Методе емпиријског прикупљања

чуњеница – Експеримент

1)Како се дефинише експеримент у "Социолошком методу" код

В.Милића?

2)Објасните шта се проверава путем експеримента.

3)Набројати и објаснити основне елементе експерименталне

ситуације.

4)У којим наукама је механичко стварање експерименталне ситуације

достигло максимум и због чега? Објасните.

5)Како гласи основна идеја класичног експеримента?

6)Објасните шта се уместо класичног експеримента може користити,

као замена за класични експеримент, у социолошким наукама, а шта
предлаже модерна статистичка теорија као бољу замену за
експеримент и зашто?

7)Набројати услове које морамо задовољити како би експеримент био

успешан.

8) Набројати услове од којих зависи прецизност експеримента.

9)Које су тешкоће при извођењу експеримента у друштвеним наукама?

10)Набројати услове од којих зависи план извођења експеримента .

11)Побројати предности извођења експеримента у односу на

посматрање.
 Рад:
1) Експеримент је научно посматрање у прецизно одређеним и
контролисаним условима, са циљем да се у испитиваној области
утврди или провери постојање и природу неког претпостављеног
узрочног односа.
2) Њиме се проверавају унапред постављене научне хипотезе о
постојању узрочног односа.
3) Основни елементи су: експериментални чинилац и
експериментални објект. Експериментални чинилац или
независно променљива је чинилац чије се узрочно дејство
испитује. Експериментални објект или зависно променљива је
појава на којој се испитује. Експериментални објект у
друштвеним наукама скуп појединаца, нека реална друштвена
група или организација. Појава која се очекује као резултат
деловања експерименталног чиноца је обично нека ужа особина
те групе појединаца, односно неког колективног друштвеног
колектива. Остали чиниоци који могу да утичу на ток
експеримента, али које се трудимо да изолујемо, називају се
релевантни чиниоци.
Такође имамо и експерименталну и контролну групу (А и Б).
Експериментална група заједно са контролном групом се налази
у истим условима испитивања, али се експерименталној групи
додаје посебан експериментални чинилац X како би се испитало
његово дејство на групу. Контролна група је потребна ради
провере да промене које могу да настану деловањем посебног X
чиниоца нису условљене неким од осталих постојећих чинилаца.
4) У физици и хемији. Зато што у експериментисању са живим
бићима не можемо толико упростити експерименталну ситуацију
да се готово ограничи на елементе испитиваног узрочног односа.
Опстанак организма захтева низ сложених предуслова. Ови
предуслови представљају крајњу границу за упрожћавање
експерименталне ситуације, у супротном би даље упрошћавање
онемогућило опстанак организма с којим се експериментише. У
физици и хемији, на чијем су подручју детерминистички сплетови
 једноставнији, експериментални објекти нису живе природе, па је
могућност механичке изолације експерименталних ситуација
неупоредиво већа, јер се лакше манипулише њима.
5) Класични експеримент је идеја максималне једноставности
експерименталне ситуације и максималне хомогености
експерименталног објекта ради обезбеђења што веће сигурности
у заључивању о постојању и интензитету одрењеног узрочног
односа.
6) Модерна статистичка теорија предлаже ткз. Факторијалне
експерименте. У њима се проучава истовремено утицај утицај
неколико чинилаца на експерименталне групе које нису
хомогене. Ово омогућује да се експериментална ситуација више
приближи стварним условима и шире уопштавају добијени
експериментални резултати. Такође он може имати већу
аналитичку вредност од низа простих ако се испитају прости
узрочни сплетови.
7) Успех експеримента зависи од природе испитиваних појава тј. Од
тога да ли експериментатор може да према одређеним научним
претопставкама ствара експерименталне ситуације и у њима
слободно манипулише са испитиваним појавама. Такође зависи
од оперативне интервенције у испитивани део стварности, да ли
се у стварности могу извести неке промене односно колико је већ
научно испитана и позната општа детерминистичка структура
одређеног подручја.
8) Прецизност експеримента зависи од : стања експерименталног
објекта пре почетка експеримента, разних особина
експерименталне ситуација у којој се контролишу одређени
релевантни чиниоци, спољних услова у којима се налази
експериментална ситуација, јачине деловања експерименталног
чиниоца и од величина промене на експерименталном објекту
које су настале у току експеримента.
9) Приликом извођења експеримента у друштвеним наукама у
испуњавању ових услова се јављају тешкоће. Нема довољно
поузнадих средстава за прикупљања података, о многобројним
искуственим појавама, ни довољно прецизних мерила, па то
 утиче да резултати експерименталних истраживања одступају од
жељене прецизности.
10) Потребно је да се прикупе сви подаци, као и сва мерила,
поуздана и прецизна, разноврсне искуствене појаве као
котролисани релевантни чиниоци.
11) Предност експеримента и односу на посматрање је што
можемо бити много сигурнији у објективност искутва добијеног
сопственим произвођењем једне појаве него оног искуства које је
добијено посматрањем. Можемо га организовати кад нам је то
потребно, није временски ограничен. Такође можемо га
понављати неограничен број пута. Факторе који у природним
процесима делују независно од нас можемо по вољи
рашчлањивати, исључивати и варирати, што не можемо у
простом посматрању.

Алекса Исаиловић 3/7