Saobraćajna sredstva kao izvor aerozagađenja

Sadržaj
1.Uvod..............................................................................................................................................2
2. Saobraćaj i životna sredina...........................................................................................................3
3. Izvori saobraćajnog zagađenja....................................................................................................4
3.1. Drumski saobraćaj.................................................................................................................4
3.2. Saobraćaj na vodi..................................................................................................................6
3.3. Vazdušni saobraćaj................................................................................................................7
3.4. Ekološki avioni.......................................................................................................................8
4. Zaključak.......................................................................................................................................9
5. Literatura....................................................................................................................................10

Stefan Stanković 42/ZŽ S Page 1

 Saobraćajna sredstva kao izvor aerozagađenja

1.Uvod

Nagli razvoj tehnike i tehnologije, brzi porast životnog standarda i stalni rast saobraćaja,
doveli su do toga da se danas sukobljavamo sa ozbiljnijim delovanjem negativnih ekoloških
efekata koji narušavaju radnu i životnu sredinu, uz sve veći broj udesa sa teškim posledicama.
Razvitak industrije, tehnike i tehnologije nesumnjivo je doveo do porasta životnog standarda
ljudi u razvijenim zemljama. U eri neverovatnog razvoja vojne industrije i trke u naoružanju,
saobraćaj svakako da poprima enormne razmere. To se odnosi pre svega na namenski saobraćaj
(transport i rad naoružanja i vojne opreme), putnički i teretni drumski saobraćaj (automobili,
autobusi, auto-cisterne, kamioni), železnički vagoni i vagon-cisterne, plovna sredstva,
vazduhoplovi itd. U sklopu ovog, sa blagodetima civilizacije rasli su i problemi vezani za
sveukupni napredak, održiv razvoj i očuvanje čovekove okoline. Jedan od faktora ograničenja,
koji veoma opterećuje i ugrožava savremenog čoveka je saobraćajni haos i zagađenje vazduha u
urbanim sredinama, metež i buka.

Stefan Stanković 42/ZŽ S Page 2

 Saobraćajna sredstva kao izvor aerozagađenja

2. Saobraćaj i životna sredina

Sredinom XX veka, kada je počela ekspanzija automobila, na planeti Zemlji je živelo 2,6
milijardi ljudi koji su posedovali oko 50.000.000 automobila. U novom milenijumu 5,7 milijardi
ljudi raspolaže sa preko 500.000.000 automobila (sa teretnim vozilima i motociklima čak 800
miliona). U ovom periodu populacija je udvostručena, dok je broj automobila porastao za 10
puta. Imajući u vidu da se u svetu godišnje proizvodi oko 50 miliona vozila, očekuje se da će za
dve decenije u svetu biti oko milijardu putničkih automobila. Stepen motorizacije je pokazatelj
broja putničkih automobila na 1.000 stanovnika ili broja stanovnika na jedno putničko vozilo.

Problem zagađivanja vazduha od motornih vozila neće se bitno rešiti sve dok benzin koji
se koriste kod motora SUS ne budu zamenjeni kvalitetnijim gorivima koji imaju manje emisije
zagađivača, odnosno širom primenom drugih izvora energije. Najrazvijenije zemlje u poslednje
vreme stimulišu korišćenje drugih, manje štetnih oblika energije, pre svega električne, što je, ne
samo ekološki već i ekonomski vrlo isplativo. Pored električne, motorna vozila koriste prirodni i
tečni naftni gas, koji zbog bezbedonosnih razloga nisu doživeli masovniju primenu. Danas, sve
veći broj vozila pokreće se solarnim ćelijama od poluprovodničkih materijala koje se koriste za
direktno pretvaranje sunčevog zračenja u jednosmernu električnu struju.

Stefan Stanković 42/ZŽ S Page 3

 Saobraćajna sredstva kao izvor aerozagađenja

3. Izvori saobraćajnog zagađenja

3.1. Drumski saobraćaj

U većini razvijenih zemalja drumski transport predstavlja zančajan izvor zagađujućih

supstanci. Mada je zbog uvođenja novih standarda i ograničenja emisija iz automobilskih motora
uveliko smanjena, to je još uvek daleko najveći antropogeni izvor ugljenmonoksida i
nemetanskih ugljovodonika, a zajedno sa energetskim izvorima azotovih oksida (učestvuje sa
oko 35-40% od ukupne emisije). Oko 60% od ukupne količine svih zagađujućih supstanci
vazduha u urbanim sredinama, potiče od motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Emisija čestica je poseban problem kod dizel motora. Zbog znatno lošijeg mešanja goriva
i vazduha, nego u slučaju benzinskog motora, dizel motori emituju mnogo čestica dima naročito
pri ubrzavanju i većim opterećenjima. Pošto u smeši nema dovoljno kiseonika za kompletno
sagorevanje proizvodi se dosta čađi. Emisija iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem je zavisna
od mnogih činilaca (kvalitet i vrsta goriva, tip motora, uslovi vožnje, opterećenje vozila,
nadmorska visina i sl.).

Pored pomenutih zagađujućih supstanci za rad benzinskih motora vezan je problem

zagađivanja olovom. U 1982. godini taj izvor je doprinosio sa oko 75% u ukupnoj emisiji olova u
Evropi. Tada je dozvoljena koncentracija olova u benzinu bila, u većini Evropskih zemalja 0,4
g/dm3, a bezolovni benzin mogao se dobiti u malom broju zemalja. Ovaj metal se javlja u
izduvnim gasovima automobila koji koriste gorivo čija je oktanska vrednost povećana
upotrebom tetra-etil olova [Pb(C 2H5)4] kao antidetonatora koji deluju na taj način, što
usporavaju reakcije slobodnih radikala koje se odigravaju u cilindru motora.

Ekološki problemi izazvani saobraćajem u gradovima, još uvek pripadaju "prvoj vrsti", tj.
onim gde se insistira na efektima aerozagađenja i buke. Takvo, u suštini drastično narušavanje
životne sredine, uslovljeno je stvarnim stanjem saobraćajniih sistema kao posledicom promena
kroz koje prolazi društvo. U stvarnom dometu štetnih uticaja, posebno su značajni oni
prouzorkovani eksploatacionim odlikama vozila u saobraćaju i kvalitetom goriva.

Stefan Stanković 42/ZŽ S Page 4

 Saobraćajna sredstva kao izvor aerozagađenja

Postoje još neki izvori zagađivanja koji su povezani sa autosaobraćajem. Velika količina
čestica nastaje trenjem i habanjem automobilskih guma i putne podloge. Ogromne količine
iskorišćenih autoguma u mnogim zemljama predstavljaju problem koji traži hitno rešavanje.
Značajne količine iskorišćenog motornog ulja koje, ako se propisno ne sakuplja i odlaže,
predstavlja potencijalnu opasnost pre svega za zagađivanje voda.

Automobilski saobraćaj je najveći izvor zagađivanja vazduha u većini razvijenih zemalja

sveta. Zato su poslednjih decenija činjeni veliki napori koji su doveli do značajnog napretka u
smanjivanju potrošnje goriva, povećavanju efikasnosti motora i smanjivanju emisije zagađujućih
supstanci.

Slika 1. Drumski saobraćaj

Stefan Stanković 42/ZŽ S Page 5

 Saobraćajna sredstva kao izvor aerozagađenja

3.2. Saobraćaj na vodi

Saobraćaj na vodi  obuhvata zagađivanje vode pri radu transportnih sredstava  (brodovi,

čamci, šlepovi i dr.) zagađivanje vode pri utovaru ili istovaru iz plovnih objekata, zagađivanje
vode izbacivanjem otpadaka iz plovnih objekata, zagađivanje vode pri oštećenju i potapanju
plovnih objekata.

Različita čišćenja i podmazivanja brodskih uređaja takođe doprinose zagđivanju voda.

Kod morskih brodova prisutno je i zagađivanje živom. Živa se koristi u cilju zaštite od korozije za
korita brodova koja se premazuju amalgamom cinka.

Tankeri prevoze naftu i njene derivate. Ako se izliju u more, naftni derivati se brzo
razlivaju ili isparavaju. Problemu zagađivanja doprinosi crna nafta (sirova nafta i teško gorivo)
kao i neka ulja za podmazivanje. Prazni tankeri su laki i moraju se puniti morskom vodom, koja
se potom ispušta u more, pa dolazi do zagađivanja morske vode naftom, jer se sa njom ispušta i
zaostala nafta u brodu.

Izbacivanje otpadaka iz plovnih objekata, takođe, zagađuje vodu. Otpaci su raznovrsni, a

sačinjava ih pepeo goriva, otpadne vode iz sanitarnih uređaja, ambalaža i čvrsti otpaci, sredstva
za pranje i čišćenje i dr.

Slika 2. Brod

Stefan Stanković 42/ZŽ S Page 6

 Saobraćajna sredstva kao izvor aerozagađenja

3.3. Vazdušni saobraćaj

Izduvni gasovi motora vazduhoplova slični su onima koji nastaju kao posledica
sagorevanja fosilnih goriva. Trenutno, vazdušni saobraćaj ima relativno mali doprinos efektu
“staklene baste”.

Vazdušni saobraćaj, u odnosu na druge vidove tansporta, učestvuje sa 2% u ukupnoj

proizvodnji ugljen-dioksida antropogenog porekla. Međutim, pored ugljen-dioksida, kao i ostali
izvori zagađenja, emituje i druge gasove i materije koje utiču na okolinu. Gasovi koji se pojavljuju
kao zagađivači slični su onima koji su pomenuti kao gasovi staklene bašte, a to su: azotni oksidi
(NOx), pre svega azot-monoksid i azot-dioksid, ugljen-monoksid (CO), oksidi sumporaa (SOx),
nepotpuno sagoreli ugljovodonici (HC) i dr.

Čestice (Particulate Matter -PM), veličine 2.5 mikrona - PM2.5 i 10 mikrona PM10 imaju
najopasniji uticaj na zdravlje u odnosu na ostale štetne emisije. Stvaranju ovih zagađivača
doprinose i ostali izvori vezani za aerodrom, a koji uključuju sagorevanje fosilnih goriva,
npr.oprema za prihvat vazduhoplova na zemlji (autobusi za putnike, cisterne za gorivo, traktori i
sl.), različita vozila na zemlji (privatni automobili, taksi, vozovi, autobusi), postrojenja za
snabdevanje energijom, pomoćne energetske jedinice kao i obližnji aerodromi. Ovde nema
velikog uticaja CO2, na lokalni kvalitet vazduha, on se pre svega smatra gasom staklene bašte.

Za procenu kvaliteta tj.stepena zagađenja lokalnog vazduha, posmatraju se emisije

štetnih gaosva koje nastaju tokom ciklusa sletanja i poletanja - LTO (landing and take-off) ciklus.
Ove emisije uglavnom se pojavljuju do visine od 3000ft (915m) iznad aerodroma. 

Slika 3. Avion
Stefan Stanković 42/ZŽ S Page 7
 Saobraćajna sredstva kao izvor aerozagađenja

3.4. Ekološki avioni

Prvi ekološki avion na svetu nulte emisije štetnih gasova, koji je u stanju da leti koristeći
jedino snagu sistema gorivnih ćelija, obavio je prvi probni let u Nemačkoj 2009. godine sa
aerodroma u Hamburgu, saopštili su proizvođači. Ovaj avion može da preleti 750 kilometara, a
koristi vodonik kao gorivo. Pokreću ga galvanske ćelije, koje proizvode električnu energiju. Iako
se danas dosta nade polaže u vodonično-kiseonične gorivne ćelije, skladištenje vodonika je
najveći problem, s obzirom na to da je on u smesi s vazduhom veoma eksplozivan.

Danas kompanija “ Erbas” proizvodi avione Modeli “A320neo”, koji su ekološki, jer su
opremljeni visoko efikasnim motorima i “šarklet” uređajima za krila, što smanjuje potrošnju
goriva za 15%, a smanjiće se i emisija ugljen-dioksida za 3.600 t po avionu godišnje.

NASA radi na dizajniranju ekoloških aviona, koji moraju da ispune određene uslove kao
što su: manja buka, smanjenje štetnih izduvnih gasova i manja potrošnja goriva. Na rešavanju
ovoga zadatka angažovana su tri tima stručnjaka. Očekuje se da će ovi američki ekološki avioni
moći da lete tek 2025. godine.

Slika 4. Ekološki avion

Stefan Stanković 42/ZŽ S Page 8

 Saobraćajna sredstva kao izvor aerozagađenja

4. Zaključak

Negativni uticaj saobraćaja na čoveka i okolinu, u radu je izražen preko negativnih

eksternih efekata saobraćaja (saobraćajne nezgode, zagušenja u saobraćaju, zauzimanje
površine, buka, izduvni gasovi).

Karakteristike trenutnog stanja saobraćajnog sistema na području Srbije, uzorkovane su

naglim porastom broja motornih vozila i mobilnosti stanovnika s jedne strane i neadekvatnim
stanjem saobraćajne mreže koja svojim kapacitetom ne može da odgovori današnjim
saobraćajnim potrebama. Saobraćaj se ne može dislocirati iz gradova , a pogotovo ne iz velikih
industrijskih zona, jer on predstavlja osnovni uslov funkcionisanja velikih gradova. Jedini način
da se obezbedi zaštita životne sredine od negativnih uticaja saobraćaja leži u menjanju strukture
samog saobraćajnog sistema. To predpostavlja usmeravanje prevoza na one saobraćajne grane
koje u najmanjoj meri izazivaju negativne posledice po životnu sredinu.

Stefan Stanković 42/ZŽ S Page 9

 Saobraćajna sredstva kao izvor aerozagađenja

5. Literatura

1. apeironsrbija.edu.rs
2. zivotnasredinabynatasa.blogspot.rs
3. agroekonomija.wordpress.com

Stefan Stanković 42/ZŽ S Page 10