[Type text]

UNIVERZITET U NOVOM SADU EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA

MRS I MSFI U FUNKCIJI HARMONIZACIJE FINANSIJSKOG IZVESTAVANJA EU

SEMINARSKI RAD

Student Vukovic Ivana V 329/09

Novi Sad 2011

SADRAJ

SAETAK ........................................................................................................................ 3 1. PREDMET I PROBLEM ISTRAIVANJA .............................................................. 4 1.1. Globalno trite kao uzrok harmonizacije finansijskog izvetavanja ...................... 4 1.2. Harmonizacija finansijskog izvetavanja u EU ....................................................... 5 1.3. Vrste harmonizacije i prepreke za njeno ostvarenje .................................................8 2. PREGLED VLADAJUIH STAVOVA U LITERATURI .....................................10 3. CILJEVI ISTRAIVANJA ........................................................................................ 11 4. HIPOTEZA .................................................................................................................. 11 5. METOD ISTRAIVANJA...........................................................................................12 6. REZULTATI ISTRAIVANJA...................................................................................13 7. ZAKLJUCI IZVEDENI IZ REZULTATA ISTRAIVANJA...............................15 LITERATURA....................................................................................................................16

Saetak
U stvaranju finansijskih izvetaja postoje odreena pravila. Potovanje i poznavanje tih pravila je od izuzetne vanosti za korisnike finansijsko-raunovodstvenih iskaza. Evropska unija radi na usvajanju posebnih raunovodstvenih direktiva, s ciljem harmonizacije raunovodstvenih reenja. Dakle, tei se zajednikom dogovoru i izboru reenja koja omoguavaju poslovno sporazumevanje. Meunarodne trgovine robom i kapitalom uticale su na potrebu za meunarodnim razumevanjem raunovodstva. Sve vie dolazi do specijalizacije raunovodstva kao struke, a to je prouzrokovano pre svega globalizacijom, koja sve vie poveava finansijske transakcije i zahteva podrku na polju meunarodno uporedivog raunovodstva. Ideja o harmonizaciji vue korene jo od davnina. Internacionalizacija poslovnih aktivnosti zahteva standardizaciju u oblasti raunovodstva. Harmonizacija raunovodstva podrazumijeva uporedivost, pouzdanost, razumljivost i relevantnost finansijskih informacija. EU ulae napore kako bi se postigla ekvivalentnost raunovodstvenih informacija u evropskim zemljama. Najvei stepen harmonizacije finansijskog izvetavanja ostvaren je svojevremeno u okvirima Evropske Unije (donoenjem IV i VII Direktive). Oblikovanje Meunarodnih raunovodstvenih standarda (MRS) i Meunarodnih standarda revizije (MSR) predstavlja jednu od glavnih poluga za prevazilaenje problema u raunovodstvenom komuniciranju izmeu poslovnih subjekata u celom svetu. Kljune rei: finansijski izvetaji, pravila, harmonizacija, globalizacija, standardizacija, raunovodstvo, Meunarodni raunovdstveni standardi.

1. Predmet i problem istraivanja

1.1. Globalno trite kao uzrok harmonizacije finansijskog izvetavanja

Globalizacija je postala odreujui proces sadanje etape u razvoju meunarodnih politikih i ekonomskih odnosa u svetu. Jedan od bitnih preduslova za razvoj privrede kao i civilizacije su promene. U milenijumu u kome ivimo pojavie se mnogobrojne mogunosti kao i novi izazovi, koji e biti obeleeni i uslovljeni jo ubrzanijim globalnim povezivanjem sveta. Procesi globalizacije ostvaruju se putem trita, ekonomskih, finansijskih, tehnolokih i informatikih tokova i nezaustavljivo ubrzavaju kretanje kapitala i ljudi. Protagonisti globalizacije trita nastoje da afirmiu razmenski proces i razmenske odnose koji se zasnivaju na unificiranim kriterijumima, po kojima svi zainteresovani subjekti mogu da imaju slobodan pristup kako na celokupnoj (svetskoj) strani trine ponude tako i na celokupnoj svetskoj tranji, po jedinstvenim kriterijumima, koji jednako vae za sve. Globalna tria nude mogunost pristupa veim tritima irom sveta, odnosno pristup veim tokovima kapitala, tehnologiji, jeftinijem uvozu i velikim izvoznim tritima. Meutim, trita sama po sebi ne obezbjeuju korist, ve se zemlje moraju pripremiti za prihvatanje adekvatnih razvojnih politika, kao to je sluaj kod najsiromanijih zemalja koje moraju imati podrku meunarodne zajednice. Globalizacija ukljuuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, tj.otvaranje vrata krupnom biznisu. Transnacionalne kompanije imaju podrku drave u stvaranju maksimalno povoljnih uslova za porast njihovog biznisa. Regionalne grupacije poput APETS, GATT i WTO su upotpunosti posveene istom cilju. Globalizacija ekonomije, uprkos ekonomskim, kulturnim i drugim razlikama podstie unifikaciju godinjih izvjetaja i finansijskog raunovodstva privrednih drutava. Na potrebu za meunarodnim razumevanjem raunovodstva uticao je razvoj privrede, posebno meunarodne trgovine kapitalom i robom. Globalizacija sve vie poveava i iri finasijske transakcije i zahteva podrku na polju meunarodno uporedivog raunovodstva, to sa svoje strane, rezultira sve veom internacionalizacijom raunovodstva, koja je, na najbolji nain, izraena u meunarodnim raunovodstvenim pravilima, kao i usklaivanjem i specijalizacijom raunovodstva kao struke. U uslovima globalizovanog poslovnog okruenja vanu kariku za dalji razvoj i poveanje efikasnosti globalizovanog trita kapitala predstavlja internacionalizacija poslova revizije. Osnovu finansijskog izvetavanja ine: raunovodstvo (kao univerzalni jezik biznisa); finansijski izvetaji (kao glavni i dovoljno pouzdan izvor informacija brojnih korisnika tih izvetaja); kao i revizija (koja finansijskim izvetajima obezbjeuje dopunski kredibilitet).

Autori raunovodstvenih izvetaja su prilikom obavljanja svog posla, vezani za domaa pravna, struna i druga pravila i obiaje struke. Ovo se odnosi i na korisnike koji iz raunovodstvenih izvetaja privrednih drutava ele da upoznaju njihov ekonomski poloaj i uspeh. Naime, da bi se stekao uvid u obim i sadraj imovinsko-finansijskog poloaja i uspeha privrednog subjekta za koji je zainteresovan, korisnik mora raspolagati razumljivim godinjim raunovodstvenim izvetajima. Razliiti propisi i razliite pravne norme, vezane za izradu raunovodstvenih izvetaja u razliitim dravama, stvaraju akterima globalne privrede znaajan problem. Raunovodstveni izvetaj nekog poslovnog entiteta, izraen na bazi raunovodstvenih pravila iz drave iz koje entitet potie, moe da bude prilino nejasan i nepouzdan finansijskim investitorima, poveriocima ili nekim drugim korisnicima raunovodstvenih informacija koji nisu iz iste drave. Naime, sadrinska i formalna razlika finansijskoraunovodstvenih izvetaja razliitih zemalja moe biti znatna. U cilju prevazilaenja ovakvog stanja postoje stalni pritisci za ujednaavanjem globalnih finansijsko-raunovodstvenih izvetaja. Djelujui u pravcu harmonizacije raunovodstva, Evropska Unija kontinuirano radi na donoenju posebnih raunovodstvenih direktiva. Globalizacija, ekonomija obima i irenje multinacionalnih kompanija u razliitim zemljama zahteva podrku na polju meunarodnog uporedivog raunovodstva. Znatan podsticaj harmonizaciji raunovodstvene prakse svakako predstavljaju Meunarodni raunovodstveni standardi (MRS) i Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (MSFI). Primena MRS/MSFI u finansijskom izvjetavanju pravnih lica prua investitorima relevantne informacije, utie na pristup tritima kapitala i ini da raspoloive informacije budu upotrebljive na meunarodnom tritu.

1.2.

Harmonizacija finansijskog izvetavanja u EU

Ideja o harmonizaciji raunovodstva u svetu veoma je stara. Naime, prvi oblik harmonizacije izvren je jo davno i to prihvatanjem raunovodstvene tehnike dvojnog knjigovodstva (iji je tvorac bio Benko Kotruli). Meutim, u dananjem vremenu napori se pre svega usmeravaju na donoenje jedinstvenog okvira finansijskog izvetavanja, koji bi bio u funkciji prezentacije transparentnih finansijskih izvetaja znaajnih poslovnih subjekata na globalnom nivou. U uslovima sve izraenije internacionalizacije poslovnih aktivnosti i slobodnog protoka roba, usluga i kapitala u okvirima EU, postoji izraena potreba i vie nego opravdana

nunost standardizacije u oblasti raunovodstva. Prema Borbelj K.1 proces harmonizacije raunovodstva se moe podjeliti u 4 perioda:2 I period: 1973 1990 Cilj: formulisanje i prihvatanje standarda 1970 prva varijanta IV direktive Evropske Zajednice 1973 osnivanje IASC 1977 formiran je IFAC i IASC postaje lan IFAC-a, zadravajui svoju samostalnost 1978 prihvatanje IV direktive Evropske Zajednice 1979 IASC se sastaje sa radnom grupom OECD-a u vezi raunovodstvenih standarda 1983 prihvatanje VII direktive Evropske Zajednice 1984 prihvatanje VIII direktive Evropske Zajednice 1986 uvoenje IV direktive u lanicama Evropske Zajednice 1987 IOSCO podrava rad IASC-a 1989 prihvatanje Okvira za pripremanje i prezentaciju finansijskih izvjetaja 1989 i 1990 modifikacije direktiva II period: 1990 1995 Cilj: uporedivost (smanjenje alternativa) 1994 modifikacije direktiva III period: 1995 2000 Cilj: osnovni standardi za trita kapitala 1999 modifikacije direktiva 2000 IOSCO preporuuje svojim lanovima da koriste standarde IASC-a IV period: 2000 2005 Cilj: izrada globalnih standarda 2001 modifikacije direktiva 2002 IASC se sastaje sa US FASB-om (Savet za standarde finansijskog raunovodstva), potpisuju ugovor Norwalk Agreement, prema kome su se saglasili da e zajedno raditi na otklanjanju razlike izmeu IFRS-a i US GAAP-a 2004 IASB potpisuje ugovor sa Japanskim Savjetom za raunovodstvene standarde o konvergenciji japanskih standarda meunarodnim standardima.
1

Borbly Katalin: Hosszra nylt tmenet? Doktorska disertacija, www.laabagnes.hu/wpcontent/uploads/2007/03/borbely_k_phd.PDF (datum dostupnosti: 18/10/2010) 2 Izvor prema Borbelj K. preraen na osnovu podataka sa veb strane www.iasb.org (datum dostupnosti: 30.06.2011)

V period : Cilj: Harmonizacija finansijskog izvetavanja u svetu Obavezna primena MRS/MSFI u svim zemljama lanicama EU, ali u zemljama koje tek treba da se prikljue EU (zemlje u tranziciji) Doneti novi MSFI 5 (2005.), MSFI 6 (2006.), MSFI 7 (2007.), MSFI 8 (2008.) U dananjim uslovima globalizacije poslovanja, nezamislivo je sastavljanje finansijskih izvjetaja, kao osnovnih izvora raunovodstvenih informacija, po strogo nacionalnim propisima. Stoga je neophodno poveati podudarnost izmeu raunovodstvenih praksi i zavriti zapoeti proces harmonizacije finansijskog izvjetavanja na globalnom nivou. Razlog stvaranja EU je postizanje ekvivalentnih raunovodstvenih informacija u evropskim zemljama. Harmonizacija raunovodstva obezbjeuje se tzv. instrumentima, tj. etvrtom i Sedmom direktivom prvenstveno.

Tabela 1. Vremenski period uvoenja i primjene direktiva u zemljama lanicama EU3 Drava Rok primjene direktive Danska Ispunila rok Belgija 31.12.1983. Francuska 31.12.1983. Holandija 31.12.1983. Luksemburg 31.12.1985. Nemaka 31.12.1986. Velika Britanija 31.12.1986. Grka 31.12.1986. Irska 31.12.1986. Italija 1988/89. Portugalija 1988/89. Spanija 1988/89. Jugoslavija 1988/89. Razlozi kanjenja, se ogledaju u tome, to je nacionalni stav dominirao u odnosu na politiko ponaanje (EZ je tada bila mlada tvorevina), ali i prusutna injenica da zemlje lanice nisu bile dovoljno spremne na zajedniko djelovanje. Ovo se pokuavalo opravdati od strane EU, tako to je cilj harmonizacije direktiva bio uporedivost u irem smislu, a ne jednoobraznost raunovodstvenih normi u okviru zajednice. Harmonizacija putem direktiva nije zadovoljila nivo uporedivosti finansijskih izvjetaja u okviru EU. Metode prikazivanja, objavljivanja i revidiranja finansijskih informacija u EU putem direktiva do odreenog nivoa meusobno su se pribliile i to u oblasti bilansa stanja, rauna gubitka i dobitka,
3

Prof. dr Ljiljana Dmitrovi aponja, Goran ijan, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, 2006, br. 16, str.109

objelodanjivanja i konsolidovanih finansijskih izvjetaja. Raskorak izmeu uporedivosti bi mogao da se premosti sa informacijama u Napomenama uz finansijske izvjetaje. One su smatrane instrumentom za premoenje raskoraka uporedivosti, ali se pokazalo bez nekog veeg uspjeha u konkretnoj primjeni. Harmonizacija raunovodstva u zemljama lanicama sve do sredine 90-ih godina je bila uglavnom politika obaveza. Osim nje, razliiti odnosi u finansijskom knjigovodstvu (u oblasti izraunavanja poreza na rezultat poslovnog subjekta i u oblasti dividendi i njihovog utvrivanja izmeu zemalja lanica meu kojima su povezani) predstavljale su bitne razloge za nedovoljno meusobno pribliavanje. U vezi sa harmonizacijom raunovodstva tokom 90-ih godina svoj stav i strategiju Evropska Komisija je morala da promeni. Pomenuto je imalo za efekat brz proces internacionalizacije trita kapitala, globalizacije investicija i rastuu potrebu za akcijskim kapitalom. Poslovni subjekti su postajali svesniji da usvajanjem meunarodno prihvaenih raunovodstvenih standarda i ispunjenja zahteva za informacijama investitora pozitivno se manifestuje kroz zajedniku kontrolu.

1.3.

Vrste harmonizacije i prepreke za njeno ostvarivanje

Raunovodstvena harmonizacija, prilagoena projenama u globalnom okruenju, 70-tih godina XX veka je ukazala na nacionalne razlike, i na probleme upravljanja i odluivanja koji proizilaze iz raznolikosti. Termin harmonizacija predstavlja proces poveanja kompatibilnosti vaee raunovodstvene prakse putem smanjenja razliitosti te prakse idui od drave do drave. S druge strane, ovim terminom se oznaava proces koji podrazumeva primjenu znatno stroijih i preciznijih raunovodstvenih pravila. Re harmonizacija ima veze sa transnacionalnom legislativom koja potie iz EU. Instrumenti harmonizacije su:4 1. Etiki kodeks za profesionalne raunovoe - sadri etike zahtjeve za moralno ponaanje lanova u praksi prilikom obavljanja svojih profesionalnih dunosti u izvravanju raunovodstvene funkcije. Sadri osnovne etike koncepte, osnovne principe profesionalnog ponaanja, preporuena pravila ispravnog postupanja, zabrane, tumaenja pravila, definicije relevantnih pojmova." 2. MRS - Meunarodni raunovodstveni standardi i MSFI - Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja - sadre osnovne koncepte za transformaciju knjigovodstvene evidencije u finansijski izvjetaj. 3. MSR - Meunarodni standardi revizije - sadre konkretne instrukcije o izvrenju revizije.

4 9

Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, 2007, br. 18, str.122 www.ekof.bg.ac.rs (datum dostupnosti: 30.06.2011)

Harmonizacija, a samim tim i standardizacija ima za cilj obezbjeenje kvalitetnih, pouzdanih, relevantnih informacija za uporedne analize. U poslovnom okruenju potrebno je obezbediti nesmetano poslovno komuniciranje finansijskih podataka, jer time e biti obezbjeeno nesmetano komuniciranje samih trinih subjekata. Glavni cilj je stvaranje osnova za objektivno i pouzdano finansijsko izvetavanje na meunarodnom nivou. Razlikuju se sledee vrste harmonizacije:5 de jure kada se harmonizuju pravila de facto kada se harmonizuje praksa

Za proces harmonizacije snano se zalau multinacionalne kompanije, koje bi mnogo lake mogle vriti poslove raunovodstva u svojim kompanijama, a mnogo bi bila pouzdanija procena isplativosti investicija, uinaka kao i donoenje optimalnih poslovnih odluka. Glavni argumenti za naophodnost harmonizacije su brojne razliitosti u raunovodstvu i reviziji izazvane sledeim uzrocima: eksternim okruenjem i poslovnom kulturom i etikom, vaeom zakonskom regulativom, strukturom i nainom finansiranja biznisa, poreskim sistemom i propisima, stepenom razvoja raunovodstvene i revizorske profesije, visinom stope inflacije, i sl. Razlozi za harmonizaciju:6 proizvodi raunovodstva (finansijski izvjetaji) u jednoj zemlji koriste se i u drugim zemljama razlozi zbog kojih se primjenjuju nacionalni raunovodstveni standardi vae i na meunarodnom planu pritisci da se radi na meunarodnoj harmonizaciji dolaze od: regulatora sistema finansijskog izvjetavanja (dravnih organa i/ili profesionalnih asocijacija raunovoa i revizora koji donose propise, pravila i standarde) raunovoa koji pripremaju finansijske izvjetaje korisnika finansijskih izvjetaja investitori i finansijski analitiari bi trebalo da razumiju finansijske izvjetaje stranih kompanija ije akcije ele da kupe (oni hoe da budu sigurni da su izvjetaji, koji potiu iz razliitih zemalja, pouzdani i uporedivi ili bar da im bude jasno kakva je priroda razlika i koliki je njihov obim) razliite meudravne institucije ele da zatite investitore unutar njihove sfere uticaja (Komisija EU, agencije UN, i dr.) ukoliko se inostrane akcije kotiraju na domaoj berzi, ta berza ili njen regulator moe zahtjevati finansijske izvjetaje konzistentne sa domaom praksom

www.ekof.bg.ac.rs (datum dostupnosti: 30.06.2011)

 kompanije koje izdaju akcije za trgovanje na meunarodnom tritu, imaju interes da se harmonizacija poveava, jer to doprinosi promociju njihovih emisija harmonizaciju zahtevaju i kompanije koje ne posluju na meunarodnom tritu, ali je ona mnogo znaajnija za multinacionalne kompanije izvjetaji za interne potrebe kompanija koje posluju u razliitim zemljama moraju biti uporedivi da bi se ocjenila uspjenost poslovanja razliitih filijala ocjena opravdanosti investiranja i evaluacija uspjenosti izvrenja se znatno olakavaju procjena vrijednosti kompanija koje su predmet interesovanja stranih investitora se takoe olakava multinacionalne kompanije mogu lake da premjetaju raunovodstvene strunjake iz jedne zemlje u drugu poreske vlasti lake obavljaju svoj posao u situacijama kada kompanije posluju u vie zemalja (lake se moe utvrditi profit (poreska osnovica) koju kompanija ostvaruje od poslovanja u razliitim zemljama) sindikalne organizacije mogu lake da tite prava zaposlenih kada je poslodavac multinacionalna kompanija.

2. PREGLED VLADAJUIH STAVOVA U LITERATURI

Poetak standardizacije raunovodstva i inicijalno ukidanje alternativnih raunovodsvenih politika nije bilo jednostavano i naizilazilo je na brojne prepreke. Meutim ubrzo su se uoile brojne potencijalne prednosti koje ovaj proces donosi i stoga su danas stavovi u literaturi skoro jednogladno naklonjeni standardizaciji i harmonizaciji. Tako profesor Rankovi smatra da nacionalni propisi lanica EEZ, koji su se razlikovali kao posledica razliitog pravnog poretka i politike volje drava lanica, onemoguavali su uporedivost finansijskih informacija, to je preduslov slobodnog kretanja kapitala. Otuda i potreba propisivanja minimalnih zahteva za sve lanice u pogledu obaveznih bilansnih ema, sadrine dopunskih izvetaja, ujednaavanja principa procenjivanja, vrenja kontrole godinjih rauna i njihovog obavljivanja.7 Opet pojavom koncerna kao i sve eim uplitanjem drave u privredne tokove javlja se potreba za jednoobraznim knjigovodstvom i jedinstvenom bilansnom emom8 istie profesor Petrovi. Slini stav ima i profesor Bogeti kada kae da primena Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja prua investitorima relevantne informacije, smanjuje trokove pribavljanja informacija, utie na pristup tritima kapitala i ini da raspoloive informacije budu uporedive na meunarodnom nivou9
7 8

Rankovi, J., Povodom inoviranja Zakona o raunovodstvu, Privredni savetnik, oktobar 2002, str.25. Petrovi, M., Smisao i korist od raunovodstvenih standarda, I seminar Primena Meunarodnih raunovodstvenih standarda u naoj poslovnoj praksi SRR Srbije, Zlatibor,2000. 9 Bogeti, P., Teorija i analiza bilansa, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, 2001

10

3. Ciljevi istraivanja
U predhodnim takama ovog rada je ukazano, da je u velikom delu u okviru raunovodstvene teorije i prakse, dolo do harmonizacije i unificiranja finansijskih izvetaja, to je i potvreno od strane brojnih Meunarodnih raunovodstvenih standarda. Cilj ovog rada je upravo analiza uticaja takve mogunosti na poslovanje preduzea i donoenje odluka korisnika finansijskih izvetaja. Otuda cilj ovog istraivanja je pronai odgovor na pitanje Da li bi ukidanje mogunosti harmonizacije uticalo povoljno ili nepovoljno na poslovanje preduzea?

4. Hipoteza
S obzirom na znaaj uloge hipoteze u savremenoj metodologiji postoje brojne definicije pojma hipoteze. U nauno-istraivakom radu postavljanje hipoteze se javlja kao teorijskomisaoni postupak koji sledi nakon utvrivanja odreenih injenica. Cilj hipoteze je objanjenje ili proirenje tih injenica ili proirenje znanja o tim injenicama. U tom smislu hipoteza predstavlja teorijsko-misaone dopune nekih praznina u poznavanju odreene pojave10 Koristei prosto implikativno izvoenje hipoteze, na osnovu navedenog problema postavlju se hipoteze H1 i H2. Da li harmonizacija finansijskih izvetaja, putem meunarodnih raunovodstvenih standarda, prua vei kvalitet finansijskih izvetaja? H1 Ako harmonizacija finansijskih izvetaja, putem meunarodnih raunovodstvenih standarda, prua vei kvalitet finansijskih izvetaja, onda e korisnici finansijskih izvetaja donositi bolje odluke u odnosu na period pre harmonizacije finansijskih izvetaja. H2 Ako harmonizacija finansijskih izvetaja, putem meunarodnih raunovodstvenih standarda, ne prua vei kvalitet finansijskih izvetaja, onda e korisnici finansijskih izvetaja donositi isto povoljne odluke kao i u periodu pre harmonizacije finansijskih izvetaja.

10

www.wikipedia.org dostupno 16.07.2011

11

5. Metod istraivanja
Pre obavljanja naunog istraivanja neophodno je poznavati osnovne pojmove koje se vezuju ne samo za predmet istraivanja ve i za proces i nain sprovoenja istraivanja. Nauno istraivanje podrazumeva sistematsko, plansko i objektivno ispitivanje nekog problema, prema odreenim metodolokim pravilima, ija je svrha da se prui pouzdan i precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje11. Svako nauno istraivanje ima vie logiki povezanih faza. Istraivanje zapoinje odreivanjem problema i cilja istraivanja, definisanjem osnovnih varijabli, hipoteza, izbora metoda i tehnika istraivanja. Na osnovu cilja naunog istraivanja postavlja se hipoteza, postavljenu hipotezu potrebno je proveriti. Hipoteza se proverava teorijski ili praktiki odnosno empirijski. Nain testrianja hipoteze zavisi od njenog sadraja. Neke je mogue testirati samo teorijskim putem, druge samo emprijski, a neke je mogue i na jedan i na drugi nain. Provera hipoteze se sastoji u utvrivanju naune vrednosti stavova hipoteze. Proveravanjem hipoteze treba verifikovati i dokazati istinitost ili neistinitost hipoteze. U ovom radu testiranje postavljene hipoteze obavie se teorijsko-logikom analizom. Metod istraivanja je postupak koji se primjenjuje u ispitivanju i istraivanjima neke pojave ili svojstava pojava. Sama re dolazi iz grke rei methodos koja znai nain ili put traenja12. Putem njega dolazi se do novih naunih saznaja. Osnovne karakteristike metoda trebalo bi da budu objektivnost, pouzdanost, preciznost i konzistentnost. Svako nauno podruje primenjuje odreene naune metode, u zavislnosti od toga koje konkretnom prouavanom problemu najbolje odgovaraju. Lice koje obavlja istraivanje treba da odabere onu metodu koja mu omoguava najobjektivnije utvrivanje naunih injenica. Nauka o metodama naunog istraivanja naziva se metodologija. Metodologija se bavi prouavanjem nastanka i razvoja metoda13. Naunoj praksi i teoriji poznat je veliki broj naunih metoda kao to su: induktivni, deduktivni metod, metod analize, sinteze, apstrakcije, konkretizacije, klasifikacije, deskripcije, komparativna metoda, statistika metoda, matematika metoda, eksperimentalna metoda, aksiomska metoda, empirijska metoda, evaluaciona studija, studija sluaja i brojne druge. Evaluaciona studija podrazumeva sprovoenje sistematskog ocenjivanja odreenog programa, projekta ili akcije. Svaki program, projekat ili akcija podloan je ocenjivanju i na osnovu toga donee se odluka u vezi sa njegovim prihvatanjem ili naputanjem. Upravo ova vrsta studija bie metod putem kojeg e se testirati navedene hipoteze u ovom radu.
11 12

www.wikipedia.org dostupno 16.07.2011 www.typesofresearchmethods.com dostupno 16.07.2011 13 www.typesofresearchmethods.com dostupno 16.07.2011

12

6. Rezultati istraivanja
Savremeno poslovanje koje podrazumjeva slobodno kretanje kapitala, radne snage, dobara i usluga i van nacionalnih granica, iziskuje od prakse finansijskog izvjetavanja unificiranost, komparatibilnost i transparentnost u sastavljanju izvjetaja svih poslovnih subjekata, a pogotovo onih koji posluju u meunarodnom okruenju, kao i kompanija sa listinga berzi. Proces harmonizacije finansijskog izvjetavanja odavno je preao nacionalne granice . Uporedo sa razvojem finansijskih trita nacionalnih i regionalnih ekonomija, a potom stvaranje svjetskog finansijskog trita, u prvi plan istaklo je znaaj standardizacije i harmonizacije finansijskog izvjetavanja. Korisnici uvidom u fmansijske izvjetaje entiteta stiu mogunost procene izloenosti stvarnim rizicima u svom odnosu sa tim entitetom ili potencijalnim rizicima, ukoliko bi sa njim uli u poslovni odnos. U korisnike finansijskih izvjetaja spadaju sadanji i potencijalni investitori, zaposleni, dobavljai i kupci i drugi poslovni partneri, drava i njene agencije, zajmodavci i javnost. Svi oni koristei informacije iz finansijskih izvjetaja zadovoljavaju svoje razliite potrebe. Nacionalne granice su postale suvie uske za kompanije koje su prepoznale svoje konkurentske prednosti na drugim tritima irom sveta. Neophodnost za sve zemlje je prema tome kreiranje i publikovanje finansijskih izvjetaja koji e biti komparabilni i razumljivi u svetskim okvirima. Naroito se ovo namee kao imperativ zemljama u tranziciji gdje je raunovodstvena profesija manje razvijena, a vaan preduslov za privalenje stranog kapitala su upravo razumljivi i uporedivi finansijski izvetaji. Harmonizovan sistem finansijskog izvjetavanja u interesu je mnogih stejkholdera, kao to su:14 Multinacionalne kompanije koje posjeduju filijale u vie drava, Institucionalni investitori koji ele da investiraju u poslovne subjekte irom svijeta, tj. sadanji i budui akcionari, Svjetske finansijske berze na kojima se kotiraju hartije od vrijednosti poslovnih subjekata iz razliitih drava, Uesnici na meunarodnom tritu kapitala, Meunarodne institucije za pruanje finansijskih, raunovodstvenih i revizorskih usluga, Institucionalni harmonizatori, ostale meunarodne finansijske organizacije, finansijski analitiari, agencije za istraivanje trita, poreske vlasti, javnost i ostali stejkholderi.

14

Prof. dr Ljiljana Dmitrovi aponja, Sunica Milutinovi, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, 2006, br. 16, str.126

13

Primena profesionalne regulative u vidu Meunarodnih raunovodstvenih standarda je proces koji je zapoet i treba ga svakako podrati, jer njegovim prihvatanjem ujednaavanje finansijskih izvjetaja kree u pravom smeru. Razlozi koji podravaju ovaj proces ogledaju se u sledeem:15 1. globalizacija svetskog trita interesi koji proistiu iz meusobnog ekonomskog povezivanja razliitih zemalja i nastanak razliitih politikih i ekonomskih integracija; 2. uticaj multinacionalnih kompanija - najvee uee u svetskoj razmeni i transferu raunovodstvene tehnologije; 3. internacionalizacija trita kapitala u kojem se multinacionalne kompanije javljaju u ulozi traioca kapitala, te se u uslovima raznolikog izvjetavanja od investitora oekuje posedovanje irokog spektra raunovodstvenog znanja kako bi se donijele konkretne odluke o investiranju i dezinvestiranju. Meutim, prihvatanjem meunarodne profesionalne regulative problem nije rijeen. To je samo jedan od neophodnih koraka ka poboljanju kvaliteta finansijskih izvjetaja. Minimiziranje sluajeva loe primjene izabranih raunovodstvenih politika koji kompromituju pouzdanost finansijskih izvjetaja, uticae da se raunovodstvena profesija vie cijeni i da se drugaije ova funkcija strateki pozicionira u preduzeu. Veliki doprinos se oekuje od unapreenja nacionalne raunovodstvene regulative koja treba da podstakne da javni interes u raunovodstvenoj profesiji bude realizovan. Informacije koje su sadrane u finansijskim izvetajima veoma su vane za investitore i druge uesnike na finansijskom tritu i ne mogu se nadomjestiti drugim informacijama. Zbog toga se internacionalizacija finansijskog izvjetavanja i podizanje kvaliteta informacija sadranih u njima istie kao imperativ. Mogue pribegavanje raunovodstvenim trikovima da bi se prikrila ekonomska realnost preduzea dovode do neprijatnih posledica kada finansijski analitiari utvruju pravo stanje zaduenosti preduzea, mogue latentne gubitke i rezerve.

15

Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, 2010, br. 23, str.191

14

7. Zakljuci izvedeni iz rezultata istraivanja

Uloga meunarodnih raunovodstvenih standarda je u smanjenju razlika u pripremi i prezentaciji finansijskih izvjetaja poslovnih subjekata raznih zemalja, s ciljem otklanjanja barijera na putu meusobnog razumevanja i komuniciranja. Proces standardizacije je nuan jer podstie objektivno finansijsko izvjetavanje u svetu u sadanjim uslovima privreivanja. Svrha standardizacije u oblasti finansijskog izvjetavanja je obezbjeenje informacija za uporedne analize, za internacionalizaciju protoka roba i kapitala, tj. nesmetano komuniciranje svih uesnika na evropskom, odnosno svjetskom tritu kapitala tj. finansijskom tritu. Primjena MRS kao osnovnih principa u finansijskom izvjetavanju daje mogunost uporedivosti finansijskih izvjetaja na internacionalnom planu. Jedan od primarnih ciljeva meunarodnih raunovodstvenih standarda je standardizacija metoda vrednovanja pozicija bilansa stanja i bilansa uspjeha, kao i drugih. Organizovanje dobre raunovodstvene prakse je drugi cilj njihove primjene. Potreba za izradom kvalitetnih finansijskih izvetaja je ogromna a njihov cilj predstavalja zadovoljenje informativnih potreba kako eksternih tako internih korisnika. U tom smislu neophodno je razumeti potrebe korisnika kako bi cilj izrade finansijskih izvetaja bio uspeno realizovan, a formalistiki pristup u izradi finansijskih izvetaja izostavljen Razumljivo, specifine informacione potrebe mogu biti razliite i brojne, pa je predvieno da se finansijski izvetaj za sline korisnike usaglasi, odnosno da se pojedinim finansijskim izvetajima zadovoljavaju interese veeg broja slinih korisnika, prvenstveno uvaavajui informacione zahteve i interese vlasnika kapitala akcionara. Ne treba izgubiti iz vida da cilj finansijskih izvetaja je pruanje informacija o: finansijskom poloaju, uspenosti i tokovima gotovine poslovnog subjekta. U njima se i oitava doprinos rukovodstva poslovanju subjekta putem upravljanja sredstvima. Zbog toga to predstavljaju podlogu za donoenje poslovnih odluka od velikog znaaja je njihova pouzdanost. Finansijski izvjetaji su iako nepotpun, ipak nezaobilazan izvor informacija i pouzdan mehanizam kontrole uprave preduzea od vlasnika kapitala. Informacije sadrane u finansijskim izvjetajima su vane za investitore i druge uesnike na finansijskom tritu i ne mogu se nadomestiti drugim informacijama. Proces primjene Meunarodnih raunovodstvenih standarda treba podrati jer je to jedan korak naprijed u privlaenju stranih investitora koji e imati vie povjerenja u informacije objavljene u finansijskim izvjetajima. Jo jedan od bitnih faktora u harmonizaciji finansijskog-raunovodstvenog izvjetavanja su Direktive EU jer znaajno smanjuju prisutne razlike izmeu zemalja i olakavaju postupak finansijskog izvjetavanja. S tim u vezi doprinose osnovnom zadatku EU koji nije stroga unifikacija, ve harmonizacija nacionalnih propisa drava lanica od kojih zavisi efikasno funkcionisanje zajednikog trita.

15

LITERATURA
[1] Borbly Katalin: Hosszra nylt tmenet? Doktorska disertacija, www.laabagnes.hu/wpcontent/uploads/2007/03/borbely_k_phd.PDF [2] Dmitrovi dr Ljiljana, Marciki dr Stipan, Petkovi dr eri, Raunovodstvo Ekonomski fakultet Subotica, 2004. [3] Dmitrovi dr Ljiljana, Petkovi dr eri, Jaki dr Dejan, Raunovodstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2006. [4] Romi dr Lidija, Teorija bilansa, Agape Novi Sad, 2005. [5] Dmitrovi dr Ljiljana, ijan Goran, Znaaj harmonizacije raunovodstva u zemljama Evropske Unije, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, 2001, br. 6. [6] Dmitrovi dr Ljiljana, ijan Goran, Meunarodni raunovodstveni standardi u funkciji harmonizacije finansijskog izvetavanja, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, 2004, br. 12. [7] Dmitrovi dr Ljiljana, Milutinovi Sunica, Faktori od uticaja na raznolikost modela finansijskog izvetavanja, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, 2006, br. 16. [8] Hajnrih Jasmina, Suljovi Edin, Kvalitetno finansijsko izvetavanje kao pretpostavka funkcionisanja finansijskog trita, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, 2010, br. 23. [9] Rac Livia, Proces harmonizacije raunovodstva u Centralno- istonoj Evropi na primeru Srbije i R. Maarske, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, 2007, br. 18. [10] Prakticna primena MSFI u Republici Srbiji, SRRS, Beograd, 2008. [11] Roberts C., Weetman P., Gordon P.: International Financial Accounting A Comparative Approach, Financial TimesProfessional Limited, London [12] Stefanovi R.: Globalni raunovodstveni standardi: Primarna osnova svetske harmonizacije finansijskog izvetavanja, asopis Revizija, DST d.o.o. Beograd, br.13/2005. [15] www.ekof.bg.ac.rs (datum dostupnosti: 30.06.2011) [16] www.mfin.gov.rs (datum dostupnosti: 30.06.2011) [17] www.wikipedia.org. (datum dostupnosti 16.07.2011) [18] www.typesofresearchmethods.com (datum dostupnosti 16.07.2011)

16