PLAGIJAT

АКАДЕМИЈА ВАСПИТАЧКО-МЕДИЦИНСКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
КРУШЕВАЦ,
ОДСЕК АЛЕКСИНАЦ
ЗАВРШНИ РАД
ИЗ МЕТОДОЛОГИЈЕ ПЕДАГОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТРАЖИВАЧКИХ

ТЕХНИКА - ПОСМАТРАЊЕ И АНАЛИЗА САДРЖАЈА
Ментор: Студент:
др Мирослав Кука Лазар Милојевић
бр. индекса: 2708
Алексинац, 2021.
САЖЕТАК
Метода посматрања једна је од најстаријих и најуниверзалнијих метода које се

примењују у науци. Употреба му варира од науке до науке будући да свака наука у складу
са својим предметом разрађује посебне технике посматрања. Посматрање се заснива на
прикупљању информација и чињеница на основу перцептивних способности једног или
више субјеката. Циљ је да се дође до одређених, селективних података, опажањем,
констатацијом и описом. Централна улога у томе припада посматрачу који би требало да
буде усредсређен на систематско праћење појаве, или процеса како би се дошло до што
објективнијег сазнања о истраживаном феномену.
Са друге стране, анализу садржаја као истраживачку технику прихватиле су, данас,
скоро све друштвене и хуманистичке науке, укључујући и педагогију. Значај анализе
садржаја за педагогију је последица чињенице да се образовање у великој мери заснива на
вербалном комуникативном преношењу ставова, вредности и норми неке друштвене
заједнице. Основна обележја која анализи садржаја приписују све њене дефиниције су:
објективност, систематичност и општост.
Иако је овај рад посвећен примени и могућностима посматрања и анализе садржаја,
разматран је и њихов однос. Однос између анализе садржаја и других истраживачких
поступака је првенствено разматран због могућности њихове комплементарне примене,
која може допринети превазилажењу недостатака поступака и садржински потпунијем
проучавању предмета истраживања.
Кључне речи: посматрање, анализа садржаја, однос посматрања и анализе
садржаја.
2
ABSTRACT
The method of observation is one of the oldest and most universal methods applied in
science. Its use varies from science to science, since each science develops special observation
techniques in accordance with its subject. Observation is based on gathering information and
facts based on the perceptual abilities of one or more subjects. The goal is to arrive at definite,
selective data, by observation, statement, and description. The central role in this belongs to the
observer, who should be focused on the systematic monitoring of the phenomenon or process in
order to obtain the most objective knowledge about the researched phenomenon.
On the other hand, content analysis as a research technique has been accepted, today, by
almost all social sciences and humanities, including pedagogy. The importance of content
analysis for pedagogy is a consequence of the fact that education is largely based on verbal
communicative transmission of attitudes, values and norms of a social community. The basic
features that attribute all its definitions to content analysis are: objectivity, systematicity and
generality.
Although this paper is dedicated to the application and possibilities of observation and
analysis of content, their relationship is also considered. The relationship between content
analysis and other research procedures is primarily considered due to the possibility of their
complementary application, which can contribute to overcoming the shortcomings of the
procedures and a more complete study of the subject matter.
Keywords: observation, content analysis, relationship of observation and content
analysis.
3
БИОГРАФИЈА
Моје име је Лазар Милојевић. Рођен сам 27.07.1995. године у Нишу. Пре уписа
Академије васпитачко-медицинских струковних студија у Алексинцу, завршио сам
средњу Прехрамбено-хемијску школу у Нишу. Себе бих описао као комуникативну,
одговорну, педантну особу, која се лако прилагођава радном задатку и колективу.
Још као ученик средње школе био сам заинтересован за позив васпитача, који ми
се допада из више разлога, а пре свега зато што он са собом носи одговорност и чињеницу
да својим радом и поступцима утичемо на дететов развој и одрастање. Стога бих волео да
након завршетка студија добијем прилику да кроз игру и забаву научим децу да буду
срећна и усмеравам их да постану добри људи.
4
САДРЖАЈ
УВОД .........................................................................................................................................6
1. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ИСТРАЖИВАЧКИХ ТЕХНИКА И ИНСТРУМЕНАТА .........8
2. ТЕРМИНОЛОШКО ОДРЕЂЕЊЕ ТЕХНИКЕ ПОСМАТРАЊА .........................................9
2.1. Основни инструменти неструктурисаног посматрања................................................ 12
2.2. Основни инструменти структурисаног посматрања ................................................... 12
3. ПОСМАТРАЊЕ ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ УЧЕШЋА ..................................................... 13
3.1. Подгрупе посматрања са учествовањем ...................................................................... 14
4. ПЛАНИРАЊЕ ПРИМЕНЕ ПОСМАТРАЊА ..................................................................... 15
5. ПОНАШАЊЕ ИСТРАЖИВАЧА НА ТЕРЕНУ.................................................................. 17
6. ПРЕДНОСТИ ТЕХНИКЕ ПОСМАТРАЊА ....................................................................... 18
7. НЕДОСТАЦИ ТЕХНИКЕ ПОСМАТРАЊА ...................................................................... 19
8. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА .......................................................... 19
9. ОБЛИЦИ МЕТОДЕ АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА .................................................................... 23
9.1. Квантитативна анализа садржаја.................................................................................. 24
9.2. Квалитативна анализа садржаја ................................................................................... 25
9.3. Мешовити облик анализе садржаја .............................................................................. 26
10. ОДНОС АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА И ПОСМАТРАЊА ..................................................... 28
ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................ 30
ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................ 33
5
УВОД
Богата педагошка пракса довела је до појаве широке лепезе метода, техника и

инструмената који се користе у истраживању и који нуде низ могућности за унапређивање
рада и истраживања у овој области. Разноврсност у примени метода, техника и
инструмената су специфичности самог педагошког истраживања које захтева примену
великог броја различитих квалитативних и квантитативних метода које ће стимулисати
креативност истраживача и квалитет истраживања. Осим тога, може се извршити и
њихова комбинација како би се омогућила што природнија средина за сазнавање задатог
проблема, али и обезбедио виши ниво сарадње и флексибилности између истраживача и
испитаника.
У оквиру педагошке проблематике, технике и методе обезбеђују перцепцију,
ставове, знања и веровања испитаника о одређеном предмету истраживања, нуде
информацију о врсти и учесталости понашања испитаника, што обогаћује већ постојећа
педагошка сазнања и чини их релевантнијим и применљивијим у пракси, што јесте и
главни циљ педагогије као науке и васпитања као праксе. У томе се и огледа
специфичност, важност и неопходност употребе одговарајућих метода и техника
истраживања.
У педагогији и васпитању пуно је проблема и дилема које треба решити. Један од
таквих јесте и одабир одговарајуће методе, која ће на најбољи и најприроднији начин
довести истраживача до релевантних података. Од метода у педагошким истраживањима
користе се посматрање, анкетирање, скалирање, тестирање, интервјуисање итд. Да би се
посматрала и регистровала одређена појава потребно је израдити, или адаптирати већ
постојеће инструменте да би се неопходни подаци прикупили, на основу којих ће се
интерпретирати закључци на задату тему. Која ће се метода користити за сазнавање
педагошке проблематике, зависи од самог истраживача, његове наклоности према некој
методи, природе предмета истраживања, али и од материјалних и временских могућности
и услова рада.
Метода посматрања једна је од најстаријих и најуниверзалнијих метода које се
примењују у науци. Најстарија је, јер је најдоступнија човеку. Наиме, довољно је
усмерити пажњу на предмет интереса, стрпљиво уочавати све његове детаље, доводити их
6
у везу с другим предметима, или појавама, из ближе или даље околине и на крају
покушати сумирати оно што је уочено. Једном речју, за посматрање довољан је човек и
његова жеља за сазнавањем. Посматрање је и најунивезалнија метода из разлога што је у
основи готово свих наука, било природних, било друштвених. Наравно, употреба му
варира од науке до науке будући да свака наука у складу са својим предметом разрађује
посебне технике посматрања.
Са друге стране, анализу садржаја као истраживачку технику прихватиле су, данас,
скоро све друштвене и хуманистичке науке, укључујући и педагогију. Значај анализе
садржаја за педагогију је последица чињенице да се образовање у великој мери заснива на
вербалном, односно комуникативном преношењу ставова, вредности и норми неке
друштвене заједнице. Основна обележја која анализи садржаја приписују све њене
дефиниције су објективност, систематичност и општост. Другим речима, анализа садржаја
представља технику закључивања које се заснива на систематском и објективном
идентификовању карактеристика датих порука.
У складу са наведеним, у основи овог рада јесте тумачење технике посматрања и
анализе садржаја, указивање на значај прикупљања података овим техникама за
истраживање и науку, као и разматрање односа између наведених техника.
7
1. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ИСТРАЖИВАЧКИХ ТЕХНИКА И ИНСТРУМЕНАТА
У методолошкој литератури често не постоје јасне разлике између метода, техника

и инструмената истраживања. Конкретна линија разграничења често није јасна ни између
истраживачких техника и инструмената. Са правом се може тврдити да су технике и
инструменти два одвојена логичка идентитета, али исто тако исправна су и схватања да су
они међусобно повезани, односно да један из другог произилазе и као такви опстају у
процесу истраживања педагошких феномена. Техника истраживања одређује који ће се Comment [S1]: Ovaj pasus je prepisan od reči do
reči iz knjige Horizonti istraživanja u obrazovanju
инструмент користити у прикупљању података и информација, док и један и други зависе Knežević Florić i Ninković, strana 131
од изабраног истраживачког проблема и циљева који се намеравају постићи (Баковљев,

1997).
Истраживачке технике и инструменте у истраживању феномена образовања и
васпитања не би требало сматрати свемоћним и непогрешивим у долажењу до научних
сазнања. Не би требало, такође, ни преферирати један или други поступак у прикупљању
чињеница и података, јер се то може означити као методолошко претеривање. Оно што Comment [S2]: Ovaj pasus je prepisan od reči do
треба имати на уму јесте да свака методолошка техника и инструмент има своје предности Knežević Florić i Ninković, strana 131
и ограничења и при њиховом избору треба водити рачуна о томе да одабране технике буду
у складу са одабраним проблемом истраживања (Мужић, 1968).
У методолошкој литератури постоје различите класификације истраживачких
техника и инструмената, али се дошло до сазнања да је међу њима тешко успоставити
јасну и прецизну границу, те би стога требало сваку класификацију поступака и
инструмената сматрати условном. Упркос томе, класификације поступака у методолошкој
литератури су још увек присутне. Тако, на пример, имамо следећу класификацију
истраживачких техника: посматрање, интервјуисање, анкетирање, анализа садржаја,
тестирање, скалирање, социометријски поступак (Певић, 2009). Избор техника за
истраживање, како смо већ истакли, зависи од његове адекватности изабраном
истраживачком проблему. То значи да је једна техника адекватна за један истраживачки
проблем, за једну истраживачку ситуацију, али не мора бити адекватна за други
истраживачки проблем и за другу истраживачку ситуацију. Бројни фактори утичу да се
истраживач определи за једну или другу истраживачку технику или њихову комбинацију.
Кључни фактор је сам истраживачки проблем, оквири који су постављени истраживачу,
8
при чему делују и други фактори као што су, на пример, лични афинитети истраживача,
расположиво време, расположива материјална средства за истраживање итд (Суботић,
2009). Comment [S3]: Ovaj pasus je prepisan od reči do
У методолошкој литератури и инструменти истраживања се различито одређују. Из Knežević Florić i Ninković, strana 132. Dve reference
u tekstu: Певић, 2009 и Суботић, 2009 dodate su
различитих одређења и њиховог различитог сагледавања произилази и различитост у proizvoljno da bi se zamaskiralo plagiranje!
њиховом коришћењу. У педагошком истраживању могу се примењивати више врста

инструмената или читаве батерије инструмената. Ако примењујемо више инструмената, а
њихова је подударност велика, то доприноси ваљаности истраживања (Баковљев, 1997). Comment [S4]: Ovaj pasus je prepisan od reči do
Сходно наведеном, можемо закључити да се унутар једне истраживачке методе Knežević Florić i Ninković, strana 132-133. Referenca
Bakovljev, 1997, je ubačena proizvoljno da bi se
примењују различити поступци, или технике истраживачког рада. Технике омогућавају да maskiralo plagiranje!
се организовано, систематски и плански дође до постављеног циља, а како свако научно

истраживање мора да почива на објективно утврђеним чињеницама, то значи да у оквиру
сваке истраживачке технике мора да постоје одговарајући истраживачки инструменти,
којима се долази до неопходних чињеница (Певић, 2009). Comment [S5]: Ovaj pasus je prepisan od reči do
Knežević Florić i Ninković, strana 132-133. U odnosu
na original je izbačeno par reči, konkretno reč
„Dakle“ i „taj „alat“ služi identifikaciji, prikupljanju i
merenju tih činjenica“
Referenca Pević, 2009, je ubačena proizvoljno da bi
se maskiralo plagiranje!
2. ТЕРМИНОЛОШКО ОДРЕЂЕЊЕ ТЕХНИКЕ ПОСМАТРАЊА
Један од најважнијих извора сазнања, и то не само у науци, јесте посматрање. У

свакодневном животу људи посматрају свет око себе, уочавају и прате разна збивања и
тако долазе до података који су им потребни да би своје поступке ускладили са оним што
се дешава око њих. Техника посматрања која се користи у научним истраживањима је
само савршенији облик тог свакодневног, тзв. обичног посматрања. Њена усавршеност се
огледа у томе што научно посматрање полази од одређеног циља који може бити
релативно уопштен или прецизно одређен, што се ослања на одређени план посматрања, и
што редовно користи неки од начина систематског регистровања уоченог приликом
посматрања (Хавелка и сар., 2004). Comment [S6]: Ovaj pasus je prepisan od reči do
Основни предмети посматрања могу бити: спољни предмети и појаве које Knežević Florić i Ninković, strana 140, čak je i
referenca preuzeta!!!!
независни посматрачи могу опазити на сличан или идентичан начин – за овај предмет се
везује појам посматрања у ужем смислу; посматрач може бити сам себи предмет
9
посматрања – то је самопосматрање (интроспекција) и спада у шире схваћено посматрање
(Миљевић, 2007: 223). Предмет посматрања могу бити све појаве чије се спољашње Comment [S7]: Prepisano od reči do reči iz
materijala „Posmatranje i vrste posmatranja“, sa
манифестације могу чулно опажати. adrese:
https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=
Посматрање је, дакле непосредно чулно опажање, начин прикупљања података. s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKE
wjXgZCc0N71AhV7RPEDHdnpCCYQFnoECAUQAQ&u
Оно се примењује као вид провере хипотезе, тако што се појава опажа и описује, а да се rl=https%3A%2F%2Fpfk.edu.ba%2Fv2%2Fen%2Fstu
dij%2Fi-ciklus-dodiplomski-
studij%2Fdownload%2F9938_b5fe703715e15abaca
тим посматрањем не утиче на спонтани ток те појаве у систему, који се посматра у 91570c4a7c4d6c&usg=AOvVaw2Nx0kw5SYOweOFY
BosffAg
природним условима. При научном посматрању појаве дозвољено је и снимање појаве, Ako je doslovni citat trebalo je da ide pod navodnike
које касније може да објективизује ситуацију (Мужић, 1982). Comment [S8]: Prepisano od reči do reči iz
knjige: Metode naučnog rada, Belić i Cincović, strana
Посматрању су доступне спољашње појаве у виду понашања, реакција и 69, referenca je stavljena tek onako....
карактеристика разноврсних педагошких појава. Према битним карактеристикама и

начинима испољавања ових појава у настави и васпитно-образовном раду, посматрање
може да буде усмерено на три основна подручја: на манифестације вештина, способности
и реакција учесника наставног рада и живота у школи; на начин примене појединих
облика, поступака и средстава наставног рада и живота у школи и на ефекте који се њиме
постижу; на карактеристике образовних објеката и опреме у њима, којима се манифестује
њихова наставна и васпитно-образовна функционалност (Певић, 2009). Comment [S9]: Ovaj pasus je prepisan od reči do
Дакле, треба пратити и посматрати оне појаве које су доступне чулима Knežević Florić i Ninković, strana 140, referenca je
navedena proizvoljno samo da izgleda da su
истраживача. Ову технику треба примењивати када су очигледне њене предности у односу poštovana pravila...
на остале, односно треба је комбиновати са методама и техникама које су подобне за

одређену тему или фазу истраживања. Ово посматрање треба планирати и плански
остваривати јер случајно, непланирано посматрање, нема већу научну вредност (Круљ и
сар., 2003).
Посматрање се може извршити у неколико корака, при чему основу чини
системско записивање података и њихово класификовање. Поред овога, треба дефинисати
и начин успостављања контакта са средином и ситуацијом у којој ће посматрање бити
изведено. Истраживање подразумева претходну селекцију и обуку посматрача.
Истраживач обично бележи и своје коментаре, тако да сагледава свој сазнајни пут и
грешке на њему. Овакво, вишефазно посматрање има већу вредност од кратког, Comment [S10]: Prepisano od reči do reči iz
knjige: Metode naučnog rada, Belić i Cincović, strana
једностраног посматрања. У току посматрања истраживач се прилагођава условима, али 70... Jedino je reč „mora“ iz originala prepravljena u
„može“
никада не губи из вида основни циљ истраживања. Они које посматрамо, никако не смеју
10
знати да су предмет проучавања, јер би то утицало на измену понашања, што не даје праве
резултате (Круљ и сар., 2003).
Постоје различите варијанте технике посматрања. У односу на дужину периода
посматрања оно може да буде дуготрајно, краткотрајно и периодично.
 Дуготрајно посматрање примењује се код појава за које се претпоставља да се
могу различито испољавати у истим или различитим ситуацијама.
 Краткотрајно посматрање је целисходно за уочавање фрагментарних појава чије
су карактеристике стандардне у истим или различитим ситуацијама (на пример –
посматрање карактеристика понашања ученика за време рада на писменом задатку,
за време учења прозног или поетског текста итд.).
 Периодично посматрање се примењује када је намера утврђивање фреквенције
испољавања одређене појаве (на пример – фреквенције активности ученика на часу,
фреквенције примене истог поступка, средства, облика рада, фреквенције сарадње,
агресивности или пасивности ученика, итд.) (Кнежевић Флорић и Нинковић, 2012:
144).
Према степену структурисаности, научно посматрање се класификује на
структурисано (стандардизовано) и неструктурисано (нестандардизовано) посматрање.
Ако су циљ и план посматрања, као и начин регистровања уоченог само назначени, ради
се о неструктурисаном посматрању. У том случају, циљ истраживача је експлорација,
разумевање природе одређеног феномена. Пре започињања посматрања, истраживач има
одређене идеје шта би могло бити важно, али још увек не зна тачно шта ће посматрати; он
дозвољава да ситуација коју посматра утиче на њега. При усмеравању неструктурисаног
посматрања полази се од следећих питања: Ко учествује у ситуацији посматрања?, Шта се
догађа?; Шта се говори и ко говори, односно ко говори а ко слуша?; Где се догађај
одвија?; Када се догађај одвија?; Колико дуго се догађај одвија? (Кнежевић Флорић и
Нинковић, 2012: 144).
11
2.1. Основни инструменти неструктурисаног посматрања
Основни инструмент неструктурисаног посматрања су теренске белешке. Теренске

белешке се пишу у првом лицу, субјективног су карактера и садрже велики број детаља.
Теренске белешке обично укључују описе вербалне и невербалне интеракције, време
појаве, трајање догађаја, запажања истраживача о процесу посматрања. Ако за то постоји
могућност, пожељно је вођење теренских белешки допунити снимањем посматраног
понашања. Употреба техничких уређаја (фотоапарата, камере, касетофона, диктафона и
др.) у евидентирању педагошких појава доприноси објективности и омогућава вишекратну
анализу снимљених појава (Круљ и сар., 2003). Comment [S11]: Ovaj pasus je prepisan od reči
do reči iz knjige Horizonti istraživanja u obrazovanju
Поред теренских белешки, уобичајено је да се у неструктурисаном посматрању Knežević Florić i Ninković, strana 145, referenca je
користе анегдотске белешке које садрже опис понашања учесника у одређеној ситуацији poštovana pravila...
(гестова, покрета, поступака, говора, мимике лица итд.) на посебно припремљеним

цедуљама. Белешке могу обухватати све или само одређене аспекте понашања. Ове
белешке помажу бољем разумевању понашања испитаника. Само посматрање форми
понашања учесника, без вођења бележака, не омогућује успешну анализу понашања. У
свести посматрача могу да се јаве један или неколико утисака, а да се запоставе други,
можда исто толико значајни утисци за валидно разумевање посматраног. По правилу,
анегдотске белешке треба да буду кратке и да притом прецизно описују одређену
ситуацију. У њима сме да буде места за коментаре, али се они морају јасно разграничити
од уочених чињеница. Тек када се прикупи довољан број цедуља, може се приступити
анализи бележака и доношењу одговарајућих закључака (Круљ и сар., 2003). Comment [S12]: Ovaj pasus je prepisan od reči
Knežević Florić i Ninković, strana 145, referenca je
poštovana pravila...
2.2. Основни инструменти структурисаног посматрања
Када су циљ, план и начин регистровања у посматрању прецизно одређени и

дефинисани, ради се о структурисаном или стандардизованом посматрању. Овој врсти
посматрања својствено је узорковање времена и педагошких ситуација. Узорковање
времена представља бирање временских периода када ће бити обављено посматрање.
Приликом узорковања времена обично се примењују нацрти простог случајног и
12
систематског узорковања. Под узорковањем педагошких ситуација се подразумева
доношење одлуке о томе у којим условима ће се реализовати посматрање. На пример,
посматрање вршњачких односа може бити реализовано у ваннаставним активностима
(узорковање ситуација) и то у њиховом централном делу (узорковање времена) (Кнежевић
Флорић и Нинковић, 2012). Comment [S13]: Ovaj pasus je prepisan od reči
Основни инструменти структурисаног посматрања су протоколи (листе) Knežević Florić i Ninković, strana 145, referenca je
ispravna, ali tekst nije stavljen pod navodnike, dakle
посматрања и чек листе. Протоколи посматрања могу да се користе у најразличитијим reč je o plagiranju...
ситуацијама и у разне сврхе. Њима могу да се региструју карактеристични моменти

наставног процеса, реакције ученика у одређеним ситуацијама, начин испољавања
одређених активности и сл. Ова врста истраживачких инструмената обично садржи
основне идентификационе податке као што су: посматрач, локација, време, датум и сл.
Уобичајено је да након тога следи део предвиђен за прикупљање података, обично у
облику табеле која је подељена на јединице анализе (категорије) и временске интервале.
На пример, ако је предмет посматрања насилно понашање детета у школском дворишту, у
протокол ће као јединице анализе бити укључени критични догађаји који се тичу насилног
понашања детета (Кнежевић Флорић и Нинковић, 2012). Comment [S14]: Ovaj pasus je prepisan skoro
od reči do reči iz knjige Horizonti istraživanja u
Чек-листе се користе када је могуће унапред предвидети облике испољавања obrazovanju Knežević Florić i Ninković, strana 146,
referenca je ispravna, ali tekst nije stavljen pod
одређених активности или појава. Њима се дефинишу могуће форме понашања ученика, navodnike, dakle reč je o plagiranju... Jedino je reč
„učenika“ iz originalnog teksta zamenjna rečju
наставника и других учесника у образовном процесу. Суштински, чек листа је сет тврдњи „deteta“
уз које су понуђени одговори „да“ и „не“. Чек листама се утврђује присуство или одсуство
неке педагошке појаве (феномена) или њених каракеристика. Заокруживањем одређеног
одговора, истраживач констатује да ли је неко обележје посматраног феномена присутно
(Круљ и сар., 2003). Comment [S15]: Ovaj pasus je prepisan od reči
Knežević Florić i Ninković, strana 145, referenca je
poštovana pravila...
3. ПОСМАТРАЊЕ ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ УЧЕШЋА
Критеријум учешћа је прилично неодређен критеријум. Наиме, учешће у неком

процесу подразумева нужно одређени степен активности у остваривању појаве. Према
томе, то није просто присуствовање појави – процесу без улоге и места у њој. Стога је
13
неопходно направити следећу класификацију: посматрање са учествовањем; посматрање
са присуствовањем и посматрање без присуствовања (Миљевић, 2007: 226). Comment [S16]: Ovaj tekst prepisan je iz
materijala pod nazivom „Posmatranje i vrste
Према овој класификацији посматрање са учествовањем подразумевало би само posmatranja“ sa adrese:
она посматрања у којима посматрач има одређену улогу у остваривању процеса; s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKE
посматрање са присуствовањем било би оно у којем посматрач нема никакву улогу у rl=https%3A%2F%2Fpfk.edu.ba%2Fv2%2Fen%2Fstu
процесу, али је непосредно присутан збивањима, активностима – у које није укључен; 91570c4a7c4d6c&usg=AOvVaw2Nx0kw5SYOweOFY
BosffAg
посматрање без присуствовања подразумева посматрање у коме је опажање обављало Referenca je stavljena proizvoljno, ili je trebalo da
ide pod navodnike...
неко друго лице или одговарајући инструмент, а да посматрач непосредно чулну везу са
појавом уопште није успоставио (Миљевић, 2007). Comment [S17]: Ovaj tekst prepisan je iz
posmatranja“ sa adrese:
s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKE
rl=https%3A%2F%2Fpfk.edu.ba%2Fv2%2Fen%2Fstu
3.1. Подгрупе посматрања са учествовањем dij%2Fi-ciklus-dodiplomski-
91570c4a7c4d6c&usg=AOvVaw2Nx0kw5SYOweOFY
BosffAg
Посматрање са учествовањем се дели у пет подгрупа: Referenca je stavljena proizvoljno, ili je trebalo da
ide pod navodnike...
1) Потпун учесник је тип посматрања у које се, по правилу у посматраној групи не зна
да је изложена посматрању, нити јој је познато ко од њених чланова, поред редовне
улоге у групи, врши у улогу посматрача. Овај тип посматрања је врло ефикасан за
прикупљање истинитих података о понашање групе, а када се ради о затвореним
групама и једино могућ. Међутим, овај начин изазива одређене дилеме етичке
природе: да ли је дозвољено вршити научно истраживање над субјектима који за то
нису дали своју сагласност. Ова дилема се отклања ако се пође од виталних
интереса и потреба као од критеријума на основу кога се опредељујемо. Постоји
став да се та дилема у одређеним случајевима, може решавати накнадним
обавештењем и сагласношћу;
2) Учесник – посматрач – члан је посматране групе, у њој обавља своју редовну
улогу, али са знањем групе, преузима и улогу посматрача. У његовом редовном
раду преовлађује његова редовна, односно радна улога.
3) Посматрач –ученик, је по својој улози и положају у свему исти са учесником
посматрачем, осим што је он слободнији у кретању и код њега превладава улога
посматрача;
14
4) Чист посматрач – по правилу, није члан групе, нема у њој сталну (на пример,
радну) улогу, већ је присутан, по правилу пасиван, учесник у збивањима са
искључивим задатком да обави посматрање. Посматрана група је информисања о
његовој улози.
5) Научни посматрач – посматрана средина је прихватила и рад посматрача у улози
истраживача, те он нема никакве задатке осим да комуницира са средином и
обавља посао посматрача (Миљевић, 2007: 226). Comment [S18]: Ovaj tekst prepisan je iz
Предности овог типа посматрања са учествовањем су у томе што је могуће доћи до posmatranja“ sa adrese:
аутентичних, веродостојних и исцрпних података о збивањима у групи, до којих је знатно s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKE
теже доћи лицима изван групе. Међутим, постоје опасности од пристрасности посматрача rl=https%3A%2F%2Fpfk.edu.ba%2Fv2%2Fen%2Fstu
због интересне повезаности са групом, те је потребно предузети мере с циљем 91570c4a7c4d6c&usg=AOvVaw2Nx0kw5SYOweOFY
BosffAg
обезбеђивања објективности посматрача (развијање инструментарија и поступака, обуку Referenca je stavljena proizvoljno, ili je trebalo da
ide pod navodnike pošto je doslovno preuzeto!!!
посматрача и строгу контролу рада посматрача) (Миљевић, 2007: 226). Иако је истина да
посматрање са учествовањем даје богатије, садржајно потпуније и животније податке, Comment [S19]: Ovaj tekst prepisan je iz
основна предност посматрања без учествовања није у већој количини времена posmatranja“ sa adrese:
расположивог за бележење, него у могућности свестранијег сагледавања посматранога. wjXgZCc0N71AhV7RPEDHdnpCCYQFnoECAUQAQ&u
BosffAg
Referenca je stavljena proizvoljno, ili je trebalo da
ide pod navodnike pošto je doslovno preuzeto!!!
4. ПЛАНИРАЊЕ ПРИМЕНЕ ПОСМАТРАЊА
План посматрања подразумева одређивање места посматрача, једног или више њих,
у проучаваној организацији, заједници, групи или догађају (Вучинић Нешковић, 2013:
114).
Почетни проблеми при планирању примене посматрања као основног поступка за
прикупљање података у истраживању укључују одређивање циља, теоријску разраду
истраживања (која, подразумева се, обухвата одређивање предмета посматрања, као и
кључних појмова и претпоставки и њиховог међусобног односа) и прикупљање почетне
евиденције из других извора података која може да послужи за успешно планирање
истраживања претежно заснованог на посматрању као на непосредном чулном опажању.
Потом следи операционална разрада, уз решавање техничких и организационих питања.
15
Планирање свакако треба да укључи и претходну припрему анализе прикупљених
Comment [S20]: Prepisano od reči do reči iz
teksta: Planiranje primene metoda posmatranja u
података. У случају емпиријских истраживања уопште, а при примени посматрања društvenim naukama, Ilić, V., sa adrese
https://www.readcube.com/articles/10.21301%2Fe
посебно, део планирања, осим уколико се не ради о посматрању у лабораторијским ap.v10i2.1
условима, обавља се у току самог прикупљања података. До овога ређе долази због Comment [S21]: Prepisano od reči do reči iz
промењених услова на терену, а чешће услед примене секвенцијалне анализе или društvenim naukama, Ilić, V., sa adrese
утемељене теорије (Вучинић Нешковић, 2013). ap.v10i2.1
Unete su neznatne izmene u odnosu na originalni
pasus koji glasi:
Теоријско усмеравање израде плана посматрања праћено је указивањем на Teorijsko usmeravanje izrade plana posmatranja
praćeno je ukazivanjem na
различите врсте или начине прикупљања података који посматрање допуњују, али који, različite vrste ili načine prikupljanja podataka koji
posmatranje dopunjuju, ali
такође, потпомажу његово планирање. Denzin у овом смислу разликује четири аспекта koji, takođe, potpomažu njegovo planiranje. N. K.
Denzin u ovom smislu razlikuje
триангулације: употребу различитих извора података, триангулацију истраживача četiri aspekta triangulacije: upotrebu različitih izvora
podataka, triangulaciju
(планирање коришћења већег броја посматрача и евалуатора), теоријску триангулацију istraživača (planiranje korišćenja većeg broja
posmatrača i evaluatora),
(примену више теоријских перспектива) и методолошку триангулацију (ослањање на више teorijsku triangulaciju (primenu više teorijskih
perspektiva) i metodološku triangulaciju
поступака уз посматрање) (Denzin, 1978, према: Илић, 2015: 289). (oslanjanje na više postupaka uz posmatranje)
(Denzin 1978).
Katz је давно детаљно разрадио план обављања разговора при планирању Comment [S22]: Prepisano od reči do reči iz
посматрања на терену. Према његовим речима, „постоји један број практичних процедура društvenim naukama, Ilić, V., sa adrese
које се могу следити, мада њихова употребљивост варира од једног до другог ap.v10i2.1
Referenca jeste navedsena ali nije sve stavqeno pod
истраживања. Следеће процедуре ваља имати у виду када теренски истраживачи иду у navodnike!!!
Unete su neznatne izmene u odnosu na originalni
pasus koji glasi:
заједницу, групу или индустријски погон да изведу емпиријски део истраживања: не треба D. Katz je davno detaljno razradio plan obavljanja
razgovora pri planiranju
ограничите контакте на узан сегмент информаната. Људи су врло ограничени у погледу posmatranja na terenu. Prema njegovim rečima,
„postoji jedan broj praktičnih
своје обавештености на своје дневне социјалне улоге“ (Katz, 1953: 68–69, према: Илић, procedura koje se mogu slediti, mada njihova
upotrebljivost varira od jednog
2015: 296). Даље, Katz саветује да треба користити информанте који имају широк обим do drugog istraživanja. Sledeće procedure valja imati
u vidu kada terenski istraživači
контаката; треба лоцирати и консултовати и неформалне и формалне вође, при чему idu u zajednicu, grupu ili industrijski pogon da
izvedu empirijski deo
обично није сувише тешко лоцирати неформалне вође ако истраживач може да проведе istraživanja: ne treba ograničite kontakte na uzan
segment informanata. Ljudi su
vrlo ograničeni u pogledu svoje obaveštenosti na
довољно времена у проучаваној заједници. Дакле, Katz сматра да је неопходно овако svoje dnevne socijalne uloge“
(Katz 1953, 68–69). Dalje, Katz savetuje: treba
добијена обавештења проверавати кроз властито непосредно посматрање, за које треба koristiti informante koji imaju
širok obim kontakata; treba locirati i konsultovati i
одвојити колико год је могуће времена (Илић, 2015). neformalne i formalne vođe,
pri čemu obično nije suviše teško locirati neformalne
vođe ako istraživač može
da provede dovoljno vremena u proučavanoj
zajednici; često istaknuti pripadnici
rivalske grupe mogu da lako identifikuju neformalne
vođe oprečne frakcije;
diskrepancije u procenama različitih informanata
treba koristiti kao osnovu
za dalje istraživanje; informacije dobijene od
respondenata treba procenjivati
u odnosu prema njihovoj društvenoj ulozi i položaju,
prema njihovoj grupnoj ...
16
5. ПОНАШАЊЕ ИСТРАЖИВАЧА НА ТЕРЕНУ
Теренски истраживач је методолошки прагматиста, сналажљив, обдарен појединац

који има ингениозност и способност да мисли својом главом док је на терену (Neuman,
2006: 383, према: Илић, 2015: 296). Comment [S23]: Prepisano od reči do reči uz
brisawe jedne reference iz originala... nije stavljeno
Најтеже за истраживача у току посматрања је што за време боравка на терену мора pod navodnike!!!
заборавити на своје жеље и потребе, или барем покушати да их сведе на минимум.

Истраживач који долази у одређену групу људи која је упозната с том његовом
функцијом, дужан је да да објашњење о свом раду. Објашњење треба бити кратко и
једноставно, али би истраживач морао оставити утисак да је спреман говорити и о
детаљима свог рада, уколико то неког од чланова посматране групе занима. Исто тако,
објашњење мора покривати све активности којима се истраживач у току свог боравка на
терену бави. Најбоља су она објашњења која само делимично садрже истину о
истраживању (Тadej, 1983).
Значи да је први задатак истраживача у посматрачком раду на терену да покуша да
се допадне људима које посматра. То ни у ком случају не значи да се посматрач мора
потпуно идентификовати са њима. Наиме, истраживач се мора допасти групи и мора
пробудити њеновповерење. Све остало само су нијансе. На почетку истраживач мора
покушати да процени људе и да одреди систем њихових вредности. Како ће своје знање
употребити зависи од његове сналажљивости. Управо је то разлог због којег истраживач
треба да поседује одређену интуитивност. Далеко, далеко је важнија особина истраживача
и његова сналажљивост на терену, од теоријског знања које он може поседовати. Тек када
се стекне неко теренско искуство и кад се из тог искристализују одређени ставови према
тој врсти истраживачког рада, препоручљиво је темељније завирити у теорију. Наиме,
када створимо став о теренском раду тада се можемо и критички постављати према
теорији, односно теоријама. Тада можемо проценити ваљаност теорије и њену
применљивост на истраживање. У супротном може нам се догодити да једноставно
прихватимо сервирано. Некритичко прихватање неке теорије знатно сужује начин и круг
гледања истраживача, а то уједно утиче и на највећи недостатак технике поматрања, а то
је субјективност (Тadej, 1983).
17
6. ПРЕДНОСТИ ТЕХНИКЕ ПОСМАТРАЊА
Предности технике посматрања су у могућностима опажања и коришћења

индикатора, који се по правилу, не користе у испитивању, а ни у примени анализе
садржаја. Могуће је описивати понашање целе групе или читавог система одређеног
сегмента, чиме се може, у одређеним околностима, стећи тачније сазнање о стварном
значењу одређених поступака и других видова понашања (Мужић, 1982). Comment [S24]: Prepisano od reči do reči iz
materijala „Posmatranje i vrste posmatranja“, sa
Предности технике посматрања су у могућностима опажања и коришћења adrese:
индикатора који се по правилу не користе у испитивању, а ни у примени анализе садржаја. s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKE
Могуће је описивати понашање целе групе или читавог система одређеног сегмента чиме rl=https%3A%2F%2Fpfk.edu.ba%2Fv2%2Fen%2Fstu
се може у одређеним околностима, стиче сазнање о стварном значењу одређених 91570c4a7c4d6c&usg=AOvVaw2Nx0kw5SYOweOFY
BosffAg
поступака и других видова понашања (Миљевић, 2007). Ако се посматрање обавља кроз
Ako je doslovni citat trebalo je da ide pod navodnike
дужи период и посебно, ако је посматрању изложен довољно велики број одговарајућих
Comment [S25]: Ivde se ponovo javqa isti pasus
субјеката и процеса тада је могуће стећи сазнање о развоју и континуитету односно kao predhodno, jasno je da je prepisano iz
materijala materijala „Posmatranje i vrste
осцилацијама активности. Ако у дужем временском периоду од неколико година вршимо posmatranja“, sa adrese:
перманентно или циклично поновљено посматрање истих субјеката у различитим wjXgZCc0N71AhV7RPEDHdnpCCYQFnoECAUQAQ&u
акцијама и различитим фазама тих акција, скупљени подаци могу бити веома поуздани и dij%2Fi-ciklus-dodiplomski-
могу да представљају одговарајућу основу за прогностику. 91570c4a7c4d6c&usg=AOvVaw2Nx0kw5SYOweOFY
BosffAg
Техника посматрања је погодна јер истраживачу пружа могућност непосредног I da su reference stavljane proizvoljno da se
zamaskira pplagiranje!!!
прикупљања података. Истраживачу се пружа прилика да опажа оно што се догађа на Comment [S26]: I ovaj deo je uz neznatne
izmene preuzet iz materijala „Posmatranje i vrste
лицу места на основу чега он може закључивати о феноменолошкој сложености понашања posmatranja“, sa adrese:
учесника у истраживању. Њиховим регистровањем добија се релевантан емпиријски s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKE
материјал на коме се могу засновати многи реални и исцрпни закључци. Посматрање је, у rl=https%3A%2F%2Fpfk.edu.ba%2Fv2%2Fen%2Fstu
ствари, једини истраживачки поступак којим се директно, најнепосредније, прикупљају studij%2Fdownload%2F9938_b5fe703715e15abaca
научне педагошке чињенице. Посредством осталих поступака долази се до чињеница, BosffAg
махом посредно, преко вербалних или писмених изјава којим испитаници исказују своје Ako je doslovni citat trebalo je da ide pod navodnike
мисли, осећања, интересе, ставове, или дају одговарајуће податке о траженим

чињеницама. Друга значајна предност посматрања је могућност захватања природног
контекста проучаване појаве; могућност прикупљања података о ситуационим
одредницама одређеног понашања (Кнежевић Флорић и Нинковић, 2012). Comment [S27]: Prepisano iz kwige Horiszonti
istraživanja u obrazovanju Knežević Florić i
Ninković, 2012, strana 147, uz neznatne izmene u po
kojoj reči u pojedinim rečenicama!!!
18
7. НЕДОСТАЦИ ТЕХНИКЕ ПОСМАТРАЊА
Истраживачка техника посматрања је често критикована као субјективна и

непоуздана. Заиста, различити фактори могу угрозити ваљаност и поузданост посматрања,
а два најзначајнија су реактивност испитаника и пристрасност посматрача. Само
присуство посматрача утиче на понашање особа. Реактивност испитаника представља
промене у понашању испитаника које су узроковане свешћу о процесу посматрања.
Другим речима, свест да су посматрани утиче на испитанике да се понашају неприродно и
извештачено. Неоптрузивно посматрање у којем учесници не знају (или само неки од њих
знају) да су посматрани може ублажити или спречити јављање реактивности испитаника.
Када прикривено посматрање није оствариво, реактивност испитаника може бити
редукована честим појављивањима истраживача у истраживаној ситуацији, чиме долази
до десензитације и хабитуације испитаника. Продуженим боравком на терену, истраживач
може испитанике навићи на своје присуство и ублажити њихову реактивност. Comment [S28]: Prepisano iz kwige Horiszonti
Пристрасност посматрача може довести до нетачних закључака о посматраном феномену. Ninković, 2012, strana 147,
Наиме, неминовно је да посматрач има одређена очекивања, па чак и предубеђења како

треба да се понашају испитаници и та очекивања представљају „оквир“ кроз који он
посматра (Tadej, 1983). Посебна врста пристраности је хало ефекат, када посматрач Comment [S29]: Prepisano iz kwige Horiszonti
оцењује целокупна понашања особе на темељу првог утиска. Узимајући у обзир наведене Ninković, 2012, strana 147, referenca u tekstu je
stavljena proizvoljno!!!
потешкоће, јасно је зашто се начини осигуравања ваљаности и поузданости посматрања
тичу управо посматрача. Ваљано и поуздано посматрање је засновано на квалитетној
свесности посматрача која се може стећи и развијати вежбањем и праксом. Такође, ваљано
посматрање истраживач не може да обави сам, неопходни су му други људи који ће му
пружати подршку (Кнежевић Флорић и Нинковић, 2012).
Comment [S30]: Prepisano iz kwige Horiszonti
Ninković, 2012, strana 147
8. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА
У делу о фундаменталним (теоријским) и историјско-педагошким истраживањима,

истакнуто је да је основна метода ових истраживања, метода теоријске анализе, чија је,
опет, основна истраживачка техника за прикупљање чињеница анализа садржаја.
19
Међутим, техника анализе садржаја и њени инструменти не везују се само за наведена
педагошка истраживања; она је веома широко присутна у свим врстама педагошких
истраживања, тако да је неки методолози сматрају методом, а не техником истраживања
(Riffe et al, 2005). Comment [S31]: Prepisano iz kwige Horiszonti
Анализу садржаја као истраживачку технику прихватиле су, данас, скоро све Ninković, 2012, strana 149, bizarno je što je
kandidat prepisao ovakvu rečlenicu iz knjige a u
njegovom radu nema dela o о фундаменталним
друштвене и хуманистичке науке, укључујући и педагогију. Значај анализе садржаја за (теоријским) и историјско-педагошким
истраживањима?!!! Referenca u tekstu je navedena
педагогију је последица чињенице да се образовање у великој мери заснива на вербалном proizvoljno da bi se zamaskiralo plagiranje!!!
(комуникативном) преношењу ставова, вредности и норми неке друштвене заједнице Comment [S32]: Prepisano iz kwige Horiszonti
(Plačko, 1990). Ninković, 2012, strana 149
Основна обележја која анализи садржаја приписују све њене дефиниције су

објективност, систематичност и општост (Milas, 2005). Објективност подразумева
независност резултата од истраживача који их је добио. Остварење објективности почива
на слеђењу јасно дефинисаних процедура анализе садржаја, које ће сваком истраживачу
омогућити да, проучавањем истог материјала, дође до сличних закључака.
Систематичност се односи на примену јасних критеријума према којима се делови
садржаја укључују или искључују из анализе. При томе, истраживач не сме бити
селективан, настојећи да докаже властитите претпоставке. Под општошћу се подразумева
да добијени налази морају имати шири теоријски смисао. Поред наведених
карактеристика, анализу садржаја карактерише невршење притиска на испитанике
приликом прикупљања података. Comment [S33]: Prepisano iz kwige Horiszonti
Анализа садржаја представља технику закључивања које се заснива на Ninković, 2012, strana 149
систематском и објективном идентификовању карактеристика датих порука (Фајгељ,

2010). Један од кључних појмова у овом одређењу је порука. У начелу, анализа садржаја
се бави анализом порука, без обзира на то шта је медијум поруке. Поруке се налазе у
разноврсним изворима или материјалима који се условно деле у три категорије:
текстуални (документи), иконички (фотографије, снимци, ТВ записи, филмови, цртеж), и
звуковни. Comment [S34]: Prepisano iz kwige Horiszonti
У методолошкој литератури не постоји јединствена дефиниција анализе садржаја, Ninković, 2012, strana 149-150
што је и разумљиво с обзиром на различите циљеве и облике у којима се употребљава.

Одсуство сагласности по питању дефинисања поступка одређено је и његовом применом у
различитим научним дисциплинама, као и развојем самог поступка и врстама искуствене
20
грађе на коју се примењује. „Тренутно њен оригинални назив, анализа садржаја, маскира
шароликост идеја, приступа и примена” (Fajgelj, 2010: 405). Comment [S35]: Prepisano od reči do reči iz
knjige: Analiza sadržaja u sociologiji, Ž. Manić, strana
Начином дефинисања је условљено схватање особина поступка, као и могућности 16...
његове примене, па ћемо указати на најзначајнија одређења ове методе. Упркос разликама
у схватању метода, присутна је сагласност на најопштијој равни да анализа садржаја
представља најпогодније, али не и једино, средство за проучавање различитих облика
друштвене комуникације, коју Милић назива друштвеним општењем (Милић, 1996). Comment [S36]: Prepisano od reči do reči iz
Пре анализирања постојећих дефиниција поступка, треба указати на саставне 16...
делове друштвене комуникације. „Анализа садржаја комуникације има веома широко

значење, зато што се било које човеково испољавање на неки начин може третирати као
садржај комуникације, а тај садржај се онда може анализирати на много различитих
начина, што се у пракси и среће” (Хавелка и сар., 2004: 239). Да би било јасно шта се
настоји постићи употребом анализе садржаја, неопходно је назначити и описати основне
елементе друштвене комуникације. Она представља нужан саставни део сваког друштва,
који се јавља у разноврсним облицима и неодвојив је од различитих облика делатности
које се у њему обављају. Услед тога је анализирање комуникације неопходно да би се
друштво могло потпуније проучити. Comment [S37]: Prepisano od reči do reči iz
„Комуникација се може одредити као процес у коме неки појединац или 16...
институција настоји да пренесе неку, поруку (преко одређених техничких средстава) до

одређене групе људи с намером да изазове одређене ефекте у њиховом веровању,
ставовима и понашању” (Шушњић, 1973: 249). Иако Шушњић преношење поруке своди
на употребу техничких средстава, она нису нужна у процесу комуникације, која се може
одвијати и вербално. Comment [S38]: Prepisano od reči do reči iz
Berelson је након разматрања постојећих дао прву прецизнију дефиницију метода 18... jedino je izbrisana reč Đuro!
анализе садржаја. “Анализа садржаја је истраживачка техника за објективан, систематски

и квантитативан опис манифестног садржаја комуникације” (Berelson, 1959: 2).
Објективност за Берелсона значи стварање прецизних категорија анализе, које би други
истраживачи могли применити на исти садржај и добити исте налазе. Основни приговор Comment [S39]: Prepisano od reči do reči iz
који се може упутити Берелсоновој дефиницији је да није социолошки довољно одређена. 27...
“Она не указује ни на какве друштвене оквире у којима настају и од којих зависе разни
облици општења, што значи да дефиниција није довољно специфична за анализу садржаја
21
као социолошки истраживачки поступак” (Милић, 1996: 575). Спорно је и то што Comment [S40]: Prepisano od reči do reči iz
дефиниција наглашава да се анализа садржаја односи искључиво на садржај поруке. 27...
Берелсон сматра да се на основу проучавања садржаја поруке може доћи до ваљаних

закључака о мотивима и намерама одашиљача поруке, као и о њеним претпостављеним
ефектима на примаоце. Значај садржаја поруке није упитан, али јесте одвајање садржаја од
облика поруке, што је основни приговор који се упућује Берелсоновој дефиницији. „То
подразумева да се садржај налази у порукама, чека да буде одвојен од њиховог облика и
описан” (Krippendorff, 2004: 20). Не мање значајна слабост Берелсонове дефиниције је Comment [S41]: Prepisano od reči do reči iz
ограничавање анализе садржаја на манифестни садржај порука, под којим се обично 27...
подразумева значење око ког постоји општа сагласност. Услед тога би се анализа садржаја
морала задржати на површини друштвене комуникације па би јој њен прави смисао и
побуде могле промаћи. Comment [S42]: Prepisano od reči do reči iz
Последња Krippendorffova дефиниција садржи мање измене. „Анализа садржаја је 27-28...
истраживачка техника за извођење поновљивих и ваљаних закључака из текстова (или

друге смислене материје) у контекстима њихове употребе” (Krippendorffova, 2004: 18).
Измене се у односу на претходну дефиницију односе на прецизирање врсте изворне грађе
на којој се спроводи анализа садржаја. Намера није да се примена анализе садржаја
ограничи само на писани материјал те се поред текста, као искуствене грађе, наводи и
смислена материја под којом се подразумевају звуци, слике, уметничка дела, симболи,
знакови итд. У овом одређењу се и садржај перципира другачије у односу на прву
Krippendorffovu дефиницију. Он се јавља у процесу анализирања текста у односу на
одређени контекст. Comment [S43]: Prepisano od reči do reči iz
На основу критичког преиспитивања наведених Gredelj је дао своју дефиницију 29...
анализе садржаја као социолошког метода. „Анализа садржаја је одређеним теоријско-

хипотетичким оквиром усмерен истраживачки поступак којим се ствара објективна и
систематична искуствена грађа о садржају друштвеног комуницирања, која омогућује
извођење релевантних закључака о друштвеном контексту у којем се комуницирање
одвија” (Gredelj, 1986: 19, према: Plačko, 1990: 9). У Гредељевој дефиницији је евидентан
Берелсонов утицај, преко наглашавања објективности и систематичности, уз указивање на
потребу за теоријском усмереношћу поступка и значај анализе садржаја за проучавање
друштвеног контекста. Увођење теоријске усмерености у дефинисање методе је изузетно
22
значајно ради подсећања да се везе које се јављају између друштва и комуникације која се
у њему ствара могу објаснити само релевантним научним теоријама. „Анализа садржаја
као истраживачки поступак не садржи теоријске ставове којима би се објашњавали подаци
о симболичком друштвеном општењу” (Милић, 1996: 573). То значи да ће без теоријски
усмереног поступка примена анализе садржаја остати на дескриптивном нивоу, тачније
свешће се на сређивање и описивање проучаваних података, што се у пракси учестало и
дешава. Comment [S44]: Prepisano od reči do reči iz
Под Берелсоновим утицајем био је и Шушњић. Он одређује анализу садржаја 30...
преузимајући део дефиниције од Берелсона и додајући јој основне елементе друштвене

комуникације. „Анализа садржаја је истраживачка метода помоћу које на систематичан,
квантитативан и објективан начин долазимо до података о садржају поруке, о одашиљачу
поруке, о примаоцу поруке и о ефекту поруке” (Шушњић, 1973: 247). Када је у питању
квантитативност, као карактеристика поступка, Шушњић наводи да се резултати до којих
се долази применом анализе садржаја „могу изразити и бројчаним величинама” (Шушњић,
1973: 248). Претходни наводи би се могли тумачити као непрецизност, али и као
могућност да се резултати анализе садржаја могу изразити и у квалитативном облику. Comment [S45]: Prepisano od reči do reči iz
С обзиром на то да се основне несагласности међу ауторима по питању одређења 30...
анализе садржаја, односе на то да ли је анализа асадржаја квантитативан или квалитативан

метод, у следећем поглављу се бавимо детаљним разматрањем облика анализе садржаја и
могућностима њихове примене.
9. ОБЛИЦИ МЕТОДЕ АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА
У даљем тексту бавићемо се облицима метода анализе садржаја. Под различитим

облицима анализе садржаја се првенствено подразумевају квантитативни и квалитативни,
односно класификација је по правилу ограничена на ове две врсте које се посматрају једна
насупрот друге (George, 2009). Поред наведена два, поједини аутори, попут Бранковића
(2009) и Фајгеља (2010), указују и на постојање мешовитог облика анализе садржаја, у ком
се комбинују елементи квантитативног и квалитативног. Дакле, уочавање значаја
23
комплементарне примене квантитативног и квалитативног приступа није заобишло ни
методу анализе садржаја.
9.1. Квантитативна анализа садржаја
„Квантитативна анализа означава, као и код структурисаног посматрања, да је

резултат анализе квантификација, пребројавање појединих јединица анализе” (Хавелка и
сар.,, 2004: 240). Дакле, квантитативна анализа садржаја се састоји од пребројавања
учесталости јављања претходно дефинисаних категорија анализе, односно изражавања
учесталости у нумеричком облику. То не значи да се квантификација своди на мерење
учесталости већ може имати и друге аспекте у анализи садржаја: величину (текста,
наслова текста, фотографије поред текста), трајање (сцене, рекламе, извештавања на
радију или телевизији), значај (утврђен пропратном илустрацијом текста, страном на којој
се налази) итд. (Хавелка и сар., 2004). Comment [S46]: Prepisano od reči do reči iz
Иако је присталица квалитативне анализе садржаја, George је најпре дефинисао шта 39...
подразумева под квантитативном анализом да би могао указати на њена ограничења

(George, 2009). “Квантитативна анализа садржаја је, у првом реду, статистичка техника за
добијање описних података о садржају варијабли” (George, 2009: 114). Њена вредност
почива у могућности добијања објективнијих, прецизнијих и поузданијих података о
учесталости јављања проучаваних карактеристика садржаја. Дакле, особеност
квантитативне анализе садржаја је изражавање учесталости одређених карактеристика
садржаја, па се назива и фреквенцијском анализом. Comment [S47]: Prepisano od reči do reči iz
Заговорници квантитативне анализе садржаја сматрају да су њени квалитети 41...
многоструки (Riffe et al, 2005). Она пре свега представља технику мерења која је
нереактивна и неометајућа. То значи да су поруке засебне од одашиљача и примаоца,
односно да истраживач може да им приступи независно од спремности њихових твораца и
прималаца да учествују у истраживању и евентуалног квалитета њихове сарадње. Поред
тога је примена квантитативне анализе садржаја готово неограничена, што значи да се
може користити за проучавање многих проблема у оквиру различитих дисциплина. Овде
се може приметити да до сада наведене предности нису карактеристичне само за
24
квантитативну анализу садржаја већ за анализу садржаја уопште. Као још једна предност
наводи се сама квантификација, коју спроводе тимови редукујући велике количине
података и задржавајући значајне разлике међу њима, што не би било изводљиво
применом квалитативне анализе садржаја. Тешко је отети се утиску да заговорници
квантитативне анализе садржаја неоправдано ускраћују могућност квалитативном облику
поступка да редукује велике количине података тако да се могу уочити разлике међу
њима. Comment [S48]: Prepisano od reči do reči iz
43...
9.2. Квалитативна анализа садржаја
Може се слободно рећи да се квантификација више не сматра нужном

карактеристиком анализе садржаја. „Када је данас реч о примени анализе садржаја, пише
се и о њеном квалитативном облику, где она делује у контексту холистичког приступа
истраживању друштвених појава, односно „разумевања значења појединих појава у
контексту” (Илић, 2012: 485). Krippendorff сматра да су се различити облици квалитативне
анализе садржаја вероватно појавили као одговор на квантитативну анализу новина или на
површне резултате истраживања изведених применом анализе садржаја средином
прошлог века (Krippendorff, 2004). Други аутори сматрају да се овај облик анализе
садржаја развио пре свега ради квалитативних проучавања знатних количина података
добијених применом научних разговора и користи се у различитим дисциплинама попут
социологије, психологије, лингвистике итд (Стојак, 1990). Comment [S49]: Prepisano od reči do reči iz
Бранковић квалитативну анализу садржаја одређује поредећи је са посматрањем. 46...Poslednja ubačena referenca Stojak, 1990 je
ubačena proizvoljno tek da prikrije šta je učinjeno...
“Сликовито говорећи, чисто квалитативна је она анализа која на медијске садржаје и
садржаје докумената примењује логику и методологију посматрања” (Бранковић, 2009:
132). Истраживач који примењује квалитативну анализу садржаја се креће кроз
искуствену грађу као посматрач отворен за нова сазнања, систематичан, неоптерећен
предрасудама, који прикупља белешке о посматраном материјалу, анализира их и изводи
закључке. “Истраживач се, дакле, у овом случају усредсређује на сложене појмове и
значењске структуре и настоји да их идентификује и опише у истраживаном материјалу”
(Бранковић, 2009: 132). knjige: Analiza sadržaja u sociologiji, Ž. Manić, strana
46...
25
Лекић (1979) сматра да квалитативна анализа садржаја, за разлику од квантитативне,
обично садржи више закључака који нису изведени из самог садржаја. Док се
квантитативна анализа усредсређује на садржај поруке и његов опис, између осталог због
усмерености пажње на пребројавање, квалитативна је првенствено посвећена утврђивању
мотивације и намера одашиљача поруке и претпостављених ефеката на примаоце на
основу садржаја. Из претходне особености следи да је квалитативна анализа
заинтересованија за садржај као израз дубљих процеса, односно за садржај као њихов
индикатор, него за садржај сам по себи. Comment [S51]: Prepisano od reči do reči iz
Заговорници квалитативног приступа, међу којима су најистакнутији Blumer i 48...
Becker, борили су се против негирања његове вредности, третирања квалитативних

поступака као помоћних у односу на квантитативне, наглашавајући значај непосредног
контакта са информантима због важности субјективне перспективе за целовито
проучавање посматране појаве. „Та реафирмација иде за тим да се докаже како
квалитативна методологија није само адекватна за све фазе истраживања, већ да она може
послужити као основа за формулисање социолошке теорије” (Кувачић, 1973: 76). Comment [S52]: Prepisano od reči do reči iz
Према George (2009) то што квалитативна анализа почива на издвајању категорија 58...
анализе не значи да резултати не могу бити квантификовани, уколико је неопходно ради

исцрпније анализе, али у том случају не постоји реална разлика између ова два приступа.
Исто тако треба имати у виду да ни квантитативна анализа не искључује квалитативан
аспект, потичући из квалитативних разматрања и завршавајући се њима. Дакле, не само да
не представљају радикално различите приступе, већ се квалитативна и квантитативна Comment [S53]: Prepisano od reči do reči iz
50...
анализа садржаја преклапају. Kandidat je promenio autora koji se u originalu
navodi Kracauer sa George (2009) da bi prikrio
plagiranje... Originalni pasus glasi:
Prema Kracaueru to što kvalitativna
analiza počiva na izdvajanju kategorija
analize ne znači da rezultati ne
mogu biti kvantifikovani, ukoliko je
9.3. Мешовити облик анализе садржаја neophodno radi iscrpnije analize,
ali u tom slučaju ne postoji realna
razlika između ova dva pristupa. Isto
Граница између квантитативног и квалитативног облика анализе садржаја није tako treba imati u vidu da ni
kvantitativna analiza ne isključuje
строго дефинисана. Тешко је прецизно рећи где се завршава један, а где почиње други kvalitativan
aspekt, potičući iz kvalitativnih
облик поступак. Услед тога квантитативни и квалитативни приступ не треба посматрати razmatranja i završavajući se njima.
Dakle, ne samo da ne predstavljaju
као супротстављене већ као два дела једног континуума. Велик број, посебно савремених radikalno različite pristupe, već se
kvalitativna i kvantitativna analiza
истраживања, настао је применом оба облика. „Најбоље студије настале применом sadržaja preklapaju.
26
анализе садржаја примењују и квалитативне и квантитативне операције на тексту” ( Weber,
1990: 10). Основно питање које се овде поставља је шта се подразумева под мешовитим
обликом анализе садржаја, који се налази између квантитативног и квалитативног. Comment [S54]: Prepisano od reči do reči iz
Према основном поступку који се примењује, Бранковић поред чисто или претежно 58...
квантитативне и чисто или претежно квалитативне анализе садржаја разликује и

мешовиту, односно ону у којој се комбинују оба приступа. „Код мешовитог облика
анализе садржаја полази се од сложених појмова, односно категорија (дакле, не просто од
речи), али се анализа не усмерава на слојевит опис тих појмова у истраживаном
материјалу (као што је случај у чисто квалитативној анализи), већ се приступа
идентификацији тих категорија у тексту, мерењу њихове учесталости, корелације с другим
категоријама, и тако даље” (Бранковић, 2009: 133). Категорије које се користе приликом
примене мешовите анализе су по правилу сложеније од оних које се користе код примене
квантитативне, а мање сложене него код квалитативне анализе садржаја. Оне су довољно
комплексне да се приликом примене мешовите анализе садржаја не може ослонити на
помоћ рачунара у њиховом препознавању већ су неопходни обучени истраживачи. Comment [S55]: Prepisano od reči do reči iz
На крају, упитно је да ли се може се говорити о масовнијој примени мешовитих 59...
истраживања уопште, пре свега због практичних разлога који се односе на дужину
њиховог трајања, као и знатна финансијска средства која изискују. Упркос практичним
ограничењима, предности њихове примене су вишеструке и треба их реализовати кад год
је то изводљиво. Чини се да су услови повољнији када је реч о мешовитој примени
анализе садржаја, односно мешовита анализа захтева ако не исте, бар приближно исте
услове као и квантитативна или квалитативна анализа појединачно и требало би је
примењивати кад год то предмет истраживања захтева (George, 2009). Comment [S56]: Prepisano od reči do reči iz
Дакле, употреба оба приступа у истом истраживању није изненађујућа јер се на тај 63-64... Samo je prva reč originala „naposletku“
zamenjena rečju „na kraju“
начин превазилазе недостаци квантитативне и квалитативне анализе садржаја, односно
користе се предности примене једне и друге, што омогућава добијање квалитетнијих
резултата.
27
10. ОДНОС АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА И ПОСМАТРАЊА
За проучавање дуготрајних друштвених процеса посматрање није погодан

поступак, бар не за њихово целовито проучавање, с обзиром на то да је брзина
прикупљања података условљена брзином самих процеса који се посматрају. Имајући у
виду да се могу посматрати само појаве током њиховог трајања, јавља се и проблем када
треба започети са проучавањем дужих развојних процеса. Анализа садржаја омогућава
проучавање дуготрајних процеса и то од њихових почетака, под условом да постоји
адекватна искуствена евиденција, што опет указује на предности њене примене са
посматрањем (George, 2009). Comment [S57]: Prepisano od reči do reči iz
knjige: Analiza sadržaja u sociologiji, Ž. Manić,
Посматрање је погодно за проучавање спољашњих облика понашања, али се на тај referenca je ubačena proizvoljno radi maskiranja!!!
Strana 117
начин тешко може доћи до садржаја психичког живота посматраних. Поред тога нису све
појаве доступне оку посматрача јер је тешко добити дозволу за посматрање приватних и
тајних облика понашања. Анализа садржаја омогућава проучавање садржаја унутрашњег
психичког живота и облика понашања недоступних посматрању, преко истраживања
искуственог материјала у којима су информације овог типа садржане (Riffe et al, 2005). Comment [S58]: Prepisano od reči do reči iz
knjige: Analiza sadržaja u sociologiji, Ž. Manić!!!
Јасно је да посматрање није увек погодан поступак за стварање искуствене Strana 117
евиденције, мада има неоспорних предности због којих не треба занемарити његову
примену, као и да решење проблема почива у комплементарној употреби више метода за
прикупљање искуствених података, у овом случају анализе садржаја (Plačko, 1990). На
основу особености анализе садржаја и посматрања уочава се и неколико сличности између
поступака. Употреба оба је погодна када се процени да испитаници не би желели, или
нису у стању да пруже потребне информације, с тим да је у том случају предуслов
примене посматрања актуелност предмета проучавања, а анализе садржаја да о њему
постоји забележена и доступна искуствена евиденција. Comment [S59]: Prepisano od reči do reči iz
Једна од области у којима посматрање може дати тачније резултате од разговора Strana 117
или анкетних истраживања је проучавање јавног понашања које одступа од друштвених

норми јер испитаници могу своје исказе више прилагодити него понашање. Дакле, уместо
да људе питамо шта су учинили, можемо посматрати шта они раде и на тај начин избећи
пристрасност од претеривања, престижних ефеката и грешака услед слабог памћења knjige: Analiza sadržaja u sociologiji, Ž. Manić!!!
Strana 117-118
(Стојак, 1990). Na kraju pasusa ubačena je referenca radi
maskiranja u originalu stoji druga referenca!!!!
28
Riffe et al (2005) као заједничку карактеристику уочавају и одсуство контроле над
проучаваним понашањем, указујући на сличност проблема који се јављају у анализи
садржаја и посматрању при теренском раду. Ови аутори анализи садржаја, за разлику од
посматрања, приписују могућност систематичног прикупљања и анализирања података о
вербалном понашању. Наиме, систематичност посматрања отежавају његове објективне
особине подређеност спонтаном ритму догађаја, (не)правилност јављања појава, њихова
сложеност, временско-просторна ограниченост опажајног поља, ограниченост памћења
садржаја и слично (Милић, 1996). Имајући у виду сличност између структурисаног
посматрања и анализе садржаја, која се састоји у уношење података у одговарајући
класификацијски оквир, тачније у њиховом разврставању у унапред припремљене
категорије, детаљније ћемо се осврнути на начин бележења приликом посматрања.
Бележење у структурисаном посматрању обично подразумева употребу дневника
посматрања, који се назива и записником посматрања. Заснован је на протоколу
посматрања, у ком су садржане инструкције за посматрача о томе шта треба посматрати и
бележити. Подразумева се да упутства за препознавање понашања, као и примери, треба
да буду што детаљнији, а образац тако осмишљен да омогућава брзо и лако вођење
евиденције. По правилу је предвиђен и простор за бележење посматрачевих коментара,
који се уносе тако да се разликују од опажајних података. Треба указати да су тешкоће
при бележењу података, а самим тим и систематичности, делимично отклоњене појавом и
развојем различитих техничких средстава за бележење слике и звука, али се првенствено
решавају развијањем систематичности посматрања (Илић, 2015). Comment [S61]: Prepisano od reči do reči iz
На основу свега наведеног можемо закључити да разматрање односа између Strana 118
Na kraju pasusa ubačena je referenca radi
анализе садржаја и посматрања указује на могућност њихове комплиментарне примене. maskiranja u originalu stoji druga referenca!!!!
Наиме, таква примена може допринети превазилажењу ограничења која се јављају

приликом појединачне употребе сваког од наведених поступака.
29
ЗАКЉУЧАК
Посматрање је најприроднији, најдиректнији, најраспрострањенији и најстарији

метод прикупљања чињеница, који се, због извесних недостатака, углавном користи у
комбинацији с другим начинима прикупљања података. Посматрање се заснива на
прикупљању информација и чињеница на основу перцептивних способности једног или
више субјеката. Требало би на почетку указати на разлику између опажања и посматрања:
док је опажај успутни утисак, код посматрања се ради о организованој активности
субјекта. Циљ је да се дође до одређених, селективних података, опажањем, констатацијом
и описом. Да би се постигао овај циљ неопходно је, уместо случајног и несистематског
посматрања, прибећи унапред осмишљеној делатности преко дефинисаног плана
(протокола) посматрања у коме су одређени предмет, подручје и место посматрања.
Централна улога при томе припада посматрачу који би требало да буде усредсређен на
систематско праћење појаве или процеса како би се дошло до што објективнијег сазнања о
истраживаном феномену.
Међу разноврсним начинима посматрања, најшире гледано, могуће је издвојити:
директно (непосредно), индиректно (посредно), масовно, појединачно и анализу садржаја
(докумената). Посматрање се у ужем смислу сагледава преко облика непосредног и
посредног посматрања који су, у ствари, главни предмет разматрања овог рада. Масовно
посматрање се односи на појаве које карактерише масовност и које се могу статистичким
техникама анализирати. Код појединачног посматрања предмет истраживања постаје само
једна појава (на пример, рат,), процес (приватизација), група (породица) или појединац.
Овај начин посматрања је, у ствари, основа метода случаја – посебног начина
истраживања за који се често, чини се погрешно, синонимно користе и термини ,,студија
случаја” и ,,анализа случаја”.
Анализа садржаја се као техника квантитативног истраживања углавном односи на
истраживање порука у процесу јавног комуницирања, односно утврђивање присуства
неког дискурса у јавној сфери, али, истовремено, она означава и анализу најразличитијих
докумената. Имајући у виду да се основна неслагања између аутора, који су понудили
своје дефиниције анализе садржаја, односе на то да ли је поступак квантитативан или
квалитативан, разматрани су његови различити облици. Разликовање квантитативног и
30
квалитативног истраживачког приступа није заобишло ни анализу садржаја, исто као ни
уочавање значаја њихове комплементарне примене, па се разликују квантитативан,
квалитативан и мешовити облик поступка. Анализа садржаја се, упркос постојању
различитих облика, примарно схвата као квантитативна, што је пре свега условљено
њеним квантитативним карактером у раним фазама примене.
Иако је овај рад посвећен примени и могућностима посматрања и анализе садржаја,
разматран је и њихов однос, односно међусобна условљеност ових техника. Другим
речима, однос између посматрања и анализе садржаја је првенствено разматран због
могућности њихове комплементарне примене, која може допринети превазилажењу
недостатака поступака и садржински потпунијем проучавању предмета истраживања.
31
ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ
Изјављујем да је дипломски рад под насловом:
ОСНОВНИ СТАТИСТИЧКИ ПОСТУПЦИ ПРИ ОБРАДИ ПОДАКА У

ИСТРАЖИВАЊУ
1. резултат сопственог истраживачког рада,
2. да предложен диоломски рад у целини ни у деловима није био предложен за добијање

било које дипломе према студијским програмима других високошколских установа,
3. изјављујем да је штампана верзија мог дипломског рада истоветна електронској верзији

коју сам предао/ла за објављивање
3. да нисам кршио ауторска права и користио интелектуалну својину других лица.
Лазар Милојевић
__________________________
У Алексинцу, ________________. године
32
ЛИТЕРАТУРА
Баковљев, М. (1997): Основи методологије педагошких истраживања. Београд: Научна

књига.
Бранковић, С. (2009). Методи искуственог истраживања друштвених појава. Београд:
Мегатренд универзитет.
Berelson, B. (1959). The State of Communication Research, Public Opinion Quarterly, 23(1), 1-
6.
Вучинић-Нешковић, В. (2013). Методологија теренског истраживања у антропологији.
Београд: Српски генеалошки центар – Одељење за етнологију и антропологију
Филозофског факултета.
George, A. (2009). Quantitative and qualitative approaches to content analysis, in: Krippendorff,
Klaus and Mary Angela Bock (eds.), The Content Analysis Reader, Thousand Oaks, CA: SAGE
Publications.
Илић, В. (2012). Различита схватања посматрања у социологији и антропологији,
Социологија, 55(4), 519-540.
Илић, В. (2015). Планирање примене метода посматрања у друштвеним наукама.
Етноантрополошки проблеми, 10(2), 287-309.
Ilić, V. (2015). Uloge promatrača u empirijskim istraživanjima u društvenim znanostima: neki
prijepori. Revija za sociologiju, 45(3), 279-309.
Кнежевић Флорић, О. и Нинковић, С. (2012). Хоризонти истраживања у образовању.
Нови Сад: Филозофски факултет.
Круљ, Р.С., Качапор, С. и Кулић, Р. (2003). Педагогија. Београд: Свет књиге.
Кувачић, И. (1973). О предностима и недостацима квалитативног приступа у социологији,
Ревија за социологију, 3(3-4), 72-88.
Krippendorff, K. (2004). Content Analysis: An Introduction to Its Methodology, Thousand Oaks,
London, New Delhi: SAGE Publications.
Лекић, Ђ. (1979): Методологија педагошког истраживања и стваралаштва. Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства.
Милић, В. (1996). Социолошки метод. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
33
Миљевић, М. (2007). Методологија научног рада. филозофски факултет: Универзитет у
Источном Сарајеву.
Мужић, В. (1968): Методологија педагошког истраживања. Сарајево: Завод за издавање
уџбеника.
Milas, G. (2009). Istraživačke metode u psihologiji i drugim društvenim znanostima, Zagreb:
Naklada Slap.
Певић, Д. (2009): Методологија научног истраживања. Београд: ТИМС.
Plačko, Lj. (1990). Analiza sadržaja, Zagreb: Institut za društvena istraţivanja sveučilišta u
Zagrebu.
Riffe, D. Lacy, С. & Fico, F. (2005) . Analyzing Media Messages: Using Quantitative Content
Analysis in Research, Mahwah, New Yersey, London: Lawrence Erlbaum Associates Publishers.
Стојак, Р. (1990). Метода анализе садржаја. Сарајево: Институт за проучавање
националних односа.
Суботић, Д. (2009): Метода посматрања у истраживању. Политичка ревија, 8 (3), 239-260.
Tadej, P. (1983). Promatranje sa sudjelovanjem, Revija za sociologiju, 13(1-4), 81-94.
Фајгељ, С. (2010). Методе истраживања понашања. Београд: Центар за примењену
психологију.
Хавелка, Н., Кузмановић, Б., Попадић, Д. (2004). Методе и технике социјалнопсихолошких
истраживања. Београд: ЦПП.
Шушњић, Ђ. (1973). Критика социолошке методе. Ниш: Градина.
Weber, M. (2009). Towards a Sociology of the Press: An Early Proposal for Content Analysis,
in: Krippendorff, Klaus and Mary Angela Bock (eds.), The Content Analysis Reader, Thousand
Oaks, CA: SAGE Publications.
34

PLAGIJAT

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PLAGIJAT

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

АКАДЕМИЈА ВАСПИТАЧКО-МЕДИЦИНСКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТРАЖИВАЧКИХ

Метода посматрања једна је од најстаријих и најуниверзалнијих метода које се

Богата педагошка пракса довела је до појаве широке лепезе метода, техника и

У методолошкој литератури често не постоје јасне разлике између метода, техника

од изабраног истраживачког проблема и циљева који се намеравају постићи (Баковљев,

њиховом коришћењу. У педагошком истраживању могу се примењивати више врста

се организовано, систематски и плански дође до постављеног циља, а како свако научно

Један од најважнијих извора сазнања, и то не само у науци, јесте посматрање. У

карактеристика разноврсних педагошких појава. Према битним карактеристикама и

на остале, односно треба је комбиновати са методама и техникама које су подобне за

Основни инструмент неструктурисаног посматрања су теренске белешке. Теренске

(гестова, покрета, поступака, говора, мимике лица итд.) на посебно припремљеним

2.2. Основни инструменти структурисаног посматрања

Када су циљ, план и начин регистровања у посматрању прецизно одређени и

ситуацијама и у разне сврхе. Њима могу да се региструју карактеристични моменти

3. ПОСМАТРАЊЕ ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ УЧЕШЋА

Критеријум учешћа је прилично неодређен критеријум. Наиме, учешће у неком

Теренски истраживач је методолошки прагматиста, сналажљив, обдарен појединац

заборавити на своје жеље и потребе, или барем покушати да их сведе на минимум.

Предности технике посматрања су у могућностима опажања и коришћења

мисли, осећања, интересе, ставове, или дају одговарајуће податке о траженим

Истраживачка техника посматрања је често критикована као субјективна и

Наиме, неминовно је да посматрач има одређена очекивања, па чак и предубеђења како

8. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА

У делу о фундаменталним (теоријским) и историјско-педагошким истраживањима,

Основна обележја која анализи садржаја приписују све њене дефиниције су

систематском и објективном идентификовању карактеристика датих порука (Фајгељ,

што је и разумљиво с обзиром на различите циљеве и облике у којима се употребљава.

делове друштвене комуникације. „Анализа садржаја комуникације има веома широко

институција настоји да пренесе неку, поруку (преко одређених техничких средстава) до

анализе садржаја. “Анализа садржаја је истраживачка техника за објективан, систематски

Берелсон сматра да се на основу проучавања садржаја поруке може доћи до ваљаних

истраживачка техника за извођење поновљивих и ваљаних закључака из текстова (или

анализе садржаја као социолошког метода. „Анализа садржаја је одређеним теоријско-

преузимајући део дефиниције од Берелсона и додајући јој основне елементе друштвене

анализе садржаја, односе на то да ли је анализа асадржаја квантитативан или квалитативан

9. ОБЛИЦИ МЕТОДЕ АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА

У даљем тексту бавићемо се облицима метода анализе садржаја. Под различитим

9.1. Квантитативна анализа садржаја

„Квантитативна анализа означава, као и код структурисаног посматрања, да је

подразумева под квантитативном анализом да би могао указати на њена ограничења

9.2. Квалитативна анализа садржаја

Може се слободно рећи да се квантификација више не сматра нужном

Becker, борили су се против негирања његове вредности, третирања квалитативних

анализе не значи да резултати не могу бити квантификовани, уколико је неопходно ради

квантитативне и чисто или претежно квалитативне анализе садржаја разликује и

За проучавање дуготрајних друштвених процеса посматрање није погодан

или анкетних истраживања је проучавање јавног понашања које одступа од друштвених

Наиме, таква примена може допринети превазилажењу ограничења која се јављају

Посматрање је најприроднији, најдиректнији, најраспрострањенији и најстарији

Изјављујем да је дипломски рад под насловом:

ОСНОВНИ СТАТИСТИЧКИ ПОСТУПЦИ ПРИ ОБРАДИ ПОДАКА У

1. резултат сопственог истраживачког рада,

2. да предложен диоломски рад у целини ни у деловима није био предложен за добијање

3. изјављујем да је штампана верзија мог дипломског рада истоветна електронској верзији

3. да нисам кршио ауторска права и користио интелектуалну својину других лица.

У Алексинцу, ________________. године

Баковљев, М. (1997): Основи методологије педагошких истраживања. Београд: Научна

You might also like