Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija u Prokuplju

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:

Dr.Božidar Ristić Milica Stanković PT 283/10

Prokuplje,Maj 2011

Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija u Prokuplju

 SEMINARSKI RAD:
ANROPOGENO ZAGAĐENJE
VAZDUHA

Mentor: Sudent:

Dr.Božidar Ristic Milica Stanković PT 283/10

Prokuplje,Maj 2011

SADRŽAJ:
1.UVOD...................................................................

2.TEORIJSKI DEO...................................................

2.1.Hemijske karakteristike otpadnih gasova………

2.2.Disperzni sistemi kontinualnih faza gas………..

2.3.Proizvodnja energije……………………………

2.4.Elektroprivreda…………………………………

2.5.Industrijaska ložišta…………………………….

2.6.Individualna ložišta…………………………….

2.7.Saobraćaj……………………………………….

2.8.Mere zaštite vazduha…………………………..

2.9.Dimnjaci……………………………………….

3.ZAKLJUČAK……………………………………

4.Literatura…………………………………………
 UVOD

Zagađenje životne sredine može nastati iz prirodnih izvora.Najveći prirodni emiteri sumpora su
okeani.Vulakani mogu direkno da izbace sumpor u atmosveru i tako da se žadrži i do pet godina i
da utiče na smanjenje temperature na Zemlji.Prvi pokazatelj je da je došlo do što većeg
korišćenja prirodnih bogastva.

Zagađenji vazduh je vazduh koji sadrži gasove,pare,aerosoli i druge zagađujuće materije iznad
propisanih graničnih vrednosti,odnosno vazduh se smatra zagađenim ako sadrži materije iznad
maksimalno dozvoljenih koncentracija koje su štetne po zdravlje ljudi,životnu sredinu i
materijalna dobra. Zagađenost vazduha zove se još i aerozagađenje

Zagađenje vazduha može biti:

-prirodno

-veštačko ili antropogeno.

Od svih oblasti zagađivanja životne sredine,najveća neposredna opasnost za čoveka jeste

zagađenost vazduha.Vazduh predstavlja onaj životni medijum sa kojim čovek ,preko velike
površine svojih pluća(50-80m2),ima najintezivniji kontakt.Ono što je posebno za zagađenje
vazduha je i to da se zagađujuće komponente lako transportuju na široku teritoriju,te brzo izmiču
kontroli i mogućnosti intervencije.

Posledice zagađivanja vazduha ogledaju se kroz:

-narušavanje kvaliteta vazduha,

-smnjenje vidljivosti,

-interakcija sa sa klimackim uslovima,

-ugrozavanje materijalnih dobara,

-ugrožavanje svih oblika života,

-biološku opasnost,patogeni efekti.

 TEORIJSKI DEO

OBLICI ZAGAĐIVANJA VAZDUHA

Odpadna gasovi predstavljaju gasovite struje koje sadrže različite komponente i posledica su
čovekove aktivnosti.Aero polutanti mogu biti prirodni i od čovekove aktivnosti.

Prirodni izvori aero polutanata su vremenske nepogode,vulkanske erupcije,okeansko

kapljičenje,biološka aktivnost,peščane oluje,polen i drugo.Čovekove aktivnosti koje uzrokuju
žnačajnu emisiju u atmosveru su,dominantno,proizvodnja energije i ostala proizvodnja.

Proizvodnja energije obuhvata:

-proizvodnju električne energije,elektroprivreda,

-industriska ložišta:peći za zagrevnje sirovine ili pečenje proizvoda i kotlarnice,

-individualna ložišta,zagrevnje individualnih domaćinstava,

-saobraćaj,motori sa unutrašnjim sagorevanjem.

Ostali proizvodni procesi mogu da se klasifikuju kao:

-hemijska industrija,

-mineralni procesi.

Mineralni procesi uključuju:proizvodnju uglja,proizvodnju cementa,proizvodnju mineralnih

đubriva,eksplotaciju ruda,proizvodnju čelika,kreča,keramike.

Poseban problem aero zagađenja jeste emisija neprijatnog mirisa.

Dominantni izvori neprijatnog mirisa su:

-hemijska industrija,merkaptani,vodonik sulfide,

-klanice,

-prerada ride,

-prerada mesa,

-farma stoke.

HEMIJSKE KARAKTERISTIKE ODPADNIH GASOVA

Najosnovnija klasifikacija polutanata u vazduhu jeste:

-1-

-čestice,(čvrste,kapi),

-gasovi i pare,
-mirišljave materije(smrad).

Kada je reč o česticama u vazduhu postoji više klasifikacija,od kojih će neke biti
prikazane.Klasifikacija čestica može biti industrijska,meterološka i ostale.

Industrijska klasifikacija čestica u vazduhu daje sledeće grupe:

-gruba prašina,d >100μm,čvrsto,

-fina prašina,d=1-100μm,čvrsto,

-sprej.d >10 μm,tečno,

-dim,para.d=0,001-1 μm,tečno ili čvrsto.

Od pojedinačnih polutanata,nezavisno od njihovog agregatnog stanja,mogu se navesti sledeće

supstance:

-oksidi ugljenika,ugljen(II) oksid,ugljen(IV) oksid,

-oksidi sumpora,

-druga jedinjenja sumpora,

-druga jedinjenja azota,

-vodena para,

-ugljovodonici,

-čestice.

Ugljen(IV) oksid nastaje kao rezultat potpunog sagorevnja svih oblika goriva kao i sagorevanja
ugljovodonika uopšte.Iako ugljen(IV)oksid nema toksična svojstva,njegova velika produkcija u
atmosveru menja njen sastav,a time i njena svijstva provođenja svetlosti i toplote.Ako se
napomene da balans sadržaja kiseonika i ugljendioksida u atmosveri održava zastupljenost šuma
na planeti,onda se može shvatiti udruženi efekat smanjenja šuma i povećanja emisije
ugljen(IV)oksida ne može da prođe bez posledica na normalan razvoj živog sveta.

Ugljen(II)oksid nastaje kao rezultat nepotunog sagorevnja goriva i organskih materija usled
nedostatka kiseonika.To je gas bez boje i mirisa,dobro se rastvara u vazduhu i zadržava se u
atmosferi od 0.3-5 godina.Ugljen (II)oksid je izrazito toksičan za čoveka jer je njegov afinitet

-2-

vezivanja sa hemoglobulinom iz krvi veći od kiseonika i njegovim prisustvom blokira se

snadbevnje organizma kisonikom.Dozvoljena koncentracija karboksihemoglobulina u krvi
čoveka ji do 1%.Pri većim koncentracijama nastupa glavobolja,malaksalost,narušavanje sna i
smanjenje radne sposonosti,pa i smrt.

Vodena para je takođe,rezultat potpunog sagorevanja ugljovodonika pri čemu prisutan vodonik
prelazi u vodenu paru.Vodena para nema toksično dejstvo ali njeno lokalizovano prisustvo,uz
određene temperaturne i drugo uslove može da omogući formiranje magle.

Jedinjenja sumpora su značajno zastupljena u odpadnim gasovima,naročito u dimnim

gasovima.Oblici sumpornih jedinjenja koji se sreću u odpadnim gasovima su:sumpor
(IV)oksid,vodonik –sulfid,ugljen(IV)sulfide,merkaptani i druga organsko lako isparljiva
jedinjenja.Najrasprostranjenija je emisija sumpor(IV)oksida.Sumpor(IV)oksid prevashodno i
najčešće nastaje sagorevanjem goriva koja sadrže sumpor.Od svih fosilnih goriva najviše ga ima
u uglju i nafti,a najmanje u zemnom gasu.Postupci uklanjanja sumpora iz nafte i derivate sve više
se uvodi u eksplotaciju iako žnačajno utiču na cenu poizvoda.Uklanjanje sumpora iz uglja nema
ekonomskog opravdavanja,te se ide na prečišćavanje dimnih gasova.

Sumpor(IV)oksid sa vodom daje kiselini koja kao izuzetno agresivna uništava disajne puteve i
oštećuje zelenu masu biljka.Za biljke se smatra da je štetnija visoka koncentracija
sumpor(IV)oksida od dužine njegovog delovanja i kratki intervali većih koncentracija znatno
oštećuju biljke i smanjuju prinos zelene mase.Sumpor(IV)oksid sa čvrstim česticama u
oderđenim klimackim uslovima omogućava formiranje smoga opasnog za čoveka.Ostali oblici
sumpora pored svoje toksičnosti imaju i neprijatan miris,čak u malim količinama.

Jedinjenja azota koja se mogu naći u odpadnim gasovima su svi azotni oksidi,uobičajena oznaka
NOX,amonijak,amni,i driugo.Azotni oksidi su takođe rezultat sagorevnja.Poreklo azotnih oksida u
dimnim gasovima je iz vazduha koji je neophodan za sagorevanje.Prilikom procesa sagorevanja
dolazi do oksidacije vazdušnog azota.Uslovi za formiranje azotnih oksida su povoljni na višim
temperaturama.Temeratura potpunog sagorevanja azota je16000C.Najnepovoljniji oblik azotnih
oksida je azot(II)oksid i azot(IV)oksid koji sa vodom grade kiselinu.Velika količina azotnih
jedinjenja emituje se iz proizvodnje azotne kiseline i amonijaka.Značajno su zastupljeni i u
izduvnim gasovima motora sa unutrašnjim sagorevnjem zbog visoke temperature sagorevnja
goriva,i do 20000C.Toksični efekat azotnih oksida je deset puta veći od ugljen(II)oksida.

Azot(II)oksid je gas bez boje i mirisa,lako rastvorljiv u vodi.Azot(IV)oksid je narandžasto braon

gas karakterističnog oporog mirisaDobro je rastvorljiv u vodi i rastvaranjem gradi kiseline u
skladu sa dole datim reakcijama:

2NO2+H2O→HNO3+HNO2

3NO3+H2O→2HNO3+NO

-3-
Poznata je pojava formiranja fotohemijskog smoga u atmosveri uz prisustvo NOX(prevashodno
azot (II)oksida i azot(IV)oksida,i lako isparljivih organskih materija u određenim klimackim
uslovima.

Hemijske reakcije generisanja fotohemijskog smoga su izuzetno kompleksne i ima ih preko

100,ali se process najjednostavnije može prikazati na sledeći način.

Azodioksid u prisustvu UV zračenja disosuje kao:

NO2→NO+O

O+O2→O3

Ozon se emituje samo u uslovima odnosima koncentracije NO2/NO oko 10 i određenog inteziteta
UV zračenja.Ozon ulazi u reakciju sa organskim jedinjenja prisutnim u vazduhu dajući
nepoželjne produkte.Prisutni NO ponovo se oksidiše ili ozonom ili kiseonikom u NO2 .U ovkvim
uslovima produkuje se i akcidentne situacije formiranja ovkvog smoga sa smrtnim posledicama u
Kaliforniji,San Francisku…

Ugljovodonici koji se mogu naći u vazduhu su poreklom ili iz procesa nepotpunog sagorevnja ili
direktno iz procesnih postojenja naftno-petrohemijske i hemijske industrije.Veliki je broj
različitih ugljovodonika koji se mogu naći prisutni u vazduhu.Određenje grupe ugljovodonika
imaju izrazto kancerogeno i toksično dejstvo:organohlorna jedinjenja,aldehidi,policiklični
ugljovodonici naročito aromatic itd.

Poseban oblik zagađivanja vazduha su rasprostiranje pesticide,fungicida i drugih sredstava za

zaštitu,naročito ako se oni distribuiraju masovno putem aviona.Oni su najčešće organskog
porekla,i to u obliku praha ili rastvora.

Čvrste čestice prisutne u vazduhu mogu biti razlčite prirode i različitog porekla.Najčeše se mogu
sresti:čad,leteći pepeo,prahovi oksida metala poreklom iz neoganske industrije,prahovi gline i
drugi prahovi nerganskog i organskog porekla vezano za određenje grane industrije kao i sredstva
za zaštitu bilja i uništavanje insekata.Osim različite prirode,čvrste čestice mogu različitih
dimenzija,oblika i koncentracije.Krupnije čestice brže padaju i talože se,dok su čestice mikronske
veličine te koje mogu prodreti u disajne puteve.Čvrste čestice se talože na površinu lista,te
smanjuju process fotosinteze i razmenu gasova.

U grupu ostalih neorganskih materija najbitnije je staviti teške metale i njihove

pare.Najrasprostranjeniji teški metali u vazduhu su olovo,poreklom iz
benzina,kadmijum,cink,gvožđe i mangan iz metalurgije i metaloprerađivačke industrije.Izrazito
toksične su i pare žive koja se sreću u elektrolizi kuhinske soli.

-4-
 DISPERZNI SISTEMI KONTINUALNA FAZA GAS
Disperzni sistemi u kontinualnoj gasovitoj fazi ili aerosoli,prema agregatnom stanju dispergovane
faze dele se na:

-magla i kiša,sistem tečno-gas,

-prašina i dim,sistem čvrsto-gas.

Magla predstavlja system dispergovanih tečnih kapi malih dimenzija raspoređenih u zapremini
gasa.Nastaje pri kondezaciji tokova presićenih parom.Opseg veličine kapi je 0,01-10μm.

Prašinu predstavljaju čvrste čestice koje nastaju pri mlevenju,sprašivanju,frakcionisanju,brušenju

i transport čvrstih materija.Opseg veličine čestica iznosi 1-150μm.Prašina u gasu predstavlja
relativno nestabilan i nepostojan disperzni system koji se lako separiše.

Dim je disperzni system gas-čvrsto sa izuzetno malim česticam veličine submikronske do 5μ

m.Nastaje ili kao rezultat kondezacije ili nedovoljnog sagorevanja goriva.

Osnovne osobine aerosola su:

-koncentracija dispergovane faze,

-disperznost sistema,

-gustina dispergovane faze,

-higroskopnost,

-lepljivost,

-električne osobine,

-abrazivnost,

-sklonost ka koagulaciji,

-zapaljivost,

-toksičnost,

-eksplozivnost,

-vlažnost,

-hemijski satav.

-5-
Opseg veličina čestica je relativno širok i kreće se od submikronskih do nekoliko stotina
mikrona.Lepljivost je osobina koja u velikoj meri utiče na svojstva filtarske pogače prilikom
obrade i time definiše uslove regeneracije.Prema lepljivosti prašina se može grupisati u četiri
grupe po pitanju lepljivosti.

Opseg koncentracije čestica u odpadnom gasu,je takođe relativno širok.Mogu se sresti

koncentracije i 10 -1000g/m3.Čestice su najčešće nepravilnog nesferičnog oblika,što takođe,utiče
na svojstva filtarske pogače pri filtraciji kao i na brzinu taloženja.

U prvu grupu ulaze nelepljive čestice.Tu spadaju kvarc,oksid magnezijuma,šamot,talk.Grupa II

su slabolepljivi materijali i to su prašina koksa,magnezijuma,apatite,korunda.Grupa III su srednje
lepljivi materijali kao oksidi cinka,olova,pepeo i čađ.Grupa IV su jako lepljivi materijali kao što
su cement,kreda, vlaknaste čestice,superfosfat.

PROIZVODNJA ENERGIJE
U dimnim gasovima od proizvodnje energije kao komponente javljaju
se:ugljen(IV)oksid,ugljen(II)oksid,sumpor(IV)oksid,azotni oksidi,ugljovodonici i čvrste čestice
čađ i pepeo.Kao specifični oblik zagađenja energetskih izvora jeste i odpadna toplota.

Iz procesa proizvodnje energije ukjučujući saobraćaj potiče:

-ukupna emisija ugljenmonoksida,

-dvadeset procenata emisije ugljovodonika,

-devedeset devet procenata emisije azotnih oksida,

-devedeset četiri procenata sumpor(IV)oksida,

-devedeset tri procenata čvrstih čestica.

Elektroprivreda sa termoelektranama na ugalj je dominantni emitor sumpor(IV)oksida.Specifični

sadržaj sumpor(IV)oksida zavisi od vrste goriva dok se na emisiju čvrstih čestica ugljovodonika i
azotnih oksida utiče i veličina ložišta.Na osnovu istih rezultata miže e ponovo podvući da
specifične emisije sektora saobraćaja višestruko prevazilaze emisije iz drugih sektora po jedinici
energecke vrednosti goriva,što potvrđuje dominantnu ulogu saobraćaja u azagađivanju vazduha.

ELEKTROPRIVREDA
Elektroprevreda jedne zemlje u velikoj meri opredeljuje stanje aerozagađenja.Mogući izvori
energije koji se koriste u postojećim tehnologijama proizvodnje električne energije
su:hidroenergija,fosilni izvori,atomska energija i alernativni izvori.Hidroenergija je sa aspekta

-6-
aerozagađenja najpovoljniji oblik proizvodnje,dok su najnepovoljni fosilna goriva.Kao fosijna
goriva mogu e koristiti:prironi gas,mazut ili ugalj.Sa aspekta aerozagađenja najprihvatljivi je
prironi gas,a najlošiji je ugalj.Prironi gas ili ne sadrži ili sadrži male količine sumpora te emituje
minimalne količine sumpor(IV)oksida.Prirodni gas zahteva manje količine vazduha za
sagorevanje jer se alko meša sa njim,čime je i produkcija azotnih oksida minimalna.Čvrstih
čestica pri njegovom sagorevanju nema.

Atomska energija sa aspekta emisije standardnih polutanata u atmosveru izuzetni pogodna.Kod

nuklearnih energija nema zagađivanja atmosphere navedenim polutantima.Pored termalnog
zagađenja od hlađenja agregata,nuklearna elektrana produkuje male količine odpadnog
nuklearnog goriva u čvrstom obliku koje treba zbrinuti.Ono što omogućava primenu i masovniju
izgradnju nuklearnih elektrana jeste rizik od povećanog zračenja.Opasnost koja se javlja potiče
od mogućnosti odkazivanja sistema za hlađenje stane,da dođe do pregrevanja reaktora,do
eksplozijebi širenja radijacije na široku teritoriju.

INDUSTRIJSKA LOŽIŠTA
Skoro svaki industrijski komleks ima svije zahteve za energijom,te u svom krugu ima kotlarnicu
za proizvodnju vodene pare.Takođe, veliki broj tehnologija ima potrebe za grejanjem sirovine ili
međuproizvoda na visoke temperature ili je pečenje zastuljeno kao operacija.Tada su instalisane i
industrjske peći različite konstrukcije.Ovi energecki izvori najčešće kao gorivo koriste prirodni
gas ili mazut.Moguća alternative je i električna energija.Rafinerije nafte,petrohemijska
industrija,proizvodnja celuloze i papira,šećerane,cementare,proizvodnja opeke i
keramike,metalurgija i livnice imaju peći većeg kapaciteta.Emisija polutanata zavisi od vrste
goriva,kako je već komentarisano,od vrste gorionika i režima sagorevanja.Dok je transmisija I
imisija uslovljena visinom ispusta,strujanjem vazduha,vetrom konfiguracijom
okoline,meterološkim i klimackim uslovima.

INDIVIDUALNA LOŽIŠTA
Problem individualnih ložišta ižražen je zbog svoje razuđenosti i brojnosti na malom
prostoru,zbog niske visine ispusta i istovremene emisije u zimskom periodu.Naročito se problem
usložnjava ako se ako gorivo koristi ugalj.Moderni gasovi imaju centralnu proizvodnju toplote,te
je centralno grejanje stanov aono rešenje koje obezbeđuje minimalnu emisiju,emisiju na jednom
mestu,emisiju na kiju se lokalizovano može reagovati.

SAOBRAĆAJ
Izduvni gasovi motora sa unutrašnjim sagorevanjem,pored ugljen(IV)oksida i vodene pare,sadrže
i toksične komponente.U poslednju grupu mogu se ubrojiti ugljenmonoksid,oksidi azota i
ugljovodonioci.Toksične materije su rezultat delom nepotpunog sagorevanja,a delom paralelnih

-7-
reakcija koje idu na visokim temperaturama.Posebno treba navesti emisiju benzipirena,čađi i
aldehida.Sagorevanje goriva u cilindru automobile odvija se pri visokim
temperaturama.Temperatura radnog tela na kraju sagorevanja dostiže i 2500-28000K.U satav
odpadnih gasova može da dođe do više od dve stotine ugljovodonika.Po pravilu sadržaj
ugljovodonika daje se ako ukupna količina etalonizirana na heksan ili metan.

Pored komponenti koje su direktan produk sagorevanaja,u gasovima se javljaju i komponente

koje su uslovljene prisustvom u gorivu kao adiivi posebne namene.Benzinski motori,pored
navedenog,emituju i jedinjenjaolova,hlora,broma i nekad fosfora.Poreklo olova je od regulisanja
oktanskog broja benzina upotrebom tetraetil i tetrametilolova.Novi trend je poizvodnja
bezolovnih benzina.Dizel motori produkuju i čestice čađi ultramikronske vrličine koje su
kancerogene.

Količina izduvnih gasova zavisi od tipa motora,njegove snage,režima rada,veka

eksplotacije,uslova eksplotacije i održavanja.Pored produkata sagorevanja,kod motora se javljaju
još gasovi od vazdušnog hlađenja motora i gubici usled isparavanja goriva.Otpadni gasovi od
sagorevanja goriva iz saobraćaja pored svoje toksičnostipredstavljaju problem zbog velikog broja
emiora I male visine izduva.

Mere rešavanja ovih problema ogledaju se:u održavanju motora u ispravnom stanju,i
poboljšavanju kvaliteta goriva,usavršavanjem konstrukcije motora i ugradnjom katalizatora u
izduvnu granu radi konverzije dgasova u povoljniji oblik naročito azota.

MERE ZAŠTITE VAZDUHA

Stanje kvaliteta atmosvere I aktivnosti za njenu zaštitu dobile su globalni karakter pošto je I
problem globalni,planetarni.Ovde se navode samo neke mere zaštite vazduha:

-mere za smanjenje imisije,

-mere za kompenzaciju oštećenja,

-mere za adaptiranje receptora na date emisije.

Mere za smanjivanje imisije uključuju:

-smanjenje transmisije,

-smanjenje emisije konkretnih procesa.

Smanjenje emisije može se postići instalisanjem posebne opreme,situacijom procesa i

ograničenom primenom procesa.Supstitucija procesa sa nepovoljnom emisijom je jedini korak
koji rešava problem u osnovi i trajno.Supstitucija procesa zahteva velika ulaganja i investiranja.

-8-
Instalisanje posebne opreme za smanjenje emisije jeste prelazno rešenje koje se u većini
slučajeva primenjuje jao nužno i neophodno.Ograničena primena procesa jeste jedna
prinudna,nepovoljna mera koja e na osnovu ekonomskih pokazitelja ukazalla kao jedino rešenje u
datim okolnostima.

DIMNJACI
I u elektroprivredi I industriji sreću se dimnjaci velike visine.Vžno je istaći da se visoki dimnjaci
nemogu smatrati metodom prečišćavanja ili smanjenja emisije.Visina dimnjaka jedino uslovljava
način transmisije i obezbeđuje manje koncentaracije polutanata na nekom definisanom mestu
time što će se emisija raspodelti na veću teritoriju,te će emisija na nekom mestu biti manja.

-9-
 ZAKJLUČAK

Vazduh je prozračna smeša prirodnih gasova i stnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se
nalaze u stabilnoj ravnoteži.Ali,danas je vazduh iznad mnogih gradova mračan i sumoran,a
horizont nestaje u izmaglici.
Ova neprirodna pojava je posledica zagađivanja.Gasovi i mikroskopske čestice čađi i prašine
oslobađaju se u Zemljinu atmosferu,šo izaziva promenu prirodnog odnosa i koncentracije
osnovnih komponenta vazduha.Poneka ove čestice dolaze u atmosferu prirodnim putem,ana
primer oslobađanjem usled vulkanskih erupcija i prirodnih pozara,ali,mnogo češće one dolaze u
atmosferu kao posledica čovekovih aktivnosti.

Saobraćaj,industrija su osnovni izvori zagađenja vazduha.Tokom sagorevanja različitih oblika

goriva u motorima ili u fabrikama,osim oslobađanja energije isušta se i velika količina štetnih
materija,kao što su:ugljen-monoksid,ugljen-dioksid,sumpor-dioksid,oksidi azota,pepeo i čađ.

Kad jednom dospeju u atmosferu,agasovi oslobođeni tokom sagorevanja goriva stupaju u

različite hemijske reakcije,pri čemu nastaju manoga opasna jedinjenja.Takve su sumporna i
azotna kiselina,od kojihnastaju prave kisele kše,koje padaju na zaemlju i ulaze u ciklus kruženaj
vode.