АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШАБАЦ

ОДСЕК ЗА ПОЉОПРИВРЕДНО ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ТУРИЗАМ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: МЕТОДЕ ИСТАЖИВАЧКОГ РАДА

Тема: ГРАДАЦИЈА НИВОА НАУЧНОГ САЗНАЊА-ФАЗА СТИЦАЊА
НАУЧНОГ САЗНАЊА

Ментор: проф.др. Горан Станишић Студент: Маријана Пећерић

Бр.индекса МА28/2022

Шабац 2023.
 СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДЕ ИСТАЖИВАЧКОГ РАДА

САДРЖАЈ

1. УВОД............................................................................................................................................................3
2. ГРАДАЦИЈА НИВОА НАУЧНОГ САЗНАЊА-ФАЗЕ СТИЦАЊА НАУЧНОГ САЗНАЊА.....................................4
3. НАУЧНА ДЕСКРИПЦИЈА...............................................................................................................................4
4. НАУЧНА КЛАСИФИКАЦИЈА И ТИПОЛОГИЗАЦИЈА......................................................................................5
5. НАУЧНО ОДКРИЋЕ......................................................................................................................................6
6. НАУЧНО ОБЈАШЊЕЊЕ (ЕКСПЛАНАЦИЈА) И НАУЧНО РАЗУМЕВАЊЕ........................................................7
7. НАУЧНО ПРЕДВИЂАЊЕ...............................................................................................................................8
8. ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................................10
9. ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................................11

Strana 2
 СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДЕ ИСТАЖИВАЧКОГ РАДА

1. УВОД

„Када би учинили оно за шта смо способни, ми би буквално сами себе изненадили“
Томас Едисон

Методологија научног рада проучава научни систем, начин на који су утврђена одређена
научна знања и научно значајне претпоставке. Постоји општа методологија, која се не може
издвојити из логике икоја проучава сазнајне методе, које се могу применити у свим
областима истраживања, а постоје ипосебне методологије, које проучавају методе одређене
науке или групе наука, као што су методологијаприродних наука, методологија друштвених
наука и других наука. Методологија и метод представљајупроцес у научном истраживању,
који има два циља: друштвени и научни.

Постоји битна разлика између методологије и метода, те због наведеног може да дође до
разних неспоразума. Методологија је наука, која користи одређене методе у процесу научног
истраживања и процесу научног излагања или готовог сазнања, а методе научног
истраживања се примењују у процесу научног истраживања те се примењују:анализа,
синтеза, индукција, дедукција, посматрање, експеримент, бројање, мерење, аналогија,
хипотеза, итд.

Слика 1. Наука пре Сократа (лево) и у новом веку (десно)

Strana 3
 СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДЕ ИСТАЖИВАЧКОГ РАДА

2. ГРАДАЦИЈА НИВОА НАУЧНОГ САЗНАЊА-ФАЗЕ СТИЦАЊА НАУЧНОГ

САЗНАЊА

Свако истраживање треба да буде један комплексан систем менталних активности

које имају своју логичку, сазнајну и техничку димензију и као такво, истраживање може
имати различит ниво научног сазнања.
Нивои научног сазнања имају своју градацију (слика 2. ) при чему је најнижи ниво научна
дескрипција, а највиши ниво је научно предвиђање (научна прогноза).

Слика 2. Градација нивоа научног сазнања-фазе стицања научног знања

3. НАУЧНА ДЕСКРИПЦИЈА

Научна дескрипција (или научно описивање), је најнижи ниво научног сазнања јер обухвата
описивање појава, чинилаца и њихових својстава, њихове структуре, функционалних веза и
односа.

Дескрипција треба дати представу на основу које се могу направити одређени судови,
закључци, закони и теорије. Зато посебан значај има дескрипција која на синтетизован начин
повезује појединачна записничка или разна искуствена факта.

Дескрипције могу бити одређене или неодређене. Одређеним дескрипцијама описују се

појединачни предмети истраживања, а неодређеним класе, радови итд.

Посматрањем и дескрипцијом предмета научног истраживања циљеви постају јаснији, па

стога посматрање и дескрипција представљају прве кораке ка научном објашњењу појединих
делова и целине објективне стварности.

Strana 4
 СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДЕ ИСТАЖИВАЧКОГ РАДА

Научна дескрипција мора удовољити одређеним условима, а то су:

- ваљаност

- објективност

- потпуност

- систематичност

- прецизност

4. НАУЧНА КЛАСИФИКАЦИЈА И ТИПОЛОГИЗАЦИЈА

Класификација је разврставање предмета и групе према сличности у неким другим

заједничким особинама. Те заједничке особине које се узимају за полазну основу груписања
зову се критеријуми класификације.

Научна класификација се одређује предметом истраживања и особинама предмета. Појаве и

њихова својства се могу сврстати у одређене категорије, класе и типове (према критеријуму
сличности или на други начин).

Класификација је двоструки спознајни процес. Она подразумева унутрашњу класификацију

самих појава или њихових својстава. Али, она истовремено подразумева и одређивање места
одређене врсте истраживаних појава у оквиру других појава или неке више класификације.

Слика 3. Научна класификација и типологизација

Strana 5
 СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДЕ ИСТАЖИВАЧКОГ РАДА

5. НАУЧНО ОДКРИЋЕ

Пословни људи који се не знају супроставити бригама, умиру млади /Dr.A.Carell/

Научно откриће је свако ново сазнање у области науке, чије су битне карактеристике:
- сазнање извесних, раније непознатих, предмета или непознатих њихових одредаба, тј.
откриће квалитета, квантитета, релација, начина настанка, генезе и развитка појава једне
научне области
- сазнање се постиţе научним методама и научним средствима.
Предмети научних открића су:

- чињенице (могу бити откривене и независно од до тада познатих закона);

- научни закони, теорије и учења (откриће закона увек се заснива на открићу чињеница, а
обрнуто није случај).
Научно откриће представља одређене науке добијене применом одговарајућих научних
метода. Научним открићем се, на основу достигнутог степена научног сазнања и познатих
научних метода, долази до нечег новог, дотад непознатог. С обзиром на напред речено
постоје следеће врсте научних открића: - чињеничка , законска, чињеничко – законска.

С обзиром на методу разликују се: - случајна открића, планска открића, случајно – планска
открића (сложена открића).

С обзиром на врсту и број сазнајних чинилаца разликују се: проста открића, сложена
открића, површинска открића, дубока открића.

Научно откриће може се састојати у запажању или уочавању неког непознатог предмета,
чињенице или врсте чињенице. У том смислу се говори о открићу нових планета, звезда, о
открићу новог хемијског елемента, нове животињске врсте, нове технологије одржавања
машина итд.

Често се при анализи научних открића користи Архимедова спирала открића. (слика 4.)

Слика 4. Архимедова спирала открића

Strana 6
 СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДЕ ИСТАЖИВАЧКОГ РАДА

6. НАУЧНО ОБЈАШЊЕЊЕ (ЕКСПЛАНАЦИЈА) И НАУЧНО РАЗУМЕВАЊЕ

НАУЧНО ОБЈАШЊЕЊЕ
Представља значајан део у процесу научног сазнавања.Може се рећи да је научно објашњење
један од основних циљева научног рада. Сврха научног објашњења је један од основних
циљева науке, а то је стицање одговарајућих објашњења појава и правилности у проучаваној
стварности.

Значај научног објашњења се састоји у објашњењу неке појаве а заснива се на изналажењу

превилности, што је суштински интерес науке и што омогућује њен развој и напредак. Начин
налажења одговарајућих, успешних објашњења у науци је једно од кључних делова
филозофије науке и методологије науке. Не постоји општа сагласност око најадекватније
концепције научног објашњења Научно логички неважно (али прагматички важно) да ли је
реч о прошлом, будућем или, са давањем тога исказа истовременом стању ствари.
Према врсти предвидног аргумента могу се разликовати два основна вида предвиђања:
- дедуктивно
- индуктивно.

Дедукција, пут научне спознаје карактеристичан за теоријско рационалне анализе. Полази се

од неког опште-прихваћеног става, па се закључује на појединачне и посебне случајеве
(»одозго према доле«).
Индукција је обрнут пут спознаје (»одоздо према горе«) карактеристичан за емпиријска
истраживања.
Полази се од прикупљених података (појединачног) па се изводи општи закључак који важи
за све те случајеве. Научно предвиђање се врши на четири начина.
Предикција је предвиђања од садашњости ка будућности на основу података добијених у
прошлости.

Ретродикција је предвиђање од садашњости ка прошлости,односно од ближе ка даљој

прошлости.(Исказ о ономе што се предвиђа назива се ретродицендум, а основ за његово
извођење-ретродиценс.)

Посдикција је предвиђање од даље ка ближој прошлости (исказ ономе што се предвиђа

назива се постдицендум, а основ за његово извођење-постдиценс.)
Циркумдикција је предвиђање од прошлости ка садашњости.

НАУЧНО РАЗУМЕВАЊЕ
Данас постоји велики број писаца, који основним функцијама научног знања у емпиријским
наукама: научном описивању, објашњавању, предвиђању и контролисању –инструменталном
преображавању прикључују и научно разумевање.

Могуће је разликовати четири врсте разумевања:

1.дедуктивно објашњавање (чињеница се дедукује из скупа општих исказа),

2.интерпретативна доследност(конзистентно поимање искуства),
3.поимање посредством откривања чинилаца, којима се контролише нека појава и
4.интуитивно разумевање(чисто лично искуство).
Постоји холистичко схватање разумевања, које објединује све 4 врсте разумевања:

Strana 7
 СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДЕ ИСТАЖИВАЧКОГ РАДА

-привлачно разумевање је потпуни смисао разумевања и

-неодрживо разумевање представља опречност разумевања заснованог на дедукцији и
разумевања на контроли понашања у односу на друга две врсте разумевања. Неодрживо је,
јер оно што је истинито са становишта првих може да буде лажно или бесмислено са
становишта других и обратно)

7. НАУЧНО ПРЕДВИЂАЊЕ

Научно предвиђање (научна прогноза) је предвиђање открића непознатог што постоји и

предвиђање будућих догађаја природних, друштвених или сазнајних. Најпростији облик
научног предвиђања је онај у коме се на основу знања појединачне чињенице предвиђа
појединачна чињеница . Општи облик научног открића дедуктивног типа има облик
дедукције с тим што је став – закључак ове дедукције хипотеза о предмету науĉног
предвиђања. Облик индуктивно - научног предвиђања сматра се као главни облик сазнања
будућих догађаја, а отуда и као основни облик научног предвиђања. Индуктивно предвиђање
може бити:

- оно у коме се на основу извјесног броја случајева (м) једног дешавања или констатације
једне особине (а) код (н) чланова класе (А) закључује да особина (а) има и (н +1) члан;

- оно у коме се на основу извјесног већег броја (н) познатог дешавања или констатације једне
особине код (н) предмета или појаве једне класе (А) закључује да ће исто бити случај и код
наредних (н, q, р, с …) појава;

- она индукција у којој се из извјесног већег броја (н) дешавања или утврђених чињеница или
особина одређене групе предмета (А) закључује да ће исто бити случај и код свих осталих
појава те групе или класе предмета (А).

При обичном дедуктивном научном предвиђању, шире и дубље посматрање открива да се у

основи дедукције крије индуктивни методски поступак, тако да је цијела метода у ствари
индуктивно – дедуктивна. Као посебан облик треба поменути дијалектичко – дедуктивно
предвиђање чију суштину чини решење или превазилажење противречности између неког
ранијег сазнања, конкретно неког закона, и новооткривених чињеница. Ова противречнос се
решава хипотезом о неоткривеним чињеницама. На крају, можемо рећи да је димензија
предвиђања једна од најважнијих улога научне теорије, не само из теоријских него и из
практичних разлога. У ствари, главни задатак сваке научне теорије је:

- да што свестраније и што тачније опише свој предмет, односно појаве које истражује;

- да свој предмет што темељније објасни,

- да што тачније предвиди појаву, промену и развитак појава које истражује.

Научно предвиђање, сасвим сигурно, је највиши могући ниво сазнања, односно крајни циљ
који истраживач има пред собом. Најједноставнији облик научног предвиђања сматра се

Strana 8
 СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДЕ ИСТАЖИВАЧКОГ РАДА

предвиђање једне појединачне чињенице, на основу неке друге појединачне чињенице, на

пример, предвиђање цене робе на основу понуде и тражње на тржишту.

Strana 9
 СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДЕ ИСТАЖИВАЧКОГ РАДА

8. ЗАКЉУЧАК

Градација нивоа научног сазнања представља важан алат у разумевању и комуникацији

научних сазнања и теза. Овај концепт омогућава научницима да јасно и прецизно опишу
степен сигурности и потврђености својих хипотеза, теорија и закључака. То такође
омогућава јавности и другим заинтересованим странама да разумеју колико су сигурне и
потврђене научне тезе.

Међутим, треба имати у виду да овај систем није апсолутан и да се научно сазнање може
развијати и мењати у складу са новим информацијама и спознајама. Дакле, градација нивоа
научног сазнања служи као оквир за размишљање о научним сазнањима, али не представља
апсолутну истину.

Strana 10
 СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДЕ ИСТАЖИВАЧКОГ РАДА

9. ЛИТЕРАТУРА

1. Методе научног рада, Универзитет у Новом Саду-Пољопривредни факултет у Новом

Саду-Департман за Ветеринарску медицину, др Бранислав Медић, др Марко Цинцовић, Нови
Сад 2020. година
2. Методологија научно истраживачког рада, Универзитет у Травнику Факултет за пословну
економију и менаџмент Травнику Травник, 2012. год.

Strana 11