UREDBA

O GRANINIM VREDNOSTIMA ZAGAUJUIH MATERIJA

U POVRINSKIM I PODZEMNIM VODAMA I SEDIMENTU I
ROKOVIMA ZA NJIHOVO DOSTIZANJE
("Sl. glasnik RS", br. 50/2012)

I UVODNE ODREDBE
lan 1
Ovom uredbom utvruju se granine vrednosti zagaujuih supstanci (u daljem tekstu:
zagaujua materija) u povrinskim i podzemnim vodama i sedimentu, kao i rokovi za njihovo
dostizanje.

lan 2
Pojedini izrazi koji su upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledee znaenje:
1) verifikacioni nivo jeste tip granine vrednosti zagaujue materije u sedimentu na osnovu
koje se vri ocena kvaliteta sedimenta prilikom njegovog izmuljavanja, u cilju utvrivanja naina
postupanja sa izmuljenim sedimentom i njegova vrednost je vrednosti limita, a kree se u
rasponu izmeu ciljne i remedijacione vrednosti;
2) vrednost limita jeste tip granine vrednosti zagaujue materije u sedimentu na osnovu koje
se vri ocena kvaliteta sedimenta prilikom njegovog izmuljavanja, u cilju utvrivanja naina
postupanja sa izmuljenim sedimentom i njegova vrednost je verifikacionom nivou, a kree se
u rasponu izmeu ciljne i remedijacione vrednosti;
3) granina vrednost jeste standard kvaliteta ivotne sredine izraen kao koncentracija
pojedinane zagaujue materije ili grupe zagaujuih materija ili indikatora zagaivanja u
povrinskoj i podzemnoj vodi i sedimentu, koja ne sme da bude prekoraena u cilju zatite
ivotne sredine i zdravlja ljudi. Granine vrednosti koje se koriste za prioritetne supstance u
povrinskim vodama su maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) i prosene godinje
koncentracije (PGK), granina vrednost zagaujuih materija u podzemnim vodama je prosena
godinja koncentracija (PGK), a granine vrednosti zagaujuih materija za ocenu kvaliteta
sedimenta su: ciljna vrednost, maksimalno dozvoljena koncentracija, remedijaciona vrednost,
vrednost limita i verifikacioni nivo;
4) eutrofikacija jeste obogaivanje povrinske vode nutrijentima, naroito jedinjenjima azota i/ili
fosfora, koje uzrokuje ubrzan rast algi i viih oblika biljnog ivota, stvarajui nepoeljan
poremeaj ravnotee organizama prisutnih u vodi i kvaliteta te vode;
5) indikator jeste jedan ili skup vie parametara kvaliteta podzemne vode koji ukazuje na
postojei status i trendove u kvalitetu podzemne vode;

6) indirektno isputanje u podzemnu vodu jeste isputanje zagaujuih materija u podzemnu

vodu nakon proceivanja kroz povrinske i podzemne slojeve zemljita;
7) istraivaki monitoring sedimenta jeste monitoring koji se sprovodi u cilju utvrivanja razloga
prekoraenja maksimalno dozvoljenih koncentracija zagaujuih materija i u okviru koga se
prate tetni ekotoksini efekti na rezidencijalnu biotu i izluivanje zagaujuih materija;
8) korisnici podzemnih voda jesu pravna lica, preduzetnici i fizika lica koji na bilo koji nain
utiu na kvalitet i koliinu podzemnih voda;
9) maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) jeste maksimalna koncentracija pojedinane
zagaujue materije ili grupe zagaujuih materija u povrinskim vodama koja ne sme da bude
prekoraena u cilju spreavanja ozbiljnih nepovratnih posledica za ekosisteme, a za sediment
maksimalno dozvoljena koncentracija je koncentracija pojedinane zagaujue materije ili grupe
zagaujuih materija iznad koje su negativni uticaji na okolinu verovatni;
10) nadzorni monitoring jeste monitoring koji se vri radi obezbeenja kompletnog pregleda
statusa voda i davanja informacija o dugoronim pravcima promena u kvalitetu voda;
11) osnovni (nulti) nivo jeste prosena vrednost parametra u podzemnim vodama merena svake
godine u vremenskom periodu od najmanje 5 godina i slui za utvrivanje granine vrednosti
zagaujuih materija;
12) prosena godinja koncentracija (PGK) jeste prosena vrednost koncentracija izmerenih u
toku godine za pojedine zagaujue materije ili grupe zagaujuih materija u povrinskim i
podzemnim vodama koja ne sme da se prekorai u cilju spreavanja ozbiljnih nepovratnih
dugoronih posledica za ekosisteme;
13) prirodni nivo (PN) jeste koncentracija zagaujue materije koja odgovara takvom stanju tela
podzemne vode iji nenarueni uslovi ne podleu promenama koje su posledica antropogenog
dejstva ili su te promene vrlo male;
14) rezidencijalna biota jesu originalni ili autohtoni stanovnici nekog podruja odnosno prirodno
prisutne biotike komponente (flora i fauna) nekog ekosistema, bioma ili stanita;
15) remedijacija jeste proces preduzimanja mera za spreavanje i uklanjanje zagaenja iz
sedimenta i dovoenja njegovog kvaliteta do nivoa koji je bezbedan za budue korienje;
16) remedijaciona vrednost jeste granina vrednost za koncentraciju zagaujue materije u
sedimentu iznad koje postoji rizik po akvatini ekosistem i zdravlje ljudi i ivotinja koji nije
prihvatljiv;
17) sediment jeste esencijalna, dinamika vrsta komponenta svih vodenih ekosistema koja,
zbog snano izraene tendencije vezivanja zagaujuih materija, predstavlja rezervoar toksinih
i perzistentnih jedinjenja antropogenog porekla;
18) unos zagaujuih materija u podzemne vode jeste direktno ili indirektno unoenje u
podzemnu vodu zagaujuih materija koje su rezultat ljudske aktivnosti;

19) hidroloka godina jeste razdoblje punog hidrolokog ciklusa u trajanju od 12 meseci;
20) ciljna vrednost jeste granina vrednost za koncentraciju zagaujue materije u sedimentu
ispod koje su negativni uticaji na okolinu zanemarljivi i ona predstavlja dugoroni cilj kvaliteta
sedimenta.

lan 3
Ova uredba se ne primenjuje:
1) kod posledica nesrenih sluajeva ili izuzetnih okolnosti prirodnog uzroka koji se realno ne
mogu predvideti, izbei ili ublaiti;
2) u sluaju procene nadlenih organa da unoenje zagaujuih materija u podzemne vode nije
tehniki mogue spreiti ili ograniiti bez korienja:
(1) mera koje bi poveale rizik po zdravlje ljudi i ivotinja ili kvalitet ivotne sredine u
celini, ili
(2) mera za uklanjanje koliina zagaujuih materija iz zagaenog zemljita ili
podslojeva zemljita ili drugaije kontrole njihovog proceivanja, za ije sprovoenje
je neophodno uloiti finansijska sredstva koja daleko premauju koristi koje
proizilaze iz primene tih mera.

II POVRINSKE VODE
lan 4
Granine vrednosti zagaujuih materija u povrinskim vodama date su u Prilogu 1. Povrinske vode, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

lan 5
Granine vrednosti zagaujuih materija koje su pokazatelji optih parametara, kiseoninog
reima, nutrijentnih supstanci, saliniteta, metala, organskih supstanci i mikrobiolokih
parametara u povrinskim vodama, za pojedinane klase povrinskih voda utvrene propisom
kojim se odreuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode, date su u
Prilogu 1, Tabela 1. - Granine vrednosti zagaujuih materija u povrinskim vodama.
Granine vrednosti zagaujuih materija za odlian ekoloki status povrinskih voda za sve
tipove povrinskih voda koji su utvreni propisom kojim se odreuju parametri ekolokog i
hemijskog statusa za povrinske vode, date su u Prilogu 1, Tabela 2. - Granine vrednosti
zagaujuih materija za odlian ekoloki status odnosno I klasu povrinskih voda.
Granine vrednosti zagaujuih materija za dobar ekoloki status povrinskih voda za svaki tip
povrinskih voda koji je utvren propisom kojim se odreuju parametri ekolokog i hemijskog
statusa za povrinske vode, date su u Prilogu 1, Tabela 3. - Granine vrednosti zagaujuih
materija za dobar ekoloki status odnosno II klasu povrinskih voda.

Granine vrednosti prioritetnih supstanci, koje su date propisom kojim se odreuju granine
vrednosti prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci, primenjuju se na nain koji je dat u
Prilogu 1, Tabela 4. - Primena graninih vrednosti prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci
za utvrivanje klase povrinske vode.
Izuzetno od st. 1-4. ovog lana nadleni organ e propisati stroije granine vrednosti u skladu
sa planom zatite voda od zagaivanja za odreena vodna tela povrinskih voda za koja
standardi kvaliteta povrinskih voda propisani ovom uredbom mogu dovesti do neispunjavanja
ciljeva zatite ivotne sredine utvrenih planom upravljanja vodama ili znaajnog opadanja
ekolokog ili hemijskog kvaliteta tih voda.
Granine vrednosti zagaujuih materija iz lana 4. menjaju se i/ili dopunjuju sa novim
zagaujuim materijama u skladu sa novim podacima o zagaujuim materijama, grupama
zagaujuih materija ili indikatorima, u cilju zatite zdravlja ljudi i ivotinja i ivotne sredine, a u
skladu sa planom zatite voda od zagaivanja.

III PODZEMNE VODE

lan 6
Granine vrednosti zagaujuih materija u podzemnim vodama, date su u Prilogu 2. Podzemne vode, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

lan 7
Granine vrednosti zagaujuih materija u podzemnim vodama, na osnovu kojih se vri ocena
hemijskog statusa vodnih tela podzemnih voda u skladu sa propisom kojim se odreuju
parametri hemijskog i kvantitativnog statusa za podzemne vode, date su u Prilogu 2, Glava I. Standardi kvaliteta za podzemne vode, Tabela 1. - Granine vrednosti zagaujuih materija u
podzemnim vodama.
Korisnici podzemnih voda su duni da izvre merenja osnovnog (nultog) nivoa za zagaujue
materije, jone ili indikatore koji su prirodnog porekla i/ili njihovo prisustvo u podzemnim vodama
moe biti posledica ljudske aktivnosti, i to: arsena, kadmijuma, olova, ive, amonijuma, hlorida,
sulfata, trihloretilena, tetrahloretilena, vinilhlorida i elektroprovodljivosti.
Korisnici podzemnih voda duni su da dostave izvetaj o izvrenim merenjima iz stava 2. ovog
lana ministarstvima nadlenim za zatitu ivotne sredine i vodoprivrede, najkasnije 30 dana od
dana izvrenih merenja.
Izuzetno od stava 1. ovog lana nadleni organ e propisati stroije granine vrednosti u skladu
sa planom zatite voda od zagaivanja za odreena vodna tela podzemnih voda za koja
standardi kvaliteta podzemnih voda propisani ovom uredbom mogu dovesti do neispunjavanja
ciljeva zatite ivotne sredine utvrenih planom upravljanja vodama za povezane celine
povrinskih voda, ili znaajnim naruavanjem ekolokog ili hemijskog kvaliteta takvih celina, ili
znaajnom tetom po kopnene ekosisteme koji direktno zavise od celine podzemne vode.
Granine vrednosti zagaujuih materija iz lana 6. menjaju se i/ili dopunjuju sa novim
zagaujuim materijama u skladu sa novim podacima o zagaujuim materijama, grupama

zagaujuih materija ili indikatorima, u cilju zatite zdravlja ljudi i ivotinja i ivotne sredine, a u
skladu sa planom zatite voda od zagaivanja.

lan 8
Zabranjeno je unoenje zagaujuih materija u podzemne vode ukoliko takva aktivnost moe
dovesti do pogoranja stanja odnosno do pogoranja postojeeg hemijskog statusa podzemne
vode, to se procenjuje na osnovu podataka dobijenih sprovoenjem monitoringa, u skladu sa
propisima kojima se ureuje oblast voda i zatita ivotne sredine.
Zabranjeno je direktno i indirektno isputanje u podzemnu vodu zagaujuih materija sa Liste I
date u Prilogu 2, Glava II. - Liste zagaujuih materija.
Zabranjeno je direktno ili indirektno isputanje u podzemnu vodu zagaujuih materija sa Liste
II, date u Prilogu 2, Glava II. - Liste zagaujuih materija, do odreivanja osnovnog (nultog)
nivoa zagaujuih materija u telu podzemne vode.
Izuzetno od st. 1-3. ovog lana, dozvoljeno je isputanje zagaujuih materija i zagaujuih
materija sa Liste I i Liste II, kada se prethodnim ispitivanjem utvrdi da je podzemna voda u koju
se isputaju navedene materije trajno neupotrebljiva za druge namene, posebno za potrebe
domainstva i poljoprivrede, da njihovo prisustvo ne ometa eksploataciju zemljinih resursa, kao
i kada su preduzete sve tehnike mere da te materije ne mogu dospeti do drugih akvatinih
sistema ili ugroziti druge ekosisteme, a u skladu sa planom upravljanja vodama za dato vodno
podruje.

IV SEDIMENT
lan 9
Granine vrednosti zagaujuih materija u sedimentu date su u Prilogu 3. - Sediment, koji je
odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

lan 10
Granine vrednosti zagaujuih materija za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta odnosno
ciljna vrednost, maksimalno dozvoljena koncentracija i remedijaciona vrednost, date su u
Prilogu 3, Glava I. - Granine vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta, Tabela 1. - Granine
vrednosti za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta.
Granine vrednosti zagaujuih materija koje se koriste pri izmuljavanju i dislokaciji sedimenta
iz vodotoka odnosno ciljna i remedijaciona vrednost, vrednost limita i verifikacioni nivo, date su
u Prilogu 3, Glava I, Tabela 2. - Granine vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta pri izmuljivanju
sedimenta iz vodotoka.
Granine vrednosti iz st. 1. i 2. ovog lana za metale i organske materije odnose se na
standardni sediment koji sadri 10% organske materije i 25% gline.

Prilikom ocene kvaliteta sedimenta, granine vrednosti iz st. 1. i 2. ovog lana koriguju se za
dati sediment prema izmerenom sadraju organske materije i sadraju gline u datom sedimentu
i to na nain dat u Prilogu 3, Glava II. - Korekcija graninih vrednosti.
Korigovane granine vrednosti iz stava 4. ovog lana uporeuju se sa izmerenim
koncentracijama zagaujuih materija u sedimentu.
Granine vrednosti zagaujuih materija iz lana 9. menjaju se i/ili dopunjuju sa novim
zagaujuim materijama u skladu sa novim podacima o zagaujuim materijama, grupama
zagaujuih materija ili indikatorima, u cilju zatite zdravlja ljudi i ivotinja i ivotne sredine, a u
skladu sa planom zatite voda od zagaivanja.

lan 11
Ako se nadzornim monitoringom utvrdi prekoraenje maksimalno dozvoljene koncentracije ili
remedijacione vrednosti za jednu ili vie zagaujuih materija u zapremini od 25 m sedimenta
na datom lokalitetu, ili kada postoji sumnja da vrednost koncentracije zagaujue materije
izmeu ciljne i maksimalno dozvoljene vrednosti izaziva tetne ekotoksine efekte na
rezidencijalnu biotu, nadleni organ pokree sprovoenje istraivakog monitoringa u okviru
koga se utvruje postojanje tetnih ekotoksinih efekata na rezidencijalnu biotu i vri procena
stvarnog rizika.
3

Kada monitoring iz stava 1. ovog lana potvrdi postojanje tetnih ekotoksinih efekata na
rezidencijalnu biotu i/ili postojanje stvarnog rizika, sprovode se mere u skladu sa planom zatite
voda od zagaivanja.
U sluaju prekoraenja remedijacione vrednosti za jednu ili vie zagaujuih materija u
zapremini od 25 m sedimenta na datom lokalitetu, vri se dislokacija i/ili remedijacija sedimenta
i preduzimaju mere u skladu sa planom zatite voda od zagaivanja.
3

lan 12
Granine vrednosti iz lana 10. stav 2. ove uredbe koriste se u sluaju izmuljavanja sedimenta
iz vodotoka, za ocenu kvaliteta sedimenta prema kriterijumima datim u Prilogu 3, Glava III. Kriterijumi, Tabela 1. - Kriterijumi za ocenu kvaliteta sedimenta i dozvoljeni naini postupanja sa
izmuljenim sedimentom.
Ocena kvaliteta se vri za svaku navedenu zagaujuu materiju odnosno grupu zagaujuih
materija.
Konana ocena kvaliteta sedimenta odreuje se na osnovu najloije ocenjene zagaujue
materije odnosno grupe zagaujuih materija.
Postupanje sa izmuljenim sedimentom u sluaju njegove dislokacije iz vodotoka vri se u skladu
sa graninim vrednostima iz lana 10. stav 2. ove uredbe i ocenjenim kvalitetom sedimenta, na
nain koji je dat u Prilogu 3, Glava III, Tabela 1. - Kriterijumi za ocenu kvaliteta sedimenta i
dozvoljeni naini postupanja sa izmuljenim sedimentom.

V ROKOVI ZA DOSTIZANJE GRANINIH VREDNOSTI

lan 13
Rokovi za dostizanje graninih vrednosti zagaujuih materija propisanih ovom uredbom za
povrinske vode i sediment koji nisu pod uticajem prekograninog zagaenja, i to za jednu viu
klasu u odnosu na sadanji nivo kvaliteta, osim za dostizanje graninih vrednosti I klase,
odreuju se u skladu sa dinamikom utvrenom planovima upravljanja vodama, a najkasniji rok
za njihovo dostizanje je 31. decembar 2032. godine.
Rokovi za postizanje graninih vrednosti zagaujuih materija za povrinske i podzemne vode i
sediment koji su pod uticajem prekograninog zagaenja i podzemne vode koje nisu pod
uticajem prekograninog zagaenja odreuju se u skladu sa dinamikom utvrenom planovima
upravljanja vodama.

VI ZAVRNA ODREDBA
lan 14
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Prilog 1.
POVRINSKE VODE
Tabela 1. Granine vrednosti zagaujuih materija u povrinskim vodama
Parametar

Jedinica
mere

Granine vrednosti

(1)

Klasa I

Klasa II

(2)

Klasa Klasa IV
III

(3)

Klasa V

(5)

(6)

(4)

Opti
pH

6,5-8,5

6,5-8,5

6,5-8,5 6,5-8,5

<6,5 ili
<8,5

mg/l

25

25

Rastvoreni kiseonik

[mg O2/l]

- (ili PN)

<4

Zasienost kiseonikom

- epilimnion (stratifikovana
voda)

90-110

70-90

50-70

30-50

<30

- hipolimnion (stratifikovana
voda)

70-90

70-50

30-50

10-30

<10

- nestratifikovana voda

70-90

50-70

30-50

10-30

<10

(12)

Suspendovane materije

(9) (12)

Kiseonini reim
(8)

(8)

BPK5

[mg O2/l]

- (ili PN) -

25

>25

HPK (bihromatna metoda)

[mg O2/l]

10 (ili PN) 15

30

125

>125

(8)

(8)

HPK (permanganatna metoda) [mg O2/l]

5 (ili PN)

10

20

50

>50

Ukupni organski ugljenik

(TOS)

[mg/l]

- (ili PN)

15

50

>50

Ukupan azot

[mg N/l]

1 (ili PN)

15

>15

Nitrati

[mg N/l]

- (ili PN)

15

>15

Nitriti

[mg N/l]

0,01 (ili
PN)

0.03

0,12

0,3

>0,3

Amonijum jon

[mg N/l]

- (ili PN)

0,6

1,5

>1,5

[mg/l NH3] 0,005

0,025

[mg P/l]

- (ili PN)

0,4

>1

[mg P/l]

- (ili PN)

0,2

0,5

>0,5

[mg/l]

50 (ili PN) -

150

250

>250

(8)

(8)

Nutrijenti

Ne-jonizovani amonijak
Ukupan fosfor

(9)

(7)

Ortofosfati

(8)

(8)

(8)

(8)

(8)

(8)

(8)

(8)

Salinitet
Hloridi
Ukupni zaostali hlor

(9)

(8)

[mg/l HOCl] 0,005

0,005

Sulfati

[mg/l]

50 (ili PN) 100

200

300

>300

Ukupna mineralizacija

[mg/l]

<1000 (ili 1000

PN)

1300

1500

>1500

Elektroprovodljivost na 20C

[mS/cm]

<1000 (ili 1000

PN)

1500

3000

>3000

Arsen

[g/l]

<5 (ili PN) 10

50

100

>100

Bor

[g/l]

300 (ili
PN)

1000

1000

2500

>2500

Bakar

[g/l]

5 (T=10)
22 (T=50)
40
(T=100)
112
(T=300)

5 (T=10) 500
22 (T=50)
40
(T=100)
112
(T=300)

1000

>1000

Cink

[g/l]

30 (T=10)
200
(T=50)
300
(T=100)
500
(T=500)

300
(T=10)
700
(T=50)
1000
(T=100)
2000
(T=500)

2000

5000

>5000

Hrom (ukupni)

[g/l]

25 (ili PN) 50

100

250

>250

Gvoe (ukupno)

[g/l]

200

500

1000

2000

>2000

Mangan (ukupni)

[g/l]

50

100

300

1000

>1000

Metali

Organske supstance

Fenolna jedinjenja (kao

C2H5OH)
Naftni ugljovodonici

[g/l]

(9)

<1

20

50

>50

(10)

(10)

Povrinski aktivne materije

(kao laurilsulfat)

[g/l]

100

200

300

500

>500

AOH (adsorbujui organski

halogen)

[g/l]

10

50

100

250

>250

Fekalni koliformi

cfu/100ml

100

1000

10000

100000

>100000

Ukupni koliformi

cfu/100ml

500

10000

100000 1000000 >1000000

Crevne enterokoke

cfu/100ml

200

400

4000

Broj aerobnih heterotrofa

(metoda Kohl)

cfu/100ml

500

10000

100000 750000

Mikrobioloki parametri
(11)

40000

>40000
>750000

T - tvrdoa vode (mg/l CaCO3)

PN - prirodni nivo
______________
Ako drugaije nije naglaeno vrednosti su izraene kao ukupne koncentracije u uzetoj probi
Opis klase odgovara odlinom ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se
propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi obezbeuju na osnovu graninih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za
funkcionisanje ekosistema, ivot i zatitu riba (salmonida i ciprinida) i mogu se koristiti u
sledee svrhe: snabdevanje vodom za pie uz prethodni tretman filtracijom i dezinfekcijom,
kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode).
Opis klase odgovara dobrom ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se
propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi obezbeuju na osnovu graninih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za
funkcionisanje ekosistema, ivot i zatitu riba (ciprinida) i mogu se koristiti u iste svrhe i pod
istim uslovima kao i povrinske vode koje pripadaju klasi I.
Opis klase odgovara umerenom ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim
se propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi obezbeuju na osnovu graninih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za
ivot i zatitu ciprinida i mogu se koristiti u sledee svrhe: snabdevanje vodom za pie uz
prethodni tretman koagulacijom, flokulacijom, filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju,
navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode).
Opis klase odgovara slabom ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se
propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi na osnovu graninih vrednosti elemenata kvaliteta mogu se koristiti u
sledee svrhe: snabdevanje vodom za pie uz primenu kombinacije prethodno navedenih
tretmana i unapreenih metoda tretmana, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i
rashladne vode).
Opis klase odgovara loem ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se
propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi ne mogu se koristiti ni u jednu svrhu.
Ukupan fosfor se analizira iz filtrata, tj. iz rastvorene faze koja je dobijena filtracijom kroz 0,45
(1)
(2)

(3)

(4)

(5)

(6)

(7)

mm filter.
Vidi Prilog 1, Tabela 2 i Tabela 3, u kojima su date granine vrednosti zagaujuih supstanci
za I odnosno II klasu povrinskih voda.
Parametar se prati samo u povrinskim vodama koje su imenovane kao salmonidne ili
ciprinidne.
Naftni derivati ne smeju biti prisutni u vodi u takvim koliinama da:
- formiraju vidljivi film na povrini vode ili prevlake na obalama vodotokova i jezera,
- daju prepoznatljivi "ugljovodonini" ukus ribama,
- izazivaju tetne efekte u ribama.
Bazirano na 95% -noj proceni
Dozvoljeno je odstupanje od graninih vrednosti u sluaju specifinih geografskih uslova
(8)

(9)

(10)

(11)

(12)

Tabela 2. Granine vrednosti zagaujuih materija za odlian ekoloki status odnosno I klasu
povrinskih voda

Tipovi povrinskih
pH
voda

(1)

Ukupni
Nitrati
Ukupni
Rastvoreni
Amonijum
Ortofosfati
Hloridi
BPK5 Organski
(NO fosfor
kiseonik
jon (NH (PO -)
(Cl.)
(mg/l) ugljenik
N)
(P)
(mg/l)
N) (mg/l)
(mg/l)
(mg/l)
(mg/l)
(mg/l)
(mg/l)
3

3
4

Velike nizijske
6,5- 8,5
reke, dominacija 8,5
finog nanosa (Tip
1)

2,0

2,0

0,10

1,0

0,02

0,05

50

Velike reke,
6,5- 8,5
dominacija
8,5
srednjeg nanosa,
izuzev reka
podruja
Panonske nizije
(Tip 2)

1,8

2,0

0,05

1,5

0,02

0,05

50

Mali i srednji
6,5- 8,5
vodotoci,
8,5
nadmorska visina
do 500 m,
dominacija
krupne podloge
(Tip 3)

1,5

2,0

0,05

1,5

0,02

0,05

50

Mali i srednji
6,5- 8,5
vodotoci,
8,5
nadmorska visina
preko 500m,
dominacija
krupne podloge
(Tip 4)

1,8

2,0

0,10

1,5

0,02

0,05

50

Vodotoci podruja 6,5- 8,0

Panonske nizije, 8,5
izuzev vodotoka
svrstanih u tip 1

2,5

3,0

0,20

1,5

0,10

0,15

50

(2)

(Tip 5)
Mali vodotoci
6,5- 8,5
izvan podruja
8,5
Panonske nizije
koji nisu
obuhvaeni
tipovima 3 i 4,
kao i vodotoci koji
nisu obuhvaeni
Pravilnikom o
utvrivanju
vodnih tela
povrinskih i
podzemnih voda
("Slubeni glasnik
RS", broj 96/10)
(Tip 6)

1,5

2,0

0,05

1,0

0,02

0,05

50

Jezera
6,5- 8,52
nadmorske visine 8,5
do 200 m.n.m,
sva plitka jezera
(do 10 m dubine),
svi barskomovarni
ekosistemi

2,0

2,0

0,10

1,0

0,02

0,05

50

Jezera
6,5- 8,52
nadmorske visine 8,5
preko 200 m.n.m,
srednje dubine
(dubina 10-30 m)
i duboka (dubina
>30m)

1,5

2,0

0,05

1,5

0,02

0.05

50

______________
Opis klase odgovara odlinom ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se
propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi obezbeuju na osnovu graninih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za
funkcionisanje ekosistema, ivot i zatitu riba (salmonida i ciprinida) i mogu se koristiti u
sledee svrhe: snabdevanje vodom za pie uz prethodni tretman filtracijom i dezinfekcijom,
kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne).
Vrednost parametra moe biti i manja ako je prirodna vrednost manja
(1)

(2)

Tabela 3. Granine vrednosti zagaujuih materija za dobar ekoloki status odnosno II klasu
povrinskih voda
Tipovi
povrinskih
voda

pH

(1)

Rastvoreni BPK5 Ukupni Amonijum Nitrati Ortofosfati Ukupni Hloridi

kiseonik (mg/l) Organski jon (NH - (NO - (PO -)
fosfor (Cl.)
(mg/l)
ugljenik N) (mg/l)
N)
(mg/l)
(P) (mg/l)
4

3
4

(mg/l)
Velike nizijske
reke,
dominacija
finog nanosa
(Tip 1)

(mg/l)

(mg/l)

6,5-8,5 7,0

5,0

5,0

0,30

3,0

0,10

0,20

100

Velike reke,
6,5-8,5 7,0
dominacija
srednjeg
nanosa, izuzev
reka podruja
Panonske nizije
(Tip 2)

4,5

5,0

0,10

3,0

0,10

0,20

100

Mali i srednji
6,5-8,5 7,0
vodotoci,
nadmorska
visina do 500
m, dominacija
krupne podloge
(Tip 3)

5,0

6,0

0,10

3,0

0,10

0,20

100

Mali i srednji
6,5-8,5 7,0
vodotoci,
nadmorska
visina preko
500 m,
dominacija
krupne podloge
(Tip 4)

4,0

5,0

0,30

3,0

0,05

0,10

100

Vodotoci
6,5-8,5 6,0
podruja
Panonske
nizije, izuzev
vodotoka
svrstanih u tip 1
(Tip 5)

5,0

6,0

0,40

3,0

0,20

0,30

100

Mali vodotoci
6,5-8,5 7,0
izvan podruja
Panonske nizije
koji nisu
obuhvaeni
tipovima 3 i 4,
kao i vodotoci
koji nisu
obuhvaeni
Pravilnikom o
utvrivanju
vodnih tela
povrinskih i

4,0

5,0

0,10

3,0

0,10

0,15

100

podzemnih
voda ("Slubeni
glasnik RS",
broj 96/10) (Tip
6)
Jezera
6,5-8,5 7,0
nadmorske
visine do 200
m.n.m, sva
plitka jezera (do
10 m dubine),
svi barskomovarni
ekosistemi

5,0

6,0

0,30

3,0

0,10

0,20

100

Jezera
6,5-8,5 7,0
nadmorske
visine preko
200 m.n.m,
srednje dubine
(dubina 10-30
m) i duboka
(dubina >30m)

5,0

6,0

0,10

3,0

0,10

0,20

100

Akumulacije
formirane na
vodnim telima
tipa 1

6,5-8,5 7,0

5,0

6,0

0,30

3,0

0,10

0,20

100

Akumulacije
formirane na
vodnim telima
tipa 2

6,5-8,5 7,0

4,5

5,0

0,10

3,0

0,10

0,20

100

Akumulacije
6,5-8,5 8,5
formirane na
vodnim telima
TIPA 3 i TIPA 4

1,5

2,0

0,05

1,5

0,02

0,05

100

Akumulacije
6,5-8,5 5,0
formirane na
vodnim telima
TIPA 5 i TIPA 6

4,0

5,0

0,40

4,0

0,10

0,15

100

Vetaka vodna 6,5-8,5 5,0

tela

6,0

7,0

0,20

3,0

0,20

0,30

100

______________
Opis klase odgovara dobrom ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se
propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi obezbeuju na osnovu graninih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za
funkcionisanje ekosistema, ivot i zatitu riba (ciprinida) i mogu se koristiti u iste svrhe i pod
istim uslovima kao i povrinske vode koje pripadaju klasi I.
(1)

Tabela 4. Primena graninih vrednosti prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci za

utvrivanje klase povrinske vode
Klasa
Klasa I

Sadraj prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci u povrinskim vodama

U toku godinjeg ispitivanja izmerena vrednost ne sme da prekorai prosenu
godinju koncentraciju (PGK)

(1)

Klasa II

(2)

Izmerena vrednost je PGK

Klasa III i klasa Izmerena vrednost je >PGK i MDK

IV
(3)

(4)

Klasa V

(5)

Izmerena vrednost je >MDK

______________
Opis klase odgovara odlinom ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se
propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi obezbeuju na osnovu graninih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za
funkcionisanje ekosistema, ivot i zatitu riba (salmonida i ciprinida) i mogu se koristiti u
sledee svrhe: snabdevanje vodom za pie uz prethodni tretman filtracijom i dezinfekcijom,
kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode).
Opis klase odgovara dobrom ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se
propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi obezbeuju na osnovu graninih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za
funkcionisanje ekosistema, ivot i zatitu riba (ciprinida) i mogu se koristiti u iste svrhe i pod
istim uslovima kao i povrinske vode koje pripadaju klasi I.
Opis klase odgovara umerenom ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim
se propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi obezbeuju na osnovu graninih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za
ivot i zatitu ciprinida i mogu se koristiti u sledee svrhe: snabdevanje vodom za pie uz
prethodni tretman koagulacijom, flokulacijom, filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju,
navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode).
Opis klase odgovara slabom ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se
propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi na osnovu graninih vrednosti elemenata kvaliteta mogu se koristiti u
sledee svrhe: snabdevanje vodom za pie uz primenu kombinacije prethodno navedenih
tretmana i unapreenih metoda tretmana, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i
rashladne vode).
Opis klase odgovara loem ekolokom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se
propisuju parametri ekolokog i hemijskog statusa za povrinske vode. Povrinske vode koje
pripadaju ovoj klasi ne mogu se koristiti ni u jednu svrhu.
(1)

(2)

(3)

(4)

(5)

Prilog 2.
PODZEMNE VODE
I. Standardi kvaliteta za podzemne vode
Tabela 1. Granine vrednosti zagaujuih materija u podzemnim vodama
Parametar

Jedinica

Prosena godinja

Nitrati
Aktivne supstance u pesticidima , ukljuujui njihove
relevantne metabolite, produkte degradacije i reakcija
(1)

mere

koncentracija (PGK)

[mg/l]

50

[g/l]

0,1
0,5 (ukupan)

(2)

______________
"Pesticidi" obuhvataju: organske insekticide, herbicide, fungicide, nematocide, akricide,
algicide, slimicide i druge sline proizvode kao to su npr. regulatori rasta, njihove metabolite i
proizvode reakcije razgradnje.
"Ukupan" znai sumu svih individualnih pesticida detektovanih i kvantifikovanih u procedurama
monitoringa, ukljuujui i njihove relevantne metabolite, produkte degradacije i reakcije.
(1)

(2)

II. Liste zagaujuih materija

Lista I
- organohalogena jedinjenja i materije koje mogu obrazovati takva jedinjenja u vodenoj sredini;
- organofosforna jedinjenja;
- organokalajna jedinjenja;
- kancerogene, mutagene i teratogene materije, koje imaju te osobine ili ih ispoljavaju kroz ili
preko vode;
- iva i njena jedinjenja;
- kadmijum i njegova jedinjenja;
- mineralna ulja i ugljovodonici;
- cijanidi.
Lista II
- metali, metaloidi i njihova jedinjenja: Zn, Cu, Ni, Cr, Pb, Se, As, Sb, Mo, Ti, Sn, Ba, Be, B, U, V,
Co, Tl, Te i Ag;
- biocidi i derivati;
- materije koje daju miris i ukus, ili obrazuju takve materije u podzemnoj vodi i ine je
neupotrebljivom za ljudsku upotrebu;
- toksina ili postojana jedinjenja silikona, ili ona koja formiraju takva jedinjenja, izuzev onih koja
su bioloki nekodljiva ili se pretvaraju u nekodljive materije;
- neorganska jedinjenja fosfora i elementarni fosfor;

- fluoridi;
- amonijak i nitrati.

Prilog 3.
SEDIMENT
I. Granine vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta
Tabela 1. Granine vrednosti za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta
Parametar

Jedinica
mere

Ciljna
vrednost

Maksimalno dozvoljena
koncentracija

Remedijaciona
vrednost

Arsen (As)

mg/kg

29

42

55

Kadmijum (Cd)

mg/kg

0,8

6,4

12

Hrom (Cr)

mg/kg

100

240

380

Bakar (Cu)

mg/kg

36

110

190

iva (Hg)

mg/kg

0,3

1,6

10

Olovo (Pb)

mg/kg

85

310

530

Nikal (Ni)

mg/kg

35

44

210

Cink (Zn)

mg/kg

140

430

720

Mineralna ulja

mg/kg

50

3000

5000

Policiklini aromatini
ugljovodonici (PAH)

mg/kg

10

40

Naftalen

mg/kg

0,001

0,1

Antracen

mg/kg

0,001

0,1

Fenantren

mg/kg

0,005

0,5

Fluoranten

mg/kg

0,03

Benzo(a)antracen

mg/kg

0,003

0,4

Krizen

mg/kg

0,1

11

Benzo(k)fluoranten

mg/kg

0,02

Benzo(a)piren

mg/kg

0,003

Benzo(g,h,i)perilen

mg/kg

0,08

Indeno(1,2,3-cd)piren

mg/kg

0,06

g/kg

20

200

DDD

g/kg

0,02

DDE

g/kg

0,01

g/kg

0,09

g/kg

10

g/kg

0,06

(1)

Polihlorovani bifenili (PCB)

DDT
DDT ukupni
Aldrin

(3)

(2)

4000

Dieldrin

g/kg

0,5

450

Endrin

g/kg

0,04

40

g/kg

-HCH

g/kg

20

-HCH

g/kg

20

-HCH (lindan)

g/kg

0,05

20

HCH ukupni

g/kg

10

2000

Alfa-endosulfan

g/kg

0,01

4000

Heptahlor

g/kg

0,7

68

4000

Heptahlor-epoksid

g/kg

0,0002

0,002

4000

Ciklodien pesticidi

(4)

(5)

4000

______________
parametar se odnosi na sumu sledeih jedinjenja: naftalen, antracen, fenantren, fluoranten,
benzo(a)antracen, krizen, benzo(k)fluoranten, benzo(a)piren, benzo(g,h,i)perilen, indeno(1,2,3cd)piren
parametar se odnosi na sumu sledeih pojedinanih jedinjenja: PCB 28, 52, 101, 118, 138,
153 i 180.
parametar se odnosi na sumu DDT, DDD i DDE
parametar se odnosi na sumu aldrina, dieldrina i endrina
parametar se odnosi na sumu etiri izomera heksahlorcikloheksana: -HCH, -HCH, -HCH,
-HCH
(1)

(2)

(3)
(4)
(5)

Tabela 2. Granine vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta pri izmuljivanju sedimenta iz

vodotoka
Parametar

Jedinica
mere

Ciljna
vrednost

Vrednost
limita

Verifikacioni
Nivo

Remedijaciona
vrednost

Arsen (As)

mg/kg

29

55

55

55

Kadmijum (Cd)

mg/kg

0,8

7,5

12

Hrom (Cr)

mg/kg

100

380

380

380

Bakar (Cu)

mg/kg

36

36

90

190

iva (Hg)

mg/kg

0,3

0,5

1,6

10

Olovo (Pb)

mg/kg

85

530

530

530

Nikl (Ni)

mg/kg

35

35

45

210

Cink (Zn)

mg/kg

140

480

720

720

Mineralna ulja

mg/kg

50

1000

3000

5000

Policiklini aromatini
ugljovodonici (PAH)

mg/kg

10

40

Polihlorovani bifenili
(PCB)

mg/kg

0,02

0,2

DDT ukupni

g/kg

10

40

4000

10

Ciklodien pesticidi

g/kg

4000

g/kg

10

2000

Alfa-endosulfan

g/kg

0,01

4000

Heptahlor

g/kg

0,7

4000

Heptahlor-epoksid

g/kg

0,0002

4000

HCH ukupni

______________
parametar se odnosi na sumu sledeih jedinjenja: naftalen, antracen, fenantren, fluoranten,
benzo(a)antracen, krizen, benzo(k)fluoranten, benzo(a)piren, benzo(g,h,i)perilen, indeno(1,2,3cd)piren
parametar se odnosi na sumu sledeih pojedinanih jedinjenja: PCB 28, 52, 101, 118, 138, 153
i 180.
parametar se odnosi na sumu DDT, DDD i DDE
parametar se odnosi na sumu aldrina, dieldrina i endrina
parametar se odnosi na sumu etiri izomera heksahlorcikloheksana: -HCH, /HCH, -HCH, HCH
1

3
4
5

II. Korekcija graninih vrednosti

Korekcija sadraja metala za dati sediment.
Za korekciju graninih vrednosti za sadraj metala u zavisnosti od sadraja gline i organske
materije u datom sedimentu koristi se sledea korekciona formula:

gde su:
GV - korigovana granina vrednost za odreeni sediment kada se u obzir uzme sadraj gline i
sadraj organske materije
K

GV - granina vrednost za standardni sediment sa 25% gline i 10% organske materije

(vrednosti iz tabela 1 i 2)
ST

%gline - izmereni sadraj gline (mineralne frakcije < 2 m) u datom sedimentu izraen u
procentima u odnosu na masu suvog sedimenta
%OM - izmereni sadraj organske materije u datom sedimentu izraen u procentima u odnosu
na masu suvog sedimenta
A, B i V - konstante koje zavise od vrste metala (tabela 1)
Tabela 1. Konstante u zavisnosti od vrste metala

Metal

Konstanta
A

Arsen (As)

15

0,4

0,4

Kadmijum (Cd)

0,4

0,007

0,021

Hrom (Cr)

50

Bakar (Cu)

15

0,6

0,6

iva (Hg)

0,2

0,0034

0,0017

Olovo (Pb)

50

Nikl (Ni)

10

Cink (Zn)

50

1,5

Korekcija sadraja organskih supstanci za dati sediment.

Za korekciju graninih vrednosti za sve organske supstance, osim za policikline aromatine
ugljovodonike (PAH), u zavisnosti od sadraja organske materije u datom sedimentu, koristi se
sledea korekciona formula:

gde su:
GV - korigovana granina vrednost za odreeni sediment kada se u obzir uzme sadraj
organske materije
K

GV - granina vrednost za standardni sediment sa 25% gline i 10% organske materije

(vrednosti iz tabelama 1 i 2)
ST

%OM - izmereni sadraj organske materije u datom sedimentu izraen u procentima u odnosu
na masu suvog sedimenta

III. Kriterijumi
Tabela 1. Kriterijumi za ocenu kvaliteta sedimenta i dozvoljeni naini postupanja sa izmuljenim
sedimentom
Klasa Kriterijum

Naini postupanja sa izmuljenim sedimentom

Ciljna vrednost

Koncentracije zagaujuih materija u sedimentu su na nivou

prirodnog fona. Sedimenti mogu biti dislocirani bez posebnih mera
zatite.

> Ciljna vrednost i

Vrednost limita

Sediment je neznatno zagaen. Prilikom dislokacije dozvoljeno je

odlaganje bez posebnih mera zatite u pojasu irine do 20 m u

> Vrednost limita i

Verifikacioni limita

okolini vodotoka.

> Verifikacioni nivo

Remedijaciona
vrednost

Sediment je zagaen. Nije dozvoljeno njegovo odlaganje bez

posebnih mera zatite. Neophodno je uvanje u kontrolisanim
uslovima uz posebne mere zatite kako bi se spreilo
rasprostiranje zagaujuih materija u okolinu.

s4

> Remedijaciona
vrednost

Izuzetno zagaeni sedimenti. Obavezna je remedijacija ili uvanje

izmuljenog materijala u kontrolisanim uslovima uz posebne mere
zatite kako bi se spreilo rasprostiranje zagaujuih materija u
okolinu.