METODIKA PRIRODE I DRUŠTVA 1

Metode rada u nastavi prirode i društva

 METODE RADA U NASTAVI
PRIRODE I DRUSTVA

 ,,Preradjivanje naucne metode, uz ocuvanje njenih osnovnih crta, u nastavnu metodu

u skladu sa odgovarajucim nivoom razvitka mladih pokoljenja, ne moze izvrsiti samo
nauka: ta prerada je samo jadan od osnovnih zadataka metodike nastavnog
predmeta.’’

I. I. Sokolov
 Znacajno podrucje prirode I drustva predstavljaju nastavne metode kojima se
realizuje obrazovno-vaspitni proces iz predmeta prirode I drustva. Rec metoda potice
od grcke reci ,,metodes’’ , sto znaci nacin rada na osnovu koga se dolazi do
odredjenog cilja u obrazovno-vaspitnom procesu.
 Sustina metoda rada u nastavi prirode I drustva zavisi od shvatanja pojma I definicije
metoda rada, odnosa metoda I gradiva I odnosa metoda, ucenika i nastavnika.
 Definicija nastavnih metoda
 Analizirajuci pedagosko-didakticku I metodicku literaturu o nastavnim metodama,
moze se zakljuciti da postoje razlicite definicije I oprecna misljenja.
 W. Okon, smatra da je metoda predavanja odredjeni nacin rada nastavnika, sa
ucenicima koja omogucava da ovladaju znanjem, zajedno sa umesnoscu njegove
primene u praksi, a isto tako I razvijanje sposobnosti I intelektualnih interesovanja.
 H. M. Verzilin, istice da je metoda nastave sposobnost prenosenja znanja nastavnika
I usvajanje od strane ucenika.
 H. V. Padalko, kratko saopstava da su metode nastave nacin povezivanja rada
nastavnika I ucenika, zasnovani na zakonima saznanja I obezbedjivanja znanja,
sticanja neophodnih umenja I navika.
 J. Lerner (1975) istice da nastavne metode treba definisati kao nacin organizacije
saznajne delatnosti ucenika, koja obezbedjuje ovladavanje znanjima, metodama
saznanja I prakticnom delatnoscu.
 Dj. Lekic (1985): Didakticka metoda je podsticanje nastavnika I ucenika u toku
nastave da se savlada odredjeno gradivo I razviju odgovarajuce sposobnosti
vaspitanika.
 Primena odgovarajucih nastavnih metoda (nastavnika I ucenika) treba da omoguci
lako, pravilno I trajno usvajanje znanja, umenja I navika, uporedo sa razvijanjem
odgovarajucih sposobnosti.
 PROBLEMI KLASIFIKACIJE NASTAVNIH METODA

 U pedagosko-didakticko-metodickoj literaturi navedeni su razliciti sistemi klasifikacije

nastavnih metoda. Stavovi didakticara I metodicara nisu u potpunosti usaglaseni, te
nema ni jedinstvene klasifikacije.
 Najstarija podela je obuhvatila iskljucivo usmene metode, koje su dominirale u
tradicionalnoj skoli.
 Veci broj sovjetskih didakticara (Sapovalenko, Golant, Verzilin) nastavne metode dele
polazeci od izvora znanja u tri grupe : usmenu, ociglednu I prakticnu. Mnogi
didakticari, pa I metodicari ne prihvataju ovu podelu s obrazlozenjem da rec (govor)
ne predstavlja izvor znanja vec deo saznanja procesa.
 B.V. Vsesvatskij (1979) pominje: metodu izlaganja I metodu samostalnog rada
ucenika pod rukovodstvom nastavnika. Metode samostalnog rada deli na
posmatranje, eksperiment, fizicki rad, rad s udzbenikom I rad s knjigom.
 VERBALNO-TEKSTUALNE NASTAVNE METODE

 Govor I tekst, imaju veliku ulogu u procesu saznanja. Zahvaljujuci njima, mogu se
iskazati znanja o neposrednim pojavama I predmetima, kao I onome sta se
dozivljava.
 Reci I tekst ne sluze samo za prenosenje informacija, vec upravljaju I saznajnom
delatnoscu ucenika.
 Da bi se postigla stalna aktivnost ucenickog misljenja, ova grupa nastavnih metoda
moze se podeliti na dve podgrupe: usmene reci( monolog I dijalog) I pisane reci (rad
na tekstu I tekst kao ilustracija ).
 Metoda usmene reči

 Metoda usmene reci je jedna od najstarijih nastavnih metoda, jer je covek uvek u
proucavanju pojava u prirodi I drustvu upotrebljavao usmenu rec.
 Metoda usmene reci izvodi se u vidu monologa I dijaloga.
 Monolog u prirodi I drustvu je slikovito I logicko izlaganje nobog gradiva.
 Mogu se razlikovati sledeci vidovi monologa: opisivanje, pricanje (izlaganje)
objasnjavanje-dokazivanje I predavanje.
 Opisivanje predmeta I pojava u njihovoj statickoj formi I zavrsenom obliku predstavlja
glavnu karakteristiku ovog vida monologa. Opisivanje se u nastavi prirode I drustva
moze izvoditi: slikovito ( opisuje se biljke, zivotinje, covek ) I analiticki ( izlazu se
opste osobine pa se prelazi na pojedinsti ). Na primer: pri obradi nastavne
jedinice ,,Proslost mesta I okoline’’
 Pricanje predstavlja usmeno izlaganje nastavnog gradiva gde ne postoji iskustvo
ucenika. Na primer: tok dogadjaja iz zivota I rada velikih naucnika vezanih za
najznacajnije pronalaske, odnosno otkrica.
 Objasnjavanje I dokazivanje se primenjuje u tumacenju nepoznatih pojmova, pravila,
principa, zakona, definicija I dr. Na primer: pojave iz zivota prirode, o stvaralackoj
delatnosti ljudi povezanoj sa postankom vrsta biljaka I zivotinja.
 Predavanje predstavlja duze, kontinuirano raspravljanje koje se sastoji od tumacenja,
mada ono sadrzi I elemente opisivanja I ucenika.
 Koristeci monolog, nastavnik mora voditi racuna I o duzini monologa. Istrazivanja su
pokazala da zapamcivanja ucenika pri slusanju predavanja nastavnika zavise od
duzine predavanja , na primer: posle 15 minuta izlaganja ucenici su u stanju da
upamte 41% izlozenog gradiva, posle 30 minuta 23% , a posle 45 minuta samo 20%
gradiva.
 Dijalog (razgovor) predstavlja kvalitativno, visi oblik realizacije obrazovno-vaspitnih
ciljeva koji obezbedjuje raznovrsniji I laksi psihicki razvoj licnosti ucenika.
 U svojoj globalnoj strukturi elementi dijaloga su pitanja.
 Dobra pitanja su:
 Logicki jasna, jednostavna I kratko formulisana, da bi ih ucenici mogli pravilno
razumeti. Na primer: ,, Kakva je temperatura vazduha u toku dana I noci?’’, ,,Kada je
temperaturavazduha u toku dana I godine najniza, a kada najvisa?’’, ,,Od cega zavisi
koliko ce se zagrejati neko mesto na zemljinoj povrsini?’’.
 Logicki povezana. Na primer: ,, Koji ogled omogucuje saznanje, da se skrob obrazuje
u zelenom delu lista?’’
 Sadrzajna I odredjena da bi se kod vecine ucenika probudile iste mislu, sto najcesce
dovodi do aktivnog odgovora.
 Stilski pravilna. ,,Sta su rudnici? Koje poznajete rudnike uglja u Republici Srpskoj?
Po cemu su znacajni’’?
 Metoda pisane reči

 Ova podgrupa verbalno-tekstualne nastavne metode sastoji se u sticanju znanja,

umenja I navika ucenika putem stampane reci, citanjem ili posredstvom tekstova.
 U didakticko-metodickoj literaturi postoje razlicite podele ove metode (u obliku rada
na tekstu I tekst kao ilustracija).
 Rad na tekstu moze imati sledece forme:
 Pisani odgovori na pitanja imaju vise pozitivni karakteristika: brzina konstatovanja
usvojenih znanja, mogucnost objaasnjavanja nepoznatih pitanja I sl.
 Pisani odgovori na pitanja mogu se koristiti za:
◦ Proveru usvojenih znanja
◦ Kontrolu sposobnosti primene znanja u novim uslovima
◦ Proveru sposobnosti konstatovanja uzrocno-posledicnih veza I stvaranja drugih intelektualnih
operacija.
 Rad sa udzbenikom priroda I drustvo I radnim listovima
 Samostalan rad sa udzbenikom I drugom prirucnom literaturom nastavnik organizuje
u vise etapa: priprema, formiranje samostalnosti ucenika, povecanje stepena
samostalnosti ucenika I razvoj saznanja ucenika.
 DEMONSTRATIVNO-ILUSTRATIVNA METODA

 Jedna od specificnih karakteristika ove metode, sastoji se u mogucnosti ucenika da

posmatra proucavane predmete, pojave I stanja, pomocu raznih sredstava ili u samoj
prirodi.
 Demostraciju (pokazivanje u nastavnom procesu prirode I drustva svega onog sto je
moguce perceptivno doziveti) predmeta I ogleda nastavnik primenjuje kada ih je
nemoguce neposredno posmatrati u prirodnim uslovima.
 Demonstracije prirodnih objekata, pojava I elemenata, s obzirom na nacin I mesto,
moze biti :
◦ Demonstriranje u prirodnoj sredini
◦ Demonstriranje u ucionici
◦ Ilustracijom
 Demonstriranje u prirodnoj sredini
 Nastavnik prirode I drustva za koriscenje demonstiranja u prirodnoj sredini treba da
planira:
◦ Sta ce njegovi ucenici posmatrati, odnosno proucavati
◦ Sta ce ucenici raditi
◦ Sta ce u prvom delu casa pokazati, a u drugom delu casa treba omoguciti
ucenicima da I prakticno rade.

Demonstriranje u učionici
 Zahteva izuzetno utvrdjena pravila za pokazivanje objekata I procesa.
 Na primer:
 Demonstrirati treba tako, da svi ucenici u isto vreme mogu videti objekat ili proces,
pre svega, u celini, a zatim pojedinacno, da bi imali jasnu predstavu o objektu ili
procesu.
 Demonstriranje treba da obezbedi analiticko-sinteticki put saznanja, izdvajanje
najbitnijih obelezja
 Postavljanje cilja posmatranja I ukazivanje na konkretna obelezja koja su bitna za
posmatranje-dati instrukciju
 Proveravanje prethodnih znanja ucenika koja predstavljaju osnov za shvatanje
posmatranih objekata I procesa
 Objasnjavanje prethodnih znanja ucenika I tehniku rukovanja s odgovarajucim
instrumentima
 Upucivanje ucenika da pravilno opisuju I analiziraju dobijene rezultate
 Demonstriranje u ucionici obuhvata pokazivanje prirodnih I vestackih nastavnih
sredstava.
 Demonstriranje prirodnih sredstava ima u nastavnom procesu prirode I drustva
izvanredan znacaj, koji se ogleda u dobijanju predstava: biljka, zivotinja, covek kao I
pojave I procesi koji se njima dogadjaju.
 METODE SAMOSTALNOG RADA UCENIKA

 Nastavne metode koje su zasnovane na ociglednosti I pokazivanju, obogatile su

sistem nastavnih metoda, doprinele su kvalitetnijoj nastavi I boljem povezivanju skole
sa zivotom I stvarnoscu.
 Postoje razlicita shvatanja o tome sta predstavlja samostalni rad ucenika. Neki
didakticari , odnosno metodicari, smatraju da se pod tim pojmom podrazumeva
samostalno resavanje zadataka bez ikakvog ucesca.

Klasifikacija metoda samostalnog rada

 Metode rukovodjenja samostalnim radom ucenika pri obradi novog gradiva iz prirode
I drustva, klasifikuju se na labaratorijske metode I metode ucenickih ogleda.
 Laboratorijske metode mogu se izvoditi:
◦ podeljenim prirodnim materijalom
◦ negovanjem I gajenjem biljaka I zivotinja
 Metoda ucenickih ogleda koristi se pri izvodjenju:
◦ kratkotrajnih ogleda
◦ dugotrajnih ogleda
 Karakteristike samostalnog rada učenika

 Uslov za postizanje odgovarajucih efekata primenom metoda samostalnog rada

ucenika je dobra priprema nastavnika, za izvodjenje samostalnog rada.
 PRIPREMA OBUHVATA:
◦ proucavanje I analizu sadrzine programa,metodickih uputstava toka samostalnog
rada ucenika
◦ pribavljanje odgovarajuce kolicine materijala za samostalan rad
ucenika,odgovarajucu organizaciju laboratorije I odgajanje zivog materijala za
samostalan rad ucenika.
◦ dobro promisljenu I ispravnu organizaciju samostalnog rada ucenika u
specijalizovanoj ucionici ( priprema materijala za provodjenje tog rada)
◦ organizovanje probnog samostalnog rada, koriscenje iskustva nastavnika za brzo
utvrdjivanje poteskoca koja se dogadjaju I pravilno dimenzioniranjem vremena
koje je potrebno za izvrsavanje samostalnog rada
◦ analiza izvrsne instrukcije
 Metoda laboratorijskog rada
 Primena laboratorijskih radova u nastavi prirode I drustva moze se provoditi tokom
cele skolske godine, izucavanjem prirodnog materijala. Na primer, analiza cveta I
izucavanje gradje semena, moze se ostvariti u radu sa svim ucesnicima jednog
odeljenja, pod rukovodstvom nastavnika. Ovi radovi imaju ilustrativni karakter.

Metoda učeničkih ogleda

 Ucenicki ogledi imaju za cilj utvrdjivanje I objasnjavanje uslova I toka zivotnih
procesa organizama, na primer: prepoznavanje I imenovanje zeljaste, drvenaste,
jednogodisnje I visegodisnje biljke, pracenja razvoja biljke u ucionici, prepoznavanje I
imenovanje zivotinja.
 Ogledi moraju uvek proisticati iz problemske situacije.
 Kratkotrajni ogledi mogu se izvesti na pocetku casa, na kome ce se, takodje, pratiti
tok procesa I analizirati rezultati. Tada se istovremeno primenjuje rad u aktivima
ucenika. To su jednostavni ogledi, na primer: izvodjenje ogleda (merenje toplote).
Dugotrajni ogledi zahtevaju odgovarajuci, ranije planirani nastavni proces
organizovanja sistematskih posmatranja, kao I utvrdjivanje principa vodjenja
dokumentacije, pa isto tako, I obezbedjivanje uslova za pravilan tok procesa u toku
izvodjenja. Na primer: pracenje razvoja jedne biljke u razlicitim toplotnim uslovima.
 IZBOR, PRIMENA I KORELACIJA NASTAVNIH METODA

 Pravilan izbor I primena nastavnih metoda su imperativ za svestranu aktivnost

ucenika u radu na realizaciji postavljenih zadataka u tom smislu moze se postaviti
pitanje: na osnovu cega I koje nastavne metode treba primeniti u nastavi prirode I
drustva? Vecina didakticara, odnosno metodicara smatra da pri izboru nastavnih
metoda treba voditi racuna o 4 kriterijuma: opstem cilju obrazovanja I vaspitanja:
didaktickom cilju nastavnog casa: prirodi planiranog dela obrazovno-vaspitnog
sadrzaja: prilagodjenosti uslovima za rad I uzrast ucenika, odnosno pripremljenosti
nastavnika.
 Opsti cilj obrazovanja I vaspitanja jeste usvajanje elementrarnih informacija
dostupnih razvojnim sposobnostima ucenika, prakticnih umenja I navika koje mogu
da koriste za vreme nastave prirode I drustva I kasnije kroz zivot.
 Didakticki cilj nastavnog casa moze da obuhvati: zapamcivanje novog I
osmisljavanje, odnosno produbljivanje vec ucenog gradiva.
 Prilikom izbora nastavnih metoda neophodno je voditi racuna o prirodi planiranog
dela obrazovno-vaspitnog sarzaja.
 Da bi se zadovoljio kriterijum prilagodjenosti uslovima za rad I uzrast ucenika,
nastavnik mora da vodi racuna I o tome da kod mladjih ucenika (do 10 godina)
preovladava konkretno misljenje. Zbog toga se u radu sa njima koriste prevashodno
verbalno-tekstualne nastavne metode.
 Nastavnik, pri izboru nastavnih metoda, mora biti racionalan.
 S’ punim pravom Herder rece: “ Svoje misli nastanik mi ne moze predavati: moje
misli on moze I treba, da budi svojim recima: to ce tako biti moje, a ne njegove misli”.
 DIDAKTICKA APARATURA

 REZIME:
 monolog se odlikuje: spesificnom kompozicijom, karakterom, I svrhom, odnosno
ulogom.
 dijalog se primenjuje pri: izlaganju objasnjavanju, izvodjenju samostalnih radova
ucenika I pri obradi tema
 najcesci oblici pisane reci su: pisani odgovori na pitanja I rad sa udzbenikom
 primena demonstrativno-ilustrativne nastavne metode zavisi od: materijalno-
organizacionih I pedagoskih uslova za rad
 samostalan rad ucenika – laboratorijska metoda se moze izvoditi sa podeljenim
prirodnim materijalom I negovanjem biljaka I zivotinja
 metoda ucenickih ogleda koristi se pri izvodjenju: kratkotrajnih I dugotrajnih ogleda.
 izbor I primena nastavnih metoda su: imperativ za svestranu aktivnost ucenika na
realizaciji postavljenih zadataka
 Razmislite I odgovorite
1. Sta su nastavne metode?
2. Kako je izvrsena klasifikacija nastavnih metoda?
3. Koje su prednosti I nedostaci monologa, odnosno dijaloga kao podgrupe
verbalno-tekstualno nastavne metode?
4. Koje su karakteristike demonstrativno-ilustrativne metode?
5. Koji su uslovi za primenu metoda samostalnog rada ucenika?
6. Na osnovu kojih kriterijuma se vrsi izbor I primena nastavnih metoda?
 Zadaci za samostalni rad
1. U ucionici pri hospitovanju, slusate monolosko izlaganje nastavnika. Registrujte
svoje impresije o tome. Koji delovi nisu u skladu sa zahtevima nastavnog
korektnog monologa?
2. Po slobodnom izboru odaberite nastavnu jedinicu I za pojedine njene celine
predvidite adekvatne izbore za demonstriranje.
3. Odaberite nekoliko nastavnih jedinica iz prirode I drustva I pokusajte ih ilustrovati
crtanjem, kao nacinom pokazivanja.
4. Pripremite uputstva za samostalan rad ucenika iz nastavne jedinice “ voda” .
5. Konsultujte literaturu pod brojevima 1, 4, 5.
 Problemi za istrazivanje:
1. Samostalnost ucenika u radu I rukovodeca uloga nastanika
2. Uticaj samostalnog rada ucenika na dubinu I trajnost znanja, umenja I navika.
Konsultujte literaturu pod brojevima3. 5. 6.
3. metodika organizacije nastavne ekskurzije u nastavi prirode I drustva. Konsultujte
literaturu 2.3.5
4. Uloga naucno-popularne literature u podizanju kvaliteta znanja ucenika iz
predmeta prirode I drustva.
 Nastavnik moze birati problem za istrazivanje po sopstvenom nahodjenju.