1. Sta je gnoseologija?

Gnoseologija je oblast filozofije koja istrazuje mogucnosti, korene nastanka I krajnke domete
ljudskog saznanja.

2. Razlika izmedju prostih I slozenih ideja?

Proste ideje su osnovna gradja naseg iskustva I saznanja u kojima je razum u procesu primanja
potpuno pasivan. Proste ideje u svest dolaze iz jednog ili vise cula ili putem refleksije. Glavne
ideje su ideja opazanja I ideja volje. Slozene ideje nastaju poredjenjem ili kombinovanjem
prostih ideja ili procesom apstrahovanja. U slozene ideje spadaju ideje modusa, ideje
supstancije, ideje relacije I apstraktne ideje.

3. Kakva je uloga razuma u saznanju?

Po Loku razum je samo tabula rasa tj prazna tabica a kreda sa kojom pisemo su nasi utisci.
Empiristi I racionalisti nisu se sporili oko toga da li razum ima neke elementarne sposobnosti
kao sto su sposobnost uocavanja identicnog I razlicitog, pamcenje, asocijacija I uopstavanje.
Sporili su se oko toga da li u tako strukturalnom razumu postoje Ii samostalni sadrzaji tj ideje
koje ne dolaze iz cula ili svi materijali saznjanj dolaze iskljucivo iz cula.

4. Na kojem argumentu Lok zasniva tvrdnju o postojanju spoljasnjeg

sveta?
“Niceg nema u nasem umu sto prethodno nije bilo u nasim culima”. Ova teza govori o tome da
u nasem razumu ne bi bilo nicega kada ne bi primali stvari iz spoljasnjeg sveta pomocu nashi
cula.

5. Kako nastaje ideja stvari tj supstancije?

Ideje o supstancijama su uvek hipoteticke I neadekvatne. Novim saznanjima ponistavamo stare
ideje I stvaramo nove. Tako nastaju ideje o supstancijama.

6. Koje filozofske sisteme obuhvata "Nemačka klasična filozofija”?

Nemacka klasicna filozofija obuhvata Kantov sistem transcendentalnog idealizma ili
kriticizma, Fihteov sistem subjektivnog idealizma, Šelingov sistem objektivnog idealizma i i Hegelov
sistem apsolutnog idealizma.

7. Navedi glavna pitanja Kantove filozofije.

1 . Šta mogu da znam? (gnoseološko pitanje)

2 . Šta treba da činim? (etičko pitanje) 3 . Čemu mogu da se nadam? (teleološko/estetičko)

 8. Šta je "kopernikanski obrt"?
Kopernikanski obrt je teorijski preokret u shvatanju subjekt-objekt relacije prema kojoj se objekt
prilagođava subjektu, a subjekt je shvaćen kao aktivan član subjekt-objekt relacije. To znači, da u
procesu saznanja podjednako učestvuju i subjekt i objekt saznanja. Objekt daje sadržaj, a subjekt
formu saznanja.

9. Kakva je razlika između analitičkih i sintetičkih sudova?

Analitički sud je sud čiji je predikat nužni deo subjekta. Ovi sudovi ne proširuju saznanje, ali su opšti i
nužni. Svi analitički sudovi su apriorni. Sintetički sud je sud čiji predikat nije nužni deo deo subjekta.
Svi sintetički sudovi su aposteriorni.

10.Na kojim sudovima može biti zasnovano saznanje po Kantu?

Saznanje moze biti zasnovano na analitickim, sintetickim I sintetickim sudovima apriori.

11. Iz kojih instanci se sastoji "moć saznanja " po Kantu?

Sastoji se iz tri dela:

1 . Opažanje ili čulnost (apriorne forme su prostor i vreme)

2 . Razum ili mišljenje (apriorne forme su kategorije- kvantitet, kvalitet, relacija, modalitet)

3 . Um (apriorne forme su ideje-subjekta, duše, sveta i Boga).

12. Šta je saznatlivo, a šta nesaznatljivo po Kantu?

Saznajemo samo pojave, fenomene, a stvar po sebi je nesaznatljiva razumu i postaje tema uma koji
ne prihvata granice saznanja, on hrli da sazna ideje Boga, slobode, besmrtnosti duše.

13. Koji filozof zastupa "filozofiju identiteta?

Filozofiju identiteta zastupa Georg Vilhelm Fridrih Hegel.

14.Objasni iracionalizam
Iracionalizam je filozofsko stanovište koje se suprotstavlja racionalizmu. Čovekovim mislima i
delima ne gospodari toliko razum koliko neka iracionalna načela- strast, strepnja, volja, intuicija.

15. Šta je voluntarizam?

Voluntarizam je shvatanje prema kome sva saznanja i svi postupci imaju svoj osnov u volji.
 16. Kakvo je polazište Šopenhauerove filozofije?
Njegovo polazište glasi:"Svet je moja predstava". Svet koji čovek saznaje jeste predstava,
nastala na osnovu volje. Volja je temeljni princip stvarnosti. Ona je metafizički princip koji
upravlja "prirodom", ali i razumom- "razum je oruđe volje".

17. Na čemu Šopenhauer zastupa pesimistički pristup životu?

Za Šopenhauera je ovo jedan od najgorih svetova, čija je odlika, vladavina "svetskog bola".U
njemu čovek može samo privremeno izbeći patnju, moralnim saosećanjem sa drugim ljudima,
asketskim načinom života, ali i uživanjem u umetnosti.

18. Koji su načini za prevazilaženje patnje?

Oslobađanje od svetskog bola može se postići jedino odricanjem sopstvene individualnosti i
sjedinjavanjem sa jedinstvenom "svetskom voljom".

19. Čime Niče potkrepljuje tvrdnju da evropska kultura nazaduje?

Osnovni faktori krize evropske kulture su metafizika i hrišćanstvo. Politika se temelji na
demokratiji, a nauka na racionalnom objašnjenju sveta, Vrednosti sveta ne proizlaze iz
konkretnog, ovozemaljskog života.

20. Šta se podrazumeva pod pojmom natčovek?

Natčovek je "s one strane dobra i zla"i do njega se stiže prihvaćanjem nihilizma tj učenjem koje
negira važenje postojećih ideala i vrednosti, odnosno "carstva nebeskog" u korist "carstva
zemaljskog".

21. Saznaj nešto više u kojim su elementima Ničeove misli i nacisti mogli da
nađu uporište?
Niče inicira novi sistem vrednosti imoralizam. Imoralan čovek nije nemoralan, već neutralan
prema moralnoj proceni. Život u trenutku, bez opterećivanja sećanjem i bez brigeza budućnost
jeste "život natčoveka". Nacisti su se pronasli u sprovodjenju ove filozofije.

22.Šta je filozofija egzistencije?

Filozofija egzistencije je filozofska disciplina koja proučava smisao, svrhu i vrednost čovekovog
života.

23.Šta određuje ljudsku egzistenciju?

Termin egzistirati koristi se isključivo za čoveka. Čovek se pita kako treba da živi, donosi odluke,
pita se o svrsi i smislu života. Čovek je jedino biće koje je svesno svoje smrtne prirode.

24.Šta znači "autentična egzistencija"?

To je egzistencija konkretnog coveka. Ovim oitanjem se bavio Sjeren Kerkegor.

25.Kako bi ti opisao "transcendenciju"?

Transcendencija polazi od pitanja sta je bice i covekove zelje da to sazna, posto bice ne moze da se
shvati ni kao object ni kao subjekt vec kao nesto obuhvatno onda je to obuhvatno ustvari
transcendencija. Covek transcendenciju moze objasniti samo kroz neki vid simbola I sifre.

26.Sta je sistem apsolutnog idealizma i iz cega se sastoji?

Sistem koji je zastupao Hegel. Sve filozofije teze saznanju apsolutnog duha. Nema svako ispoljenje svest
o svojoj apsolutnoj prirodi, apsolut postoji u svojim ispoljenjima. Izraz apsoluta treba da stekne svest
osebi kroz filozofiju. Postoje 3 dela: logika, filozofija prirode i filozofija duha.

27.Sta je panlogizam?
Hegelovo shvatanje po kome je sve sto je umsko stvarno je i sve sto je stvarno umsko je, celokupna
stvarnost je uredjena u jedinstvenu celinu.

28.Koji su stupnjevi filozofije duha?

Subjektivnia(antropologija, psihologija), objektivni(apstrakovano pravo, moralitet) i apsolutni
duh(umetnost, religija, filozofija).