Појам и врсте

истраживања

1
 Појам истраживања
• Истраживање је процес прикупљања информација како би лакше
решили проблем са којим се суочавамо и донели одлуку.
• Та истраживања могу бити у функцији допуне и проширења
постојећих знања, могу бити окренута њиховом преиспитивању, а
могу бити с циљем стицања нових знања или знања о раније
непроучаваним појавама.
• Током целог свог живота ми се бавимо неком врстом истраживања...
• Предмет нашег интересовања су научна истраживања....
 Ка дефиницији научног истраживања...

• Шта је то што разликује научно истраживање од сваког

истраживања које има за циљ обогаћивање нашег разумевања или
повећање знања о одређеној теми?
• Која је дефиниција научног истраживања?
Нема јединствене дефиниције научног
истраживања 
 Појам истраживања...
• Систематско, планско и објективно испитивање неког проблема,
према одређеним методолошким правилима, чија је сврха да се
пружи поуздан и прецизан одговор на унапред постављено питање.

• Посебно осмишљен и пројектован систематски процес чији је циљ

да се прикупе, анализирају и објасне подаци који омогућавају да се
схвате, опишу, предвиде или контролишу појаве или проблеми у
стварности, уз употребу научних метода и поступака.

• Систематски, критички, контролисани и поновљиви процес стицања

нових знања, неопходних (а понекад и довољних) за
идентификовање, одређивање и решавање научних (теоријских и
емпиријских) проблема.
Основне карактеристике научног истраживања..
• Систематичност – добра уређеност истраживања, те обезбеђивање
природног и логичног следа његовог процеса
• Контролисаност – спровођење у, што је могуће боље надзираним условима
како би се искључиле алтернативне могућности
• Критичност – сва важна тврђења о појавама, процесима, односима,
својствима, у области која се проучава морају озбиљно, искрено и строго
процењивати, проверавати и образлагати одговарајућим сведочанством
• Континуираност – научна истраживања су континуирана делатност која се,
ма колико данас била развијена и ефикасна, пружају у недоглед; стално
искрсавају нова питања која траже нове одговоре, ранији одговори се
активно проверавају и преиспитују.
 Критеријуми за поделу истраживања
1. Према општости
2. Према својству (природи) предмета
3. Према циљу
4. Према функцији
5. Према сврси
6. Према функцији у развоју науке
7. Према врсти прикупљених података
8. Према припадности наукама, односно научним дисциплинама
9. Према односу субјекта и објекта
10. Према времену обухвата појаве
11. Према времену трајања
12. Према актуелности предмета
Типови и врсте
истраживања
 По критеријуму општости разликујемо:

1 Oпшта – обухватају целину појаве, процеса, односа и целину

простора и времена у којима се одигравају;

2 Посебна - захватају само један сегмент појава, процеса и односа и

само на једном сегменту простора и времену;

3 Појединачна – обухватају само једну компоненту појаве, процеса,

односа у строго одређеној јединици времена и простора.
 По критеријуму својстава предмета (према природи)
разликујемо:

1.1 емпиријска истраживања – она која се баве сазнавањем друштвене

стварности на основу искуствених, чулних података;
2.2 теоријска истраживања – заснивају се на мишљењу о већ постојећим
научним сазнањима исказаним на неки начин – у неком облику.

Међутим, пошто нема чисто емпиријских и чисто теоријских истраживања

(због повезаности и међузависности теорије и праксе) оправдано је
формирати следећу класификацију:
1. претежно теоријска (теоријско-емпиријска);
2. претежно емпиријска (емпиријско-теоријска);
3. комплексна - уједначено учешће теоријског
и емпиријског.
 Теоријска и емпиријска истраживања

Теоријска истраживања се ређе спроводе, сложенија су и тежа за

реализацију, али представљају највећи домет научног истраживања.

Њихов циљ је развој саме науке, стварање теорија, стицање оштих

знања о некој појави, о везама са другим појавама и законитостима које
важе у тој области. За бављење оваквим истраживањима потребно је
велико предзнање о истраживаној области, познавање филозофије и
логике, али и одређени степен стваралачког надахнућа.
 Емпиријска истраживања...

...заснивају се на прикупљању чињеница о објективно постојећим

појавама посматрањем, испитивањем, експериментом и анализом
садржаја, а укључује мерења и статистичку обраду.
 Фундаментална и примењена истраживања

Фундаментална истраживања чине основу за даља истраживања.

Усмерена су на основна, битна научна сазнања која се тичу развоја науке.
Она проширују знања у оквиру науке, а захтевају велика улагања и дуг
временски период.

Примењена истраживања баве се решавањем неког конкретног проблема,

врше се углавном у „природном амбијенту“ где се проблем испољава.
 Експлоративна и каузална истраживања

Експлоративна истраживања чија је сврха стицање претходних знања о

неком проблему најчешће представљају почетак научног истраживања и
помажу да се поставе хипотезе (пилот истраживања, предтестирања).

Каузална истраживања чији је циљ провера хипотеза.

Стваралачка и верификациона истраживања
Стваралачка истраживања чија је сврха ширење знања, стварањем теорија
и научних система. Усмерена су на стицање потпуно нових сазнања о
дотад непознатим димензијама, формама, структурама, својствима и
односима предмета истраживања.

Верификациона истраживања чији је циљ провера постављених теорија

најчешће на основу нових научних чињеница, усмерена на проверу
постојећих сазнања.
Дескриптивна и објашњавајућа истраживања
Дескриптивна истраживања чија је сврха да што систематичније објасне
неку појаву. Научним поступцима и методама дају одговор на питање „о
чему јер реч, или шта се догађа“.

Објашњавајућа истраживања (екпланаторна) чији је циљ да утврде процесе

и узроке који доводе до тога да нека појава има оређени карактер или
учесталост испољавања. Научним поступцима и методама дају одговор на
питање „зашто се нешто догађа“. Дају научно објашњење појаве (узрочно-
последичне везе, правилности, законитости итд.)
Класификаторска и прогностичка истраживања

Класификаторска истраживања чији је циљ да изврше класификацију или

типологизацију предмета истраживања, да утврде битна обележја и на
основу њих место у поретку.

Прогностичка истраживања чији је циљ да предвиде кретање и развој

појаве у блиској будућности.
Квантитативна и квалитативна истраживања
Квантитативна истраживања баве се прикупљањем бројчаних података у
циљу објашњења и истраживања веза између варијабли или
успостављања узрочно-последичних веза између посматраних појава.
Заснована су на ставовима пренетим из природних наука да „оно што се не
може измерити не постоји“ (полази се од става да је стварност релативно
стабилна, униформна, мерљива и вођена рационалним законима који
омогућавају да се изводе уопштавања и генерализује).
 Квалитативна истраживања...

...су заснована на описним подацима (небројчаним) и имају задатак да

објасне значење или интерпретирају појаву како би се утврдиле особине
појаве и одредио тренд испољавања (полази се од става да свет није
униформан и не може се увек објаснити законима)
 Интрадисциплинарна, интердисциплинарна и
мултидисциплинарна истраживања
Према критеријумима припадности науци или научним дисиплинама,
истраживања могу бити:
1 Интрадисциплинарна истраживања (истраживања у једној
области)
Интердисциплинарна истраживања (анализирају се,
2
интегришу и усклађују сазнања из више научних целина)
Мултидисциплинарна истраживања (заснивају се на знању
3
из различитих дисциплина, али унутар њихових граница –
обично истраживачи из различитих дисциплина раде на истом
истраживачком задатку, али заснивајући свој рад на
сазнањима из своје дисциплине)
Ентроспективна и интроспективна истраживања

Ентроспективна истраживања – јасно се разликује објект – предмет

истраживања и субјект – истраживач који истражује одређени предмет
истраживања, и

Интроспективна истраживања – субјект и објект истраживања су

интегрисани, тј. субјект истраживања је истовремено и сопствени
предмет истраживања јер истражује самог себе.
Трансверзална и лонгитудинална истраживања
Са становишта приступа проблему истраживања, истраживање може
бити: трансверзално и лонгитудинално.

1 Трансверзално истраживање подразумева проучавање

одређених појава или процеса у исто време на различитим
местима и у различитим условима (даје пресек у једном
временском интервалу).

2 Лонгитудинално истраживање подразумева поновљено

испитивање исте појаве или скупа испитаника у дужем или
краћем временском периоду како би се установило да ли
временом долази до промена (појава, процес или однос
истражују се у више временских интервала)
 Реконструктивна, актуелна, пројективна и
комбинована истраживања

1 Реконструктивна истраживања – предмет истраживања чине прошли

догађаји;

2 Актуелна истраживање – предмет истраживања је савремена појава

(процес, однос) која је део савременог текућег живота;

3 Пројективна истраживања – предмет истраживања су даља или

ближа будућност (прогностичким истраживања);

4 Комбинована истраживања – чији је предмет истраживања

истовремено прошлост, садашњост и будућност.
Блиц, краткорочна, средњорочна, дугорочна и перманента
истраживања (према времену трајања)
Блиц истраживања;
Краткорочна – трају до три месеца;
Средњорочна – трају од шест месеци до годину дана;
Дугорочна – трају дуже од једне године, и
Перманента – вишеструко поновљена истраживања истог
предмета (најчешће глобалног) па су по томе веома слична панел
односно лонгитудиналним истраживањима.
 Упоредна истраживања
• Циљ упоредних истраживања је утврђивање истоветности, иличности или
разлика између истих појава посматраних у различитим вре менским и
просторним димензијама (у различитим временским периодима или у
различитим државама, регионима, локалним заједницама, институцијама), с
намером да се уочи раширеност, тенденције или динамика тих појава.
• Упоредна истраживања су најчешће описна (системски и целовито описују неку
појаву) или објашњавајућа (анализирају социјални контекст и узроке
испитиваних појава). Према временској димензији могу бити актуелна (испитују
садашње стање) или историјска (истражују настанак и динамику појаве).
• Највећи проблем код ових истраживања је проналажење упоредивих података.
• Посебан допринос развоју упоредних истраживања дале су међународне
организације стварањем статистичких стандарда који су омогућили
синхоронизацију података – стварање упоредивих података.
• Видети: www.ess.rs и www.international.ipums.org
 Акционa истраживања
• Циљ им је покретање и спровођење осмишљених, систематских и организованих
промена у друштву које су у интересу људи и њихових заједница, а уз активну
улогу истраживача и самих грађана.

• Примарни циљ је социјална промена у неком окружењу у циљу побољшања

добробити људи, њихових група и заједница.

• Посебно погодна за истраживања у социјалном раду.

• Имају обележја социјалног експеримента који се спроводи уз сагласност и

активну улогу оних о чијем се проблему ради.

• За разлику од класичних истраживања где постоји дистанца између истраживача

и испитаника, овде истраживани није само субјект већи активни учесник. Однос
истраживач – субјект претвара се у однос субјект – субјект што заначи да
испитаници добијају улогу суистраживача.
Сва питања која могу да поставе научници не постају предмет истраживања, или то
бар не постају одмах – нити је сваки проблем са којим се суочавамо повод за
истраживање*.

Она се не покрећу:
• када на нека питања већ постоје одговори или је до њих могуће доћи без
додатних истраживања
• када је одговор ирелевантан (научно или практично)
• када се не располаже неопходним ресурсима (финансијским, кадровским,
техничким)

*Већина питања која људи постављају могу бити покретачи научних истраживања
 Да ли сте знали?
Реч вакцина настала је од речи крава (vacca на латинском), јер су прве
вакцине прављене на основу крављих богиња.

Истраживачи са Универзитета Јужне Аустралије установили су да су женски

гласови данас дубљи за 23 херца спрамженских гласова од пре пола века, што
је одраз промена у друштвеном положају жена.
Једина застава на свету која се мења у зависности од
тога да ли је у рату или миру је застава Филипина.
Пола заставе је црвено, а пола плаво: у миру плава
половина заставе је горе, а црвене доле, док је у рату
обрнуто: црвена је горе, а плава је доле.

Тело гусенице има вишеструко више мишића него

људско тело.
 Питања
1. Шта је научно истраживање?
2. Које су основне карактристике научног истраживања?
3. Који су основни сегменти научног истраживања?
4. Објасните разлику између теоријских и емпиријских истраживања
5. Објасните разлику између дескриптивних и експланаторних
истраживања
6. Објасните разлику између квантитативних и квалитативних
истраживања
7. Објасните разлику између трансверзалних и лонгитудиналних
истраживања