FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA NIS

OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE

Predmet: Pedagogija

SEMINARSKI RAD

Metoda razgovora (dijalog)

Predmetni nastavnik: Student:

Dr Marija Jovanović

Niš, 2018.
Sadržaj

Uvod ........................................................................................................................................... 3
1. Definisanje značaja i opšta klasfikacija nastavnih metoda ..................................................... 4
2. Metoda razogovra – dijaloška metoda .................................................................................... 9
2.1 Sokratovski razgovori ..................................................................................................... 10
2.2 Katehitički razgovori ...................................................................................................... 11
2.3 Heuristički razgovori ...................................................................................................... 11
2.4 Popularno predavanje ..................................................................................................... 12
2.5 Diskusija ......................................................................................................................... 13
3. Pomoć pri primeni metode razgovora .................................................................................. 14
4. Prednosti i nedostaci metode razgovora u nastavi ................................................................ 15
Zaključak .................................................................................................................................. 16
Literatura .................................................................................................................................. 17

2
Uvod

Metoda razgovora-dijaloga predstavlja jednu od najznačajnijih metoda održavanja

nastave. Dijalog kao nastavna metoda moze biti prisutan u skoro svim fazama realizacije
nastave, sto znaci da se kroz dijalog moze prezentovati novo gradivo, ali takodje i procenjivati
usvojenost sadrzaja.
Predstavlja oblik komunikacije izmedju ucenika i nastavnika, ali i drugih ucenika,
kojom se razmenjuju iskustva, shvatanja i stavovi o nastavnim sadrzajima koji su predmet
razmisljanja i istrazivanja. Nastavnici koriste ovu metodu onda kada procene da ucenici o
nekom pojmu imaju neophodna predznanja, kako kroz vec obradjene nastavne jedinice, tako i
stecena kroz iskustvo.
Određenje ovoga pojma ključno je upravo zato što bez toga nije moguće valjano
konstituirati i artikulirati nastavu kao didaktički osmišljen, svrhovito organizovan sistem
poučavanja i učenja. I tu treba reći kako se izraz nastavna metoda široko i slobodno
upotrebljava – nije jednoznačno određen. Odatle i problemi oko imenovanja i klasifikacije
nastavnih metoda. U istoriji nastave vidimo i različite pristupe nastavnoj metodi: od
panmetodizma (sve je metoda) preko monometodizma (precenjivanje i isticanje jedne
metode) do potpunog negiranja metode kao stanovitog standarda postupanja (ametodizam –
koliko nastavnika toliko je i metoda).
Na taj nacin se postizu dva cilja; obnavljanje vec postojecih znanja, ali i stvaranje
mape pojmova cime se doprinosi kompletnijem znanju. Karakteristike ovakvog razgovora su
da se ovaj razgovor unapred planira i uvek ima konkretizovane ciljeve. Smisao dijaloga je da
se ucenicima omoguci da vlastitim rasudjivanjem, a uz koriscenje prethodnih znanja i čulnih
iskustava dolaze do željenih znanja. Zbog ostvarene pomenute misaone aktivacije, vreme nije
neefikasno utroseno, iako dijaloska metoda zahteva vise vremena od monoloske.

3
1. Definisanje značaja i opšta klasfikacija nastavnih metoda

Nastava se kao delatnost razlikuje od ostalih ljudskih aktivnosti i po specifičnim

metodama rada. Reč metoda grčkog je porijekla (methodos) izvorno znači put, način
izlaganja, smišljeni planski postupak. Pod metodom se podrazumijeva način i postupci koji se
primenjuju da bi se ostvario neki cilj.

U nauci, metoda predstavlja put utvrđivanja naučne istine. Izbor metoda zavisi od
svojstva neke aktivnosti i cilja koji se želi ostvariti. Često se zbog pogrešnog metodološkog
postupka cilj nikako ne ostvari.

Da bi nastavnik u nastavnoj situaciji ostvario postavljene ciljeve i zadatke, on mora

primeniti odgovarajuće metode. Nastavnik mora imati teoretska znanja i iskustvo da izabere
najprikladnije nastavne metode i da ih primeni.

„Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu

nastave, koji omogućava sticanje znanja i veština i njihovu primenu u praksi a isto tako
doprinosi razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja, formiranje pogleda na
svet i pripremanje za život.“1

To znači da nastavne metode moraju biti takve da ne zavise od jednog nastavnika i

njegovog talenta, već da svi dobro pripremljeni nastavnici mogu uspešno da ih primenjuju i
da njima postignu odgovarajuće rezultate u učenju svojih učenika. Jedan od bitnih problema
rada nastavnika je da odabere i primeni adekvatne postupke koji će podsticati određene
procese saznavanja i učenja.

Kada se govori o nastavnim metodama moraju se imati u vidu određeni aspekti koji su
značajni za njihovo konstituisanje i njihovu primenu:

 ciljevima i zadacima vaspitanja i obrazovanja,

 odnosu između metoda naučnog saznanja i nastavnih metoda,
 psihološkim osobenostima učenika i zakonitostima učenja,
 specifičnostima predmeta i njihovih sadržaja.

Nastavne metode zavise od ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja i menjale su se

zajedno sa promenama društvenih i istorijskih uslova. Pre pojave škole kao društvene
institucije, dominirale su metode zasnovane na oponašanju, podražavanju i poučavanju.

Pojavom organizovane škole pojavljuju se verbalne (govorne) metode i one su

preovladavale u različitim vidovima, pogotovu u srednjem veku. Reč, najpre izgovarana,
potom pisana i na kraju štampana, postala je glavni nosilac informacija. a učenje iz knjiga
jedan od najvažnijih puteva obrazovanja.

1
http://licencazarad.palankaonline.info/didaktika/5-nastavne-metode/5-1-pojam-i-aspekti-nastavnih-metoda

4
 Daljim razvojem društva, pojavom i razvojem mašinske proizvodnje i sve većim porastom
proizvodnih snaga, napredni pedagozi 17-19. veka postavljali su pitanja o očiglednosti,
izletima, praktičnim radovima i vežbanjima pa čak i izvesnom istraživačkom radu učenika.

Nastavne metode:

 su važno polje edukativnog odlučivanja;

 određuju vrste, kvalitet i dimenzije komuniciranja;
 određuju pravce i dinamiku delovanja;
 određuju zastupljenost kreativnosti;
 su internacionalni deo nastave;
 su elementi namernog i sistematskog odgojno-obrazovnog delovanja;
 značajno određuju kvalitet nastavnog postignuća.

U metodičkoj literaturi dobro je rečeno da su nastavne metode osnovne poluge učenja i

poučavanja u nastavi. Nastavne metode služe da nastavnik uspešno poučava, a učenici
uspješno uče.

Ako su metode putevi spoznaje, a jesu, onda taj put može biti kraći i duži na istom
nastavnom problemu i u istoj nastavnoj situaciji. Zadatak svakog metoda je da on bude što
kraći, čime se racionalizuje nastavni proces u celini, putem kojeg se brže i kvalitetnije uči ili
poučava. Uspešni nastavnici nalaze najkraće puteve dovođenja učenika do spoznaja,
formiranja navika i veština.

5
Klasifikacija nastavnih metoda jasno je prikazana na tebeli koju su u svom seminarskom radu
„Nastavne metode u nastavi hemije“ prikazale studentkinje Prirodno matematičkog fakulteta,
Univerziteta u Sarajevu, Zehrina Bajramović, Nizama Beganović.

Tabela 1. Klasifikacija nastavnih metoda2

1. Verbalno-tekstualne metode (usmeno izlaganje, razgovor i rad na tekstu)

T. Prodanović 2. Ilustrativno-demonstrativne metode (ilustracija i demonstracija)
N. Filipović 3. Laboratorijsko-eksperimentalne metode (laboratorijski radovi,
eksperiment)
1. Demonstracija
2. Praktični radovi
3. Crtanje ( ilustrirani radovi)
V. Poljak 4. Pismeni radovi
5. Čitanje i rad na tekstu
6. Razgovor
7. Usmeno izlaganje
1. Verbalne metode (monološke - naučne, umjetničke, dijaloške – razvojni
N. Kujundžić razgovor i polemika)
2. Vizuelne (demonstracija, ilustracija, metoda teksta)
3. Prakseološke metode
1. Usmeno izlaganje
2. Razgovor
3. Ilustrativni radovi
M. Vilotijević 4. Demonstracija
5. Praktični i laboratorijski radovi
6. Pismeni radovi
7. Čitanje i rad na tekstu
1. Predavanja
2. Nastavni razgovor
M. Slatina 3. Tekstualno komuniciranje
4. Pismeni radovi

1. Metoda zasnovana na posmatranju (demonstracija, ilustracija,

Okon i opservacija)
Kupisijević 2. Metoda zasnovana na riječima (monolog, dijalog)
3. Metoda zasnovana na praktičnim aktivnostima (praktični i laboratorijski
rad)

2
„Nastavne metode u nastavi hemije“ , Zehrina Bajramović, Nizama Beganović Prirodno matematičkog
fakulteta, Univerzitet u Sarajevu str. 6.

6
 Klasifikacija nastavnih metoda:3

 Metode zasnovane na posmatranju

 Metoda demonstracije
 Metode zasnovane na rečima
 Monološka metoda (metoda usmenog izlaganja)
 Dijaloška metoda (metoda razgovora)
 Rad sa knjigom (metoda čitanja, tekst-metoda)
 Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika
 Laboratorijska metoda

Metoda demonstracije je takav način nastavnog rada u kome nastavnik demonstrira

predmete, modele, makete, crteže, slike, šeme, a učenici ih posmatrju i tako stiču znanja. Cilj
posmatranja nije gledanje već uočavanje, a da bi se to postiglo mora biti pažljivo isplanirano.
Dakle, nije angažovano samo čulo vida, već u demonstriranju i posmatranju treba angažovati
što više čula (sluha, dodira, ukusa, mirisa). Što se više čula angažuje u posmatranju „tim će
opažaji o demonstriranom biti raznovrsniji i pouzdaniji, tj tim će se objekti svestranije
upoznati“.4

Demonstriranju ne treba pribegavati po svaku cenu i ne treba pokazivati radi

pokazivanja. Cilj pokazivanja nije da učenici samo vide, čuju omirišu, okuse već da se
intelektualno aktiviraju. „Drugim rečima, funkcija pokazivanja je omogućavanje aktivnog
učenja. Pokazivanje mora, dakle, biti sredstvo, a ne cilj u nastavi“.

Monološka metoda Metoda usmenog izlaganja je nastavnikovo saopštavanje određenih

informacija učenicima. Naziva se još i monološkom i akromatskom. U nastavnom procesu se
osim nastavnika ovom metodom služe i učenici.

Postoji više oblika metode usmenog izlaganja:

 pričanje (pripovedanje)
 opisivanje
 objašnjavanje
 obrazloženje

Pričanje je oblik usmenog izlaganja koji se primenjje kod sadržaja rada koji se izlažu
da bi se kod učenika probudila osećanja i da bi se delovalo na njihove doživljaje, odnosno
kada učeniku treba dočarati neke događaje, pojave ili ličnosti koje on na drugi način ne može
upoznati.

3
http://licencazarad.palankaonline.info/didaktika/5-nastavne-metode/5-2-klasifikacija-nastavnih-metoda
4
http://pspasojevic.blogspot.com/2010/11/blog-post_411.html

7
 Da bi nastavnikovo pričanje bilo efikasno mora biti: verodostojno, slikovito, jasno,
zanimljivo, uverljivo.Sadržaj pričanja mora biti verodostojan., gradivo treba izlagati logički
postupno i pregledno.

Tekst – metoda Metoda rada na tekstu u kombinaciji sa drugim nastavnim metodama

ima siroku primenu u obradi društvenih sadržaja. Ovom metodom učenici stiču znanja
čitanjem određenih tekstova. Skoro svaka nastavna jedinica se može produbiti, ilustrovati
testom.

Tekst se može koristiti u svim delovima časa, i u uvodnom, i u glavnom i u završnom.

Na časovima obrde novih sadržaja tekst se koristi najčešće u uvodnom delu časa a ima cilj da
zainteresuje i motiviše učenike za sadržaj koji će se obrađivati. U glavnom delu časa tekst se
koristi za ilustraciju sadržaja koji se obrađuje (pesme o ličnostima, kratki članci o događajima,
radu ljudi i sl.). Na časovima ponavljanja nastavnih sadržaja tekst služi za proširivanje,
produbljivanje ili primenu stečenih znanja. Na časovima vežbanja se koriste tekstovi koji
pomažu učenicima da postignu veću uvežbanost u primeni stečenih znanja, veština i navika.

Laboratorijska metoda Ovom metodom se učenici osposobljavaju da samostalno vrše

eksperimente. Učenici veštački izazivaju izvesne pojave ili procese kako bi mogli da
posmatraju promene do kojih dolazi pod uticajem određenih faktora, da istražuju uzroke tih
promena, njihovog toka i posledica.

Primena laboratorijske metode nije nimalo jednostavna pa je zadatak nastavnika da

brižljivo pripremi svaki eksperimenat, kako ne bi došlo do remećenja ili prekida toka
nastavnog procesa. To podrazumeva ispunjavanje sledećih uslova:

 Obezbeđivanje potrebne opreme, uređaja, aparata i materijala;

 Davanje neophodnih uputstava i napomena učenicima kako mogu
najcelishodnije da primene eksperiment, kako treba da izgleda redosled
najvažnijih radnji koje su potrebne da se on uspešno obavi i sl. Posle završenog
eksperimenta, sa učenicima se vodi razgovor, svode rezultati, donose zaključci
i vrše uopštavanja;
 Nastavnik treba prethodno da proveri ispravnost eksperimenta njegovim
izvođenjem pre časa.

Ova metoda se široko primenjuje u nastavi biologije, fizike i hemije, pre svega u
starijim razredima, zatim samostalno, individualno ili grupno, na tradicionalan ili problemski
način.5

5
http://licencazarad.palankaonline.info/didaktika/5-nastavne-metode/5-2-klasifikacija-nastavnih-metoda/5-2-3-
metode-zasnovane-na-prakticnim-aktivnostima-ucenika/5-2-3-1-laboratorijska-metoda

8
2. Metoda razogovra – dijaloška metoda

Javila se kao metoda proucavanja od prvih pocetaka skole. Rec dijalog (dialogos)
znaci razgovor u dvoje. Njime je oznacavana i literarna umetnicka forma koju su u antickoj
filozofiji koristili sofisti, Sokrat i Platon.
Erotema (erothema) – pitanje pa je razgovor nastavna metoda u kojoj jedan pita, a
drugi odgovara. Ovu metodu koristio je Sokrat. Oba ova termina ne "pokrivaju" danasnji
pojam metode razgovora. Nastavni razgovor ne mora biti u dvoje, moze se voditi u vidu
rasprave .
Pod metodom razgovora se podrazumeve takva metoda u kojoj se nastavni zadaci
ostvaruju u obliku pitanja i odgovora ili obliku rasprave. Strukturni elementi metode
razgovora su pitanje,odgovor i impuls (govorni,predmetni,mimikom). Impuls se koristi kod
nepotpunog ucenickog odgovora. Njime se ucenik podstice na potpun odgovor.

Ova metoda se u nastavi koristi najcesce prilikom ponavIjanja, uvezbavanja i

provjeravanjaznanja, pa i prilikom obrade novog gradiva. Nastavnikova rec moze bolje i
potpunije od bilo koje druge metode upoznati ucenike s novim sadrzajima jer se odvija u
zivom i neposrednom kontaktu nastavnika s ucenicima.
Nastavnik svoje izlaganje uvek prilagodjuje konkretnoj situaciji, menja ga, dopunjuje,
kombinuje s drugim metodama da bi ucenici sto bolje i dublje shvatili novu informaciju.
Razgovor nije niz pitanja i odgovora koja počinju od nastavnika i njime se završavaju.

Odlika pravog razgovora je obuhvatanje što šireg kruga učesnika. Ukoliko nastavnik
proceni da će doći do prekida razgovora ili, pak, da razgovor ide u pogrešnom smeru,
nastavnik se uključuje i vraća učenike na osnovnu temu, daje neophodne dopune i ispravke,
podstiče, usmeravajući njegov daljnji tok. Može se reći da je razgovor u znatnoj meri
„kolektivni proces mišljenja".
Za primenu ove metode neophodno je da učenici raspolažu izvesnim podacima i
znanjem, doživljajima i iskustvima o materiji koja će se obradivati. Drugim rečima, razgovor
se primenjuje u situacijama kada nova istina logički sledi iz ranije poznate.

Metod razgovora određuje se kao jedna od verbalnih nastavnih metoda zajedničkog

rada nastavnika i učenika koji treba da dovede do određenih rezultata u ostvarivanju
postavljenog didaktičkog cilja. Ovakvo određenje, međutim, karakteriše neopravdano
pojednostavljivanje fenomena razgovora, svodeći ga na njegovu didaktički
instrumentalizovanu ulogu. Noviji pristupi proučavanju razgovora, razvijani posle
lingvističkog zaokreta u društvenim i humanističkim naukama osamdesetihih godina 20. veka,
doprineli su viđenju jezika u upotrebi, jezika kao oblika društvene prakse, ali i kao sredstva
društvene i političke reprodukcije.6

6
Povezanost koncepcije aktivnog učenja i savremenih shvatanja razgovora u nastavi, Vladeta MILIN Institut za
pedagoška istraživanja, Beograd str.33.

9
2.1 Sokratovski razgovori

Sokratovski razgovor koristili su i razvili Sofisti, a do visokog stepena razvio ga je

Sokrat. Razgovori koje je vodio Sokrat izneseni su zapisima Ksenofona i Platona. Pomocu
razgovora Sokrat je vodio svoje ucenike od konkretnih pojava do opstih pojmova, tvrdeci da
sve spoznaje leze u ucenicima, a njegov je zadatak da im pomogne da ih osvijeste.
Erotematska metoda nazivala se i Sokratovskom metodom. Sokrat je vodio razgovor tako da
se sagovornik na kraju morao usaglasiti s njime.

Nije imao nikakve slobode u razmisljanju i biranju odgovora.Sokratova metoda se

odlikuje time sto je coveku, ponosnom na svoje obrazovanje, misljenje i stavove, predocio da
je uvid u vlastito neznanje pocetak znanja. Sokrat je razgovor vodio kroz dijalog. Pocinjao ga
je paradoksom :"znam da nista ne znam". U prvom delu razgovora ukazivao je sagovorniku
na neznanje. Pocetak ucenja je negiranje ucenikovog neznanja. To je upoznavanje samoga
sebe opomena sagovorniku da se prebrzo ne zakljucuje.

U drugom delu razgovora (porodiljska, babicka vestina) - "majeutika", Sokrat je

pitanjima pomagao sagovorniku da "porodi" istinu koju nosi u sebi, da definiše, pojam o
kome se razgovara. U procesu razgovora i sticanja znanja isao je induktivnim
putem.Majeutikom se u planski vođenom razgovoru dolazi do definicije određenoga pojma
koji se ne moze zasnivati na varljivim ljudskim opazanjima
Naime, ishod sokratovski vođenog dijaloga istinsko je znanje, to jest definisanje sadržaja
pojma od kojeg se u metodički vodenom razgovoru krenulo.Zbog toga sto je tragao za onim
opšim u pojedinačnom.U sokratovskoj dijaloskoj metodi pitanja postavljaju nastavnik i
ucenici. Ta metoda moze biti korišćena u velikim skupinama, malim skupinama, jedan na
jedan, ili cak sa samim sobom. Ono sto im je svima zajednicko je to da se necije misli
razvijaju kao rezultat ili posledica upotrebe stimulativnih pitanja.

10
2.2 Katehitički razgovori

Kateheticki oblik razgovora nastao je u srednjovekovnim školama kao nacin ucenja

crkvenih dogmi iz katehizma.7
Crkvene dogme ucene su napamet bez ikakvih promena, a prilikom ponavljanja su
doslovno reprodukovane. Katekizam je bio pisan u obliku pitanja i odgovora. Ucenici su
doslovno ucili pisane sadrzaje bez ucesca misljenja.Najbolje rezutate postizali su ucenici sa
mehanickim pamcenjem. Ucilo se dogmatski.
U savremenoj nastavi ovaj oblik razgovora primenjuje se ograniceno tokom
reproduktivnog ponavljanja (pesmica, tekstova, pravila) i proveravanja egzaktnih podataka
npr. u istoriji, poznavanju prirode i drustva itd.
Kateheticki razgovor dominirao je u staroj skoii u svim etapama nastavnog procesa pa
i prilikom obrade novih nastavnih sadržaja sto je dovelo do katekiziranja, apsolutiziranja
katehetickog oblika razgovora.

2.3 Heuristički razgovori

U 18, veku dolazi do pojave nove metode razgovora,heuristickog razgovora.

Rec heurisko grckog je porekla,a oznacava otkriće,vestinu pronlazenja.To je nastavni
razgovor u kome nastavnik pomocu razvojnih pitanja podstice ucenike da na osnovu ranijih
znanja zakljucuju samostalno i tako savladaju nove sadržaje.
Neki autori povezuju sokratovsku metodu sa principom samoaktivnosti,a tumace je
kao samostalan rad usmeren na ostvarivanje realno postavijenih ciljeva.U ovom razgovoru
postojala su dva nacina nastavnog rada. Dogmatski (katehetski) i heuristicko-razvojni u kome
ucenik sam dolazi do saznanja uz pomoc nastavnika.
U heuristickom obliku razgovora primenjuju se heuristicka (razvojna, dijalekticka ili
lancana) pitanja. Ucenici odgovaraju na pojedina pitanja nastavnika i ti odgovori služe kao
premise, argumenti, podaci sl. za izvodjenje generalizacije. Heuristicka nastava je takav
nastavni sistem u kome ucenici samostalno traze put saznanja, a nastavnik ih tako vodi da oni
imaju utisak da su sami otkrili saznanje. U ovakvoj nastavi,nastavnik postavljanjem pitanja
vodi ucenika da on vlastitim trudom otkriva nove cinjenice,da izvodi zakljucke, da pronalazi
zakonitosti i pravila, i da tako stice nova znanja.
Heuristicki oblik razgovora karakteristican je za induktivni put u nastavi. Ovaj
razgovor ubrzava razvoj ucenikovog logicnog misljenja. Najcesce se praktikuje pri obradi
novih nastavnih sadrzaja i usvajanja novih znanja. Na jedno postavljeno pitanje obicno
odgovara vise ucenika. Nastavnik treba posjedovati umešnost za vodenje ovog razgovora u
protivnom je dosta neekonomican.

7
Dr Ibrahim Osmic,Dr Ruza Tomic, : Didaktika, selimpex, Srebrenik,2006.god str 133

11
2.4 Popularno predavanje

Pod popularnim predavanjem podrazumeva se interaktivno predavanje u kojem

učestvuju i predavač kao i slušaoci. Popularno predavanje kao metoda zasnovano je na
razgovom nastavnika sa ucenicima, pri cemu nastavnik ima vodecu ulogu.
Da bi postigao cilj koji je sebi postavio u vezi s nekim nastavnim problemom,
nastavnik smisljeno i prema odredjenom redosledu postavlja ucenicima pitanja na koja oni
odgovaraju. Pitanja su usmerena ka tome da ucenici mogu polako, korak po korak, od
nedovoljnih znanja da napreduju ka sve vecim, sirim i potpunijim.
Za primenu ove metode ucenici moraju imati minimum znanja koja omogucavaju
njihovo dalje sirenje i nadogradivanje. Pretpostavka za njenu primenu je ne samo pazljivo
slusanje nastavnikovog izlaganja, vec i samostalna misaona angazovanost ucenika.

U mladjim razredima osnovne skole ovaj metod moze da sluzi i kao jedan od nacina
za saopstavanje novih znanja, ali i kao postupak za ponavljanje, utvrdjivanje i kontrolu. U
radu sa starijim ucenicima ova metoda vise se primenjuje za sistematizaciju i utvrdivanje
znanja, a delimicno i za kontrolu i ocenjivanje.

Popularno predavanje se ipak najvise koristi kao uvodno pripremanje ucenika za rad.

Razgovarajuci sa ucenicima, nastavnik saznaje sta oni vec znaju iz domena teme koju
namerava da obradi i sta su o tome razmisljali. Istovremeno, uvodno popularno predavanje je
i dobra prilika da se ucenici motivisu za rad i napore na obradi nove teme.

12
2.5 Diskusija

Diskusija kao nastavna metoda sastoji se u razmeni misijenja o odredenoj temi ili
problemu. Da bi se ova metoda mogla uspesno primeniti, neophodno je da ucenici vec
raspolazu znacajnijim znanjima iz podrucja koje se obraduje. Vecim i obimnijim znanjima
raspolazu ucenici starijih razreda sto znaci da se ova metoda moze uspesno primenjivati u
najstarijim razredima osnovne i u srednjoj skoli.
Buduci da razmena misljenja obuhvata iznosenje vlastitih stavova i pogleda, njihovo
obrazlaganje, suprostavljanje drugacijim shvatanjima, sintetizovanje vlastitih i tudjih
misljenja, intervenisanje u pravom trenutku, stvaranje novih pretpostavki kao i proveravanje
cinjenica i daljih zakljucaka - sve to pokazuje da je diskusija slozena nastavna metoda.

Za uspesno vodenje diskusije neophodno je ostvarivanje i nekih drugih elemenata kao sto
su:

 socijalna fleksibilnost,
 demokraticnost i tolerantnost,
 osetljivost za ideje i potrebe drugih,
 kultura verbalnog komuniciranja,
 spretnost u vodjenju same diskusije.

Dakle, pored informacija, argumenata koji se odnose na predmet diskusije, veoma su

vazne socijalne i druge spretnosti koje treba nauciti.

Uloga nastavnika se sastoji od pracenja, analiziranja i procenjivanja toka diskusije, a

na osnovu prethodno postavljenog cilja, ispravljanja izlozenih cinjenica ili njihove aktivnosti,
u odnosu na ono sto je bitno, kao i na razmatranje onoga sto bi trebalo primeniti.
Pomoc nastavnika u usmeravanju diskusije je posebno znacajna, ali njen povratni
uticaj ne sme da sadrzi njegove licne stavove: neophodno je da se sastoji od kratkih
napomena, primedaba i replika, da se odnosi na podsticanje i usmeravanje, a ne na izlaganje
licnih pogleda, stavova i shvatanja i ukazivanje na odredjena resenja.

13
3. Pomoć pri primeni metode razgovora

Razgovor kao nastavna metoda razlikuje se svojom usmerenoscu ka ostvarivanju

odredjenog cilja i adekvatnom pripremom nastavnika.U ovoj pripremi ne predvidjaju se samo
pitanja koja ce biti postavljana ucenicima vec i njihove reakcije i moguci odgovori kao i
problemi koji se mogu javiti u toku razgovora.Zadatak razgovora je da podstice misljenje
ucenika i da oblikuje sposobnost oblikovanja sudova koji se zasnivaju na uverenju koje je
dovoljno obrazlozeno.Razgovor nije niz pitanja koji pocinju od nastavnika i njime se
zavrsavaju,odlika pravog razgovora je da obuhvati sto siri krug ucesnika.
Obzirom na dvostranost nastavnih metoda pitanja postavljaju nastavnici i ucenici, a na
pitanja odgovaraju i nastavnici i ucenici. Pri tome je bitno da se uspostavi atmosfera prisne
susretljivosti izmedu ispitivaca i sagovornika.Nastavnik treba posmatrati ucenika, ne gledati
na stranu, kroz prozor, ne biti indiferentan, ucenicima treba dati povratnu informaciji o
kvalitetu odgovora. Ucenike treba ohrabriti da postavljaju pitanja.Pitanja ucenika znak su
demokratizacije sistema nastave. U razgovoru se izmenjuju pitanja i odgovori. „Dinamika
razgovora pokazuje se stalnom promenom pitanja i odgovora i izmenom onih koji pitaju i
odgovaraju.“8
Pitanja moraju zadovoljiti didakticke potrebe. Da bi to uspela pitanja moraju biti:

Funkcionalna sadrzajno

 Tematski ogradjena na gradivo koje se obradjuje na casu

 Optimalno odmerena,ni preuska ni presiroka
 Moraju biti rezultat sistematicno sredjenih misli o nekom problemu
 Moraju biti psiholoski i logicki prilagodjena uceniku
 Jednoznacna,precizna i jasna
 Pravilno iskazana jezicki
 Treba ih postavljati celoj grupia ne jednom uceniku

Dok je pogresno postaviti:

 Previse uska pitanja na koja se moze odgovoriti sa „da“ ili „ne“ jer ne podsticu
aktivnost
 Sugestivna
 Viseznacna
 Suvise jednostavna
 Alternativna
 Pitanja „sta?“ i „gde?“ a izostavljati „zasto?“ i „kako?“
 Kaverzna pitanja

8
http://www.scribd.com/doc/56586044/29/DIJALO%C5%A0KA-METODA

14
4. Prednosti i nedostaci metode razgovora u nastavi

Prednosti metode razgovora ogledaju se u sledecem:

 Podsticu ucenike na aktivnost i na samostalan rad

 Znanja koja se sticu metodom razgovora su dublja i trajnija
 Omogucava nastavniku da bolje upozna licnost ucenika
 Nastavnik neposredno komunicira sa ucenicima i uz pomoc odgovora dobija sigurniju
orijentaciju kako ucenici prate nastavni rad u pojedinim etapama nastavnog procesa,
jesu li shvatili i razumeli gradivo.

Dok bi se nedostaci ogledali u sledecem: 9

 Ne moze se koristiti u obradi svakog gradiva;

 Dijalogom se sadrzaj ne moze izložiti potpuno sistematicno kao monologom;
 Dijalog je manje ekonomican od monologa
 Dijalog jace pobuduje emocije ucenika od monologa
 Dijalog se vodi samo izmedu dve osobe a ostali mogu pratiti ili ne pratiti razgovor.

9
Dr Ibrahim Osmic,Dr Ruza Tomic, : Didaktika ,selimpex,Srebrenik,2006.god str 140

15
Zaključak

U nastavnoj praksi postoje dva oblika dijaloga: tradicionalni dijalog ili kateheticki
razgovor i heuristicki ili razvojni. Kateheticki razgovor se sastoji u odgovaranju na pitanja
koja postavlja nastavnik. Pri tome, ocekivani odgovori mogu biti doslovno preuzeti iz
udzbenika. Koristi se prilikom mehanickog ucenja. Heuristicki razgovor se vise odnosi na
problemsku nastavu, odnosno od ucenika se ocekuje da rijesi uz obrazlozenje, postavljeni
problem.
Prilikom heuristickog ili razvojnog razgovora, nastavnik mora da vodi racuna o tome
da pitanja budu precizno formulisana, jezicki korektna, logicki ispravna, a upotreba upitnih
reci mora da bude adekvatna ocekivanom smislu odgovora. Slican zahtev postoji i za
ocekivane odgovore. Takodje, potrebno je izbegavati pitanja o opste poznatim stvarima, kao i
alternativna i kaverzna pitanja. Uz sve to, neophodno je i ostaviti ucenicima odredjeno vreme
da razmisle o odgovoru. Aktivna nastava zahteva i cutanje, koje je namenjeno za razmisljanje
o problemu,dok je misaona aktivnost veci dobitak od samog odgovora.

Totalna komunikacija se ostvaruje kako verbalno tako i neverbalno. U slučaju ove

metode pored same govorne akcije, zgodno je osloniti se na semiotske podloge u obliku gesta,
mimike, pantomime kako bi informacija bila u celost prenešena.

16
Literatura

1. Povezanost koncepcije aktivnog učenja i savremenih shvatanja razgovora u nastavi,

Vladeta MILIN Institut za pedagoška istraživanja, Beograd str.33.

2. Dr Ibrahim Osmic,Dr Ruza Tomic, : Didaktika, selimpex, Srebrenik,2006.god

3. Nastavne metode u nastavi hemije“ , Zehrina Bajramović, Nizama Beganović

Prirodno matematičkog fakulteta, Univerzitet u Sarajevu

4. http://www.scribd.com/doc/56586044/29/DIJALO%C5%A0KA-METODA

5. http://licencazarad.palankaonline.info/didaktika/5-nastavne-metode/5-2-klasifikacija-
nastavnih-metoda

6. http://pspasojevic.blogspot.com/2010/11/blog-post_411.html

7. http://licencazarad.palankaonline.info/didaktika/5-nastavne-metode/5-2-klasifikacija-
nastavnih-metoda/5-2-3-metode-zasnovane-na-prakticnim-aktivnostima-ucenika/5-2-
3-1-laboratorijska-metoda

8. http://licencazarad.palankaonline.info/didaktika/5-nastavne-metode/5-1-pojam-i-
aspekti-nastavnih-metoda

17