ivot uopte znai: biti u opasnosti

Fridrih Nie je jedan od najpoznatijih filozofa druge polovine XIX veka. Rodio se 15. oktobra
1844. godine u Rekenu, blizu Licene u Saksonskoj, kao sin lokalnog protestantskog paroha.
Kao deak ostao je bez oca, pa su njegovi preli u Hamburg.Godine 1858, stupio je u
uvenu srednju kolu u Pforti, a 1864 na univerzitet u Bonu. Svoju prvobitnu nameru za
teologiju, zamenio je prelaskom na klasinu filozofiju. Studirao je u Bonu, a sa prelaskom
svog profesora Rila prelazi i on u Lajpcig.
Tu se prvi put 1865. upoznaje sa spisima openhauera, koji je imao presudan znaaj za
formiranje njegovog duha. U Lajpcigu se upoznao sa Rihardom Vagnerom, ovekom koji je
za njega predstavljao jedan od najkrupnijih dogaaja njegovog ivota, sa ijim je imenom
Nieovo vezom nerazdvojno. U studijama, Nii je pokazao izvanredne uspehe, tako da je
1869 god., dakle sa 24 godine ivota bio izabran za vanrednog profesora na univerzitetu u
Bazelu. U njemako francuskom ratu od 1870 1871 god. uestvovao je kao bolniar.
Uskoro, 1873 god., poinje Nieova bolest, prvenstveno nervno psihike prirode, koja ga
prati, esto se pojaavajui i oteavajui mu svaki rad, sve do smrti. Pa ipak, on je,
zahvaljujui velikim naporima i izvanrednoj duhovnoj snazi, uspeo da intezivno radi i stvara
sve do 1889 god., kada je dobio jedan teki nervni slom, posle kojega je proivio u duhovnoj
tami sve do 25 avgusta 1900 godine. Tada je okonao njegov telesni, patniki ivot.

Smrt boga, Ovo je pitanje kroz koje Nie otro kritikuje Hriansku etiku. Hrianstvo je
2000 duga veba u ponizosti ,pokornosti i zavisnosti oveka do bia ije se dostojanstvo
sastoji u tome da klei na kolenima.smatrajui da je sutina oveka po uspravnom hodu po
ovom svetu. Nie je objavio bog je mrtav, hoemo da ivi natovek. Pojam natoveka
povod je mnogih nesporazuma kada se paljivije proui. Nieov zakljuak je bog je mrtav, to
ne znai da on ne veruje u boga ili da boga nema, ve samo kae da je bog danas mrtav i
pita se zato je bog umro. Uzrok smrti boga mogao bi se nai u samoj istoriji Hrianstva.
Zato Nie konstatuje: Bog je umro, a time se ponovo javlja ansa za
oveka. Znai ili e vladati ovek ili e vladati bog? Bog je mrtav zato to ga
je na to prisilila ovekova volja za mo. Za smrt boga treba da saznaju svi, ali nisu svi
u stanju da prihvate tu misao. Nie pod pojmom natovek misli na jednog umetnika
ivota u kome je ponovo uspostavljeno harmonino jedinstvo izmeu apolonijskog i

dionizijskog elementa koji su platonistika metafizika, hrianska religija, moral i graanska

demokratija svojevremeno razbila.
Nieova filozofija je, u osnovi, kritika modern evropske kulture koja je, prema njegovom
shvatanju, u dubokoj krizi. Nie smatra da o evropskoj kulturi moe da se govori sa dva
stanovita; prvo stanovite naglaava tzv. dionizijski princip, drugo naglaava apolonijski
princip.Dionizijski princip afirmie ivotnu snagu, a apolonijski princip afirmie harmoniju i
ravnoteu. Prvi princip je preovlaivao u ranoj evropskoj kulturi, pre svega u antikoj Grkoj,
a drugi preovlauje u savremenoj evropskoj kulturi, i Nie ga smatra jednim od razloga
dekadencije. Naime, on deli istoriju evropske kulture na dva perioda: antiki i hrianski,
svaki od njih ima karakteristinu kulturu i moralne vrednosti. Dionizijski princip koji
preovlauje u antikom svetu i koji naglaava afirmaciju ivotne snage i poleta, usko je
vezan za moralne vrednosti aristokratije, tj. gospodara. Aristokratija sebe smatra
plemenitom, uzvienom, snanom, i namee se svojom ivotnom energijom i voljom da
vodi. Sa druge strane, robovi - kae Nie nisu plemenitog porekla, nisu uzvieni, nisu ni
snani ni mudri, i karakterie ih pasivnost I odsustvo ambicija i ivotne snage. Zbog toga
robovi moraju da budu voeni i da se pokoravaju gospodarima.
Volja za mo, najvie zloupotrebljavana tema, jer dok za smrt boga tj. svega onoga to bi
htelo da bude iznad oveka, treda da saznaju svi, jer svi ljudi su u tome jednaki, volja za
mo ostaje za relativno mali krug ljudi. Ostaje za ljude iz kojih treba da
proizae natovek. ta je volja za mo? ona je najjai ovekov oseaj, ne poznaje
nikakve granice, njoj je dobro sve ono to se zasniva na moi, to poveava mo, a zlo
proistie iz slabosti. ivot uopte ima smisla samo ako se shvati kao volja za mo. Nie
prezire svakodnevnog, obinog oveka i nasuprot njemu istie oveka stvaraoca, jer volja
za mo je volja za stalnim napredovanjem. Da li moemo saznati volju za mo, Nie
pretpostavlja jedinstvo subjekta i objekta, znai moemo saznati samo ono to smo stvorili.
Mi stvaranjem saznajemo.
Tamo gde je u filozofiji i usvojenom moralu stajala neka vena ili samorazumljiva istina, Nie
je video neku sklonost ili volju za mo, upravo se trudei da sve svede u zemaljske okvire.
Ukoliko neto nije moglo da se opravda istinom argumenta, Nie je odmah u tome video
ljudski motiv da se nekim stavom stekne prednost u odnosu na neke druge ljude. Sve je
ispoljavanje volje za moi, i to se ne moe izbei ono to Nie oigledno nije podnosio je
zaogrtanje ovih motiva platom viih istina.

U uenjima moralista Nie je video proizvoljnu elju da se miljenja i elje ujednae, elju
koja ne koristi ivotu i istini jer ne potpomae stvaranje novih formi ivota i miljenja.
Smatrao je da vaei kulturni model Zapada olien u vrlinama skromnosti, odricanja i
suzdranosti, potie iz odluke napravljene jo u Staroj Grkoj da se izabere apolonski
umesto dioniskog kulta. Ovaj dioniski (po polubogu Dionisu u grkoj mitologiji) model je
slavio ivot kao takav, a ne neki njegov nadzemaljski nastavak ili ideal, kao to to ini
hrianstvo koje je posledica izbora apolonskih vrednosti. Moderna varijanta starih
dioniskih vrednosti koju se Nie trudio da formulie, treba da bude vodi za prevrednovanje
svih vrednosti.
Veno vraanje istog, je kulminacija itave Nieove filozofije, a proizilazi iz smrti boga
i volje za mo. Prevrednavanje svih vrednosti gde e moral vaspitavati za visinu, a ne za
prosenost. Ko ne moe da leti pomozi mu da padne. Nie trai
prevrednavanje svih vrednosti zato to je Evropska kultura zapala u krizu, nastupila je
dekadencija vrednosti i Nie to naziva Nihilizam, jer su vrednosti izgubile smisao. Merilo
vrednosti po Nieu nije dobrobit za veinu, ve samo potvrivanje volje za mo, a
prevazilaenje sadanjih vrednosti je natovek.
Nasuprot svom prethodniku Hegelu koji je u istoriji video napredak, Nie je
smatrao da je kretanje istorije kruno. Vreme se kree kao veno vraanje
istog. Svoju najuveniju knjigu naslovio je Tako je govorio Zaratustra, tako
simboliki pokazavi da ne smatra da su novije istorijske forme samim tim bolje
od starijih. U tom izboru naslova vidi se i Nieova otvorenost za druge, nezapadne kulture, koju su raniji filozofi retko pokazivali.