ЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТ БРЧКО

ДИСТРИКТ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ
МАТЕМАТИКА И ФИЗИКА

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Дидактика наставе физике, Организација

наставника и припрема наставе.

Ментор: Студент:

Проф. Др Хрустем Смаилхоџић Владимир Симеуновић

020/20 - MiF

Брчко, Јун 2023.

Садржај:

УВОД...............................................................................................................3

1.0 МЕТОДЕ У НАСТАВИ ФИИКЕ.............................................................. 4

1.1 Монолошка метода...................................................................................................7
1.2 Дијалошка метода ...................................................................................................7

1.3 Метода рада са уџбеником......................................................................................7

1.4 Метода лабораторијских радова.............................................................................7

1.5 Индуктивни и дедуктивни приступ настави..........................................................7

2.0 ОСТВАРИВАЊЕ ДИДАКТИЧКИХ ПРИНЦИПА У НАСТАВИ.......8

2.1 Принцип научности у настави физике...................................................................7

2.2 Принципи свесности и активности ученика у настави.........................................7

2.3 Принцип тачности и трајности знања....................................................................7

2.4 Принцип систематичности и поступности............................................................7

2.5 Принцип очигледности и апстрактности...............................................................7

3.0 ОСТВАРИВАЊЕ ДИДАКТИЧКИХ ПРИНЦИПА У НАСТАВИ.......8

3.1 Вањска организација наставе.................................................................................7

3.2 Унутрашња организација наставе..........................................................................7

3.3 Типови школски часова...........................................................................................7

3.4 Планирање наставе и припрема наставника..........................................................7

4.0 ЗАКЉУЧАК...............................................................................................13

ЛИТЕРАТУРА

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 2
 УВОД

Предмет дидактике је обраовање, без обзира у ком облику се одвија, гдје се

одвија и ко га спроводи. Дидактика је научна дисциплина која научно испитује
образовање, проучавање и учење у читавој области образовања.

Она поткрепљује, развија, прати, истражује, усавршава и мијења ове процесе.

Дидактика има три задатка:

 дескриптивни (описни), где описује појаве које се јављају током учења или
учења,

 објашњење (тражење узрока појава),

 оријентација.

Сврха дидактике је формирање дидактичких знања, критеријума, принципа са уз

помоћ којих је хетероген рад уједињен, рационалан и усклађен са потребама тренутног
и потенцијалног развоја појединца.

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 3
1.0 МЕТОДЕ У НАСТАВИ ФИЗИКЕ
Дидактичке методе су начини, средства, поступци којима утичемо на личност, са
циљем постизања жељених васпитно-образовних циљева.

Методе су и:

рационални путеви ка циљевима,

методе спровођења конкретних активности,

мудрост, памет и вештина у руковању,

компонента циљева.

Методе нису само путеви до циљева, већ и компонента циљева.

Методе нам показују начин рада који нам помаже у успешном преношењу
знања, навика, вештина... Метода је много, васпитач и наставник их међусобно
комбинују и бирају према постављеним циљевима.

1.1 Монолошка метода

То је монолог (говори неко, учитељ, васпитач или дете).

У овој методи познајемо различите облике: приповедање (течно набрајамо

садржај у низу, водећи рачуна о захтевима), објашњење (постижемо боље разумевање
свега што ученици нису могли да замисле, шта је остало нејасно), објашњење
(објашњавамо појмове, правила, дефиниције.,,), описивање (говоримо о својствима
предмета, појава, појмова...)

Методолошки захтеви су: искуство, изразитост говора и одговарајућа снага

говора, умерена брзина говора , јасноћа говора.

1.2 Дијалошка метода

Користимо га када постоји претходно знање о теми о којој се расправља. Дакле,
то је размена мишљења, питања и одговора између деце и одраслих. Погодан је за
консолидацију већ познатих садржаја.

Питања која постављамо деци морају бити јасна, примерена њиховом узрасту,
кратка и што конкретнија. Такође би требало да дозвољавају различите одговоре
(отворени тип).

Веома је важно дати деци довољно времена за размишљање, а важно је водити

рачуна о индивидуалним разликама међу појединцима, а методу користити углавном у
мањим групама.

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 4
1.3 Метода рада са уџбеником

Овом методом покушавамо да на визуелан начин деци приближимо одређене

садржаје. Демонстрација је начин рада који омогућава детету да у когнитивном процесу
стекне јасне перцепције и представе и тако формира јасне појмове.

Током демонстрације, преносимо одређене садржаје кроз визуелни приказ

ресурса (модели, слике, природни објекти...).

1.4 Метода лабораторијских радова

Начин рада наставника и ученика на конкретној материји. Увјети за практичан

рад: потребна је материја,енергија, орган рада и оруђе за рад.

Структура практичног рада:

 практичан рад се састоји од одређеног броја практичнихоперација.

Потребно је упознати структуру радње, што значи упознати радњу у цјелини са свим
појединим операцијама и ред обухваћених операција.

1.5 Индуктивни и дедуктивни приступ настави

Демонстрација је у дидактичком погледу приказивање у настави свега онога што

јемогуће перцептивно доживјети.

Демонстрирати се може:

1. Демонстрирање статичких предмета

o изворна материја, материјални производиљудског рада, модели

(дидактички прерађен изворни предмет у три димензије), слике,
схематски цртеж.

2. Демонстрирање динамичких природних појава

o кад се проучавају природни процеси који у себи обухваћају динамичку

структуру.

3. Демонстрирање активности

o демонстрирање што се ради и како се ради, тј.упознавање динамичке

структуре рада. Демонстрирање практичне активности,
активностиизражавања и интелектуалних активности.

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 5
2.0 ОСТВАРИВАЊЕ ДИДАКТИЧКИХ ПРИНЦИПА У
НАСТАВИ
Дидактички принципи су општа, основна начела која важе за све наставне
предмете и свеучеснике у наставном процесу. Њима се руководи наставник у процесу
организације, планирања и реализације наставе. Термин принцип је латинског порекла
и значи опште, основно, руководећеначело, основно правило, полазиште, смерницу у
раду.
Принципи произилазе из суштине наставе,односно изводе се на основу анализе
наставне праксе, на основу захтева друштва и развијености педагошке на
уке. Сходно томе, принципи су променљиви и развојни, односно нису дати за
свавремена.

Дидактички принципи су општеважећи захтеви за све врсте и нивое наставе,

односно школе, у свимнаставним предметима, а дидактичка правила су конкретизација
принципа у посебним наставним ситуацијама и разрађују се у методикама појединих
наставних предмета.

До данас имамо бројне,научно засноване системе дидактичких принципа, у

зависности од критеријума при њиховојкласификацији

2.1 Принцип научности у настави физике

Применом овог принципа у настави се обрађују само они садржаји који имају
научну основу и који ће код ученика развити научни поглед на свет.

Принцип научности се односи на све наставнесадржаје у свим наставним

предметима, али и на поступке и начине рада наставника. Такође сеодноси и на начин
организације наставе.

Обим и дубина научних садржаја, као и поступци и начини организације наставе

зависе од психо-физичких карактеристика и узраста ученика. Чак и елементарни,
најједноставнији, основни садржаји морају имати научну основу.

2.2 Принцип свесности и активности ученика у настави

Поседовање знања до којег се дошло путем властитог интелектуалног напора је
начин да то знање буде схваћено, разумљиво и трајно усвојено. Традиционалном
наставом, у којој доминираслушање, посматрање, запамћивање и стереотипно
репродуковање, се не подстиче властитамисаона активност ученика. Модерна настава
омогућава ученичку активност, а посебно мисаонуактивност, односно способност за
анализу, компарацију, синтезу, закључивање, дефинисање и сл.

Ученици постају истраживачи који скраћеним путем откривају за њих непознате

научне истине,чињенице и генерализације. Таквим радом у настави ученици се
успешније развијају и оспособљавајуза процес самообразовања током целог живота.

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 6
2.3 Принцип тачности и трајности знања

Поседовање знања до којег се дошло путем властитог интелектуалног напора је

начин да то знање буде схваћено, разумљиво и трајно усвојено. Традиционалном
наставом, у којој доминираслушање, посматрање, запамћивање и стереотипно
репродуковање, се не подстиче властитамисаона активност ученика. Модерна настава
омогућава ученичку активност, а посебно мисаонуактивност, односно способност за
анализу, компарацију, синтезу, закључивање, дефинисање и сл.

Ученици постају истраживачи који скраћеним путем откривају за њих непознате

научне истине,чињенице и генерализације. Таквим радом у настави ученици се
успешније развијају и оспособљавајуза процес самообразовања током целог живота.

Рационализација и економичност подразумевају да се са што мање времена,

енергије исредстава, оствари што бољи резултат. Време, труд и енергију наставника и
ученика не треба штедети нарачун квалитета наставе, већ их треба рационално и
економично користити.

Ученике је потребнонаучити примени рационалних и ефикасних техника учења

(нпр. мапе ума), које ће им омогућити даутроше знатно мање енергије, труда и времена
за савладавање наставног градива.

Рационализација и економичност наставног рада се остварује темељним

планирањем наставног рада, правилним избором наставних садржаја, облика и
средстава, етапа и унапред припремљенимзадацима различитог нивоа тежине,као и
унапред припремљени извори знања за ученике.

Савремена наставна средства и образовна технологија, пре свега рачунари и

образовни софтвери су инвестиција да настава буде ефикасна и економична.

2.4 Принцип систематичности и поступности

Овај принцип указује да рад унутар целокупног система наставе мора бити
организован и реализован поступно, одређеним логичким редом. Основу овог принципа
чине правила које јеутемељио Ј. А. Коменски у “Великој Дидактици”:

Уважавајући принцип поступности и ситематичности, целокупан наставни рад

треба одмерити премањеговој сложености и апстрактности у односу на циљ и исход
васпитно-образовног рада, али и одмерити према узрасним и развојним особеностима
ученика.

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 7
2.5 Принцип очигледности и апстрактности

Као јединство супротности, наглашава процес од конкретног до апстрактног, од

чулног опажањаради усвајања чињеница и генерализација , до апстрактног мишљења
(„више вреди једна слика неголи хиљаду речи“).

Очигледност је услов за извођење апстракција и између њих постоји стална

веза,стални интелектуални процес који на основу чињеница води до генерализација и
апстракција.

Очигледност у настави подразумева свесно, намерно и организовано

перципирање различитимчулима, предмета, појава или бића, усмерено ка сазнавању
нових чињеница, формирању
представа и појмова.

Пракса нам помаже у провери сазнатог путем чула и мишљења.

Примена овог принципа у настави, у непосредном раду са ученицима, доводи до

формирања појмова, закона, правила, категорија, аксиома, постулата, формула,
симбола, једначина,доказа, система, теорија и сл.

Важно је да се у наставном процесу успостави методички прелаз одчињеница до

генерализација и апстракција, како би ученицима био олакшан пут сазнавања и то
ускладу са њиховим развојним карактеристикама.

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 8
3.0 ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ И ПРИПРЕМА
НАСТАВНИКА
У повијести су се развијали разни дидактички системи којима се одређивала
структура рада унастави. Данас се спомиње још и израз стратегија наставе. Ријеч је
заправо о различитомварирању односа између три битна фактора наставе тзв.
дидактичког трокута – наставник, ученик и наставни садржаји.

3.1 Вањска организација наставе

Мјесто извођења наставе

1. школске просторије – учионице – универзалне и специјализиране, кабинети

2. школски објекти изван школске зграде – двориште, полигони, врт, аквариј,

зоокути.

3.рад у радним организацијама

4. наставне екскурзије

Разред – одјељење – образовна група

Разред је релативно стална радна заједница ученика приближно подједнаке

доби(временска и ментална) и предзнања која по заједничком наставном плану и
програму поднепосредним водством наставника систематски стјече образовање и одгој.

1. Разредни и предметни наставници, тимски рад

4. Распоред сати

Школски документ којим се регулира живот и рад школе.

3.2 Унутрашња организација наставе

Организација тока процеса образовања. Проблем унутарње организације наставе

третирасе у дидактичкој теорији под називом артикулација наставе. Артикулација
наставе значиструктурирање наставног процеса у одређеној временској јединици.
Наставни сат најмањавременска организацијска јединица наставног рада.

Микроартикулација артикулирање ужевременске јединице – наставни сат.

Макроартикулација – артикулирање дужег временскогразмака наставног рада у току
школске године.

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 9
3.3 Типови школских часова

Час је основна временска и дидактичка јединица наставног рада. Један частраје,

најчешће, 45 минута.

Наставним радом, по систему наставнихчасова, обезбјеђује се: правилна измјена

рада и одмора, измјенанаставних предмета, промјена предметних наставника у истом
наставномдану, правилно одредјивање времена по наставним предметима,
планирањенаставног рада по наставним јединицама, наизмјенично предавање
новогградива, увјежбавање и понављање.

Типови часова:

И поред тога што неки дидактичари мисле да типологију наставних часова

требанапустити,она је корисна пошто у наставни процес уводи разноврсност,корисна је
као протутежа у настојању да се створи универзални рецепт покојем би се одржао
сваки час.

Типови се одређују према доминантним карактеристикама часа. Не постојичисти

тип јер уз доминирајућу карактеристику иде још понека.

Типове часовасмо подијелили на:

1.Уводни наставни час

2.Час обраде нових наставних садржаја

3.Час понављања и вјежбања

4.Час провјеравања и оцјењивања

3.4 Планирање наставе и припрема наставника

3.4.1 Припремање за нову школску годину

Припремање за нову школску годину обухваћа:

1.проучавање наставног програма

2.прикупљање потребне стручне литературе

3.упознавање уџбеника и приручника и њихов избор

4.набава и израда наставних средстава и помагала, израда приједлога за њихову

набаву

5.упознавање програма школских радио и тв емисија.

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 10
3.4.2 Припремање у току школске године

Припремање за наставни сат – микроплан – оперативни план.

1. садржајна или стручна припрема – односи се на темељито упознавање садржаја

којиће се у настави обрађивати с ученицима. Одређује ШТО ће се обрађивати.

2. педагошка припрема – односи се на одређивање најефикаснијих начина у

обрадинаставних садржаја на појединим етапама наставног рада. Одређује КАКО ће се
у наставирадити.

3. организацијска и материјално-техничка припрема – односи се на стварање

предрадње наставника ради стварања повољних објективних увјета за нормално
извођењенаставног рада.

4. психолошка припрема – створити добру атмосферу и осјећај сигурности.

3.4.3 Техничка припремања

Користе се разна помагала:

1.радне мапе (предметне, тематске)

2.биљежнице

3.писмене приправе за наставни сат.

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 11
 4.0 ЗАКЉУЧАК

Дидактика је знаност о поучавању и учењу уопће, а у ужем схваћању је знаност

о настави. Постоје различита стајалишта која су дјеломично представљена у облику
модела. Под дидактичким моделом се подразумијева одгојнознанствена теоријска
творба која дидактичко дјеловање у школи и у изваншколским пољима дјеловања,
анализира и моделира на опћој разини, тј. помаже у планирању.

Од модела се захтијева да теоријски разјасни претпоставке, могућности и

границе учења и поучавања. Понекад се неком моделу може придружити неко
знанственотеоријско стајалиште, но унаточ тому, ниједан модел не може све
обухватити ни ријешити. Појам и значење дидактике се развио у неколико великих
модела (поготово на њемачком говорном подручју). Сваки од тих модела на свој начин
дефинира што је дидактика и што је њезина задаћа. Дидактички су модели везани уз
потхвате и обликовања у пракси.

У претходним поглављима, представљено је пет дидактичких модела и описана

су њихова темељна обиљежја. Већина представљених дидактичких модела нема само
заједничку усмјереност према ученику, већ и захјев да се утемељи одговарајућа
теорија/модел образовања.

На темељу свих описаних модела, може се примијетити да се дидактика у свом

садржају, значењу и манифестацији не може свести само на једно значење и на један
модел, већ се мора промишљати као микс осталих назначених модела, тј. као синергија
садржаја, метода и других елемената процеса учења.

Према наведеним моделима, могу се издвојити педагошки циљеви дидактичког

настојања. То су: концепт и смисаона структура наставног сата, циљеви и садржаји у
међусобној овисности, учитељи и ученици као судионици наставе, садржај и успјех
метода, могућности, предности и границе дидактичке анализе, дидактички медији и
могућности и мјере контроле учења.

Узимајући у обзир дидактичке моделе који се ослањају на процјене, испитивања

и анализе у сврху постизања што квалитетнијег наставног процеса, покушала сам
укратко анализирати и описати како функционира наставни процес у Хрватској. На
порталу знаност.орг била је објављена анкета из 2012. године која показује да око 55%
ученика средњих и основних школа због слабих оцјена плаћа инструкције. Може се
закључити да велики број учитеља/наставника у школском суставу не ради свој посао
како треба. Дидактички модели велику важност стављају на одгајатеља/учитеља.

Слаба настава долази и од неписања припрема за наставу. Равнатељ школе би

требао посјећивати наставу, контролирати рад учитеља те осигурати њихово стручно
оспособљавање и усавршавање. Но, стручна оспособљавања нису осигурана због
недостатка новца. Тијеком мојег основношколског и средњошколског образовања,
равнатељ никад није дошао на наставу нити контролирао рад учитеља. С друге стране,
док сам читала коментаре у расправи која се развила на наведеном порталу, професори
су нагласили да је проблем одрадити наставу „како би требало“ због смањене сатнице и
повећања обујма градива. Такођер наводе да се дјецу не учи размишљати већ се
рјешавају шаблонски задаци и сустав производи мале штребере.

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 12
ЛИТЕРАТУРА
1. Bognar L, Matijević M (2005), Didaktika, zagreb:Školska knjiga

2. (99+) DIDAKTIKA POLJAK | Aleksandra Filipovic - Academia.eduЕлементарна

кретања, ГеоГебра центар Београд (bg.ac.rs),

3. Didakticki Principi | PDF (scribd.com)

4. DIDAKTIČKI MODELI – Suvremeni nastavnik u odgoju i obrazovanju

(wordpress.com)

Брчко, Јун 2023 | Дидактика наставе физике, Организација наставника и припрема наставе. 13