empirizam

Εμπειρια (грч.), емпирија – искуство

Nihil est in intellectu quod non pirus fuerit in sensu.
{ta je empirizam?
• У филозофији то је правац према којем се целокупно
сазнање заснива на искуству и да оно одређује домет,
могућности и границе свеколиког знања.
• Емпиристи сматрају да нема урођених идеја, већ само
стечених, односно да ништа не постоји у разуму што пре
тога није било у чулима.
• Основни циљ је да се утврди да је свако разумско
сазнање условљено чулним, да у разуму нема никаквих
априорних ни урођених идеја и да је, насупрот тврдњама
рационалиста, људски ум у већој или мањој мери
ограничен само на асоцијативно комбиновање разних
утисака, које они називају идејама.
 + =
Пример златног брда (нечега што искуствено не постоји) – ми га ипак
можемо замислити зато што је пре виђено и злато и брдо, те су та два
утиска могла бити спојена.
(Дејвид Хјум)
• Новорођено људско биће је као још неисписани лист
папира (tabula rasa), без икаквих урођених сазнања,
односно нарочито предодређених могућности за стицање
становитих знања и навика.
• Емпиризам је правац који даје предност експериментима
и чулима, као јединим правим изворима сазнања.
• Као начини за стицање искуства посебно су значани
опажање и индукција, али уз занемаривање дедукције.
• С обзиром на различите нијансе емпиризам се може
укрстити са другим правцима као што су сензуализам,
позитивизам, феноменализам, скептицизам, па чак и
супротним му рационализмом.
istorijat
• Прва појава емпиризма забележена је у
хиндуистичкој филозофији и заговарао ју је древни
филозоф Канада сматрајући да су перцепција и
закључак једина два поуздана извора знања.
• Западни свет се са овим учењем среће због
Аристотела који први помиње појам tabula rasa, на
коме искуство оставља трагове. Чулној перцепцији је
дао већи значај у односу на његове предходнике.
• Стоичка школа углавном је истицала да ум почиње
празан, али стиче знање пошто је спољни свет
утиснут на њега.
• Аристотелову теорију о табула рази даље је развијао
исламски филозоф Ел Фараби, а која је касније
прешла у Авицевино учење.
• Авицена је сматрао да је табула раза чиста
потенцијалност која се актуелизује образовањем, а
знање се стиче кроз емпиријско упознавање са
објектима у овом свету из којих се апстрактира
универзални концепт.
• Касније је андалузијски филозоф Абубакар увео
теорију табула разе кроз мисаони експеримент, у ком
је приказао развој ума дивљег детета "од табула разе
до ума одрасле особе, у потпуној изолацији од
друштва" на пустињском острву, кроз само искуство.
(касније ће ова прича утицати на Џона Лока и негову
формулацију)
• У ренесансној Италији Леонардо да Винчи говорио је
да ако из свог искуства утврдите да је нешто
чињеница и да је у супротности са оним што је неки
ауторитет записао, онда морате напустити ауторитет
и своје размишљање базирати на сопственим
налазима.
• Винчензо Галилеи је такође имао изузетно
емпиријски став сматравши да су искуство и
демонстрације неопходни за рационално
истраживање.
Postoje 3 osnovne ideje
empirizma:
1. Чулно искуство је једини извор
поузданог знања.
2. Разум је непоуздан и неадекватан пут до
знања ако није заснован на чврстим
основама чулног искуства.
3. Нема доказа да у уму постоје урођене
идеје.
Xon lok
(1632-1704)
• Отац емпиризма.
• Џон Лок је сматрао да је целокупни садржај нашег ума
дошао ‘споља’ – у нашем уму нема ничега што није
дошло кроз чула. Урођене идеје, опште идеје,
универзалије, етичке вредности, све је то засновано на
ономе што смо видели, чули, научили током живота.
Иако разум има одређена формална својства (да памти,
повезује, раставља различито, повезује слично), сав
садржај којим наш ум барата дошао је кроз чула. Човеков
ум је на рођењу само tabula rasa (празна табла) и
животно искуство уписује садржај у наш ум.
• Идеје су за Лока било који садржај свести, разума, без
обзира да ли се ради о апстрактним појмовима или
чулним опажајима.
• Он сматра да свет око нас реално постоји, да предмети
нашег искуства имају себи својствене квалитете
независне од нашег ума. Међутим, идеје које добијамо
опажањем света око нас ипак представљају само једну
врсту идеја.
• Колико идеје одговарају реалним предметима зависи од
броја чула којима опажамо. Својство које смо опазили
само једним чулом није реално онолико колико је реално
својство у чијем опажању учествују сва чула. Када у
нашу свест похранимо идеје које смо добили кроз чула,
наш ум наступа са упоређивањем, испитивањем и
комбиновањем.
• Противречности и грешке могу да настану тек када ум
почне да анализира податке добијене кроз чула.
• За Лока је сазнање заправо процес који адекватно и
реално повезује идеје у смислене целине.
Izvori:
• Википедија – Емпиризам (
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Емпиризам)
• Википедија – Џон Лок (
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Џон_Лок)
• Емпиризам – школа филозофије (
http://www.skolafilozofije.com/filozofija/empirizam/)

Презензацију припремила:
Анђела Јокнић 4/2