 Benedikt Spinoza (1632-1677, Amsterdam)

 Panteista (Natura naturans – natura naturata)

 Dva glavna dela pol. filozofije: Tractatus Theologico
Politicus, Tractatus Politicus

1. Determinizam u prirodi, čuda nema

2. Aksiomatsko (a priori) znanje i moć uma da intuira,
nasuprot opservaciji
 Gotfred Lajbnic (1646-1716,
Lajpcig)
 Teista
 Pod velikim uticajem
Spinozinih i Dekartovih ideja
 Glavna ideja prosvećenosti:
Ljudi imaju urođene ideje,
“skladišta” ideja koja samo
čekaju da budu aktivirana.
 Dejvid Hjum (1711-1776,
Bervikšir-Edinburg)
 Empirijski skepticizam – stavio
pod sumnju sve tvrdnje o
egzistenciji Boga i drugim
metafizičkim pitanjima.
 Čulno iskustvo je jedina osnova
valjanosti i istine našeg znanja o
stvarnosti.
 Pokušao da utemelji princip
nužnog sleda (uzročnosti) i
nuđenjem psihološkog rešenја
doveo temelj moderne naučnosti
u pitanje.
 Imanuel Kant (1724-1804, Kenihsberg)
Racionalisti (Lajbnic): Ljudi saznaju pomoću urođenih
ideja (a priori)
Empiričari (Hjum): Samo ono što se opaža je realno (a
posteriori)

 Kantova sinteza
1. Saznanje se ne temelji na urođenim idejama kako
racionalisti tvrde.
2. Saznanje zasnovano na opažanju ne dopire do
noumenalnog (realnog) sveta, kako empiričari tvrde.
3. Umesto toga, ono je trajno zarobljeno u fenomenalnom
svetu. To je način na koji se nama svet pojavljuje.
 Termin prosvećenost prvi je skovao Imanuel Kant
 “Sapere aude” na latinskom znači “Usudi se da
znaš!”
 “Jedino što se traži za to prosvetljivanje je sloboda…
naime sloboda čoveka da javno upotrebi svoj razum
u svim pitanjima.” (Kant)
 “Prosvećen” je onaj ko razmišlja nezavisno, ne
sledeći društvene običaje i tradiciju.
 Ovo načelo, prema tome, ohrabruje slobodnu misao
u meri kakva od Grka nije viđena.
Prosvetiteljstvo predstavlja
izlazak čoveka iz njegove
samoskrivljene nezrelosti.
Nezrelost je nemoć da se služimo
vlastitim razumom bez vođstva
nekog drugog. Nezrelost je
samoskrivljena ako se njen uzrok
ne nalazi u nedostatku razuma,
vec u nedostatku odlučnosti i
hrabrosti da se njime služimo bez
vođstva. Imaj hrabrosti da se
sluziš vlastitim razumom! To je
dakle, glavna poruka
prosvetiteljstva.
 Era prosvetiteljstva оznačava intelektualni početak
modernog sveta, s vrhuncem u Evropi XVIII veka
 Ideje potekle iz ovog perioda postepeno će se širiti i
dovoditi u pitanje tradicionalne vrednosti i političku
organizaciju društva. Mnoge savremene države utemeljuju
svoje ustave i institucije na idejama prosvećenosti.
 Promovisanje prava žena, “obojenih”, ljudi iz nižih
ekonomskih klasa tekovina je prosvetiteljstva, što je ujedno
označilo i kraj dominacije aristokratije i crkvene elite.
 Širenje prosvećenosti dovelo je do etabliranja sistema
javnog obrazovanja i okončalo privilegiju viših klasa da se
jedine obrazuju.
Jedan mali pristalica Lokov bio je
sasvim blizu i kad se njemu obratiše, on
reče: "Ja ne znam kako mislim, ali znam
da sam uvek mislio samo na podstrek
svojih čula. Da ima bestelesnih i
razumnih supstanca, u to ne sumnjam,
ali da je bogu nemogućno da preda
misao materiji, u to jako sumnjam. Ja
duboko poštujem večnu moć i moje nije
da je ograničavam; ja ne tvrdim ništa i
zadovoljavam se samo tim što verujem
da ima mnogo više mogućnih stvari
nego što se to misli."
Volter, Mikromegas
Priznajem da su istorije pune priča o
verskim ratovima, ali neka se obrati
pažnja na to da te ratove nije izazvalo
mnoštvo vera, već netrpeljivost one vere
koja je sebe smatrala za vladajuću.
To je onaj duh prozelitizma koji su Jevreji
primili od Egipćana, a koji je od njih, kao
neka epidemična i narodna bolest, prešao
na muhamedance i hrišćane.
To je najzad ona vrtoglavica čije se
povećavanje može smatrati samo kao
potpuno pomračenje ljudskoga razuma.

Monteskje, Persijska pisma

Ljudi će se prevariti uvek kad budu
okretali leđa iskustvu i predavali se
sistemima koje je stvorila mašta.
Čovjek je delo prirode, on postoji u
prirodi, potčinjen je njenim
zakonima, nje se ne može osloboditi,
ne može čak ni mišlju nikud iz nje;
uzalud duh njegov želi zakoračiti s
one strane granica vidljivog sveta, on
mora uvek natrag u vidljivi svet. Za
biće koje je priroda stvorila i
zaokružila ne postoji ništa izvan
velikoga sve, čiji je ono deo i čije
uticaje oseća ...
…Svemir, taj široku skup svega što postoji,
pruža nam svuda samo materiju i kretanje;
njegova celina pokazuje nam ogroman i
neprekidan lanac uzroka i posledica: izvesni od
ovih uzroka poznati su nam jer neposredno utiču
na naša čula; drugi su nam nepoznati jer na nas
deluju tek posledicama, često vrlo udaljenim od
svojih prvih uzroka...
...Tako priroda u svom najširem značenju jeste
to veliko sve koje proizlazi iz skupa raznih
materija, njihovih različitih kombinacija i
raznolikih kretanja koje u prirodi vidimo;
priroda, u nešto užem smislu, tj. posmatrana u
svakom biću, jeste celina koja proizlazi iz biti, tj.
svojstava, kombinacija, kretanja ili načina
delovanja koja ga razlikuju od drugih bića …
Prvi koji je ogradio zemljište i rekao: "Ovo je
moje", naišavši na prostodušne ljude koji su
mu poverovali, u stvari je osnivač
obrazovanog društva. Koliko li bi sprečio
zločina, ubistava i ratova, od kolike li bi bede
i strahota poštedeo ljudski rod onaj koji bi
počupao kolje i zatrpao jarak, dovikujući
bližnjima: "Ne verujte varalici! Propašćete
ako smetnete s uma da plodovi pripadaju
svakom a da zemlja nije ničija!". Vrlo je
verovatno da su tada prilike bile takve da se
dalje nije više moglo na isti način, jer pojam
svojine, koji zavisi od većeg broja drugih
pojmova koji su mu morali prethoditi i
postepeno se razvijati, nije se mogao roditi u
čoveku iznenada.

Žan Žak Ruso, Rasprava o poreklu nejednakosti među

Jean-Honoré
Fragonard
“Inspiration”
(filozof utonuo u
misli)
 Prosvećenost je utemeljena
u napretku koji je
omogućila naučna
revolucija nauke u XVI i
XVII veku
Bekonov naučni
metod zahteva:
• Kritiku idola,
• Posmatranje i
eksperiment,
• Proverljivost
hipoteza
 Njutnova mehanika je uzor primene
moderne naučne metode
 Njegovi prodori objedinili su fiziku,
matematiku, optiku i proizveli prvi celovit
sistem objašnjenja procesa u fizičkoj
stvarnosti
 Ovo je inspirisalo Kanta da zatraži pojavu
jednog “Njutna društvenog sveta”, na
osnovu čijih uvida bi se mogli otkriti
zakoni istorijskog kretanja društva i
primeniti u modernoj vladavini.
› Urednici Denis Diderot (1713-1784) i Jean d’Alembert
(1717-1783)

› Gigantski projekt: Sedamnaest velikih tomova teksta,

jedanaest tomova ilustracija (1751-1772)

› Prevrednovanje svih znanja je opšta odlika svakog

pokreta prosvećenosti (sofisti i Sokrat, renesansa i
novi vek, savremeni pozitivizam).
› Pozivanje na snagu razuma

› Samopouzdanje zasnovano na nauci

› Spoj teorije i iskustva (Njutnova mehanika)

› “Hrabrost da se sazna” (Kant)

› Progres
 Širenje saznanja i slobodna javna diskusija
svih tema, posebno razgradnja teološko-
političkih tabua

 Pisanje za široku publiku, širenje

pismenisti

 Kreiranje javnosti
Une soirée chez Madame Geoffrin, 1755. Među zvanicama su Diderot,
d’Alembert, Turgot, Condillac. Volterova bista je u pozadini
 Nepoštovanje običaja i tradicije

 Vera u ljudsko savršenstvo i napredak

 Izrugivanje crkvi (Spalite bestidnicu!)

 Deizam: Bog je “časovničar” (Lajbnic,

Njutn; Volter - Da Boga nema, trebalo bi ga
izmisliti!)
 Religija, tradicija i praznoverje ograničavaju
nezavisnu misao
 Saznanja se prihvataju na bazi posmatranja i
logičkih procedura, a ne vere
 Naučna i akademska misao treba da su profani
 Nauka je obrazac znanja

 Društveni problemi postaju predmet javne

diskusije

 Novi jezik: sloboda i jednakost ljudi!

 Vera u progres
 Raslojavanje buržoazije: intelektualni
krugovi nasuprot neukim masama