You are on page 1of 15

1.Наведите ИЗВОРНО значење МЕТОДОЛОГИЈЕ?

Методологија потиче од грчких ријечи метходос – пут и логос – ум. Ријеч логос може значити и ријеч, знање,
наука, значење и смисао. Тако сложеница методологија у буквалном смислу значи пут до знања, пут до смисла.
2.Наведите ОСНОВНУ дефиницију МЕТОДОЛОГИЈЕ?
Метод. је наука о науци.То је наука КОЈА ОБЈАШЊАВА КАКО СЕ ДОЛАЗИ ДО ОДРЕЂЕНИХ ЗНАЊА У НАУЦИ.
Метод нас учи којим средствима треба да се служимо како би дошли до објективнoг схватања свијета. Она је
метанаука или мишљење о мишљењу.
3.Шта је ОСНОВНИ ЦИЉ МЕТОДОЛОГИЈЕ и чему нас она учи?
Циљ методологије је да се разумије И СХВАТНИ суштина научног сазнања и да утврди основне принципе у
његовом стицању и критичком преиспитивању. Циљ је да се схвати суштина научног сазнања.
Методологије нас учи којим средствима треба да се служимо како би дошли до објективне спознаје свијета.
4.Наведите основни ПОЈАМ НАУКЕ?
Наука је људско сазнање о ПРИРОДИ, ЧОВЈЕКУ И ДРУШТВУ које релативно одговара објективној стварности. Ту
стварност је потребно стално преиспитивати, допуњавати и критички анализирати.
Наука се може схватити као стално трагање за истинама, односно новим научним сазнањима.
5.Наведите ДЕФИНИЦИЈУ НАУКЕ?
Постоји више дефиниција науке, од којих су најзначајније 3;
1.Наука је сфера људске делатности усмјерена на стицање и систематизацију нових сазнања о природи,
друштву и свијету
2.Наука је систем стечених људских знања и резултат истраживачке дјелатности
3.Наука је једна од форми друштвеног сазнања, односно социјална институција која представља систем научних
информација
Наука је: човјеково дјело, које настоји да буде објективно, али је и релативно, јер готово немогуће да људска
сазнања икад могу бити ПОТПУНА.
ЗАДАЦИ НАУКЕ су да:
• сакупља, опише, анализира, уопшти и објасни чињенице о реалној стварности
• дође до законитости у природи, друштву, људском сазнању
• систематизује стечено знање;
• објасни суштину појава и процеса;
• прогнозира будуће појаве, догађаје и процесе;
• формира систем коришћења стечених знања.

6.Шта чини СТРУКТУРУ НАУКЕ?


1.ЈЕЗИК – систем симбола којим се једна наука служи како би означила објекте свог проучавања;
2. ПРЕДМЕТ НАУКЕ – искуствене чињенице с једног подручја које су добијене вишеструким посматрањем,
експериментисањем
3. ТЕОРИЈА – то су сви ставови, искази, филозофске претпоставке, хипотезе, научни закони, норме, формуле....
4. МЕТОД НАУКЕ – методолошка правила која регулишу и усмјеравају процес истраживања.
7.Колико ОПШТА МЕТ има ПОДГРУПА ИЛИ НАЧЕЛА?
Општа методолигија има своје подгрупе или начела:
1.Претпоставка 2.Појмови 3.Хипотеза 4.Научни закони 5.Теорије 6.Предмет науке 7.Методе 8.Норме 9.Задаци
10. СМИСАО НАКУКЕ.
Претпоставке: Свака наука има своје претпоставке. И свака наука почива на претпоставкама јер их својим
научним методама провјерава као истините или неистините.
8.Шта су МЕТОЛОШКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ у свакој науци? Претпоставке су начела о разлици између појаве и
суштине: појавно није суштинско, суштинско није појавно. Свака наука почива на претпоставкама или начелима
јер их својим научним методама провјерава као истините или неистините.
9.Наведите основну ДЕФИНИЦИЈУ НАУЧНОГ ПОЈМА? Сваки појам је стваралачки, мисаони одраз дијалектичког
јединства чинилаца предмета који се преко тог појма замишља.
Појам је мисаона синтеза битних, заједничких обиљежја једног предмета. Појам је основно знање о нечему.
Појам је одређено схватање, разумијевање и дефинисање нечега.
Појам је мишљење о некоме или нечему, њихова представа и њихово предочавање
10.Наведите основне РАЗЛИКЕ ПОЈМОВА као и њихове КРАТКЕ ДЕФИНИЦИЈЕ?
Појмови су разлике између теоријских и описних појмова. Описни појмови имају јаку моћ разликовања.
Теоријски појмови имају огромну моћ синтезе и систематизације.
11.Шта су ХИПОТЕЗЕ у науци? Наука ствара логичке и теоријске односе између појмова а то су уствари
Хипотезе. Хипотезе откривају да у живом искуству ти односи стварно постоје или не постоје.
Хипотеза треба да буде теоријски образложена одговарајућим значајним свједочанством.
12.Шта су НАУЧНИ ЗАКОНИ, кратка деф? Научни закони се одређују као општи, стални, нужни и суштински
однос између појмова. Научни закони су искази који се односе на неограничен број чињеница.
...Научни закони су објективни, стални, општи И нужни односи међу појавама стварности.
Објективни су јер не зависе од људске воље, стални су, тј.Константно делују у току извесног (обицно веома дугог)
временског интрвала; општи су, јер не важе за појединачне случајеве већ за целе класе случајева (обично веома обимне
класе), нужни су, јер делују кад год су дати извесни услови.
13.Наведите кратку деф ТЕОРИЈА?
У научном истраживању теорије одређују однос између теорија и чињеница. Временско сазнање иде од
појединачног ка општем. Теоријско-логичко сазнање иде од општег ка појединачном. Теорије су свеобухватна
објашњења одређених појава или група појава.
14.Шта је то ПРЕДМЕТ НАУКЕ?
Наука брани став да се наука не ограничава на постојеће чињенице, него да брине о могућим чињеницама и
схватању предмета научног истраживања.
15.Шта је то ПРИМАРНИ ЗАДАТАК МЕТОДА НАУКЕ и које равни испитивања имају?
Методе науке имају примаран задатак да испитују сложене реалности и стварности. Методе науке имају 2
испитивања:-Општа (метода говори о смислу опште орјентације истраживања)
-Посебна (када се о методи говори као истраживачкој техници)
16.Који су то основни ЗАДАЦИ НАУКЕ?
Задаци науке су да прикупе податке, да их опишу, да их класификују, да их дефинишу као основне појмове, да
врше уопштавања, да објашњавају, да предвиђају догађаје, да контролишу појаве и да искажу вредносни суд
о свима њима.
17.Шта је то СМИСАО НАУКЕ?
Смисао науке је када научника занима само разлика између истине и неистине.
18.Ко је НАУЧНИК и зашто треба да служе НАУЧНА ОТКРИЋА.
Научник је човјек и његов рад мора бити вођен највишим људским идеалима.
Научна открића се могу користити за нечовјечне сврхе(Хирошима) али је научник дужан да се бори за добробит
човјечанства и да своја открића стави у службу свим људима.
Дефиниција ПОЈМА: ПОЈАМ је мисаона синтеза битних, заједничких обиљежја једног предмета.ПОЈАМ је
основно знање о нечему.ПОЈАМ је одређено схватање, разумијевање и дефинисање нечега.ПОЈАМ је мишљење
о некоме или нечему, њихова представа и њихово предочавање.
Шта је појам? Дефиниција појма:„Сваки појам је стваралачки, мисаони одраз дијалектичког јединства
чинилаца предмета који се преко тог појма замишља.“
19.Шта је то ПОЈАМ МИШЉЕЊА?
Мишљење је сложен процес у коме су садржане психичке, менталне, физичке и друштвене компоненте.
Мишљење је увијек предметно (увијек се „мисли“ о неком предмету/појави/процесу).
20.Колико ФАЗА ИМА МИШЉЕЊЕ?
Мишљење се одиграва кроз следеће фазе:
- опажање – запажање – представљање - дефинисање појма - промишљање
21.Објасни шта је ИСКАЗ?
Исказ је облик језичког изражавања мисли–ставова, судова и закључака. То је универзални облик и средство
људског изражавања и обавештавања.
22.Које су то најбитније ОДРЕДБЕ ИСКАЗА? Најбитнија својства исказа су:
- исказ је смислени скуп ријечи и симбола; - исказ по сазнајној вриједности може имати својства става,
суда или закључка; -најчешћа форма исказа је реченици - исказ може бити истинит и лажан;
23.Појам НАУЧНОГ МЕТОДА је начин мишљења у истраживању у науци. Научни метод се користи ради стицања
што истинитијег сазнања.
24.Наведите основне разлике између
СТАВА И СУДА?
разликују у следећем: 1.СТАВ не садржи аргументе и доказе који би поткрепили његову истинитост;
2.СУД не може бити произвољан него мора бити поткрепљен доказима
3.Да би став постао суд мора достићи већи степен извјесности.
4.Кад став постане верификован неком чињеницом, он мијења статус и постаје СУД или ЗАКЉУЧАК.
25.Објасните које су то ВРСТЕ НАУЧНОГ ЗАКЉУЧИВАЊА?
1,индуктивно 2,дедуктивно 3,традуктивно.
Све три врсте закључивања користе премисе, да би дошли до неког закључка. Премисе су претходна сазнања.
26.Шта је то ИНДУКТИВНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ и наведи примјер?
је закључивање које се изводи из мноштва података – премиса.
Индуктивно закључивање се често користи у научом истраживању.
Закључак настао индукцијом није апсолутан, већ је само извјесан, вјероватан.
Примјер: а) Партија А је већином гласова освојила власт на првим изборима. б) Партија Б је већином гласова
освојила власт на првим изборима ц) Партија В је већином гласова освојила власт на трећим изборима,
Индуктивни закључак = на власти су биле партије А, Б, В.
27.Наведите примјер ДЕДУКТИВНОГ ЗАКЉУЧИВАЊА и шта је ТРАДУКТИВНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ?
ДЕДУКТИВНО подразумијева провјерено знање које има аксиоматски карактер и које се не провјерава.
То је знање које се не доказује и из којег се могу изводити одређени закључци.
Примјер: а) све планете круже око Сунца
б) Марс је планета
Дедуктивни закључак: Марс кружи око Сунца
ТРАДУКТИВНО закључивање је закључивање о идентичности и неидентичности, једнакости и неједнакости.
То је закључивање мисаоним преношењем једнакости, сличности или разлика.
Премисе: А је слично Б. Б је слично В Традуктивни закључак:=> Дакле, А је слично В.
28.Које су то ВРСТЕ ХИИПОТЕЗА?
А)РАДНА (корисна у раду) б)НАУЧНА (темељи се на броју научног сазнања) ц)АД ХОЦ (на брзину, провизорна,
нема логичког темеља) д)ПОМОЋНА (која се мијења, допуњује) е)ПРЕЛИМИНАРНА (недовољно одређена)
ф)ФИКТИВНА (нереална али често потребна) г)ПРАЗНА (која се не може провјерити, иако можда буде тачна)
х)ПЛОДНА (која се не може провјерити, доводи до рјешења а не мора бити тачна
29.Како ДИЈЕЛИМО ПОСЕБНЕ НАУЧНЕ ЗАКОНЕ? 1,Закони јединства 2,Закони идентитета 3,Закони
разноврсности 4,Закони супротности 5,Закони противрјечности и непротиврјечности 6,Закони сталности и
развојности предмета и мишљења.
Особине научног закона: Научни закони могу бити: - Општи - Стални - Посебни - Нужни - Суштински
30.КАКВИ ЗАКОНИ МОГУ БИТИ -
- Општи - Стални - Посебни - Нужни - Суштински ОПШТИМ законима истинитог замишљања предмета
откривамо како они објективно јесу или краће, истинито мишљење је објективно. ПОСЕБНИ закони могу
бити:Закони јединства,Закони идентитета, Закони разноврсности Закони супротности Закони противрјечности и
непротиврјечности,Закони сталности и развојности предмета мишљења.
31.Шта је ЗАКОН
је мање или више тачан субјективни одраз објективно постојеће законитости. Законитост је одређени однос
међу стварима и појавама у природи и друштву и постоји независно од нашеспознаје.
32.Шта је ОПШТИ ЗАКОН
Општим законима истинитог замишљања предмета откривамо како они објективно јесу или краће, истинито
мишљење је објективно.
33.НОРМЕ НАУКЕ
У норми науке научник не мари за претпоставке, али се пита шта је хипотеза, он открива научне законе, он
испитује одређене предмете, он говори о методама, он се пита шта је истина, која су мјерила истине и на крају
долази научним радом до задатка науке.
34.Каква НАУЧНА МИСАО МОРА БИТИ?
Научна мисао за разлику од свих других мора бити: 1.Објективна 2.Логична 3.Систематична 4.Повјериљива
5.Мјерљива 6.Складна
35.Који су НЕ-НАУЧНИ ОБЛИЦИ ЉУДСКОГ САЗНАЊА?
1,ЗДРАВОРАЗУМСКО (слободно мишљење)-на основу субјективног доживљавања и сагледавања
2,ИДЕОЛОШКО (наши политички ставови) 3,РЕЛИГИЈСКО (оно у шта вјерујемо) 4,УМЈЕТНИЧКО (наш стваралачки
израз, начин на који доживљавамо и представљамо наше поимање свијета)
Примјена методологије у науци: Свака наука је заснована на методологији, јасно дефинисаном путу који она
мора да пређе да би дошла до валидног и важећег научног сазнања. Без тог пута наука није наука, већ само
пуко нагађање.
Како се методологија примјењује у науци?
Наука садржи следеће дефиниције: РЕАЛНЕ – оне којима се расветљава бит ствари , КОНЦЕПТУАЛНЕ – оне
којима се одређује садржај појма , НОМИНАЛНЕ – оне којима се одређује садржај појма, ВЕРБАЛНЕ - оне које
су изражене само ријечима, односно оне којима се једна ријеч замјењује другом, познатијом
ПРЕСКРИПТИВНЕ (прописујуће), ЛЕГИСЛАТИВНЕ (законодавне) или стипулативне - оне којима се одређује са
којим садржајем ваља мислити неки појам,односно у ком значењу треба употребљавати неку реч,
ДЕКРИПТИВНЕ, историјске или лексичке – оне којима се утврђује садржај с којим се неки појам фактички мисли,
односно значење или значења у којима се нека ријеч фактично употребљава, ОСТЕНЗИВНЕ (показне) – оне које
укључују и показивање предмета ЕКСПЛИЦИТНЕ – оне којима се изричито наводи садржај појма ИМПЛИЦИТНЕ
– оне којима се садржај појма разјашњава његовом употребом у суду или у низу судова
ДИВИЗИЈА je Поступак (логички) којим се одређује обим појма тј. који се рашчлањује на одређене појмове.
У науци употребљавају се следеће дивизије: двочлане или дихотомне, трочлане или трихотомне четворочлане
или тетратомне, вишечлане односно политомне.

36.Које то ПОЈМОВЕ САДРЖИ НАУКА И КРАТАК ЊИХОВ ПОЈЕДИНАЧНИ ОПИС?


А)ЈЕДНОСТАВНЕ - имају у свом садржају само једну ознаку, б)СЛОЖЕНЕ - у свом садржају имају више ознака,
ц)ПОЗИТИВНЕ - садрже присуство неких својстава,стања,процеса или односа, д)НЕГАТИВНЕ – указују на
одсуство неких стања, својстава, процеса или односа е)индивидуалне - односе се на појединачност,специфични
су за врсту ф)ГЕНЕРИЧКЕ – односе се на све, специфични су за род г)универзалне – укључују све
егзамплере(примјерке) неког рода или врсте х)ПАРТИКУЛАРНЕ – укључује само неке егземплере(примјерке)
рода или врсте и)конкретне – појмове о ствари,мисли се читав имплицитни садржај, укључујући и садржаје свих
нижих појмова ј)АПСТРАКТНЕ – појмове о суштини, мисли се само битне ознаке к)ЈАСНЕ – којима је тачно
познат обим л)РАЗГОВЈЕТНЕ – којима је тачно познат садржај.

37.Које ДЕФИНИЦИЈЕ садржи НАУКА а)РЕАЛНЕ – оне којима се расветљава бит ствари
б)КОНЦЕПТУАЛНЕ – оне којима се одређује садржај појма ц)НОМИНАЛНЕ – оне којима се одређује садржај
појма д)ВЕРБАЛНЕ - оне које су изражене само ријечима, односно оне којима се једна ријеч замјењује
другом, познатијом е)ПРЕСКРИПТИВНЕ (прописујуће), легислативне (законодавне) или стипулативне -
оне којима се одређује са којим садржајем ваља мислити неки појам,односно у ком значењу треба
употребљавати неку реч ф)ДЕКРИПТИВНЕ, историјске или лексичке – оне којима се утврђује садржај с којим
се неки појам фактички мисли, односно значење или значења у којима се нека ријеч фактично употребљава
г)остензивне (показне) – оне које укључују и показивање предмета х)ЕКСПЛИЦИТНЕ – оне којима се изричито
наводи садржај појма и)имплицитне – оне којима се садржај појма разјашњава његовом употребом у суду или у
низу судова.
38.Који то МЕТОДОЛОШКИ ПРИНЦИПИ чине ТЕМЕЉ НАУЧНОГ САЗНАЊА?
Постоје основни методолошки принципи који сваку науку чине науком:1.ОБЈЕКТИВНОСТ(непристрасност и
могућност провјере (језик и јавност)) 2.ПОУЗДАНОСТ (доказ) 3.ПРЕЦИЗНОСТ 4.ОПШТОСТ(утврђивање опште
везе између појмова), 5.СИСТЕМАТИЧНОСТ,(појмовни апарат, класификација, научни систем), 6.СИНТЕЗА
ИНДУКЦИЈЕ И ДЕДУКЦИЈЕ 7.синтеза КВАНТИТАТИВНОГ И КВАЛИТАТИВНОГ
Објективност Принцип објективности има неколико основних значења: Најважније је познавање логике или
пута научног сазнања, Познавање објективности подразумјева непристрасност према подацима и чињеницама
до којих истраживач долази.
Поузданост је задовољена ако су резултати до којих смо у истраживању дошли релативно трајни, ако се у
поновљеном истраживању добијају исти резултати.
Прецизност Принцип прецизности се најбоље огледа у примјени језика. Језик науке је до те мјере прецизан да
значење основних појмова се никад ме смију довести у питање.У научном раду користе се они симболи који
имају дефенисине своје основне димензије, а један симбол може да има само једно значење.
По принципу општости наука тражи да открије оно што је опште, што важи са низ појединачних специфичних
случајева.По природним наукама принцип општости углавном задовољава.Док у друштвеним наукама општост
је условна. По принципу систематичности наука заокружује систем знања које може бити функционално или
узрочни-посљедично повезано.Свака чињеница, закон, теорија итд. до којих истраживач у истраживању долази
мора бити у вези са свеколиким научним сазнањем.
СИНТЕЗА ИНДУКЦИЈЕ И ДЕДУКЦИЈЕ
Дедукција(>одозго према доље<) је пут научне спознаје карактеристичан за теоријско-рационалне анализе.
Полази се од неког опште прихваћеног става па се закључује на појединачне случајеве.
Индукција(>одоздо према горе<) је обрнути пут спознаје карактеристичан за емпиријска истраживања. Полази
се од прикупљања података па се изводи општи закључак који важи за све те случајеве.
Синтеза квантитативног и квалитативног У различитим периодима развоја научног метода доминацију су имале
квалитативна или квантитативна анализа.Савремени пут научне спознаје подразумјева синтезу квантитативне и
квалитативне анализе-
Квантитативна анализа значи мјерење ( утврђивање односа), а квалитативне тумачење тих односа.
39.По принципу ОПШТОСТИ шта НАУКА ТРАЖИ?
да открије оно што је опште, што важи са низ појединачних специфичних случајева.
По природним наукама принцип општости углавном задовољава.
Док у друштвеним наукама општост је условна Општост: Утврђивање опште везе између појава
40.Какви НАУЧНИ ЗАКОНИ МОГУ БИТИ? 1.дескриптивни(описни), 2.каузални(узрочни), 3.функционални,
4.структурални, 5.развојни
НАУЧНИ МОДЕЛИ – Знаковни системи помоћу којих се путем математичких прорачуна, експеримента и логичке
анализе открива каузалност (узрочник) појава “Грађење” идеалних типова – издвајање битних одлика.

41.Укупни СИСТЕМ НАУКЕ се ДИЈЕЛИ на колика ВЕЛИКИХ КОМПЛЕКСА НАУКЕ и који су то?
Систем науке - 5 великих комплекса наука:
1, Филозофске – најопштија сазнања о природи, друштву и мишљењу у контексту јединственог поимања свијета
2, Математичке–то су инструменталне науке – наука која служи другим наукама
3, Природне – (не)органске појаве
4. Психолошке – научно сазнање о људској психи
5. Друштвене – проучавају друштво, човјека и његово друштвено биће

КЛАСИФИКАЦИЈА НАУКА према КАРАКТЕРУ и СТРУКТУРИ својих предмета


• Опште – изучавају општа и заједничка својства појава
• Посебне – изучавају поједине дјелове тих појава
• Емпиријске – за свој предмет проучавања имају ствари и чињенице
• Егзактне – испитују структуре, односе и законе
КЛАСИФИКАЦИЈА НАУКА по критеријуму ОПШТОСТИ
• Опште – истражују опште законе
• Посебне / Појединачне – истражују сегменте у оквиру тих општих закона(већ поменута подјела)
КЛАСИФИКАЦИЈА НАУКА према МЕТОДУ
• дескриптивне – науке које описују појаве, процесе, односе
• ексликативне – науке које објашњавају те процесе, појаве и односе
КЛАСИФИКАЦИЈА НАУКА по ЉУДСКОЈ СВРСИ
• индикативне – науке чији су објекти истраживања независни од човјека и његових жеља, ставова и
вриједности.
• нормативне – науке које проучавају друштвене роцесе и појаве и у чијој основи стоје људски ставови,
жеље и интереси.
• фундаменталне – науке које истражују свој предмет без обзира на његову примјену у пракси.
• примијењене науке – истражују свој предмет истраживања првенствено са циљем да њихови резултати
служе пракси, односно рјешењу одређених практичних проблема.
КЛАСИФИКАЦИЈА НАУКА према НАУЧНОМ МЕТОДУ
1. Дескриптивне – описују појаве (географија, нпр.)
2. Експликативне – објашњавају појаве (економија, социологија...)
КЛАСИФИКАЦИЈА НАУКА према НАУЧНОЈ СВРСИ
1. Фундaменталне/Темељне
2. Примијењене плус +
1. Индикативне – оно што јесте/независно од човјека
2. Нормативне – оно шта би требало да буде

Два основна ЕЛЕМЕНТА НАУКЕ:


• Предмет науке
• Метод – пут до сазнања
ПРЕДМЕТ НАУКЕ: Проучавање објективне стварности, Општи приступ и/или потреба за сегментацијом
На конституисање предмета науке утичу: Филозофско схватање стварности. Метод који ће се примијенити у
истраживању. Пракса – рјешавање практичних проблема
Шта је МЕТОДА?Јединство начела и правила, теоријских сазнања о стварности и практичних радњи и техничких
средстава који се примењује у истраживању
Три конститутивна елемента метода:Постојање логичких правила; Опште-теоријски прилаз – претходна
сазнања; Техника истраживања – прикупљање грађе, сређивање, упоређивање и објашњење.

42.Објасните шта је то НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ?


се схвата као систематски, критички, контролисани и поновљиви процес стицања нових знања, неопходних за
идентификовање, одређивање и рјешавање научних проблема. Научно истраживање може укључити велики
број актера у истраживању, поготово оно на узорку, и подразумијева рјешавање великог броја проблема. У
научном истраживању учествују наручилац, истраживач, испитивач и испитаник.
ФАЗЕ У НАУЧНОМ ИСТРАЖИВАЊУ:
1. Дефинисање предмета истраживања – оквирно одређење проблема којим желимо да се бавимо
2. Припремна фаза истраживања
3. Пројектовање истраживања
4. Израда инструмената
5. Извођење истраживања
6. Обрада и анализа података
7. Писање извјештаја истраживања
Израда идејне скице истраживања: Идејна скица треба да одговори на три основна питања:
1) Шта ће бити предмет истраживања?
2) Како ће се истраживање извести?
3) Које су материјалне претпоставке реализације истраживања?
ПРОБЛЕМ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА: Истраживач у идејној скици наводи:
1) Који је проблем
2) Који је циљ
3) Који су задаци предметног истраживања.
Овим он показује како је разумио проблем који треба истражити и како тај проблем изгледа када се дефинише
научним терминима.

43.Основне ВРСТЕ НАУЧНИХ ИСТРАЖИВАЊА Наука се бави истраживањем у буквално свим сферама човековог
постојања. 1,Теоријска и емпиријска (према природи) 2,Фундаментална и примијењена (према циљу)
3,Експлоративна (извиђајна) усмјерена повјеравању хипотеза (према функцији)
Извиђајно истраживање је почетно истраживање којем је сврха разјаснити и дефинисати природу проблема
истраживања.
44.ИДЕНТИФИКОВАЊЕ индикативно ОДРЕЂИВАЊЕ ПРОБЛЕМА мора бити? Научно истраживање
започињезапажањем, постављањем и дефинисањем проблема. То је питање на које на основу расположивог
научног знања не можемо наћи одговор. Формулисати проблем подразумијева и тражење научних
информација потребних за формулисање проблема. Проблем настаје када постоји празнина у систему научног
знања, када откривамо логичку противречност у постојећој научној теорији постоје 2 или више међусобно
несагласних теорија.
Проблем мора бити објашњен одговарајућим теоријским знањима и оквиру одговарајућег теоријског контекста.

ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА може бити:


емпиријски (односе се на предмете и својства објективне стварности), теоријски (односе се на формулисање,
разраду и развијање теоријских ставова којима се објашњавају одређени емпиријски проблеми)

45.Који то ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА могу бити? Циљ представаља основну сврху истраживања и осноси се на
цјелину истраживачког одабраног предмета истраживања. Сложенији циљ се мора рашчланити на
једноставније задатке.
Циљеви могу бити: 1,Научни, којима се жели постићи: описивање, класификација, утврђивање повезаности и
узрочно-посљедичне зависности и предвиђање И 2,Прагматични или кориснички циљеви.
46.Објасните фАЗЕ ПРОЦЕСА ЕМПИРИЈСКОГ ИСТРАЖИВАЊА?
1,Идентификовање и одређивање проблема 2,Одређивање циља истраживања 3,Постављање хипотезе и
дефинисање варијабли 4,Избор истраживачке стратегије и пројекта истраживања 5,Одређивање основног
скупа и одабирање узорка истраживања 6,Спровођење истраживања - прикупљање података 7,Обрада и
анализа података 8,Тумачење и интерпретација резултата 9,истраживања и извођење закључка 10,Извештаји о
резултатима истраживања
47.Објасните какви су НАУЧНИ ОДНОСИ код УЗРОЧНО-ПОСЛЕДИЧНИХ ВЕЗА?
Научно објашњење подразумијева утврђивање природе повезаности појаве која се објашњава с другим
појавама и феноменима и утврђивању узрока настанка, мијењања или нестанка.
Да би се дали одређени закључци о узрочно посљедичним односима потребно је потврдити сљедеће
претпоставке: а) постоји међусобна повезаност између феномена б) логички и експериментално одбачене су
све друге могућности повезаности и узрочности
48.Када се врши ПОСТАВЉАЊЕ ХИПОТЕЗЕ, шта она мора бити?
Хипотеза је замишљено, значајно, пробно, логички и искуствено допустиво и провјерљиво рјешење проблема.
Хипотеза мора бити: сврховита; провјерљива, доказива, односн изведена; мора резултирати одређеним
закључцима; мора бити у сагласности са већ провјереним.
Хипотезе у научном истраживању: Генерална (општа) хипотеза;Посебне хипотезе; Појединачне.
Генерална хипотеза се састоји од посебних, а посебне хипотезе од појединачних доказивих претпоставки.
ОСНОВНЕ МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА: Метод посматрања, Испитивање,Методе мерења,Статистички
метод,Експеримент,Упоредни метод ,Анализа садржаја,
ВРСТЕ ИСПИТИВАЊА: Испитивање може бити:Благо,Неутрално,Оштро.
ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА МЕТОДОМ ИСПИТИВАЊА: Постоје 2 основне врсте прикупљања података
методом испитивања: ИНТЕРВЈУ (Интервју је усмени начин прикупљања података у испитивању.
Интервју може бити:Слободни – Неусмјерени, Усмјерени, Панел интервју (дугорочна временска димензија)),
АНКЕТА (Анкета је писани начин прикупљања података при испитивању.
Постоје три основне врсте анкета:Стандардизована, Нестандардизована анкета, Комбинација

49.Како се врши ИЗБОР ИСТРАЖИВАЧКЕ СТРАТЕГИЈЕ у пројектовању ИСТРАЖИВАЊА? зависи од:


1.Природе постављеног проблема страживања 2, Изабраних циљева истраживања
3, Методолошких претпоставки.

50.Наведите КВАНТИТАТИВНЕ И КВАЛИТАТИВНЕ методе ИСТРАЖИВАЊА?


1.КВАЛИТАТИВНИ приступ
1.1. Описне студије: посматрање,разговори,интервјуи,округли столови,цасе студије
1.2.Историјске студије:
Ексерне и интерне евиденције, Концепт историјског времена,Концепт историјског простора,Систематско
коришћење
2.КВАНТИТАТИВНИ приступ (деск,анкетни упитници,тестови, анализа садржаја,социометрија)
Квалитативне истраживања не полазе од дефинисаних хипотеза а Квантитативним је важан сегмент које се
често поддјењује.

51.Шта је то ЦАСЕ студија?


је метода у којој се у изучавању друштвених феномена приступа кроз анализе индивидуалних случајева.
Цасе (случај) може бити особа, група, догађај, процес, заједница, друштво или било која друга јединица
друштвеног живота. Овај се приступ заснива на претпоставци да је изучавани случај типичан случај за извјестан
тип друштвене групе или активности.
Анализа типичног случаја омогућује генерализацију знања те се ова знања могу примјењивати за разумијевање
свих случајева исте врсте.

52.Наведите ПИТАЊА ЗАТВОРЕНОГ ТИПА? А шта је ЛИКЕРТОВА лествица?


Постоје два типа упитника:
1.Отворена (без понуђених одговора)
2.Затворена (са понуђеним одговорима)
Питања затвореног типа: година рођења, пол (мушки, женски), коју сте школу завршили (основну, средњу,
вишу, факултет)
Запослење (незапослен, запослен, пензионер, пољопривредник, домаћица, браћни статус (удата/ожењен,
неудата/неожењен, удова/удовица.
ЛИКЕРТОВА љествица је врста скале која се састоји од низа тврдњи посвећених различитим аспектима неког
става. Молим вас да изнесете своје ставове о сљедећим тврдњама. (Став исказујете заокруживањем само
једног од понуђених одговора: 1. уопште се не слажем, 2. углавном се не слажем, 3. немам утврђен став, 4.
углавном сам сагласан, 5. сасвим сам сагласан)

53.Која су то ГЛАВНА ПИТАЊА из ПСИХОЛОШКЕ СТРАТЕГИЈЕ?


А)Интерес мора расти постепено у току анкетирања, тако да учешће испитаника буде све јаче и непосредније
б)Питања морају ићи од лакших према тежима ц)Не смију се постављати преурањена или изненађујућа питања
д)Треба избјегавати питања која би могла збунити испитаника е)Избјегавати скоковите прелазе и полагани и
опрезно прелазити с једног проблема на други.

ДЕСКРИПТИВНА (описна) АНАЛИЗА ПОДАТАКА


Мјере централне тенденције подразумијевају мод, медијану и аритметичку средину;
Мод представља наједноставнију мјеру којом се утврђује који се резултат најчешће појављује у узорку;
Медијана је вриједност која се налази тачно на средини и на основу које знамо да је тачно 50% мањих и већих
вриједности од медијане;
Аритметичка средина представља просјек свих резултата или број којим се изражава вриједност око које се
групишу све вриједности свих испитаника:
X = сума свих резултата/број резултата.
Мјерама централне тенденције утврђује се како се појединачни резултати распоређују око те централне
тенденције, док се мјерама варијабилности утврђује колико се том мјером централне тендеције објашњавају
појединачни резултати;
Распон представља наједноставнију мјеру варијабилности и израчунава се тако што се од највећег резултата
одузме најмањи резултат;
Стандардна девијација је најтачнија мјера вријабилности резултата од аритметичке средине;
Израчунава се помоћу варијансе која представлја суму појединачних одступања резултата око аритметичке
средине...
54.Које су то најчешће МЕТОДЕ НУЧНОГ ИСТРАЖИВАЊА?
- Идуктивна и дедуктивна - Метода анализе и синтезе
- Метода апстракције и конкретизације;
- Метода генерализације и специјал.
-Метода доказивања и оповргавања - Метода класификације
- Метода дескрипције - Метода компилације - Компаративна метода
- Статистичка метода – Матем.метода - Метода моделирања
– Експерим.метода - Дијалектичка метода
- Историјска метода - Гентичка метода
- Метода опажања - Метода бројења
- Метода мјерења - Метода бројења
- Делфи метода, метода „мозаика“ и др.научне мет
Индуктивна метода је системска примјена индуктивног начина закључивања којим се на основу анализе
појединачних чињеница долази до закључка о општем суду, од запажања конкретних појединачних случајева
долази до општих закључака.
Поузданост индуктивног закључка директно зависи од броја истражених чињеница и случајева,
репрезентативности анализираних чињеница за одређену појаву и степен поузданости значења чињеница.
Анализа индуктивне методе мора укључити фундаментални елемент сваког индуктивног закључивања, а то је
релација од посебног - општег.
Дедуктивна метода је системска примјена дедуктивног начина закључивања у којему се из општих судова
изводе посебни и појединачни закључци.
Дедукција увијек претпоставља познавање општих знања на основу којих се сазнаје оно посебно или
појединачно.Најважнији елементи дедуктивне методе су поступци метода анализе, синтезе, апстракције,
генерализације и специјализације. Дедуктивна метода у науци служи за: објашњење чињеница и закона, за
предвиђање будућих догађаја, за откривање нових чињеница и закона, за доказивање постављених теза, за
провјеравање хипотеза и за научно излагање.
Метода анализе је поступак научног истраживања рашчлањивањем сложених појмова, судова и закључака на
њихове једноставније саставне дијелове и елементе. Анализа је поступак мишљења у кретању од посебнога к
опшем или извођење теорема из аксиома по утврђеним правилима. Постоје двије врсте анализе: дескриптивна,
када се описују елементи неке цјелине и експликативна, када се покушава објаснити одређена ћелина на
основу њених дијелова.
Метода синтезе је поступак научног истраживања и објашњавања стварности путем синтезе једноставних
судова у сложеније.Синтеза је процес уопштавања у којему настају све апстрактнији појмови у успоређивању с
претходним појмовима. Синтеза је начин систематизирања знања по законитостима формалне логике, као
процес изградње теоријског знања у правцу од посебног ка опћем.Постоје двије врсте синтезе: дескриптивна и
експликативна синтеза.Према сложености разликују се: елементарна, каузална (узрочна повезаност) и
функционална синтеза.Према циљу, односно усмјерености спознаја, синтезе могу бити: генетичка и
структурална
Апстракција је мисаони поступак било каквог одвајања, било одвајање општег и елиминисање посебног, било
мисаони поступак одвајања посебног и индивидуалног, занемаривање општег. Апстракција има двоструки
смисао: апстракција општег или апстракција посебног. Апстракцијом се одвајају небитни од битних елемената
појаве или предмета истраживања. Апстракција почива на анализи, али анализа као поступак растављања,
представља и одвајање, апстракцију дијелова из ћелине појаве.
Конкретизација је поступак супротан апстракцији. Конкретизација може бити: шватање јединства апстрактно-
општег у посебном и индивидуалном, шватање јединства апстрактно-посебног с општим у сваком предмету или
појави. Било да се одређује апстрактно-опште у посебном или апстрактно-посебно у општем, с помоћу општег
врши се конкретизација, јер се предмет истраживања конкретно швата као реално јединство општег и посебног.
Метода генерализације је мисаони поступак уопштавања којим се од једног посебног појма долази до
уопштенијег који је по степену виши од осталих појединачних. Од појединачних опажања изводе се уопштени
закључци, који су реални само ако имају ослонац у стварности.
Метода специјализације је поступак којим се од општег појма долази до новог појма, мањег обима а већег
садржаја.Специјализација се темељи на аналитичко-синтетичкој методи и апстрактно-конкретизираној методи.
Да би се том методом дошло од општег до посебног, потребно је извршити: конкретизацију општег у посебно,
или синтезу, апстракцију посебног из општег и анализу стварног општег.
Доказивање је једна од најважнијих научних метода у којој су инкорпориране скоро све методе и сви посебни
методички поступци: анализа и синтеза, генерализације и специјализација, индукција и дедукција, апстракција
и конкретизација. Сврха методе је утврдити тачност неке спознаје
МЕТОДА ОСПОРАВАЊА Супротан поступак у односу на поступак доказивања је оспоравање. То је методички
поступак којим се умјесто доказивања тезе, она одбацује и побија. Оно се састоји у доказивању погрешности
тезе.
МЕТОДА КЛАСИФИКАЦИЈЕ најстарија је и најједноставнија научна метода.Класификација је систематска и
потпуна пођела општега појма на посебне, у оквиру обима појма. Наука заправо почиње класификацијом. На
основу спознаја о природи ствари, класификација представља системске групе предмета, или распођеле низа
сродних појава. Тако се, на примјер, појам науке класификује на појединачне и универзалне науке.
МЕТОДА ДЕСКРИПЦИЈЕ је поступак једноставног описивања или очитавања чињеница, процеса и предмета у
природи и друштву те њихових емпиријских потврђивања односа и веза, али без научног тумачења и
објашњавања. Ова се метода примјењује у почетној фази научног истраживања, а има већу вриједност ако је
једноставно описивање повезано с објашњењима о уоченим важнијим обиљежјима описиваних чињеница,
предмета и процеса, њихових законитости и узрочних веза и односа.
МЕТОДА КОМПИЛАЦИЈЕ је поступак преузимања туђих резултата научноистраживачког рада, односно туђих
опажања, ставова, закључака и спознаја. Метода компилације може се употријебити у комбинацији с другим
методама у научноистраживачком раду, тако да ђемо носити у што већој мјери лични печат аутора
компилатора, који ће, уз лични приступ писању научног или стручног дела коректно и на уобичајен начин
цитирати све оно што је од других преузео.
КОМПАРАТИВНА МЕТОДА је поступак успоређивања истих их сродних појава или утврђивања њихове
сличности у понашању и интензитету и разлика међу њима. Ова метода омогућује истраживачима да дођу до
разних уопштавања, нових закључака који обогаћују спознају.
СТАТИСТИЧКА МЕТОДА може се назвати и општа научна метода; у новије вријеме постала једна од најважнијих
научних метода; често се користи у научноистраживачком раду у свим научним подручјима.
Статистика је наука о методама помоћу којих анализирамо појаве које нас окружују, тако да помоћу графикона
и израчунатих показатеља откривамо њихове структуре, карактеристике и законитости у појединим временским
интервалима те узрочно-посљедичне везе између тих појава.
МЕТОДА УЗОРАКА Испитивање дијела скупа на основу случајног избора јединица назива се метода узорака.
Врло се често примјењује у научноистраживачком раду. Бит методе узорака је став да се релевантне
статистичке информације о масовној појави могу одредити на основу малог узорка. Проблеми поузданости
методе узорака своде се на одређивању величине узорка и репрезентативности одабраних јединица.
Метода моделирања је истраживачки поступак с помоћу којега се генерише модел који може: замијенити
стварну појаву и којег експериментално или симулацијом можемо истраживати те преносити добивене податке
са модела на реалну појаву.
МЕТОДА МЈЕРЕЊА Бројење и мјерење основа су за сва мјерљива истраживања, а сусрећу се у свим подручјима
знаности.Лорд Келвин (физичар) је рекао: "Ако се оно о чему говорите може измјерити, онда нешто о томе и
знате. Међутим ако то не можете измјерити нити изразити у бројкама, онда је ваше знање мршаво и
незадовољавајуће: то може бити тек почетак знања, али ви по начину мишљења нисте још допрли до научне
фазе, ма о чему да се ради."
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ИСТРАЖИВАЊЕ Прикупљање одатака експериментисањем подразумијева систематску и
контролисану реализацију експеримената са намјером да се изучавају разни феномени, пореде ситуације или
провјере хипотезе; Поступак реализације експеримената се строго контролише према унапријед разрађеном
протоколу.
ДЕЛФИ метода је специфична метода за процену социјалних потреба у сфери образовања , здравства и
урбаног развоја. Посебно је усмерена ка испитивању типологија потреба, прикупљању информација о
потребама и социјалним услугама, корелацији различитих судова и ставова о социјалним потребама у
различитим сегментима или целини и повезаности и међузависности социјалних потреба и услуга. Основна
техника за прикупљање података је упитник.
55.Објасните МЕТОДУ АНАЛИЗЕ И СИНТЕЗЕ у научном истраживању?
Метода АНАЛИЗЕ је поступак научног истраживања рашчлањивањем сложених појмова, судова и закључака
на њихове једноставније саставне дијелове и елементе. Анализа је поступак мишљења у кретању од
посебнога ка општем или извођење теореме из аксиома по утврђеним правилима. Постоје двије врсте анализе:
дескриптивна и експликативна
Метода СИНТЕЗЕ је поступак научног истраживања и објашњавања стварности путем синтезе једноставних
судова у сложеније. Синтеза је процес уопштавања у којему настају све апстрактнији појмови у успоређивању с
претх. појмовима. Постоје, такође, двије врсте синтезе: дескриптивна и експликативна
56,Објасните МЕТОДУ ДОКАЗИВАЊА у научном истраживању?
Доказивање је једна од најважнијих научних метода у којој су инкорпориране скоро све методе и сви посебни
методички поступци. Сврха методе је утврдити тачност некog сазнања.
Супротан поступак у односу на поступак доказивања, а састоји се у доказивању погрешности тезе.
57.СТАТИСТИЧКА МЕТОДА
-може се назвати и општа научна метода; у новије вријеме постала једна од најважнијих научних метода; често
се користи у научноистраживачком раду у свим научним подручјима.
Статистика је наука о методама помоћу којих анализирамо појаве које нас окружују, тако да помоћу графикона
и израчунатих показатеља откривамо њихове структуре, карактеристике и законитости у појединим временским
интервалима те узрочно-посљедичне везе између тих појава.
58.Које су то ФАЗЕ ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА:
Састоји се из одређених фаза, радњи кроз које истраживање пролази и представљају одређену гаранцију за
објективност.
- Формулисање хипотезе, дефинисање проблема
- Планирање истраживања и набавка литературе
- Експериментални рад
- Анализа резултата
– Закључивање
- Приступање писању рада.

ДЕФИНИСАЊЕ ПРОБЛЕМА: формулисање хипотезе, дефинисање проблема, планирање истраживања и


набавка литературе, експериментални рад, анализа резултата, закључивање,приступање писању рада,
актуелност области,научно-стручна и друштвена оправданост, недостатак знања о проблему, могућност обраде
проблема, користи од добијених резултата,склоност и способност истраживача-аутора према конкретној
области,

59.Који су то ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ ПИСАЊА ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА?


Приниципи писања рада: - Са углавном новијом информацијом везаном за рјешавање проблема, са изузетком
када се ради о историјату - Не уносити безначајне чињенице, користити само значајне информације уско везане
за тему - Избјегавати беспотребно понављање већ изнијетог из претходних поглавља - Јединство и склад
подрзумијева постепено прелажење из једног дијела рада у други, са циљем стварања јединствене цјелине -
Оригиналност рада-апсолутна оригиналност је мало могућа. И најмањи допринос у рјешавању неког научно-
стручног проблема данас, огромни је допринос сваког пјединца-истраживача.
60.ЦИЉ сваког НАУЧНОГ РАДА је?
Глобални планетарни циљ сваког научно-стручног рада је добијање нових, оригиналних резултата. Основни
циљ им је оригинални допринос аутора, торији и пракси на коју се рад односи.
61.Какав изгледа ПРОТОКОЛ ПИСАЊА НАУЧНОГ РАДА?
Логички редосљед писања рада:
1,Наслов рада Наслов треба да буде јасан, прецизан, потпун и по могућности краћи (ко, шта, како?)
кратак, смислен, садржи кључне информације, Особине добрих наслова су:да се лако памте, да провоцирају
читаоца на размишљање, да привлачи пажњу и буди интересовање, треба да указује на суштину садржаја рада,
због обраде и индексирања за базе података - кеy wоrds (кључне ријечи),
2,Абстракт (сажетак) сажето информисање о садржини рада или опис теме рада Садржај и структура: Главни
аспекти рада дати у 150-250 ријечи по следећем редосљеду: сврха/циљ рада,материјал и методе, главни
резултати иосновни закључци, Стил: прошло вријеме…
3,Увод краћи дио рада, директно указује на значај проблема а то је продужена рука наслова! формулација и
дефинисање проблема, наговјештава циљ у задњој реченици!
4,Преглед литературе (досадашња истраживања) досадашња и садашња истраживања о проблему који се
обрађује,обим писања овог поглавља зависи од "тежине" рада (проблема), пуно времена за "изворе"
информација, конкретна научно-стручна литература, "трансфер учење" (све што знамо од неког то смо
претходно научили),цитирање домаћих и страних аутора.доказ познавања материје о којој са пише - теоријска
хипотеза,
5,Материјал и методе детаљан опис начина рада,вријеме и мјесто истраживања (опис),предмет
истраживања,начин истраживања (експериментална процедура)начин обраде података - статистичка
методологија
6,Резултати рада : резултати рада по логичном редоследуприказују се табеларно и графички (нумерички и
дескриптивно),одвојити битно од небитног,кратак опис табеле (графикона) без понављања табеле,статистичку
значајност приказати нумерички испод табеле,
7,Дискусија рада уопштавање: објашњавање добијених резултата рада (користе се "мале дискусије" испод
табела) анализе, објашњења, коментари у циљу што боље презентације резултата рада уочавање статистички
значајних резултата рада спој литературе и резултата рада креативност, знање, искуство аутора у односу на
резултатецитирање домаћих и страних ауторау случају високе статистичке значајности резултата рада,
припрема обарања теоријске хипотезе, поглавље које одсликава вриједност аутора.
8,Закључак - кратак и јасан одговор на циљ и хипотезе радазавршно мишљење аутора, проистекло из
статистички значајних резултата рада,поштовање етичких норми у научно-истраживачком раду,таксативно, у
облику кратких реченица,
9,Литература (референце) А) Листа литературних извора:- азбучни или абецедни ред (Адамс, 2003) или
по редоследу појављивања у раду [1], [3-7]…..Б)Правилан стил и презентација ?– одговарајући број референци
?– равнотежа између нових и старијих цитата?
10,Прилози

62.Које су то ГЛАВНЕ ОСОБИНЕ ДОБРОГ НАСЛОВА научног рада?


- Наслов треба да буде јасан, прецизан, потпун и по могућности краћи (ко, шта, како)
– Кратак, смислен, садржи кључне информације - Особине добих наслова су:
1,Лако се памте
2,Да провоцирају читаоца на размишљање
3,Треба да указује на суштину садржаја рада, због обраде и индексирања за базе података
– кеy wордс (кључне ријечи)

63.Какав треба да буде ЗАКЉУЧК РАДА?


- Кратак и јасан одговор на циљ и хипотезе рада
- Завршно мишљење аутора, проистекло из статистички значајних разултата рада
- Поштовање етичких норми у научно-истраживачком раду
- Таксативно, у облику кратких реченица

64.Наведите РЕДОСЉЕД ПОГЛАВЉА у изради специјалистичког рада?


– Резиме - Поставка проблема - Преглед литературе – Методологија – Примјена – Закључци

65.Шта су то Е-ИЗВОРИ и који су то Е-извори?


Извори информаицја на интернету. Е-извори су интернет базе података које се користе и наводе приликом
израде специјалитичког или магистарског рада: - Онлине базе - Цитатне базе - Е-јоурналс - Е-боокс
E-izvori mogu biti:
•web portali, mrežna mjesta i mrežne stranice
•blog, e-mail, forum, chat
•digitalne knjige i časopisi
66.Наведите ОСНОВНИ ПРЕГЛЕД Е-ИЗВОРА приликом претраживања?
- Е-извори - Онлине базе - Е јоурналс (електронски часописи)
67.Како ДИЈЕЛИМО (основна подјела) НАУЧНЕ РАДОВЕ?
1.специјалистички рад, 2. магистарски рад (магистарска теза) и 3. докторски рад (докторска теза)
68.Која је то ГЛАВНА ПОДЈЕЛА СТРУЧНИХ РАДОВА, а која је то НАУЧНО-СТРУЧНИХ ДЈЕЛА?
- Стручни чланак – Приказ – Елаборат
- Стручна експертиза - Рецензија
Главна подјела стручних дјела:
- Уџбеник (Цоурсебоок, Теxтбоок)
– Монографија – Енциклопедија – Лексикон – Практикум – Рјечник - Зборник радова – Библиографија
НАУЧНИ РАДОВИ:
Специјалистички рад
Магистарски рад
Докторски рад
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПРОБЛЕМИ (приликом структурирања и истраживања)
Недовољна знања у смислу научно-истраживачких метода, техника и методологија
Неприпремљеност у погледу research методологије
Погрешно схватање – поистовјећивање научног и стручног рада
Недовољно познавање научних парадигми, квантитативних и квалитативних метода, техника и методологија
Погрешне перцепције у смислу шта је то истраживање и истраживачки рад
Проблеми код дефинисања теза, предмета, циља, истраживања
Неадекватан преглед достигнутог развоја истраживања у односном подручју
Непознавање савремених начина кориштења научних извора
Недовољна информатичка писменост у смислу кориштења савремених софтверских техника и алата
Недовољна научно истраживачка подлога ментора

НАУЧНИ РАДОВИ И ОБЈАВЉИВАЊЕ:


 Научне књиге
 Journal papers (чланци у научном часопису)
 Conference papers (чланци презентовани на научним конфернецијама)
 Research papers (научни рад)
 Research Reports (истраживачки извјештаји)
СИСТЕМИ ИНДЕРКСИРАЊА
 Online baze
 Referentne – citatne baze
 E-journals
 E-books
 Korištenje online baza i e-jorunals

ВРСТЕ научних ДЈЕЛА


 Научна књига
 Монографија
 Докторска дисертација (теза)
 Магистарска теза
 Научна студија
 Научни рад (чланак/paper/article)
 Research report (истраживачки извјештај)
 Book review (приказ књиге)
ВРТСТЕ научних РАДОВА
 Изворни научни рад
 Претходно саопштење
 Прегледни чланак
 Стручни рад
 Приказ
 Чланак у научном часопису (Journal Paper)
 Чланак у едитованој(дорађеној, исправљеној...) књизи (Book Chapter)
 Чланак презентиран на конф., публициран у зборнику са конференције (Conference Proceedings)
 Research report (истраживачки извјештај)
 Technical report (технички извјештај)

КАТЕГОРИЈЕ СТРУЧНИХ РАДОВА


 Стручни чланак
 Приказ
 Елаборат
 Стручна ексертиза
 Рецензија

ПУБЛИКАЦИЈЕ РАСПОЛОЖИВЕ НА ИНТЕРНЕТУ


 Cases (Предмети)
 White papers (Извјештаји)
 Success stories (Примјери добре праксе)
 Webcasts/Webinars (Вебинари – семинари путем скајпа)
 Manuals/users guides (приручници)
Technical reports (Технички извјештаји)

НАУЧНО-СТРУЧНА ДЈЕЛА
 Уџбеник (Coursebook, Textbook)
 Монографија
 Енциклопедија
 Лексикон
 Практикум
 Рјечник
 Зборник радова
 Библиографија
ОСНОВНИ МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА
Циљ истаживачког рада
Методолошки оквир/приступ (квалитативна, квантитативна методологија итд.)
Очеквани резултати истраживања
Ограничења у истраживању
Практичне импликације
Оргиналност
Добивени резултати истраживања
Правци даљих истраживања

ЛИТЕРАТУРА
Односи се на проблемско подручје којим се бави рад
Не смије се ограничити уски (на пр. локални, регинални, државни оквир...) у погледу научно-реленантних
истраживања
Непходно је сагледати све релеватне и нејновије изворе (последњин 5-6 година)
Треба ставити нагласак на кориштењу научних радова објављених у новије вријеме у водећим научним
публикацијама (часописима, књигама...)
Значај Е-избори (online baze, online časopisi, e-books, itd)

СТРУКТУРА МАГИСТАРСКОГ/ДОКТОРСКОГ РАДА


 Увод
 Дефинисање прблема-проблемска подручја
 Постављање тезе, дефинисање циљева рада
 Преглед литературе
 Методологија која ће се користити
 Резултати истраживања
 Закључна разматрања и препоруке за даљи рад
ОБЈАВЉИВАЊЕ НАУЧНОГ РАДА (ПРЕЗЕНТАЦИЈА-ШТАМПАЊЕ) И ПРЕПОРУКА ЗА ДАЉИ РАД

ШУШЊИЋ ЂУРО О НАУЦИ – Логика не трпи неред. Свуда људи граде на темељима који се могу видјети, наука
гради на невидљивим. Претпоставке имају својство да показују и доказују да су одлуке духа прече од
чињеница. То су знања која као да су пала са дрвета сазнања.
Све што мислимо и чинимо у науци зависи од избора наше предпоставке. Претпоставке леже у темељу
науке, иако саме не спадају у науку и не могу се провјерити методама науке. А то значи да за њих не може рећи
ни да су истините ни да су неистините иако јесу смислене и о њима посоји прeћутна сагласност научне
заједнице.
Наука открива законе, нешто невидљиво иза видљивих појава: она је сама „потврда ствари невидљивих“.

-ДЕЛФИ МЕТОДА је специфична метода за процену социјалних потреба у сфери образовања, здравства и
урбаног развоја.
Посебно је усмерена ка испитивању типологија потреба, прикупљању информација о потребама и социјалним
услугама, корелацији различитих судова и ставова о социјалним потребама у различитим сегментима или
целини и повезаности и међузависности социјалних потреба и услуга.
Основна техника за прикупљање података је упитник.

-РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ПРИМЈЕРАК је примјерак који представља, замјењује, заступа, који служи за


репрезентацију. Можемо рећи да је то добар примјер нечега, прави аутентичан представник своје групе,
друштва, скупа ...
Репрезентативна метода, је статистичка метода истраживања масовних појава на темељу испитивања једнога
репрезентативног узорка, одн. дијела те појаве.
…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………
…………………. the end

You might also like