XX.

ЗАКЉУЧАК

§ 1. Шша је научни меш од?

У уводном поглављу дела П тврдили смо да је метод науке осло-
бођен ограничености и самовољности алтернативних метода за
уклањање сумње које смо тамо одбацили. Научни метод, тврдили
смо, јесте најпоузданија техника коју је човек из\шслио да би кон-
тролисао ток ствари и да би стекао чврста веровања. Које су основ-
не одтшке овог метода? Већ смо у неким појединосгима испитали ње-
гове различиге саставне делове. Сумирајмо у овом завршном по-
глављу важније моменте наших дискусија.

Чињеннце и научни метод

Метод науке не тежи да на каприциозан начин току ствари на-
метне жеље и наде људи. Он у ствари мора да се примењује да за-
довољи жеље људи. Али, његова корисна примена зависи од насто-
јања да се на промишљен начин, и независно од тога шта су људске
жеље, упозна, као и да се искористи структура коју има непрекидни
ток ствари.
1. Зато нау^ши метод има циљ да открије шта су стварно чиње-
ница, а у примени метода се морамо руководити тим откривеним
чињеницама. Али, као што смо више пута истицали, не може се без
размишљања открити шта су чињенице. Знањ е о чињеницама не
може да се изједначи с грубом непосредношћу наших осета. Када
наша кожа дође у додир с телима високе температуре или с течним
ваздухом, непосредна искуства могу да буду слична. Међутим, ми не
можемо закључити а да не погрешимо да су температуре тела која
смо додирнули исте. Чулно искуство поставља проблем за сазнање,
и баш због тога што је такво искуство непосредно и основно, оно
мора постати оживотворено мисаоном анализом пре него што се
може рећи да се јавило знање.
2. Свако истраживање настаје због неких проблема који се на-
слућују, тако да се ниједно истраживање не може обавити без изве-
сног одабирања или издвајања предмета који се наметнуо. Такав из-
бор захтева, то смо све време непосредно доказивали, неку хипотезу,
претходно сгворено м1Ш1ље 1*е, предрасуду која усмерава исгражива-
ње и ограничава предмет проучавања. Свако истраживање је специ-
ф№шо у том смислу игго мора да реши одређени проблем, а такво ре-
шење окончава истраживање. Бескорисно је прикупљати "чињени-
це" ако не постоји проблем за који се верује да је у њима садржан.
 Шта је научни метод? 401

3. Способност да се формулишу проблеми чије решензе може да

помогне и у решавању друпсс проблема редак је дар који изискује
изванредног геш 1ја. Проблеми на које наилазимо у свакодневном
животу могу да се реше, ако уопште могу да се реше, применом на-
учног метода. Али, такви проблеми, као по правилу, не поставл>ају
далекосежна спорна питања. Најзначајније примене научног метода
треба тражити у разним природним и друштвеним наукама.
4. "Чињенице" до којих тежи да доспе свако истраживање јесу
ставови за Ч1ду истинитост постоји знатно сведочанство. Отуда оно
што "чињенице" јесу мора да се одреди истраживањем, и не може се
одредити пре истраживања. Осим тога, оно што верујемо да су чи-
њенице очигледно зависи од ступња нашег истраживања. Стога не
постоји оштра граница која дели чињенице од нагађања или хипо-
теза. У току сваког истраживања статус једног става може да се ме-
ња од статуса хипотезе до сгатуса чињенице, или од статуса чиње-
нице до статуса хипотезе. За сваку такозвану чињеницу можв да се
тражи сведочанство на основу којег се тврди да је то чињеница,
иако се такав захтев стварно не поставља.

Хипотезе и научни метод

Метод науке би био немогућ када хипотезе, које се сугеришу као
решења, не би могле бити разрађене да би се открило шта оне им-
плицирају. Прави смисао једне хипотезе треба открити у њеним им-
пликацијама.
1. Хипотезе се исграживачу намећу на основу нечега што је у
предмету истраживања и на основу његовог претходног знања о
другим предметима. Не могу се пружити никаква правила за форму-
лисање плодних хипотеза, као што се никаква правила не могу дати
за откривање смислених проблема.
2. Хипотезе су потребие на сваком сгупњу истраживања. Не сме
се заборавити да оно што се назива општим принципима или зако-
нима (који су, можда, потврђени у претходном истраживању) могу
да се примене у садашњем, још незавршеном истраживању само
с извесним ризиком. Јер, они у ствари могу бити неприменљиви.
Општи закони неке науке функционишу као хипотезе које усмера-
вају истраживање у свим његовим фазама.
3. Хипотезе се могу сматрати као наговештавања могућних веза
између стварних или замишљених чињеница. Питање истинитости
хипотеза није због тога потребно стално постављати. Нужна одлика
једне хипотезс, с овог гледишта, јесте да је хипотезу могуће изложи-
ти у одређеној форми, тако да се њене импликације могу открити
лоптасим средствима.
402 ЗАКЉУЧЛК

4. Број хипотеза које истражива^гу могу пасти на памет неогра-

ничен је; он је функхрђа карактера његове маште. Зато постоји по-
треба за једном техником да бисмо извршили избор између алтерна-
тивних сугеслтџа и да бисмо се уверили како су алтернативе стварно,
а не само привидно, различите теорије. Можда је најважнији и нај-
боље испитани део такве технике техника формалног закљугшвања.
Из тог разлога је структура формалне логике испитана нешто ис-
црпније. Циљ тог испитивања је био да се читаоцу омогући адекват-
но разумевање значаја формалне исправности, као и да му се пружи
општи поглед на моћ и домашај формалне логике.
5. Прикладно је имати при руци - на складишту, да тако кажемо
- различите хипотезе чвде су последице пажљиво испитане. Зада-
так је математике да припреми и испита алтернативне хипотезе.
М атематика прима наговештаје о томе какве хипотезе из приро-
дних наука треба да проучава, а природне науке дугују математици
за сугестије о типу реда који њихов предмет исграживања отелотво-
рује.
6. Дедуктивна разрада хипотеза шде једини задатак научног ме-
тода. Пошто постоји мноштво могућих хипотеза, задатак истражи-
вања је да се одреди која се од могуЈшх објашњења или решења про-
блема најбоље слажу са чињеницама. Формална разматрања зато
никада нису довољна да утврде материјалну истину неке теорЈђе.
7. Ниједна хипотеза која представља општи став не може бити
доказана као апсолутно истинита. Видели смо да се у сваком истра-
живању које се бави ^шњеницама примењује закључивање по веро-
ватноћи. Задатак таквих истраживања је да се одвоји она хипотеза
која је највероватнија на основу чињеничког доказног матер^џала; а
задатак даљег истраживања је да се нађе друго чињени^псо сведо-
чанство које ће повећати или смањити вероватноћу такве једне
теорије.

Сведочанство и научни метод

Научни метод следи пут систематске сумње. Он не сумња у све
ствари, јер је то очигледно немогуће. Али, он заиста испитује све
што недостаје да би сведочанство које тим стварима иде у прилог
било адекватно.
1. Наука се не задовољава психолошком сигурношћу, јер интен-
зш ет којим се држимо једног веровања није гаранција његове исга-
нитости. Наука захтева и исгражује логички адекватне разлоге за
ставове које она исгиче.
2. Ни један једини став који се односи на ^шњенице шде ван сваке
сумње која има смисла. Ниједан став није тако добро заснован да
друго сведочанство не може повећати или смањити његову вероват-
 Шта је научни метод? 403

ноћу. Међутим, док ниједан став шџе несумњив, скуп знања који га
образлаже и чији је он сам један део, боље је заснован него неки ал-
тернативни скуп знања.
3. Наука је на тај начин увек спремна да напусти једну теорију
када то захтевају чињенице. Али, тањенице то стварно морају да за-
хтевају. Није необично да нека теорија буде модификована тако да
у суштини може бити задржана чак иако су "ч1 ш.енице" противре-
чиле њеној ранијој формулатд^и. Научни поступак је отуда смеша
спремности да се измене и упорности да се задрже теорије које су
привидно неспојиве са чињеницама.
4. Верификација теорија је само приближна. Верификац 1ђа про-
сто показује да је, у оквирима експерименталне грешке, експери-
мент саГласан са хипотезом која се верификује.

Систем у идеалу науке

Идеал науке је да се постигне систематска међусобна повеза-
носг чињеница. Издвојени ставови заиста не чине науку. Такви сга-
вови служе само као прилика да се нађе логичка веза између њих и
других ставова.
1. "Здрав разум" се задовољава разноврсним збиркама обаве-
штења. Као последица тога ставови које он тврди често су неодре-
ђени, обим њихове примсне је непознат, а њихова међусобна сагла-
сност обично је веома сумњива. Предности проналажења система
међу 'шњеницама отуда су очигледне. Услов да се створи сисгем је-
сте да се унесе прецизност у ставове који се тврде. Границе у којима
су ставови истинити онда су јасно одређене. Штавише, противреч-
ности између ставова који се тврде постепено се уклањају, пошто
ставови који су део система морају да образлажу и исправљају је-
дан други. На тај начин се повећава обим и тачност нашег знања.
У ствари, научни метод се разликује од других метода по тачности и
по броју чињеница које изучава.
2. Када, како се то често дешава, једна наука напушта једну тео-
р^ду ради неке друге, погрешно је претпостављати да је наука "бан-
кротирала" и да је неспособна да открије структуру предмета који
изучава. Такве промене пре показују да наука прогресивно оствару-
је свој идеал. Јер, такве промене настају да би се исправила рашда
запажања или расуђивање, а такве исправке значе да поседујемо по-
узданије чињенице.
3. Идеал систематичности захтева да ставови за које се тврди да
су истршити буду повезани без увођења других ставова за које не по-
сгоји сведочанство, или је оно мало. У једном систему број непове-
заних ставова и број ставова за које нема сведочанства сведен је
на минимум. Отуда у једном систему захтеви за једноставношћу.
404 ЗАКЉУЧЛК

као што је изражено Окамовим правилом, задовољени су у великој

мери. Јер, тај принцип тврди да ентитете не треба умножавати без
потребе. То се може интерпретирати као захтев да све што се може
доказати буде и доказано. А идеал систематргчности баш то и за-
хтева.
4. Сведочанство за ставове који су елементи у једном систекгу
прикупл>а се брже него сведочанство за изоловане ставове. Сведо-
чанство за један став може да буде засновано на верификованим
случајевима на које се тај став односи или на случајевима који вери-
фикују друГе ставове, који су опет повезани с првим ставом у неки
систем. Ова особина систематичности научних теорија јесте оно
што даје тако висок сгепен вероватноће различитим поједина^иим
ставовима неке науке.

Особииа научног метода да сам себе исправља

Наука не настоји да себе убеди у истинитост својих ставова на
било који начин и по било коју цену. Огавови морају бити засновани
на логички прихватљивом сведочанству, што се мора обазриво про-
ценити и исгаггати добро познатим канонима нужног закљу^швања
и закључивања по вероватноћи. Одавде следи да је метод науке
стабилнији и важнији за научшпсе него неки посебан резултат који
је постигнут средствима тог метода.
1. Због свог метода нау^ша делатност је процес у којем она сама
себе исправља. Она се не позива на нарочито откровење или ауто-
ритет ^п^а је изјава несумњива и конатаа. Она не захтева никакву
непогрешивост и почива на методима откривања и проверавања хи-
потеза да би се дошло до сигурних закључака. И сами канони истра-
живања откривају се у процесу размишљања и у току проучавања
могу и сами бити модификовани. Својом континуираном применом
метод омогућује да се ф еш ке запазе и исправе.
2. Општи ставови могу да се утврде само методом поновљеног
узимања узорака. Због тога се ставови које нека наука проучава
или потврђују у свим могућим експериментима или се модификују у
складу са сведочанством. Особина овог метода да сам исправља сво-
је резултате допушта нам да неки став одбацимо, али нам такође
јамчи да су теор^де које усзаја наука вероватније од неке алтерна-
тивне теорије. Али, не изискујући више сигурности него што допу-
шта сведочанство, нау^ши метод успева да оствари више лог-и^псе си-
гурности него неки други метод који је до сада измишљен.
3. У процесу прикупљања и оцењивања сведочанстава постоји
непрекидно позивање на чињенице у корист теорЈђе или принципа,
и на принципе у корист чињеница. Јер, не постоји ништа што је
суштински несумњиво, нема апсолутно првих принципа у смислу
 Шта је иаучни метод? 405

самооги^гледних принципа, илн принципа који се морзЈу знати пре

свега другог.
4. Метод науке на тај начин битно садржи круг. До сведочанства
за принципе долазимо позивајући се на емпиријски материјал, за
који се тврди да је "чињеница"; уз то правимо избор, анализирамо
и интерпретирамо емпиријски материјал на основу тих прЈшципа.
Због оваквог узајамног односа чињеница и принципа све што је су-
мњиво брижљиво се испита у овом или оном тренутку.

Лпстрактна пр|фода научннх теорија

Ниједна теориЈ’а не тврди све што је могуће рећи о неком пред-
мету истраживања. Свака теор 1ђа издваја неке аспекте и искључује
друге. Када то не би било могуће - или зато што су ти други
аспекти ирелевантни, или зато што је њихов утицај на оне изабране
аспекте врло незнатан - наука какву познајемо била би немох^ућа.
1. Све теорије садрже апстракцију из конкретног садржаја. Не
може да се да никакво правило о томе који аспект садржаја треба да
се апстрахује и да се на тај начин проучава независно од других
аспеката. Али, због тога што је циљ науке постизање системат-
ске међусобне повезаности појава, обично ће се апстраховати они
аспекти који омогућују остварење тог цшва. У појави која се проу-
чава морају да се пронађу извесни заједни^пси елементи, тако да се
бесконачна разноликост појава може сматрати системом у којем је
изложена њихова сгруктура.
2. Због апстрактности теорЈђа често изгледа да је наука у отво-
реној противречности према "здравом разуму". У "здравом разуму"
не разликује се јединствени карактер сгвари од особине ствари да се
међусобно прожимају, тако да покушај науке да открије непромен-
љиве одлике често даје привид извештачености. Теорије се затим
сматрају за "корисне фикције" или "нереалне". Ипак, у таквим
критикама се превиђа чињеница да науку интересују баш извесне
чздвојене неПроменљиве релације ствари, тако да многа својства
ствари науке нужно занемарују. Штавише, у њима се заборавља да и
сам "здрав разум" оперише помоћу апстракцрјда које су уобичајене и
често нејасне и које су неподесне да изразе комплексну сгрук'17 ру
тока ствари.

Тнпови научних теорнја

Научно објашн.авање се састоји у подвођењу поједина^ших дога-
ђаја, за које се каже да их треба објаснити, под неко правило или за-
кон који изражава неко непроменљиво својство једне групе догађа-
ја. Сами закоЈШ могу да се објасне, и то на ис1и на^шн, показивањем
да су они последице обухватшђих теорЈђа. Ефект таквог прогресив-
406 ЗАКЉУЧАК

ног објашњавања догађаја помоћу закона, закона помоћу ширих

закона или теорија, јесте откривање узајамне повезаности многих
привидно изолованих сгавова.
1. Ипак је јасно да се процес објашњавања мора негде заустави-
ти. Теорије за које се не може показати да су специјалне последице
шире повезаносги чињеница морају се оставити необјашњене и мо-
рају се прихватити као део сирове чињенице постојања. Материјал-
ни услови, у форми непредвиђених чињеница, морају се признати
бар на два места. Постоји непредвидљивост на ступњу чулности;
баш ово, а не оно дато је у чулном искуству. И постоји непредвиђе-
ност на ступњу објашњавања; одређени систем, иако шде једини мо-
гући систем с гледишта формалне логике, открива се оваплоћен у
непрестаном мењању ствари.
, 2. У једном рашџем поглављу набројали смо неколико врста "за-
кона" који често служе као објашњења појава. Ипак, између теори-
ја постоји једна друга занимљива разлика. Неке теор 1ђ’е се позивају
на скривени механизам који је лако замислити и који ће објаснити
опажљиве појаве; друге теорије избегавају свако упућивање на та-
кве скривене механизме и употребљавају релације које су апстрахо-
ване из стварно опажљивих појава. Оне претходне се називају физи-
калне теорије; друге се зову математичке или апстрактивне тео-
рије.
Важно је бити свестан разлике између ове две врсге теорија и
увидети да су неки духови нарочито наклоњени једној врсти, док су
други наклоњени само другој врсги. Али је исто тако битно не прет-
постављати да је једна од ове две врсте теорЈда основшда или ис-
правнија од друге. У историји науке постоји стална осцилација изме-
ђу теор 1ђа ова два типа; понекад се и један и други тип теор 1ђ'е ус-
пешно примењују на исти садржај. Објаснимо ипак разлику која по-
стоји међу њима.
Енглески физичар Ранкин (КапИпе) објаснио је разлику на следе-
ћи начин: посгоје два метода за грађење теоркде. У математичкој
или апстрактивној теориди "једна класа објеката или појава дефини-
ше се ... описивањем ... оног скупа особина који је заједнички свим
објектима или појавама које чине ту класу, како се опажа чулима,
без увођења игчег хипотети^псог". У физикалној теорији "једна класа
објеката се дефинише ... као да је састављена на начин који није
опажљив чулима помоћу модификације неке друге класе објеката
или појава чији су закони већ познати".*
У другој врсти теор]^'е гради се неки замисливи модел као узор
за механизам који је скривен за чула. Неки физичари као Келвин

Ј. М. Капк1пе, АИхсеИапеоих ЗаеппЈи Рарега, 1881, стр. 210.

 Шта је научни метод? 407

(Ке1ујп) могу да се задовоље само механичким објашњењем опа-

жљивих појава, без обзира колико сложен може да буде такав меха-
низам. Примери за ову врсту теорија јесу теорија атома у хемији, ки-
нетичка теор 1ђа материје каква је развијена у термодинамици и у
теорији о понашању гасова, теоррда гена у проучавању наслеђа, тео-
рија линија силе у електростатици и данашњи Боров модел атома у
спектроскопиј и.
У математичком типу теор 1ђ'е одбачено је позивање на скривени
механизам или је, у сваком случају, сведено на минимум. К ако се
ово може з^чинити, сликовито је описао Анри Поенкаре: "Претпо-
ставимо да пред собом имамо неку машину; видимо једино да се
водећи и гоњени точкови окрећу, али трансмисрђа, механизам који
посредује, помоћу којег се кретање преноси с једног точка на други,
скривен је у унутрашњости мапшне и измиче нашем погледу; ми за-
иста не знамо да ли се пренос врши преносником или каишевима,
зупчаницима или другим направама. Кажемо ли како је немогуће да
схватимо било шта о овој машини све док нам се не дозволи да је
раставимо? Ви добро знате да то не кажемо и да је принцип одр-
жања енергије довољан да одредимо за нас најзанимљивиду сгвар.
Лако утврђујемо да се гоњени точак окреће десет пута спорије од
водећег точка, пошто се та два точка виде; отуда смо у стању да за-
кључимо да ће пренос који је примењен на један точак бити у равно-
тежи с десет пута већим преносом који је примењен на другом точку.
За то нема потребе да се улази у механизам ове равнотеже и да се
сазна како у унутрашњости машине силе компензују једна другу."^
Примери за овакве теорије су теор^да гравитац1ђе, Галилејеви зако-
ни слободног пада, теорија преношења топлоте, теорија органске
еволуц1ђе и теорија релативности.
Као што смо нагласили, некорисно је расправљати о томе који је
тип теорије основшди и који тип универзално треба усвојити. Обе
врсте теорија биле су успешне у координирању просграних области
појава и плодне у открићима најзначајније врсте. У неким периоди-
ма у историји науке постоји тенденција ка механичким моделима и
"атомицитету"; у другом, тенденција ка општим принципима који
повезују карактеристике апстраховане из директно опажљивих по-
јава; у трећим, тенденција ка спајању или синтези ова два гледишта.
Неки научници, као Келвин, Фарадеј, Лоџ, Максвел, показују ис-
кључиво наклоност према "модел"-теоријама; други научници, као
Ранкин, Оствалд, Дием, најбоље баратају апстрактним теоријама;
трећи, као Ајнштајн, имају необичан дар да под^^еднако добро позна-
ју обе врсте.

Ор. сИ„ стр. 290-291.

408 ЗА К Љ У Ч А К

§ 2. Ограниченосши и вредносш научно? мешода

Жеља за знањем ради њега самог раширенија је него што то

обично признају антиинтелектуалисти. Она има своје корене у жи-
вотињској радозналости која се испољава у космолошким питањи-
ма деце и у оговарању одраслих. Никакав крајњи утилитаристички
мотив не гони људе да желе да сазнају приватни живот њихових
суседа, били они велики или обични. Такође постоји известан под-
стицај који увлачи људе у различите интелектуалне игре или вежбе
у којима се од њих захтева да нешто пронађу. Али, док је жеља за
знањем велика, она је ретко довољно јака да надвлада моћније ор-
ганске пожуде, и заиста је мало оних који имају и наклоност и спо-
собносг да се суоче с огромним тешкоћама научног метода у више
спец^алних подру^а. Ж еља за знањем често није довољно јака да
издржи критичко истраживање. Људе обично занимају резултати,
прича или роман о науци, а не технички методи којима су ти резул-
тати постигнути и помоћу којих се њихова истинитост непрекидно
проверава и одређује. Наш први импулс је да прихватимо вероватно
као истинито и да одбацимо оно што нам Шђе блиско као лажно.
Ми немамо времена, наклоности или енергије да све испитамо.
Огварно, када нас неко позове да то учинимо, осећамо досаду и осе-
ћамо како нам се квари расположење. А када неко од нас затражи
да своја цењена веровања третирамо само као хипотезе, жестоко се
бунимо као када неко вређа наше ближње. Ово пружа основу за
различите покрете који су непријатељски постављени према рацио-
налном научном поступку (мада се њихови покрета^ш често не сла-
жу да су непр1ђатељски постављени према науци).
Мистичари, интуиционисти, ауторитативисти, волунтаристи и
фикционалисти - сви они покушавају да поткопају поштовање пре-
ма рационалним методима науке. Ови напади су увек наилазили на
широко одобравање, и има услова да се тако и настави, јер они увек
утичу на одговарајућу црту у људској природи. На жалост, они не
пружају никакав поуздан алтернативни метод за постизање провер-
љивог знања. Велики француски писац Паскал супротставио је ло-
гитти дух тананости или осећајности {е8рп1 §еоте1п^ие и ехргИ Ле
јГпе^зе) и упорно је доказивао да срце има своје разлоге као и дух,
разлоге који не могу тачно да се формужшгу, али које танани духо-
ви и поред тога схватају. Разли^шти људи, као што су Џемс Расл
Лоуел (Јатез КиззеП 1х>ше11) и Џорџ Сантајана, слажу се да:
"Душа је још тајанствена",
"Мудрост је поуздати се у срце...
поуздати се у непобедиво наслућивање душе."
 Ограничености и вредност научног метода 409

Истина је да се у одсуству свезнања морамо ослонити на нагађа-

ње наше душе; а велики људи су они чија су нагађања или интуи-
тивна наслућивања дубока или продорна. Само делујући у складу са
својим нагађањем можемо доћи до сведочанства које иде њему у
прилог. Али, само пустош може да следи из бркања једног наслући-
вања са ставом за који већ постоји сведочанство. Да ли су сви оаз-
лози ф ц а јаки? Да ли сва пророчанства говоре истину? Тужна исто-
рија људског искуства особито обесхрабрује свако такво тврђење.
Мистичка интуицЈђа може људима дати апсолЈггну субјективну изве-
сност, али не може пружити доказ да су сЈшротне интуиције пофеш -
не. Очигледно је да ми морамо логички да оцењујемо, када се ау-
торитети споре, сведочанство које иде њима у прилог ако желимо
рационално да бирамо. Сигурно, када се тражи истина, није никакав
одговор ако се каже: "Ја сам убеђен" шш "Више волим да се осло-
ним на овај него на неки други ауторитет". Гледиште да природне
науке не воде доказаности, већ да су само фикција, не успева да об-
јасни зашто су нам оне омогућиле да антиципирамо природне појаве
или да их контролишемо. Ови напади на нау^пш метод доб1ђају из-
весну боју вероватносги због неких тврђења његових некритичких,
одЈтоевљених присталица која се не могу бранити. Али, у сушти-
иа научног метода јесте да ограничава своје сопствене претензије.
Признајући да не знамо све, он не тврди како је способан да реши
све наше практи^ше проблеме. Грешка је претпостављати, као што
се често 'чини, да наука пориче истинитост свих ставова који нису
проверени. Јер, оно што није проверено данас може да се провери
сутра. До истине можемо доћи нагађањем или на други начин.
Научни метод се ипак бави верификацијом. Као што је опште по-
знато, мудрост оних који су заокупљени тим послом популарно се
не цени тако високо као мудрост мудраца, пророка или песника.
Такође, као што је огшгге познато, не знамо на који начин да ул]^'е-
мо креативну интелигенцију онима којима она недостаје. Научници,
као и сва друга људска бића, могу да уђу у колосек и да примењују
своју технику без обзира на околности које се мењају. Увек ће бити
формалних поступака који су неплодни. Дефиниције и формалне
дистинкције могу да изоштре инструменте, али не и памет да бисмо
их правилно употребљавали, а статистички подаци могу бити у
складу с највишим техничким критеријумима и још увек да буду
ирелевантни и незшерљиви. Па ипак, научни метод је једини начин
да се повећа општа маса испитаних и проверљивих истина и да се
елиминише произвољно мишљење. Добро је објаснити наше појмо-
ве захтевајући прецизно значење наших речи и добро је покушати
да проверимо своје омиљене идеје примењујући их на прецизно
формулисане ставове.
410 ЗА КЉУЧАК

Постављајући питање о со1џдалној потреби за научним методом,

треба признати да је тешко или немогуће не уздржати се од суда
који је битан за тај метод када смо притиснути захтевима за непо-
средном акцијом. Када је моја кућа у пламену, морам да делујем
брзо и неодложно - не могу сгати и размотрити могуће узроке, ни-
ти чак да тачно процењујем изгледе на успех који су обухваћени
различитим алтернативним начинима реаговања. Из тог разлога
они који су склони неком специфичном начину деловања често пре-
зиру оне који су се посветили размишл>ању, а извесни ултрамодер-
нисти изгледа да доказују као да је нужност акције јамчила истини-
тост нашег решења. Али, 'шњеница да ја или морамо гласати за
кандидата X или да се морам уздржати од тога сама по себи не даје
ми о томе адекватно знање. Понављање наших кајања чини то очи-
гледршм. Разборито уређено друштво је због тога снабдевено сред-
ствима за предвиђање и разматрање пре него што нужност акције
постане неодољива. Да би се обезбедило најтемељније истражива-
ње, мора се дискутовати о свим гледиштима, а то значи допуштање
гледишта која су нам рпта /аае и најодвратшда.
Уопште, најважшђи друштвени услов за примену научног мето-
да јесте распросграњена тежња ка исгини, довољно јака да се оду-
пре моћним снагама које чине да се упорно држимо старих гледи-
шта, или, обратно, да прихватимо сваку новост зато што је промена.
Онима који су ангажоваш! у научном раду потребно је не само сло-
бодно време за размишљање и материјална средства за њихове екс-
перименте већ и заједница која поштује тежњу ка истини и допушта
слободу изражавања интелектуалне сумње у њене најсветије или
најутврђешде институпЈђе. Бојазан да се не повреде утврђене догме
била је препрека развитку астрономије и геологије, као и других
природних наука, а страх да се не увреди осећање патриотизма или
поштовања можда је једна од највећих сметњи у проучавању исто-
рије и друштвених наука. С друге сгране, када заједница без разлике
поздравља сваку нову доктрину, љубав према истини посгаје подре-
ђена жељи за новим формулац 1ђама.
У целини се може рећи да сигурност науке зависи од тога да ли
постоје људи који више брину за исправност својих метода него за
неке резултате који се добрдају њиховом применом. Из тога разлога
несрећа је за науку када се научно истраживање у друштвеној обла-
сти у великој мери налази у рукама оних који нису у повољном по-
ложају да се супротставе утврђеном или популарном мишљењу.
То се може друкчије изразити ако се каже да природне науке мо-
гу бити либералније зато што смо сигурни да ће се будаласта ми-
шљења брзо елиминисати под притиском чињеница. Међутим, у
друштвеној области нико не може рећи какво зло може произаћи из
 Ограничености и предност научног метода 41 1

будаластих идеја пре него што се лудост коначно не докаже, ако

се уопште може доказати. Ниједна мера научног метода не може
спречити да људски живот буде авантура и ниједан научник истра-
живач не зна да ли ће постићи свој циљ. Али, научни метод заи-
ста омогућује великом броју људи да корача сигурним корацима.
Анализирајући могућносги за сваки корак или план, постаје могуће
антиципирати могућност и припремати се за њу унапред. Научни
метод тако смањује запрепашћење пред новошћу и неизвесношћу
живота. Он нам омогућује да одредимо смернице деловања и морал-
ног процењивања које одговарају ширим погледима него што су по-
гледи на основу физичког надражаја и органског узврата.
Нау^ши метод је једини успешан начин да се појача љубав према
истини. Он развија интелектуалну храброст да се суочимо с тешко-
ћама и да савладамо илуз1ђе које су привремено пргџатне, али на
крају штетне. Он утврђује разлике без икакве спољашње силе пози-
в а ју ^ се на нашу заједничку рационалну природу. Пут науке, чак
иако је то пут уз сгрму планину, отворен је свима. Отуда, док су ве-
ровањ а секташа и припадника разних група заснована на личном
избору или темпераменту и док то дели људе, научни поступак де-
дињује људе у нечем племенитом, лишеном сваког ситничарења.
Због тога што захтева неприсграсност, несеб№шост, то је најлепши
цвет и пробни камен слободоумне цивилизације.