ВИСОКА ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

АРАНЂЕЛОВАЦ

СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
ТЕМА: Смог

Професор: Студент:

Аранђеловац, 2017.

1
 Садржај

Увод............................................................................................................................................ 3
1. Смог..................................................................................................................................... 4
1.1. Шта је смог?.................................................................................................................5
1.2. Опасни састојци смога................................................................................................5
1.3. Отрован смог................................................................................................................ 5
1.4. Ризици које скрива загађење ваздуха........................................................................6
2. Врст смога........................................................................................................................... 7
2.1. Фотохемијски смог.......................................................................................................7
2.1.1. Сумпор.................................................................................................................. 8
2.1.2. Настанак фотохемијског смога............................................................................9
2.2. Индустријски смог......................................................................................................10
2.2.1. Настанак индустријског смога...............................................................................10
2.2.2. Деловање индустријског смога и киселих киша...................................................11
Закључак.................................................................................................................................. 12
Литература............................................................................................................................... 13

2
 Увод

Загађење ваздуха подразумева присуство честица, биолошких материјала или хемикалија

које наносе штету самој природи и здрављу човека и других живих бића, или просто
речено, угрожавају природну средину у атмосфери. У хемијском саставу ваздуха постоји
одређена сразмера природних гасова и ситних честица које се међусобно налазе у
стабилној равнотежи. Уколико дође до поремећаја те равнотеже, долази до загађења
различите врста, и многи градови тако губе своје лепоте у измаглици. Смог је јадна од
последица загађења.

Смог је аеро- загађење, јавља се у великим градовима, у јесен и зиму, где постоји много
аеро загађивача на малом простору. У Србији има више градова где ниво загађења прелази
нормалне количине, и они су под сталном присмотром и по потреби се одговарајуће
државне институције оглашавају како би скренули пажњу на потенцијалне ризике.

Смог је јако опасан по здравље људи, поготово оних који болују од астме, за децу и за
старије особе.

3
 1. Смог

Појам „смог“ настао је као комбинација двеју енглеских речи, а то су smoke1 и fog2 (Слика
1). И као такав, управо и представља комбинацију магле и штетних гасова и честица
(Слика 2).

Smoke

Smog
Fog

Слика 1, порекло појма смог

Слика 2, пример града покривеним смогом3

1
Превод са енг. дим
2
Превод са енг. магла
3
Слика преузета http://www.themarysue.com/chinese-fire-smog/

4
 1.1. Шта је смог?

У многим градовима се као последица комбинације различитих гасова у ваздуху, јавља

нека врсте магле, коју називамо другачије смог. Смог се тешко идентификује, јер је без
боје, а може изазвати катастрофалне последице по здравље људи и живог света.

Највећи градови овог света суочени су са овим обликом загађења ваздуха због издувних
гасова из аутомобила, топлана и осталих разних индустрија које загађују ваздух разним
горивима.

Приликом удисања, смог као тренутну последицу изазива кашаљ. Трајне последице
удисања смога јесу:

 Респираторне болести;
 Астма;
 Оштећење плућног ткива;
 Оштећење вегетације;
 Разарање односно пропадање материјала и сл.

1.2. Опасни састојци смога

Процесом сагоревања до којег долази током вожње аутомобила или у електранама у

ваздуху се ослобађају аеросоли, тако се урбане средине током хладних месеци пуне
прљавштином, која се никако ни на један начин не може у некој значајној мери
апсорбовати. У том случају, реч је наравно исто о смогу. Светска Здравствена
Организација наводи као посебно опасне састојке смога фине честице прашине, озон,
азотни оксид и сумпорни диоксид, и за њих је поставила дозвољене границе загађености,
како би заштитила становништво. Интересантно, а уједно и забрињавајуће је споменути да
за време зимског смога, управо фина прашина има пресудну улогу. Честице ове прашине
су толико мале да се могу наталожити у плућним мехурићима човека и чак тим путем
напасти срце.

5
 1.3. Отрован смог

Уколико се у смогу нађу одређена испарења и фине честице, он постаје отрован и погубан
по живот. Пример таквог случаја јесте Лондон, 1952. године, када је због отровности
смога за пет дана животе изгубило између 4 000 и 5 000 људи. И када је више било
немогуће дисати, британска влада је покренула Закон о чистоћи ваздуха 4, који у
најстрожој мери ограничава избацивање дима у ваздух.

Према једном истраживању5, Пекинг је један од градова, који ако се узме у обзир то колу
количину смога поседује, скоро па не би требао бити насељен људима.

У ваздуху увек има прашине, коју стварају ситне честице које лебде у ваздуху. Те честице
могу настати као производ земље коју разноси ветар, затим од ситних капљица морске
воде, од живог вулкана, шумских пожара, аутомобилских гасова и од дима који настаје
као резултат димњака.

Сасвим је логично да је количина прашине највећа у индустријским градовима. Овај

проблем је толико важан и велики за здравље да многи градови воде битку за смањење
количине индустријске прашине у ваздуху. Стављањем тзв „капуљача“ на стројеве који
избацују штетне честице, затим коришћењем система за вентилацију, разних вентилатора
и електричних направа које спречавају подизање прашине. Такође да би се избегло дизање
прашине, понекада се прибегава прскању прашине, водом. Али проблем опасних материја
у ваздуху, тј. смога, још увек није ни у најмањој количини решен.

1.4. Ризици које скрива загађење ваздуха

Људи заправо и нису свесни колика је опасност смога, поготово људи у Србији, из разлога
што осим у одређеним градовима који имају повећане количине штетних материја, други
градови немају представу о томе, и у глобалу се врло мало говори о том проблему. У свету
је то мало другачије, од смога, односно од болести које настају као последица загађења
ваздуха само у Немачкој нпр., на годишњем нивоу умре око 40 000 људи, а уколико се то
упореди са бројем настрадалих људи у саобраћајним несрећама, тај број је десет пута
већи. Што је врло забрињавајуће.

За становнике Њу Делхија или Пекинга није само загађени ваздух проблем, већ је проблем
и то што то загађење предуго траје, и дугорочно оптерећује дисајне органе ситним
честицама прашине, азотним и сумпорним оксидима који изазивају хронична обољења
дисајног апарата и наравно у најгорем случају рак. Поред рака плућа повећана је и
4
Тзв. Clear Air Act
5
Шангајска Академија за социјалну науку

6
опасност од рака мокраћних путева. Ризик од рака и других болести, узрокованих смогом
и загађењем ваздуха, већи је у сиромашним земљама света.

Градови попут Берлина и Њујорка се против загађености боре стварањем еколошких зона
и забраном вожње аутомобила одређеним данима као и изградњом јавне саобраћајне
мреже. Све то наравно није довољно, али је за почетак врло добро.

7
 2. Врст смога

Постоје две врсте смога:

1. Индустријски и
2. Фотохемијски смог.

2.1. Фотохемијски смог

Највећи део гасова атмосфере налази се сконцентрисан при површини земље, у танком
слоју око 12км (тропосфера). Овај слој у коме се налази око 80% целокупне масе
атмосфере, омогућава живот на Земљи. Слој атмосфере висине око 200км је веома
разређен. Иако представља само мали део укупне масе атмосфере, он моћно штити живот
на Земљи од соларне радијације и честица велике енергије које стално доспевају у
атмосферу. У овом слоју разређених гасова, долази до хемијских реакција при којима се
апсорбују електромагнетна зрачења велике енергије. Зрачења већих таласних дужина
доспевају у тропосферу, чији главни састојци (азот, кисеоник, угљен- диоксид и водена
пара) их не апсорбују.

Међутим, неки од састојака који су присутни у веома малим количинама апсорбују део
зрачења, при чему долази до фотохемијских реакција чији су производи највећи
загађивачи ваздуха (слика 3).

Слика 3, фотохемијски смог6

6
Преузето са http://science.howstuffworks.com/environmental/green-science/smog-sunset1.htm

8
Количина ових супстанци може бити услед људских активности локално повећана, и тада
оне представљају опасност по здравље и материјална добра човека. Велико повећање
њиховог садржаја у ваздуху великих градова често има драматичне последице, јер се тада
погоршава стање оболелих од респираторних и срчаних обољења и повећава у великој
мери смртност, нарочито старијих особа. При малој покретљивости ваздушних маса,
загађење може бити огромно. Загађени ваздух великих градова и индустрија оштећује
пољопривредне биљке, воћњаке и шуме и то на удаљености од више десетине километара.
Многе биљке подлежу трајним оштећењима која се називају „рано старење“. Загађени
ваздух такође утиче и на климу. Сматра се да суспендовани делићи материје у загађеном
ваздуху смањује видљивост, редукује сунчеву светлост за 15-20%, услед чега се снижава
температура. Изгледа да у узрочној вези са загађењем стоји и повећање падавина.

2.1.1. Сумпор
У градовима и индустријским насељима у ваздуху се налази повећана количина оксида
сумпора. Сагоревање угља и неких производа петрохемијске индустрије, који садрже
знатну количину једињења сумпора, главни су извори сумпор- диоксида, SO2. Овај оксид
је веома токсичан и директно напада слузокожу дисајних путева. Велику опасност
представља удружено дејство овог оксида са честицама суспендованим у ваздуху, јер
оштећује плућно ткиво. Осим тога, сумпор-диоксид, може додатном оксидацијом прећи у
сумпор-триоксид. Процес оксидације сумпор-диоксида у сувом, чистом ваздуху је веома
спор, али се одвија брзо на површини честица суспендованих у ваздуху.

На следећој слици, могу се видети састојци фотохемијског смога.

9
 Слика 47

2.1.2. Настанак фотохемијског смога

Молекул азот-диоксида је ефикасан апсорбер ултраљубичасте соларне радијације која
продире према површини Земље. Апсорпција ултраљубичастог зрачења од стране азот-
диоксида доводи до његове дисоцијације до азот-моноксида и атомског кисеоника који са
присутним молекулским кисеоником дају озон. Овако настали озон, као молекул са
високом енергијом, а тиме и нестабилан уколико у близини нема других молекула, поново
реагује са азот-моноксидом дајући азот-диоксид, чиме се глобални циклус затвара.

7
Слика преузета са http://www.maturski.org/HEMIJA/Fotohemijski-Smog2.html

10
 2.2. Индустријски смог
Кисела киша8 је падавина загађена првенствено сумпоровим диоксидом, али и другим
многобројним хемијским смешама. Сумпор диоксид, као што је већ речено претходно,
потиче од изгарања угљеника и других фосилних горива попут нафте, природног плина и
сл. (слика 4).

Слика 4, индустријски смог9

2.2.1. Настанак индустријског смога

Сумпор се везује са кисеоником из ваздуха и након тог процеса настаје сумпор-диоксид,

као и у случају фотохемијског смога, а затим тај сумпор-диоксид оксидује у сумпор-
триоксид. Тај сумпор-триоксид се везује са водом у ваздуху и из тог процеса настаје
сумпорна киселина (H2SO4). Али оно што је најбитније напоменути јесте, да су и сумпор-
диоксид и сумпор-триоксид као и сумпорна киселина јако отровне ствари.
Да би се смањила њихова количина, фабрике би требале смањити њихову концентрацију
пре испуштања истих у атмосферу. Данас се сумпор-диоксид, уместо пуштања ван,
користи за производњу сумпорне киселине. Такође могуће је уклањање сумпорових
оксида уз помоћ калцијум-карбоната.

8
pH вредност нормалне кише износи око 5,5, док је pH вредност киселих киша од 1 до 4
9
Слика преузета са http://www.vijesti.rtl.hr/novosti/svijet/1975733/kriticna-razina-zagadjenja-inidija-se-gusi-u-
smogu-ugrozeni-zivoti-djece/

11
 2.2.2. Деловање индустријског смога и киселих киша

Штетно деловање индустријског смога и киселих киша је огромно, само неки од проблема
који се могу створити као њихов резултат су отапање минералних елемената из тла и тако
онемогућити раст и развој биљкама, затим промена pH вредности тла, затим надраживање
плућа, језика и дисајних органа, загађивање воде и организама у њој, па чак и уништавање
неживих ствари, попут споменика и грађевинских материјала.

12
 Закључак

Све људске делатности су повезане са потрошњом и производњом што важи и за духовне

и за културне делатности. Ова чињеница се осликава у потражњи за природним
ресурсима, с једне стране, односно у загађењу животне средине, с друге стране.
Последице људске потрошње постају све очитије кроз регионалне и глобалне еколошке
проблеме као што су промена климе, трошење озона у стратосфери, ацидификација,
нестанак биолошког диверзитета, еколошки инциденти, пораст концентрације озона у
тропосфери, загађење свеже воде, деградација шума и тла, проблеми у приобалним
зонама, увођење генетски модификованих организама и стварање све већих количина
отпада.

Неопходно је да сви ови проблеми животне средине буду предмет решавања, да се смање
или чак елиминишу. Да би се то остварило, морамо барем донекле да схватимо начине
како одређене људске делатности утичу на природну средину и на људско здравље.
Морамо да стекнемо знања о мери утицаја ових делатности о њиховом просторном домету
и деловању и о могућности људске способности да решава њихове последице.
Истовремено, потребно је да више сазнамо и боље разумемо постојеће проблеме који се
односе на животну средину, тј. на њихове механизме деловања, узрока, извора и
последица, као и мере које су потребне за ублажавање или елиминисање последица.

13
 Литература

 „Знаност и природа“, Разлика између индустријског смога и фотохемијског смога

 „Смог и како се борити против њега“, MEDIACENTER
 „Метео планета“, Јован Чабрило
 „Фотохемијски смог“, Т. Анђелковић
 „Индустријски смог и киселе кише“, М. Цураковић

14