proces flotacije

 JONSKA IZMENA

Jonska izmena je još jedna metoda koja se uspešno koristi u industriji za uklanjanje teških
metala iz otpadnih voda zbog brojnih prednosti, kao što su visok kapacitet obrade, visoka
učinkovitost uklanjanja, brza kinetika i ekonomičnost, jon-izmenjivačke smole (imaju
sposobnost zamene katjona sa metalima u otpadnoj vodi).
Jonske smole mogu biti sintetske i prirodne čvrste smole. Među materijalima za jonsku izmenu
obično se koriste sintetske smole jer su delotv ornije za gotovo potpuno uklanjanje teških
metala. Njčešći katjonski izmenjivači su jako kisele smole sa sulfonskom kiselinom (-SO3H)
i slabo kisele smole sa karboksilnom kiselinom (-COOH).
Za razliku od hemijskog taloženja kod jonske izmene nema problema vezanih uz zbrinjavanje
mulja pa se na taj način smanjuju troškovi vezani za zbrinjavanje metalnog taloga. Nedostatak
ove metode je u tom što ne može podneti koncentovane rastvore metala jer se matrica brzo
uprlja organskim i drugim stvarima koje se nalaze u vodi, nisu dostupne prikladne jon-
izmenjivačke smole za sve metale, jonska izmena nije selektivna i vrlo je osetljiva na pH
rastvore.

 ADSORPCIJA

Adsorpcija je jedna od najprikladnijih tehnika za uklanjanjed teških metala iz otpadnih voda.

S obzirom na mogućnost smanjenja hemijskog i biološkog mulja, visoku učinkovitost,
mogućnost regeneracije metala, fleksibilnost i jednostavnost. Proces je pogodan čak i kad su
metalni joni prisutni u niskoj koncentraciji. Zbog neosetljivosti na otrovne zagađivače, niska

11
cena i jednostavnost rukovanja smatra se da je adsorpcija mnogo bolja tehnika u poređenju sa
drugim metodama uklanjanja teških metala.
Adsorbenti su čestice koje imeju veliku površinu po jedinici mase kao posledica velike
poroznosti ili usitnjavanja. Najčešći adsorbenti su: aktivni ugalj, aktivne gline, silikagel,
aktivirani aluminijumov iksid i aktivni boksit,magnezijev oksid, molekularna sita. Prirodni
materijali koji su dostupni na određenim područjima mogu se koristiti kao jeftini adsorbensi
zbog njihovog kapaciteta vezanja metala. Prirodni zeoliti stekli su značajan interes, uglavnom
zbog njihove sposobnosti jonske izmene. Poljoprivredni otpad jedan je od bogatih izvora
jeftinih adsorbenasa. Tu se koristi neaktivna mikrobna biomasa za vezivanje i koncentrisanje
tečkih metala iz otpadnih voda čistim fizičko-hemijskim putem upijanja. Upotreba
poljoprivrednog otpada za uklanjanje teških metala poznata je kao biosorpcija.

12
VI. ZAKLJUČAK

Na temelju ovog rada, možemo zaključiti da je zagađivanje vode teškim. Metalima danas
postao jedan od najozbiljnijih ekoloških problema. Većina teških metala toksična je i
predstavlja ozbiljnu pretnju ljudskom zdravlju i vodenoj sredini.

Za uklanjan je teških metala iz otpadnih voda mogu se primenjivati različite metode, međutim,
nije pronađena metoda univerzalno učinkovita i primenljiva za uklanjanje teških metala.
Hemijsko taloženje pokazalo se kao delotvorna metoda za obradu neorganske otpadne vode sa
visokom koncentracijom metala, ali zbog upotrebe velike količine hemikalija dolazi do
stvaranja mulja. Kao i kod hemijskog taloženja, proces koagulacije/flokulacije zahteva veliku
količinu hemikalija što dovodi do visokih operativnih troškova i povećanja količine mulja.
Jonska izmena široko se koristi za uklanjanje teških metala, te je delotvorna metoda i u
određenim uslovima može postići potpuno uklanjan je teških metala. Ali ova metoda je skupa
kada se odrađuju velike količine otpadne vode sa niskom koncentracijom teških metala.
Adsorpcija je poznata kao uspešna metoda za uklanjanje metala čak i kada su oni prisutni u
malim koncentracijama.
Iako se za uklanjanje teških metala mogu koristiti različite metode, odabir najprikladn ije
metode zavisi od parametara kao što su pH rastvora, vrste metala koji se uklanjaju i njegova
početna koncentracija.

13
LITERATURA

1. ,,Životna sredina I njena zaštita, Knjiga 2: Zaštita životne sredine’’/Šimon A. Đarmati,

Dragan S. Veselinović, Ivan A. Gržetić, Dragan A. Marković
2. https://www.scribd.com
3. https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija146175553448274.pdf?co
ntrolNumber=(BISIS)100790&fileName=146175553448274.pdf&id=5483&source=
NaRDuS&language=sr
4. https://www.pmf.ni.ac.rs/download/doktorati/dokumenta/disertacije/2012/2012-10-
02-dlm.pdf
5. http://ekoblog.info/otpadne-vode/

14