VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU

NASTAVNI PREDMET: Zagaenje i zatita vazduha

Studijski program:

Tehnoloko inenjerstvo

Efekti zagaenja vazduha (globalni i lokalni)

- seminarski rad

PREDMETNI NASTAVNIK

STUDENTI, br. ind.:

Dr

U Zrenjaninu, ?. god.

Efekti zagaenja vazduha (globalni i lokalni)

Sadrzaj:
UVOD............................................................................................................................................................3
1. IZVORI NASTAJANJA AERO ZAGAENJA........................................................................................5
2. GLOBALNI EFEKTI ZAGADJENJE VAZDUHA..................................................................................7
2.1. Globalno zagrevanje zemljine povrine efekat staklene bate.......................................................7
2.1.1. Posledice globalnog zagrevanja...................................................................................................9
2.2. Smanjenje ozonskog omotaa.............................................................................................................9
2.2.1. Posledice oteenja ozona..........................................................................................................10
2.3. Efekat acidifikacije - tzv. kisele kie.............................................................................................11
2.3.1. Proces nastajanja kiselih kia................................................................................................12
2.3.2. Uticaj kiselih kia na ljudsko zdravlje.......................................................................................12
3. LOKALNI EFEKTI ZAGADJENJA VAZDUHA...................................................................................13
3.1. Smog.................................................................................................................................................13
3.2. Fotohemijski smog............................................................................................................................14
3.2.1. Nastanak fotohemijskog smoga.................................................................................................14
3.3. Efekat zagadjenog vazduha na biljni svet.........................................................................................15
3.4. Efekat zagadjenog vazduha na zdravlje ljudi...................................................................................16
4. ZAKLJUAK..........................................................................................................................................18
LITERATURA:............................................................................................................................................19

UVOD
Zagaenje vazduha nije nov fenomen. Prve aktivnosti i konstatacije zagaenja vazduha kao posledica
sagorevanja uglja pojavljuju se u Engleskoj, kada kralj Edvard I 1307. Godine na zasedanju Parlamenta
pokree zahtev za ogranienja u spaljivanju uglja. Henry (1413-1422) je formirao prvu komisiju za
ispitivanje problema sa ciljem udaljavanja industrije iz centra Londona i formiranje zelenog pojasa oko
grada.
Industrijski svet se pre i posle II svetskog rata susreo sa manjim incidentima u zagaenju vazduha.
Znaajnije zagaenje vazduha su obeleile dve epizode. Prva se desila u Doneri (Penszlvania), malom
gradiu eline industrije krajem oktobra meseca 1948. Godine. Aero zagaenje je odnelo 20 ivota a
bolniki je leeno jo 6000 stanovnika. Ovo je najvei nivo mortaliteta po glavi stanovnika pri aero
zagaenju. Zagaenje je najee rezultat velike koncentracije sumpornih, ugljenikovih i vrstih estica
tkz. Industrijskog smoga. Pored velike emisije zagaivaa, temperaturna inverzija vazduha i posledino
kretanje vazduha smanjile su tih nekoliko dana vidljivost u gradu na 10 do 20 metara.
1952. ubistveni smog okupirao je London u periodu od jedne sedmice. Izvori zagaenja su
energetska postrojenja gde sagoreva ugalj uz nepovoljnu inverziju u atmosferi kao posledica zbog ega je
vidljivost bila smanjena na ispod 10 metara. Sumopr dioksid i vrste estice su bile uzrok smrti oko 5000
stanovnika Londona.
1972. godine u Los Anelesu je definisan jo jedan oblik aero zagaenja, koji se naziva fotohemijski
smog ili Los Aneles smog, a koji za razliku od Lodnonskog potie najvie od izduvnih gasova
motornih vozila.
Fotohemijska zagaenja je danas prisutno u najveem broju urbanih sredina, naroito u toplijem
klimatskom podruju. Ovo zagaenje nastaje usled emisije oksida ugljenika, azota i razliitih isparljivih
organskih komponenti koje u atmosferi u prisustvu svetlosti stvaraju photo-smog ili fotohemijsko
zagaenje.
Tabela 1. Uproeni sastav istog vazduha u molskim procentualnim udelima

Aero zagaenja vazduha moe biti u gasovitom, parnom i vrstom (sitne estice) agregatnom stanju.
Zagaujue komponente imaju tetan uticaj na oveka, biljni, ivotinjski svet i okruenje. Kakvo i koliko
dejstvo zagaenja na eko sistem e biti zavisi od vrste zagaujue komponente, njene koncentracije,
duine vremenskog uticaja, meusobne reakcije primarnih zagaivaa.
Mnogi izvori gasova i vrstih estica, koje zagaivai emituju direktno u atmosferu, nazivaju se
primarna zagaenja. Zagaivai koji se formiraju u atmosferi kao posledica razliitih fizikih i hemijskih
procesa nazivaju se sekundarni zagaivai.

Izvori primarnog zagaenja, definiu se kao procesi koji ih stvaraju. Najvei broj primarnih zagaivaa
emituju se u atmosferu kao posledica sagorevanja, isparavanja, mlevenja, ienja. Isparljive supstance od
goriva, boja, fluida za ienje, odlaze u atmosferu procesom isparavanja. Praina nastaje pri razliitim
procesima obrade zemlje, azbestne estice pri oteenju ili razgradnji izolacije cevovoda i sl. Izduvni
automobilski gasovi i gasovi iz elektrana nastaju kao posledica sagorevanja.

1. IZVORI NASTAJANJA AERO ZAGAENJA

Najvei deo zagaujuih komponenti nastaje u procesima proizvodnje energije. S obzirom na
energetsku strukturu u Srbiji osnovni nosilac fosilne energije je lignit ugalj niskog energetskog nivoa.
Pri sagorevanju ovoga energenta nastaje znaajna emisija zagaujuih komponenti ugljen-dioksida,
azotnih oksida, sumpornih oksida, ai i pepela iji nivo znaajno zavisi i od tehnologije sagorevanja.
Domai ligniti sadre visok procenat sumpora to za posledicu ima emitovanje velike koliine
sumporovih oksida Sox..
Zagaenje vazduha moe da bude:
1. Lokalno- vezano pre svega za gradove i krupnije industrijske regione. U okviru gradova, naroito
veih, ili industrijskih regiona, ue posmatrano susreemo se i sa sublokalnim zagaivanjem, budui da
zagaenje u nekom veem gradu ili industrijskom regionu, nije ravnomerno rasporeeno.
2. Globalno- karakteristino za celu atmosferu. Posledica je lokalnog zagaenja i uslovljeno je
vazdunim strujanjima kojima se zagaen vazduh iz jednih oblasti prenosi u druge, esto veoma udaljene.
Pored energetike veliki zagaivai vazduha su hemijska industrija, metalurgija, poljoprivreda,
industrija za mehaniku preradu materijala, transportna sredstva i niz manjih zagaivaa u koja se
ubrajaju i domainstva kao izvori zagaenja.
Izvore zagaenja zavisno od mobilnosti zagaenja delimo:
* nepokretni (elektrane, industrijski objekti i sl.)
* pokretni (automobili, avioni i sl.)
Tabela 2. Gasovita aero zagaenja

Razvojem poljoprivrede i sve veim njenim proizvodnim potrebama poveava se i broj aero
zagaivaa, poev od neprijatnih mirisa sa farmi i klanica do zagaenja esticama iz suara, semenara,
ureaja za transport i sl. Znaajna zagaenja nastaju od skladitenja i raspraivanja agrohemijskih
sredstava (npr. od aktivnosti poljoprivredne avijacije).
Sagorevanje fosilnih goriva, najvei je izvor zagaivanja atmosfere. Saobraaj, koji je najveim svojim
delom vezan za sagorevanje fosilnih prirodnih goriva, uestvuje u ukupnom zagaivanju atmosfere sa oko
50%.
Sa antropogenim zagaivanjem priroda se prvi put srela u trenutku kada je prvobitni ovek svesno
zapalio vatru. Efekti tog zagaivanja bili su zanemarljivi. Meutim, ve u 13. Veku zagaivanje atmosfere
poinje da se javlja kao problem. To je vreme kada se poinje sa intenzivnim korienjem uglja za
grejanje. Postepeno poveavanje tog oblika zagaivanja prati poveavanje populacije oveka da bi krajem
19. A naroito u 20. Veku dolo do naglog skoka stepena zagaenja vazduha uporedo sa poecima i
intenziviranjem korienja nafte i njenih derivata, a potom i razvoja razliitih tipova indrustrije, pre svega
hemijske.
U savremenom svetu nivo zagaenja atmosfere u nekom regionu u korelaciji je sa stepenom
industrijalizacije tog regiona i gustinom saobraaja. Razvijeniji sever produkuje 93% a nerazvijeni jug
svega 7% SO2. Slino stanje je i sa mnotvom drugih polutanata. Merenja su pokazala da zagaenje
pojedinim polutantima u velikim urbanim centrima moe ponekad da bude i stotinama puta vee od
dozvoljenog.
Hemijski sastav onog to se iz razliitih izvora isputa u atmosferu zavisi od vrste goriva koje se
koristi, naina njihovog sagorevanja, od tipa industrije i u njoj prisutne tehnologije. Pri tome su koliine
polutanata koji se emituju u atmosferu izuzetno velike. Pored veoma visoke emisije pojedinih gasova
treba ukazati i na injenicu da se aktivnou oveka javlja trend rasta te emisije.

2. GLOBALNI EFEKTI ZAGADJENJE VAZDUHA

Na globalnom nivou uoavaju se tri glavna problema koja se javljaju kao posledica zagaenja
atmosfere:
1. globalno zagrevanje zemljine povrine
2. smanjenje ozonskog omotaa zemlje ili pojava ozonskih rupa
3. efekat acidifikacije ili kisele kie

2.1. Globalno zagrevanje zemljine povrine efekat staklene bate

Klima se na zemlji menja zbog ovekovog delovanja koje menja hemijski sastav u atmosferi
nagomilavanjem tetnih gasova, prvenstveno ugljen dioksida, metana i natrijum oksida. Toplina koju
stvaraju ovi gasovi je neosporna.
Efekat staklene bate je rezultat interakcije Sunevog zraenja i Zemljine atmosfere. Ovaj efekat je
prirodan efekat i bez postojanja ovog fenomena, na Zemlji ne bi bio mogu ivot. Bez tzv. gasova
staklene bate, toplotna energija apsorbovana i odbijena od Zemljine povrine lako bi se vratila nazad u
svemir, pa bi prosena temperatura na Zemljinoj povrini bila oko -19C, za razliku od sadanjih 15C.

26 % Sunevog zraenja se reflektuje od oblaka nazad u svemir

19 % energije apsorbuju oblaci, gasovi i estice

4 % se reflektuje sa povrine Zemlje u svemir

51 % stie na Zemlju i rasporeuje se na: zagrevanje okoline, otopljavanje snega i leda,

isparavanje vode i fotosintezu

Zagrevanje tla Sunevom energijom uzrokuje da se ono ponaa kao izvor toplotnog zraenja. Samo
mala koliina ovog zraenja odlazi u svemir, a najvei deo apsorbuju tzv. gasovi staklene bate u
atmosferi.
Pobueni gasovi reemituju ovo zraenje i 90% se ponovo vraa na Zemlju gde se ponovo apsorbuje i
proces traje sve dok ima ovog dugotalasnog zraenja.
Atmosfera, slino staklu, uglavnom proputa Sunevo zraenje, ali je slabo propusna za zraenje sa
Zemljine povrine, pa deo energije koji ue u sistem Zemlja-atmosfera, kao i u stakleniku, ostaje u njemu
i pretvara se u toplotnu energiju, zagrevajui Zemljinu povrinu i nie slojeve atmosfere. Ova prirodna
pojava greje Zemljinu povrinu, to traje ve etiri milijarde godina. Molekuli kiseonika i azota, koji
sainjavaju najvei deo atmosfere transparentni su za IR zrake kao i za vidljivi deo spektra. Nasuprot
tome, neki molekuli normalno ili vetaki prispeli u atmosferu, kao to su vodena para, CO2 CH4,
N2O, CFCls (freoni) apsorbuju deo infracrvenog zraenja, privremeno spreavajui njegovo otputanje u
svemir zadravajui tako toplotu u Zemljinoj atmosferi. Ovi gasovi potom emituju infracrveno zraenje u
svim smerovima, a deo ovako nastale toplote vraa se ka Zemljinoj povrini koju dodatno zagreva.

Slika 1. Globalno zagrevanje zemljine povrine ili pojaavanje efekta staklene bate
Problem moe nastati ako atmosferska koncentracija oksidnih gasova poraste. Od poetka industrijske
revolucije koncentracija ugljen dioksida u atmosferi poveala se za 30%, koncentracija metana se
udvostruila, a natrijum oksida se poveala za 15%.Ova poveanja utiu na zadravanje toplote u
zemljinoj atmosferi. Poveanje globalnog zagrevanja primeeno je u 20. veku, a znaajno zagrevanje
oekuje se u 21. veku.

Slika 2. Uee pojedinih gasova u pojaavanju efekta staklene bate

Gasovi koji pojaavaju efekte staklene bate:
CO2 55 %
CFC 25%
CH4 15 %
NOx 5 %

2.1.1. Posledice globalnog zagrevanja

Postoji dugi niz posledica globalnog zagrevanja, od kojih su neke zaista
katastrofine:

Porast prosenih i maksimalnih letnjih temperature za 1,5-4,5 stepeni

celzijusa na 100-150 godina
Topljenje polarnog leda i porast nivoa mora
Sve uestalije sue i umski poari na severnoj hemisferi,i sve uestalije poplave na
junoj

Uestaliji i jai uragani, tajfuni, tropske oluje, i sve ei cunami

Manji rod poljoprivrednih kultura, uz sve vei broj ljudi na planeti.

Manje pitke vode.

Poveanje broja zaraznih bolesti

Vee umiranje ljudi zbog nedostatka vode i hrane, ratovi zbog ovih resursa.

Vel i k e m i g r a c i j e s t a n o v n i t v a i r a t o v i . - P o j a v a t r o p s k i h b o l e s t i
b i l j a k a , ivotinja i ljudi, komaraca malariara i drugih insekata koji prenose bolesti,kao i
otrovnih tropskih ivotinja i u do sada umerenim podrujima Evrope iAmerike.

Zbog globalnog zagrevanja, desie se naizgled paradoksalne posledice: kada se znaajno bude
otopio i led na Grenlandu, velike koliine hladne vode zaustavie toplu Golfsku struju iz Srednje
Amerike. Samo zahvaljujui Golfskoj struji, Severna heisfera nije okovana ledom. Ve sada se
oko dvanaest velikih vrtloga vode (meanje toplih i hladnih slojeva) svelo na samo dva. Bukvalno
je pitanje momenta kada e se Golfska struja zaustaviti, to je moment kada e poeti novo ledeno
doba. U isto vreme, tropske ume june hemisphere, zbog sve uestalijih sua, pretvaraju se u
savane. Te ume su i ovako u velikoj meri unitili ljudi, a globalno zagrevanje e ih dokrajiti.

Krajnja posledica svih ovih promena bie izumiranje tri etvrtine svih vrsta biljaka i ivotinja i
najmanje 4,5 milijardi ljudi...

2.2. Smanjenje ozonskog omotaa

Ozonski omota ima vanu ulogu u zatiti Zemlje od tetnog dejstva ultraljubiastog zraenja. Istraivanja
su pokazala da kontinuirane emisije hlorofluorugljenika i nekih drugih supstanci, mogu dovesti do smanjenja
ozonskog omotaa i da time poveaju opasnost od tetnog dejstva ultraljubiastog zraenja.
Hlorofluorugljenici se danas iroko koriste kao pokretai sadraja u aerosolnim konzervama, u pakovanjima
penastih proizvoda, kao rastvarai i sredstva za hladjenje.
Pored hlorofluorugljenika, postoji itav skup hlornih jedinjenja koja imaju isti uticaj na ozonski omota.
Isto vai i za emisije azotnih oksida koje vre avioni, kao i za azotne okside koji potiu od sagorevanja
fosilnih goriva i od nitrifikacije i denitrifikacije organskih i neorganskih azotnih vetakih djubriva.

Slika 3. Proizvoai i proizvodi koji oteuju ozonski omota

Kao posledica smanjenja ozonskog omotaa, nastaje poveana ultraljubiasta radijacija, koja utie na
poveanje obolevanja od kancera koe. Istraivanja su pokazala da poveanje ultraljubiastog zraenja na
Zemlji moe imati tetne posledice po ivotinjski i biljni svet, naroito po odredjene vrste useva i morskih
organizama.
Istraivanja izvrena 80-ih godina ovog veka pokazala su da su zemlje lanice OECD proizvodile 90%
svetske proizvodnje i troile 90% svetske potronje hlorofluorugljenika.
U razvijenim zemljama proizvodnja hlorofluorugljenika rasla je do 1974. godine, kada je poela da opada
pod uticajem ekonomskih i drugih mera koje su preduzimale vlade tih zemalja.
Nerazvijene zemlje medjutim, usled potrebe za organizovanjem sopstvene proizvodnje radi oslobadjanja od
uvoza stare tehnologije iz razvijenih zemalja, i dalje poveavaju proizvodju ovih hemikalija, neutraliui time
jednim delom opadanje proizvodnje na globalnom nivou.
Sadanje procene uticaja smanjenja ozonskog omotaa na klimatske promene, ograniene su u velikoj meri
nedostatkom poznavanja injenica o obimu i strukturi proizvodnje hlorofluorugljenika i ostalih hemikalija u
svim zemljama.

2.2.1. Posledice oteenja ozona

Posledica su poveanje intenziteta UV zraenja u troposferi koja izazivaju:
Izaziva pojavu raka koe (smanjenje O3 za 1% izaziva etvorostruko poveanje broja
obolelih)
Oboljenje oiju kataraktu onih soiva
Slabljenje imunolokog sistema organizma
Smanjenje prinosa itarica (bioprodukcije)
Oteenje plastinih materijala

10

2.3. Efekat acidifikacije - tzv. kisele kie

Kisela kia je padavina koja je zagaena sumpornim i azotnim oksidima , amonijakom i drugim
hemijskim jedinjenjima. Ljudsko delovanje prouzrokovalo je neravnoteu u odnosu gasova u atmosferi
to je uzrok kia sa snienom pH vrednou koje nazivamo kiselim kiama. PH vrednost normalne kinice
iznosi otprilike 5.5 , dok vrednost kisele kie iznosi u proseku 4 do 4.5. To je otprilike 40 puta vea
koliina kiselina u odnosu na obinu kinicu.
Pojava koju posmatramo zove se kiselo taloenje i javlja se u dva oblika :
- suvom
- vlanom
Suvo taloenje ini otprilike polovinu taloenja koje dolazi na Zemlju , a odnosi se na kisele gasove i
estice u vazduhu koje vetar raznosi na sve to nas okruuje. Taj suvi talog najee ispere kia i on zavri
u zemlji ili vodi.
Vlano taloenje je ono koje je ve poznato kao kisela kia i ima veliki efekat na biljni i ivotinjski
svet. Neki od vanih faktora su :
- Kiselost vode
- Hemijski sastav tla
- Vrasta biljnog i ivotinjskog sveta
Ispitivanja pokazuju da ugljen ( najee CO , con ), azotni ( najee NO , non ) i sumporni ( najee
SO , SOn ) oksidi u hemijskim reakcijama sa vodom iz atmosfere stvaraju ugljinu, azotnu i najopasniju
sumpornu kiselinu, a one snose najveu odgovornost za kiselost kie, snega ili magle.
Najvei zagaivai vazduha su rafinerije nafte koje u atmosferu otputaju amonijak, razliite organske
kiseline, sumporne okside , spojeve ugljovodonika. Veliki su zagaivai vazduha i nadzvuni avioni koji
otputaju mnogo azot- oksida, takoe i motorna vozila u atmosferu otputaju velike koliine ugljen
-dioksida, ugljen -monoksida i azotne okside, tu su naravno i druge velike fabrike, termoelektrane i sl.
Navedeni izvori su samo neki od glavnih zagaivaa vazduha neposredno, a posredno i vode i zemlje ,
svega neophodnog oveku za ivot.
Moemo i spomenuti da neki tetni gasovi nastaju i prirodnim putem naprimer aktivnou vulkana ,
biolokom razgradnjom, te umskim poarima , no te su koliine vrlo male u odnosu na one koje direktno
proizvodi ovek.

Slika 4. Uticaj kiselih kia na ume

11

2.3.1. Proces nastajanja kiselih kia

Tokom procesa sagorevanja javljaju se sumpor dioksid, oksidi azota i drugih gasova koji promoviu
stvaranje kiselina.Takvi slobodni nemetalni oksidi oksiduju u vlanoj atmosferi sa vodenom parom u
sumpornu i azotnu kiselinu. Te supstance su rastvorene u vazduhu i zajedno sa kiom padaju na zemlju.
Poto su ovi proizvodi formirani u sagorevanju, poveanom koliinom u gradovima i industrijskim
oblastima i pH vrednost je veinom nia nego na selu.
Termin azotni oksidi (NOx) nastaje kombinovanje dva jedinjenja: azot monoksida (NO) i azotdioksida (NO2). Ovi gasovi se prvenstveno proizvodi od sagorevanja fosilnih goriva. Na svakom
sagorevanja azotnih oksida se formiraju kao jedinjenje azota i kiseonika iz vazduha. Na viim
temperaturama sagorevanja bre je i formiranja azotnog oksida.
U svakom od procesa sagorevanja se primarno oslobadja azot monoksid u vazduhu, koja naknadno
oksidira u tetni azot-oksid. Iz azotnog oksida u reakciji sa vlagom stvara se azotna kiselina koja je
odgovorna za treinu kiselih kia.
Sumpor dioksid je daleko najtetnija supstanca u vazduhu. Ovaj gas je bezbojan, ali ima jak i
neprijatan miris, koji pre svega utie na respiratorni sistem. Kako je zimi koncentracija sumpor dioksida u
vazduhu vea, on zajedno sa prainom u vazduhu ini smog.
Sagorevanje fosilnih zapaljivih materija atmosfera se jako zagadjuje sumpor dioksidom. On se
pretvara u sumpornu kiselinu i zajedno sa vodom ini kiselu kiu, koja je jedan od glavnih uzronika
izumiranja uma.

Slika 5. Proces nastajanja kiselih kia

2.3.2. Uticaj kiselih kia na ljudsko zdravlje
Sumporni i azotni oksidi su opasni za ljudski zdravlje. Kada se nau u atmosferi, vetrovima mogu biti
noeni na ogromne udaljenosti. Udisanje estica otrovnih gasova dovodi do razvoja bolesti i prerane smrti
npr. zbog astme ili bronhitisa. Ispitivanja su pokazala kako se sve vei broj obolelih ljudi od raka i sve
vei broj dece obolele od astme moe dovesti u vezu sa zagaenjem vazduha.

12

3. LOKALNI EFEKTI ZAGADJENJA VAZDUHA

Izvori zagaenja su pre svega procesi sagorevanja uglja i nafte u elektranama, toplanama i
individualnim kunim lozistima , procesi u industrijskim postrojenjima (naftna, hemijska, metalurska,
prehrambena), izduvni gasovi saobraajnih vozila i tekih maina, procesi na deponijama otpada i smea
itd. Najee zagaujue materije su CO2, CO, SO2, azotni oksidi, razna organska jedinjenja
(ugljovodonici, benzoli, freoni), olovo i dr.

3.1. Smog
U nekim gradovima kombinacija razliitih gasova u vazduhu stvara neku vrstu magle, koju nazivamo
smog. Smog je teko detektovati, jer je bez boje, ali se ee javlja tokom toplijih meseci. Sunce sija due
i jae, ime prouzrokuje vie hemijskih reakcija u atmosferi.
Najvei gradovi sveta su suoeni sa ovim oblikom zagaenja vazduha zbog izduvnih gasova iz
automobila, toplana i ostalih raznih industrija koje zagauju vazduh raznim gorivima. Njihovim
sagorevanjem, odnosno oksidacijom, nastaju jedinjenja ugljen dioksid, voda, sumpor dioksid i mineralni
ostatak, odnosno pepeo.
Kada ga udiu, ljudi kalju. Posledice udisaja smoga, kao i njegovog isputanja u okolinu jesu:
respiratorne bolesti, astma, oteenje plunog tkiva, oteenje vegetacije, razaranje/propadanje materijala.
Ukoliko su u smogu prisutna neka zaguljiva isparavanja i fine estice, on postaje otrovan.
U vazduhu uvek ima praine. Prainu tvore sitne estice vrste materije koje lebde u vazduhu. Praina
moe nastati od zemlje koju raspue vetar, sitnih kapljica morske vode, od ivog vulkana, umskih
poara, izduvnih gasova automobilskih i industrijskih od sagorevanja - a to je dim to izlazi iz fabrikih
dimnjaka.
Koliina praine u vazduhu je gotovo neverovatna. Prirodno, koliina praine najvea je u
industrijskim gradovima. Ovaj problem je toliko vaan za zdravlje da mnogi gradovi vode bitku za
smanjenje koliine industrijske praine u vazduhu. Mainama to isputaju prainu stavljaju se kapuljae.
Koriste se i sistemi za ventilaciju, ventilatori i elektrine naprave koje spreavaju podizanje praine. Da bi
se izbeglo dizanje praine, ponekad se pribegava vlaenju i prskanju vodom. Ali, problem opasne praine
u vazduhu - ili smoga - jo uvek nije reen.

Slika 6. Smog u naselju

13

3.2. Fotohemijski smog

Jedinjenja NOx, CxHy i sunevo zraenje, zajedno iniciraju vie hemijskih reakcija u atmosferi, pri
emu produkuju sekundarno zagaenje - fotohemijski smog.
Fotohemijski smog u najveem obimu takozvani hemijski oksidanti, u prvom redu ozon i
peroksiacetilnitrat koji u troposferi pod uticajem suneve radiacije nastaju iz primarno emitovanih
polutanata.
To su sekundarni polutanti nastali u fotolitikom ciklusu i pri dugim procesima u atmosferi u kojima
uestvuju oksidi azota, razliita volatilna organska jedinjenja, sumporni oksidi, ugljen-monoksid,
hidroksilna grupa, vodonik-peroksid, metan i drugi.
Sadraj fotohemijskih oksidanata posebno ozona, u troposferi je naroito izraen u Severnoj zemljinoj
hemisferi gde je vea emisija polutanata koji dovode do nastanka polutanata.
Koncentracije troposferskog ozona u prizemnom sloju su mnogo vee nego to bi bile da su formirane
u fotohemijskim reakcijama u atmosferi. Poveane koncentracije ozona i ostalih fotohemijskih oksidanata
su rezultat dejstva suneve svetlosti na prekurzore ozona, kao to su azotni oksidi (NOx), nemetalna
isparljiva organska jedinjenja (NMVOCs), ugljen-monoksid (CO) i metan (CH4). Ozon (O3) je
fotohemijski oksidant koji stvara najvee zagadjenje. Spori sistemi pod visokim pritiskom sa vedrim
nebom i povienim temperaturama (uglavnom leti) koje predstavljaju podlogu za poveano fotohemijsko
nastajanje i akumulaciju ozona i drugih oksidanata. Ovaj se fotohemijski smog (koji takodje zovemo
letnji smog) u odredjenim vremenskim periodima prostire preko velikih oblasti i traje po nekoliko dana.
Ovo se deava esto svakog leta iznad centralne Evrope.
Razliite institucije (npr. EC, UNECE-ov CLRTAP i Svetska zdravstvena organizacija) postavljaju
razliite granine i kritine vrednosti (specifino za zatitu zdravlja ljudi, vegetaciju, poljoprivredne
kulture ili ume). Prema Direktivi EC 92/72/EEC prag vrednosti zdravstvene zatite za osmosatne srednje
koncentracije iznosi 110 g/m3. Izloenost se tada meri godinjim brojem dana u kojima je granina
vrednost (110 g/m3) prekoraena (najee u sledeim kategorijama: nijedan dan, od 1 do 25 dana, od
25 do 50 dana i preko 50 dana).
3.2.1. Nastanak fotohemijskog smoga
Molekul azot-dioksida je efikasan apsorber ultravioletne solarne radijacije koja prodire prema povrini
Zemlje. Apsorpcija ultravioletnog zraenja od strane azot-dioksida dovodi do njegove disocijacije do azot
monoksida i atomskog kiseonika koji sa prisutnim molekulskim kiseonikom daju ozon (O 3). Ovako
nastali ozon, kao molekul sa visokom energijom, a time i nestabilan ukoliko u blizini nema drugih
molekula, ponovo reaguje sa azot monoksidom dajui kiseonik azot dioksid, ime se globalni ciklus
zatvara.
UV radijacija (3000-40000 A)

NO2

NO + O ...................................................................................(a)
+M

O + O3
O3 + NO

O3 + M ................................................................................(b)
NO2 + O2 ........................................................................(c)

Reakcija (a) pokazuje da je energija ultravioletne radijacije dovoljna za razbijanje hemijske veze u
molekulu azot dioksida uz nastanak azot monoksida i atomskog kiseonika.
Reakcija (b) se odvija u dve faze. Atom kiseonika reaguje sa molekulskim kiseonikom uz nastanak
energetski bogatog molekula ozona. Ukoliko ne dodje do prihvatanja vika energije molekula ozona od
strane nekog drugog molekula, ozon se vrlo brzo raspada na molekulski i atomski kiseonik. Ukoliko
14

dodje do sudara sa nekim drugim molekulom tada dolazi do transfera energije sa ozona, rezultat ega je
stabilan molekul ozona.
S obzirom da je reakcija (a) veoma efikasna, rauna se da je stabilnost azot dioksida, kod intenzivne
suneve radijacije u atmosferi, samo nekoliko minuta. Reakcije (b) i (c) su, takodje, veoma brze to
dovodi do ponovnog nastanka azot dioksida i postizanja odredjenog koncentracionog nivoa u atmosferi,
odnosno do odredjenih koncentracionih odnosa azot dioksida i azot monoksida.
Kod nastanka fotohemijskog smoga, prvo i najbre reaguju nezasieni ugljovodonici a zatim ostali
ugljovodonici i druga organska jedinjenja. Eksperimenti vreni od strane Glassona u komori za
istraivanje hemijskih procesa u atmosferi pokazuju da se stepen konverzije ugljovodonika u oksidovana
jedinjenja i slobodne radikale, u toku 24-asovne iradijacije sa U.V. zraenje, bitno razlikuje za pojedine
ugljovodonike, to pokazuje i stepen konverzije pojedinih ugljovodonika.
Eksperimentalna istraivanja Glassona, su pokazala da se poveanjem koncentracije ugljovodonika i
oksida azota u atmosferi poveava koncentracija ozona. Osim toga, utvrdjeno je da je nastanak azotdioksida direktrno zavistan od sadraja ugljovodonika. Ovi ekperimenti su potvrdili da se fotolitiki
ciklus odvija uz uee ugljovodonika.

3.3. Efekat zagadjenog vazduha na biljni svet

Nauno je utvreno da je biljni svet daleko osetljiviji na zagaenja u vazduhu od oveka (pominje se
15 puta). Zagaenja prisutna u vazduhu ulaze kroz otvore lia dospevajui u biljku normalnom
respiracijom. U listu biljke nastupa reakcija izmeu polutanta i hlorofila. U tom sluaju gubi se hlorofil i
dolazi do poremeaja fotosinteze. Tada lie poprima bledozelenu i ukastu boju. Biljka poinje davati
smanjen prinos.
U teim sluajevima zagaenja vazduha biljka ugine. Razne vrste zagaenja razliito deluju na biljni
svet. Utvrivanje uzronika sastoji se u izlaganju biljke razliitim koncentracijama polutanata u razliitim
vremenskim intervalima. Tako se moe utvrditi minimalna koncentracija polutanta u vazduhu ije se
prisustvo moe dozvoliti.
U okolini Minhena Sunce u proseku sija sto sati due nego u centru grada, gde je visoka koncentracija
otpadnih gasova poremetila ravnoteu. Utvreno je da poveana koliina praine i sumpor-dioksida u
vazduhu industrijskih mesta belee smanjenje godinjeg obasjavanja sunca za vie od 17 %, a to ima
direktne posledice na biljni svet.
U Kaliforniji je batovane zadesila neoekivana nevolja: odjednom su biljke zastale u rastu a cvetanja
skoro da nije bilo. Posebne promene su primeene na cveu karanfila, rua i orhideja. Pod normalnim
okolnostima cvearstvo je ovoj amerikoj saveznoj dravi donosilo obrt od sto miliona dolara godinje.
Uzrok unitenja cvea otkrili su naunici sa Univerziteta u Kaliforniji. Biljke je zahvatio etilen ija i
neznatna koliina u vazduhu drastino smanjuje rast biljke i njeno cvetanje.
Etilen potie iz isputenih gasova automobila. Du autoputa pogoene su sve biljke, a na veoj
udaljenosti od gustog saobraaja samo neke vrste kao paradajz, badem, biljka bibera, karanfili i orhideje.
Batovani su na osnovu istraivanja izvukli logian zakljuak i preselili plantae u delove koji su
dovoljno udaljeni od saobraajnica.
Slian sluaj zadesio je ume koje se prostu na dvadeset hektara, na udaljenosti od osam kilometara od
minhenskog aerodroma. umu je zahvatila udna bolest. Iglice omorike su dobijale crvenu boju, a stablo
je, bilo mlado ili staro, imalo vrlo malo soka. Nakon dueg ispitivanja uzronik je naen u izduvnim
gasovima koje avioni isputaju prilikom poletanja i sletanja na aerodrom.

15

Slika 7. Uticaj na biljni svet

3.4. Efekat zagadjenog vazduha na zdravlje ljudi

Aerozagaenje negativno deluje na sve organe oveka, a koji e organ vie stradati zavisi od naina
prodiranja zagaenja u organizam. Respiratorni sistem je najugroeniji. Na njega aerozagaenje deluje
akutno i hronino. Akutno stanje se javlja u etvrtom danu trajanja zagaenja. Razume se, tu ne oboljeva
stanovnitvo u celosti ve kao i u drugim epidemijama mikrobnog i virusnog porekla prvo oboljevaju
deca i stare osobe.
Sluzokoa disajnih puteva svojom histolokom graom raspolae znaajnim mehanizmima za odbranu
od prisustva tetnih agenasa u udahnutom vazduhu. Meutim, dugotrajno prisustvo i dejstvo zagaivaa
vazduha dovodi do blokiranja odbrambenog mehanizma.
Rak respiratornog sistema je naroito aktuelan kod stanovnika velikih gradova gde dolazi do naglih
poveavanja aerozagaenja. Naune studije su ve ukazale na uzronu vezu izmeu nastajanja raka plua
i aerozagaenja, s obzirom da su kancerogene supstance stalno prisutne u vazduhu naseljenih mesta bilo
da im je poreklo iz uglja, lo ulja, izduvnih gasova ili radioaktivnih materija. Utvreno je da nepotpunim
sagorevanjem dolazi do stvaranja kancerogena meu kojima je najkarakteristiniji 3-4 benzopiren.
Aerozagaenja delimino apsorbuje svetlosno zraenje, smanjuje koliinu hemijsko aktivnog
ultraljubiastog zraenja, ime se spreava prirodna sinteza vitamina D u koi i potpomae pojavu
rahitisa.
Najei oblici delovanja toksinih materija, prisutnih u vazduhu, na zdravlje ljudi su akutna i hronina
trovanja.
Akutna trovanja nastaju ako se u organizmu za krae vreme unese vea koliina toksinih (otrovnih)
materija. Ova trovanja nastaju u sluajevima veih havarija u fabrikama lociranim u naselju. Tada nastaje
grupno, odnosno masovno trovanje.
Hronina trovanja nastaju ako u organizmu ulazi manja koliina otrovnih materija u toku dueg
perioda. Ovo trovanje se razvija postepeno, bez vidljivog poetka.
Toksinim materijama smatramo one supstance koje oteuju organizam, kada su u njemu prisutne u
relativno niskoj koncentraciji. Treba imati na umu da neke supstance pod normalnim uslovima nisu
otrovne iako mogu da izazovu trovanje kada se unesu u ovekov organizam. Dakle, trovanje zavisi od
niza parametara, kao npr: od koncentracije otrovne supstance, duine ekspozicije, fizikih i hemijskih

16

osobina materije, puta ulaska u organizam, zdravstvenog stanja, distribucije u organizam, metabolizma,
izluivanja itd.

Slika 8. Put kretanja toksine materije u organizmu

U pogledu odnosa organizma i toksinosti supstance, slika je vrlo sloena. Koa i sluzokoa
predstavljaju granine povrine organizma preko kojih se vri resorpcija tetnih materija. Posle resorpcije
toksina supstanca dolazi u krv, a zatim po celom organizmu dolazei u dodir sa elijama raznih tkiva i
organa.

17

4. ZAKLJUAK
Vazduh je neopipljiv, i veina oveanstva ne razmilja o njegovoj vanosti dok ga udie, meutim, on
je potreban za postojanje i funkcionisanje svog ivog sveta na planeti Zemlji. Razvojem drutva i
tehnologije, ovek je poeo da se bavi proizvodnim delatnostima koje za posledicu imaju emisiju
zagaivaa u atmosferu.
Ovo je bitno poelo da menja hemijski sastav ozonskog omotaa planete. Promene u atmosferi nisu
primeivane dok nisu poela da se deavaju katastrofalna zagaenja koja odnose ljudske ivote, i
unitavaju floru i faunu.
Iako postoje podaci o naporima da se ogranii ljudska aktivnost koja naruava kvalitet vazduha jo iz
esnaestog veka, ozbiljni napori na ovom polju su uinjeni tek ezdesetih godina prolog veka, i od tada
oveanstvo postaje svesno potrebe da sauva vazduh koji die.
Od prvog Zakona o istom vazduhu koji je donet u Velikoj Britaniji 1956. godine do danas dogodile su
se velike promene u pogledu svesti ljudi o vanosti zatite ivotne sredine. Odrivi razvoj i smernice koje
postavljaju dokumenti doneti od strane Ujednjenih nacija i drugih organizacija jesu put koji treba da
sledimo kako bismo danas iveli bolje i svojim potomcima ostavili planetu onakvu kakva je nama
predata.
Drutveni razvoj i tehnologija, na sreu , ne slue samo proizvodnji i emisiji zagaivaa. Nauka
konstantno napreduje i sa novim saznanjima o prirodi i procesima koji se deavaju u njoj moemo pronai
nain da opet budemo deo priode. Uz dovoljno panje i truda moemo pronaci nain da podiemo kvalitet
ivota bez naruavanja planete.

18