ODNOS FILOZOFSKIH I NAUNIH METODA

DA LI FILOZOFIJA DANAS IMA SVOJE

MESTO U SVETU NAUKE?
Razvojem filozofske misli jasno je uoljivo da se potreba za
filozofijom u njenom izvornom smislu, dakle kao ljubav prema
mudrosti, suzbila onda kada se pokazala potreba da ona bude
pozitivna.
Biti pozitivan (kako u naunom, tako i u filozofskom smislu) znai:
oslanjati se iskljuivo na ulno proverljiva saznanja, tj. na INJENICE.
Pozitivizam je uenje koje sve zasniva na injenicama, a negira svaku
metafiziku, odnosno izbegava objanjenje i stvaranje hipoteza.
Moe li filozofija da bude iskljuivo POZITIVNA nauka?
Ako moe, da li se ona treba zvati filozofijom i dalje, ako ne moe,
ta onda?
NAUKA VS FILOZOFIJA

Da bi neto zvali naukom ona mora da ima:

1. Predmet istarivanja 2. svoje metode 3. objektivnu
proverljivost (eksperiment)
Da bi neto zvali filozofijom ona mora da ima:
1. Predmet istraivanja 2. svoje metode 3. vrlo esto
objektivnu neproverljivost i nemogunost za istu (nema
eksperimenta)
 SCIJENTIZAM I LOGIKI POZITIVIZAM

Scijentizam je uenje koje uzdie nauku iznad svih ostalih

oblika stvarnosti i pokazuje da jedino metode prirodnih nauka
vode znanju. Njegov uticaj najvie se oseao s kraja XIX veka,
a osnovni prinsipi ovakvog uenju su:
Postizanje sveopteg napretka oveanstva kroz nauku
Da bi oveanstvo kroz ovaj pozitivni (pozitivistiki) stav
jedino moglo da pree iz sveta nunosti u svet slobode.
Moeli sloboda biti garantovana naukom i naunim
metodama?
 LOGIKI POZITIVIZAM ILI LOGIKI
EMPIRIZAM
Pozitivizam je filozofski pravac koji nastaje u XIX veku, i predstavlja
zahtev da svako mogue saznanje treba zasnovati na pozitivnim
injenicama i njihovim opisima, odnosno da se ogranii na ono to se
moe empirijski proveriti.
Logiki empirizam ili logiki pozitivizam je struja Bekog kruga
(osnovan 1922. god), organizacije naunika i filozofa koji su zastupali
ideje pozitivizma. Osnovan
Beki krug se suprostavlja spekulativnom nainu spoznaje
tradicionalne filozofije. Odbacuje mogunost nekog posebnog
filozofskog uvida ili uzviene spoznaje sveta, te sve se
pojednostavljuje naunim principima.
 Ideje bekog kruga u XX veku zastupa grupa savremenih filozofa,
poput Moric lik-a, osnivaa, zatimRudolfa Karnapa iLudvig
Vitgentajna. Bliski ovom krugu bili su i engleski filozofiBertrand
Rasel iDord Edvard Mur.
Osnovni principi logikog pozitivizma bili su: razlikovanje analitikih
od sintetikih sudova, principi verifikacije i redukcionizma.
 ANALITIKI I SINTETIKI SUDOVI
Analitiki sudovi su oni sudovi u kojima se veza izmeu subjekta i
predikata zamilja na osnovu identiteta. Npr. Trougao ima tri ugla je
analitiki, jer kad mislim na trougao nemogue je da ne mislim na
tri strane, tj. Tri ugla. Biti trostran je nuan uslov da bi neto bilo
trougao.
Sintetiki sudovi su oni sudovi u kojima se veza izmeu subjekta
i predikata ne zamilja na osnovu identiteta, ve se predikat dodaje
subjektu (nije podrazumevajui u datom pojmu). Npr. Trougao je
ljubiaste boje. Ljubiasta boja nije neto to je podrazumevajue u
pojmu trougla, ve se pridodaje u iskustvu.
 PRINCIP VERIFIKACIJE I REDUKCIONIZAM
Logiki empiriari pokazuju da razum (analitiki sudovi) i
iskustvo (sintetini) nisu uvek u saglasnosti, te da se svakom
empirikom iskustvu moe verovati samo sa odreenim
stepenom verovatnoe, a nikako stoprocentno.
Zbog toga je vaan princip VERIFIKACIJE. Prema ovom
principu svako saznanje je validno onda kada se moe
proveriti u iskustvu. Dakle, pitanje - Da li dua postoji? bi npr.
bilo potpuno besmisleno, jer se ne moe potvrditi u iskustvu
(ne moe se posmatrati).
REDUKCIONIZAM je shvatanje prema kome sve svako znanje
koje se zasniva na proverljivim injenicama moe svesti samo
 POPEROVA KRITIKA VERIFIKACIONOG
METODA
Karl Poper, austrijski filozof bio je jedan od prvih filozofa koji je kritikovao metod
verifikacije kao nepotpun. Poper smatra da je potpuna verifikacija nemogua. U
prilog toj tezi navodi dva elementa:

1. Problem indukcije - Indukcija je takvo zakljuivanje koja polazi od posebnih,

pojedinanih sluajeva, a u zakljuku izvodi jedan opti sud. Meutim, uvek
ostaje neki deo obima pojma koji moe biti izuzetak, odnosno ne moe se
proveriti. Npr. Iako u ivotu mnogo ee viamo bele labudove, ne znai da su
svi predstavnici ove vrste beli. Znamo da ima i crnih, samo ih u iskustvu ne
sreemo toliko, pa smo zbog toga esto skloni da kaemo- Svi labudovi su beli.
2. Problem iskustva U sluaju da se oslonimo samo na iskustvo, uvek
dolazimo u situaciju da se pozivamo na ranije utvrene naune teorije, hipoteze i
sl. Takvo stanovite onda nije objektivno.
TA URADITI ONDA?
HIPOTETIKO - DEDUKTIVNA METODA KAO
REENJE
Hipotetiko-deduktivna metoda je najsloenija
optenauna metoda zbog izrazito naglaenog
zahteva za integracijom izmeu empirijskog i
teorijskog saznanja, odnosno njihovog stalnog
izvoenja jednog iz drugog i prevoenja jednog u
drugo u kontinuitetu.
Metoda je uvek hipotetiko-deduktivna: nude se
deduktivna uzrona
objanjenja koja se proveravaju (putem predvianja).

Naune teorije ne mogu nikada da budu opravdane

ili
verifikovane, ali se mogu pojedinanim injenikim
iskazom
opovrgnuti . Zato je Poper opovrgljivost postavio kao
kriterijum za razgraniavanje nauke od svega onoga
 PRAGMATIZAM
JEDNA IDEJA JE ISTINITA UTOLIKO UKOLIKO SE VERUJE DA JE KORISNA ZA
NAE IVOTE.
VILIJAM DEJMS
Pragmatizam je filozofski pravac iji su osnovni ciljevi efikasnost i
korisnost u saznanju naunog sveta.
Pragmatino saznanje se vodi interesima i vrednostima. Budui da
je realnost predmeta nemogue spoznati bez iskustva, saznanje
kao takvo predstavlja ispunjavanje odreenih eksperimentalnih
uslova.
Poznati predstavnik pragmatizma bio je arls Sanders Pers koji je
isticao da Istina ili istinitost nekog suda sastoji se u tome to je
"koristan", to "uspeva", polazi za rukom, to "zadovoljava naune
kriterijume, a time i nauno saznanje.
Dakle, ako nema nauna ideja nije korisna ili ne uspeva ne
zasluuje da bude NAUNA.
 INSTRUMENTALIZAM
Instrumentalizam je filozofski pravac koji predstavlja
proirenje pragmatistikog stanovita. Prema
instrumentalizmu, svaka nauna teorija treba da bude
sredstvo, instrument, za razvijanje novih tehnika
prouavanja. Osniva instrumentalizma je ameriki filozof
Don Djui, koji je smtrao da su nauni pojmovi orue za
sreivanje celokupnog iskustva, na osnovu kojih ovek ima
potpuni oseaj sreene stvarnosti.
On kao i Pers pokazuje potrebu za praktinim delovanjem
oveka na stvarnost, te da data praksa, objektivnost i
korisnost budu nosei elementi svakog saznanja, pa i
naunog.