kola: Karlovaka gimnazija

Razred: III
Predmet: Logika
Profesor: Ivan Fink
Gradivo predmeta podeljeno je na 19 delova koje uenici spremaju i odgovaraju kao celine. Listu sa
spiskom uenici dobijaju prvog asa u godini, i ona sadri nazive pojedinih celina, priblinu procenu teine
koja je oznaena zvezdicama (jedna najlake, pet najtee) i datumom kada je ta celina predviena da se
radi u uobiajenom godinjem programu. Ta lista izgleda ovako:
KARLOVAKA GIMNAZIJA
Sremski Karlovci
kolska godina 2004/2005.

L O G I K A

PRVI DEO: UENJE O ELEMENTIMA MILJENJA

1. Miljenje i istina

sept. 2004.

2. Jezik i istina

**

sept. 2004

3. Logika i istina

***

okt. 2004.

4. Pojam i vrste pojmova

**

okt. 2004.

5. Odnosi izmeu pojmova

***

nov. 2004.

6. Definicija i klasifikacija

***

nov. 2004.

7. Vrste sudova

***

dec. 2004.

8. Odnosi izmeu sudova

***

dec. 2004.

9. Veznici sloenih sudova

***

jan. 2005.

10. Neposredno zakljuivanje

****

jan. 2005.

11. Analogija

**

feb. 2005.

12. Indukcija

**

feb. 2005.

13. Kategoriki silogizmi

****

mart 2005.

14. Hipotetiki i disjunktivni silogizmi

***

mart 2005.

15. Dokaz

*****

april 2005.

16. Greke u dokazu

*****

april 2005.

17. Istraivanje, posmatranje, eksperiment

**

maj 2005.

18. Merenje, statistika, verovatnoa

***

maj 2005.

19. Nauno objanjenje

**

jun 2005.

20. Nauni zakon, teorija, sistem

***

jun 2005

DRUGI DEO: METODOLOGIJA ISTRAIVANJA

Svaku celinu uenici samosta;no pripremaju na osnovu udbenika LOGIKA za gimnazije Mihaila
Markovia i nastavnog materijala. Na primer, nastavni materijal za celinu koja je u listi pod brojem 4, Pojam
i vrste pojmova, izgleda ovako:

4. P O J A M

1. Obrazovanje
pojma

(1) Koja su tri osnovna misaona oblika (logike forme) i kakva je veza izmeu njih? ime
se bavi elementarna logika? Odgovore na ova pitanja nai ete u udbeniku, u odeljku
UENJE O OSNOVNIM ELEMENTIMA MILJENJA na strani 21.

(2) Kao i tolika druga pitanja u logici, ni pitanje ta je pojam? nema odgovor s kojim bi se
svi logiari sloili. Da li svaki pojam mora biti povezan sa nekom realnom stvari, svojstvom, procesom, ili odnosom, kao to je
sa veinom pojmova kojima se sluimo nesumnjivo sluaj: ovek, lepota, odrastanje, sloga? Da li je on moda opta predstava
o neem to je zajedniko veem broju predmeta: na pojam o oveku, na primer, zamisao o dvononom ivom biu koje hoda
uspravno i poseduje razum, a da pri tom nije odreeno kojeg je pola, boje oiju ili kose, nego je uopte samo ovek? Ili je pojam
samo ime, opti znak koji se odnosi na neodreeni broj objekta iste vrste: kao to imena Petar ili Jovan koristimo kada govorimo
o pojedinanim ljudima, a da pri tome ne mislimo ni na kakve posebne osobine, nije li i pojam ovek ime ali ne za pojedinani
predmet ve za vie njih? Nije li ga ipak moda najlake odrediti kao elemenat suda, jer nema suda kojeg ne ine upravo
pojmovi?
Pogledajte kao je pojam definisan u vaem udbeniku (str.22) i u emu autor vidi znaaj pojmova za uzajamno razumevanje
ljudi?
(3) U kakvom se sve odnosu prema naem neposrednom iskustvu pojmovi mogu nalaziti? Objasnite te razlike na nekoliko
primera.
(4) Tradicionalno, osnovnim postupkom kojim stvaramo pojmove smatrano je apstrahovanje. Proverite kako je taj postupak
opisan u vaem udbeniku (str.17). Objasnite kako biste apstrahovanjem bitnih osobina od nebitnih mogli obrazovati pojmove:
trougao, automobil, kukavica, strah. Pokaite zatim to i na nekoliko svojih primera.
(5) Ono to je naroito vano jeste da oni istovetni elementi iskustva raznih ljudi koji ine neki pojam ne mogu biti bilo kakvi: to
moraju biti misli koje se odnose na one osobine predmeta koje su bitne, zajednike itavoj grupi, i ije prisustvo ini predmet
pripadnikom ba te, a ne neke druge grupe. A to je upravo ono to otkrivamo apstrahovanjem. Taj postupak na izvestan nain
podrazumeva ostale misaone operacije. Na primer, mi ne moemo posmatrati pojedine osobine predmeta a da ga prethodno ne
analiziramo, ne odvojimo njegove osobine jedne od drugih, ne moemo nai zajednike osobine ako ih ne identifikujemo i ne
diferenciramo od razliitih, to ujedno podrazumeva njihovo uporeivanje.
U istom tekstu pronaite ta inimo misaonim operacijama analize i sinteze? Prikaite to na nekoliko primera.
(6) ta je postupak identifikovanja, a ta postupak diferenciranja? Objasnite kako bi izgledala primena jednog i drugog
postupka u sluaju obrazovanja pojmova: etvorougao, televizor, junak, sloga. Navedite nekoliko svojih primera za ovaj postupak.
(7) ta je uporeivanje? Kada uporeujemo, ta uporeujemo i na osnovu ega? Kako biste definisali slinost, a kako
razliitost predmeta? Kada su dva predmeta jednaka ili identina? Da li uopte postoji i ta bi bila apsolutna jednakost?
(8) ta je postupak generalizacije? Navedite nekoliko primera.

2. Pojam i termin

(9) Objasnite kakvu ulogu igra jezik u formiranju pojmova i kakvo dvostruko povezivanje
vre rei?
(10) Na koje su naine pojam i termin povezani? Objasnite to na primerima.

(11) U emu je sutinska razlika izmeu pojma i termina?

(12) Zato pojmovi i termini esto predstavljaju izvor konfuzija i raspri? Kada je neslaganje meu ljudima stvarno, a kada
prividno?
(13)* Navedite termine koji izraavaju isti pojam (tj. imaju isto znaenje ili isti smisao) kao i termini:
a) evolucija -
b) lep - ..
c) konflikt -

d) zanimljiv - ...
e) melem - ...
f) vrlo - .....

Smislite nekoliko slinih primera.

2
(14)* Konstruiite bar po dve reenice u kojima e se jasno videti da sledee rei imaju, u zavisnosti od konteksta, razliita
znaenja:
a) pas
b) divan

c) kraj
d) in

e) vreme
f) termin

Smislite nekoliko svojih primera takvih rei.

(15) Na koje naine razvoj naeg saznanja dovodi do menjanja i razvoja pojmova?
(16) Zato usavravanje jednog pojma u velikoj meri poveava nae mogunosti uspenog praktinog delovanja?
(17) ta ini obim pojma? Navedite nekoliko primera pojmova kojima kojima ete odrediti
obim.

3. Obim i sadraj
pojma

(18) Odredite ta od navedenog jeste a ta nije obuhvaeno obimom sledeih pojmova:

a)
b)
c)
d)
e)

ovek: noga, ruka, Crnac, lopov, umetnost, razum, Aristotel, Grk

kua: zgrada, krov, Karlovaka gimnazija, gimnazija, jednospratnica, zidovi
knjiga: moja najdraa knjiga, leksikon, listovi, korice, Biblija, roman
drvo: jablan, stablo, breza, moje omiljeno drvo, grana, Judino drvo
trougao: stranice, jednakostranini trougao, uglovi, ovaj trougao, trostran

(19)* U vezi s obimom, neki logiari prave sledeu razliku: obim pojma ine pojmovi koju su nekim pojmom obuhvaeni. Na
primer, pojam umetnik obuhvata pojmove knjievnik, slikar, muziar itd. i oni ulaze u njegov obim. Ali se pojam umetnik isto tako
moe primeniti i na pojedinane linosti: Volter, Pikaso, Pavaroti itd. Pojedinani predmeti na koje se odnosi neki pojam ini
njegovo podruje primene ili doseg.
Kod primera iz prethodnog pitanja proverite ta od onog to ste naveli kao deo obima ulazi zapravo u doseg pojedinih pojmova.
Navedite nekoliko pojmova kojima moete da odredite i obim i doseg.
(20) Objasnite ta ini obim fantastinih pojmova mita i religije.
(21) ta ini obim pojedinanih pojmova a ta filozofskih kategorija?
(22) ta ini sadraj pojma? Navedite nekoliko primera pojmova kojima ete odrediti sadraj.
(23)* Misao o krakteristici onoga o emu mislimo naziva se oznakom. Sadraj pojma dakle ini skup bitnih oznaka pojma.
Odredite koje oznake, kao bitne, ulaze, a koje ne u sadraj sledeih pojmova:
a)
b)
c)
d)
e)

ovek: ivo bie, razum, govor, uspravan hod, drutvenost, pripremanje hrane
kua: poseduje krov, ima zidove, graevina, slui stanovanju, ima vrata
knjiga: naslov, tampana stvar, tekst i ilsutracije, korice, sadraj, stranice
drvo: ima stablo, proizvodi kiseonik, biljka, ivo bie, ima listove, ima kronju, pravi hlad
trougao: predmet izuavanja geometrije, geometrijski lik, ima tri strane, ima tri ugla

Proverite da li ste ovu razliku izmeu bitnog i nebitnog potovali kod pojmova koje ste naveli u odgovoru na prethodno pitanje.
(24) Kada emo za nekog rei da ima apstraktan i tur pojam o jednoj stvari, a kada sadrajno konkretan i bogat? Objasnite tu
razliku na primerima.
(25) Koji pojmovi su pojedinani (individualni) a koji opti (klasni)? Objasnite tu razliku na primerima.
(26) Na primerima pojmova objasnite ta su posebni i opti pojmovi, ta je rod a ta vrsta
i ta znai da su ove odredbe relativne?

4. Pojedinani,
posebni i opti
pojmovi

(27) Pojmovi se ne nalaze u odgovarajuim kolonama i redovima unesite red:

pojedinani:

posebni:

opti:

bicikl
moj bicikl
ovek
knjievno delo

naseljeno mesto
Grk
Novi Sad
ljubavni roman

roman
prevozno sredstvo
autor Ilijade
grad

3
(28) Za svaki od sledeih pojmova navedite bar jedan pojam koji je od njega optiji i bar jedan koji je od njega posebniji:
posebniji:

...

u odnosu na:
ljubav
brat
crveno
nita
psihologija

optiji:
.
.
.
.
.

(29) Navedene su grupe od po nekoliko pojmova. Va zadatak je da unutar svake grupe poreate pojmove po stepenu njihove
optosti tj. od najposebnijeg do najoptijeg tako, da ponete s najposebnijim.
a)

ivotinja iz porodice maaka, kimenjak, domaa maka, ivotinja, ivo bie, zver

b)
c)

ficir, pukovnik, vii oficir, vojno lice

pisac, autor Romea i Julije, umetnik, dramski pisac, knjievnik, englski dramski pisac

(30)* Ako ste uspeno odgovorili na prethodno pitanje, to znai da ste pojmove u pojedinim grupama poreali po redu rastueg
obima. Uinite sada sledee: odredite sadraj pojmova u grupi pojmova pod a), a onda ih poreajte po redu rastueg sadraja,
od pojma sa najmanje oznaka pa do onog sa najvie. Ako ste i to uspeno uradili, treba da dobijete isti niz kao i prethodni, ali s
obrnutim redosledom pojmova.
To ukazuje na sledee: na primer, pojam umetnik kao rod obimom obuhvata pojam knjievnik i jo itav niz vrsnih pojmova pored
njega: slikar, vajar, muziar itd. S druge strane, u sadraj pojma knjievnik ulaze sve oznake koje ima i pojam umetnik, i jo jedna
oznaka vie, ona o bavljenju odreenim vidom umetnikog stvaralatva, po kojoj se knjievnik i razlikuje od ostalih umetnika. To
znai da vrsni pojam ima ui obim, a iri sadraj od svog roda, odnosno da su sadraj i obim pojma obrnuto proporcionalni.
Objasnite to na nekoliko svojih primera.
(31) ta su kategorije, a ta filozofske kategorije? Na osnovu ega se moe tvrditi da u uenju o kategorijama postoji razvoj?
(32)* Pojmovi koji nisu pojedinani, bez obzira da li se radi o posebnim ili optim, mogu da se koriste na razliite naine, tako da
se sasvim menja smisao celine u kojoj se takav pojam pojavljuje. Razmotrite nain na koji se pojam biljke koristi u sledea tri
suda:
Biljke su korisna iva bia.
Sve biljke su korisna iva bia.
Neke biljke su korisna iva bia.
S kojom od ovih tvrdnji biste se sloili, a sa kojom ne, i zato? Kod prve biste se verovatno dvoumili: da li se tvrdi da su sve biljke
korisne, to nije tano, ili su to samo neke, to jeste istinito? Jednom reju, itava tvrdnja nije jasna jer je pojam subjekta (biljke)
nekvantifikovan, tj. on se izriito ne protee na celu klasu niti se izriito ograniava na njen deo. S drugim sudom se verovatno
ne biste sloili, jer je pojam subjekta univerzalan, tj. njim mislimo na sve lanove klase, a sigurno je da se korisnost ne moe
pridati svim lanovima klase biljki. Verovatno bi se svi sloili s poslednjom tvrdnjom, u kojoj je pojam subjekta partikularan, tj.
njim mislimo na neke lanove klase, a korisnost je sigurno osobina bar dela klase biljki.
Jednom reju, da bi sud bio jasan subjekt mora biti kvantifikovan. To se najlake postie korienjem kvantifikatora (rei: svi,
neki, poneki, nijedan i sline). Iako ih u svakodnevnom govoru esto izostavljamo, kada se iz konteksta moe da zakljui ta u
stvari mislimo, u primerima koje budemo koristili, jer je kontekst najee nepoznat, uvek ih treba navesti. Pronaite svoje
primere za sudove u kojima e isti subjekt biti nekvantifikovan, univerzalno i partikularno kvantifikovan.

5. Jasni i nejasni,
razgovetni i nerazgovetni,
apstraktni i konkretni
pojmovi

(33) Objasnite na primerima ta su jasni a ta nejasni pojmovi i u emu je relativnost te

razlike? Navedite primere pojmova koji su vam jasni i onih koji to nisu.

(34)* Dok nam je jedan pojam jasan ako nam je poznat njegov obim, on je i razgovetan,
ako nam je tano poznat njegov sadraj, i nerazgovetan ako nam je poznat samo deo
njegovog sadraja. Premda su nam jasni pojmovi obino i razgovetni, to ne mora uvek
biti tako. Verovatno svi smatramo da znamo razliku izmeu sporta i ostalih ljudskih delatnosti, ali ko bi tvrdio da tano ume da
pobroji sve vrste sportova koje postoje? O emu se u ovom sluaju radi? Isto tako, svi smo sigurni u to da umemo da odredimo
da li neko bie spada ili ne u ljude, ali da li umemo tano da navedemo ta su sutinske osobine oveka? O emu se radi u ovom
sluaju? Navedite primere pojmova koji su vam:
a) jasni i razgovetni: c) nejasni i razgovetni: ..
b) jasni a nerazgovetni: .. d) nejasni i nerazgovetni: ..
(35)* Da li su pojmovi elav, mlad, starac, uto, belo jasni i razgovetni? Ako jesu, navedite granice njihovih obima i njihov
sadraj; ako nisu, da li je to usled naeg neznanja ili nekog drugog uzroka?

4
(36)* Moete li da precizirate u kom momentu razvitka plod treba smatrati ivim? Od trenutka zaea ili od trenutka roenja? Ili u
nekom trenutku izmeu ta dva, i kojem? Analogno: moete li da navedete u kom trenutku oveka treba smatrati mrtvim? Od
trenutka kada prestane rad srca? Svakako da ovo nije samo terminoloka rasprava: navedite neke situacije u kojima bi bilo
veoma vano imati precizan pojam o granici koja deli ivo od mrtvog.
(37) ta izvorno oznaavaju termini abstractum i concretum i zato su svi pojmovi do izvesne mere apstraktni samim tim to su
pojmovi?
(38) ta su apstraktni a ta konkretni pojmovi, i zato nije mogua jedna odsena podela svih pojmova na apstraktne i
konkretne?
(39)* Ako za nekog kaemo da je darovit, oigledno je da time mislimo da poseduje
odreenu osobinu. Ako za nekog drugog naemo da je nedarovit, isto je tako oigledno da
7. Pozitivni i negativni
mislimo da se radi o odsustvu odreene osobine. Pojmove prve vrste, kojima mislimo
pojmovi
prisutnost ili postojanje nekog svojstva, stanja, odnosa ili delatnosti nazivamo pozitivnim,
a pojmove druge vrste, kojima mislimo odsutnost ili nepostojanje nekih svojstava, stanja,
procesa ili odnosa nazivamo negativnim.
Odredite kakvi su sledei pojmovi, a zatim u odnosu na njih suprotne (za pozitivne odredite negativne i obrnuto):
a) anomalija - .
b) sporno -..
c) toksinost - .

d) antidemokratski - ..
e) nepravilan - ...
f) skromnost - ...

(40)* Negativne pojmove obino izraavamo negativnim terminima, koji sadre negativne rece, kao ne, bez, a. Pozitivne termine
obino izraavamo pozitivnim, dakle terminima koji ne sadre takve negativne prefikse. Meutim, postoje i sluajevi kada je
pozitivan pojam izraen negativnim terminom (nevolja), i kada je negativan pojam izraen pozitivnim terminom (nem). Zato,
pomae jedino da u svakom konkretnom sluaju paljivo razmislimo ta se pojmom misli: postojanje ili nepostojanje neeg.
Uinite tako kod sledeih pojmova:
a) bezobrazan
b) oskudica

c) slep
d) nepravda

e) neprilika
f) neraskidiv

(41)* Pronaite primere za sledee pojmove:

4. POJAM

Obim jednog pojma ne ini:

skup pojedinanih sluajeva na koje se on odnosi

sve ono na ta ljudi misle kada koriste taj pojam
skup zamiljenih, nerealnih predmeta na koje se on odnosi

Odredite koje oznake, kao bitne, ulaze, a koje ne u sadraj pojma bicikl:

ima dva toka (m)

izumljen u devetnaestom veku (m)
prevozno sredstvo (m)
najomiljenije deije prevozno sredstvo (m)
pokree se nogama (m)

Navedene pojmove poreajte po redu rastueg obima, tj. od najposebnijeg do

najoptijeg tako da ponete s najposebnijim:

Geometrijski oblik, etvorougao, geometrijska slika, kvadrat, mnogougao,

paralelogram.

Odredite kakvi su sledei pojmovi, a zatim u odnosu na njih suprotne (za pozitivne
odredite negativne i obrnuto):

beivotnost jepojam, a njemu suprotan je:.

racionalnost je....pojam, a njemu suprotan je:.......
slian je....pojam, a njemu suprotan je:...

Ako neko tvrdi da su delfini ribe, za njega je pojam delfin:

jasan
razgovetan
nejasan
nerazgovetan (T)

TANI ODGOVORI: 1) b, c 2) a, c, d 3) kvadrat, etvorougao, paralelogram, mnogougao,

geometrijska slika, geometrijski oblik 4) ivotnost, iracionalnost, razliit 5) d

a) pozitivan izraen pozitivnim terminom: .. c) negativan izraen negativnim terminom: ..

b) pozitivan izraen negativnim terminom: d) negativni izraen pozitivnim terinom: .

Poto materijal, u izvesnom smislu, zamenjuje nastavnikovo usmeno izlaganje gradiva, on obino sadri
nekoliko razliitih stvari. U svim sluajevima kada sam smatrao da se tekstu udbenika nema ta dodati ni
oduzeti, u materijalu su navedena samo pitanja koja ueniku treba da olakaju pronalaenje onoga to je u
tekstu bitno i to svakako treba da zna. Na primer:

(9) Objasnite kakvu ulogu igra jezik u formiranju pojmova i kakvo dvostruko povezivanje vre rei?
(10) Na koje su naine pojam i termin povezani? Objasnite to na primerima.
(11) U emu je sutinska razlika izmeu pojma i termina?
(12) Zato pojmovi i termini esto predstavljaju izvor konfuzija i raspri? Kada je neslaganje meu ljudima stvarno, a kada
prividno?

Takvim pitanjima po pravilu su dodate vebe, koje udbenik uopte ne predvia. Na primer:

(13)* Navedite termine koji izraavaju isti pojam (tj. imaju isto znaenje ili isti smisao) kao i termini:
a) evolucija -
b) lep - ..
c) konflikt -

d) zanimljiv - ...
e) melem - ...
f) vrlo - .....

Smislite nekoliko slinih primera.

(14)* Konstruiite bar po dve reenice u kojima e se jasno videti da sledee rei imaju, u zavisnosti od konteksta, razliita
znaenja:
a) pas
b) divan

c) kraj
d) in

e) vreme
f) termin

Smislite nekoliko svojih primera takvih rei.

Ukoliko sam smatrao da u udbeniku postoje propusti, i da ne sadri ono to je neophodno da uenik zna,
te sam delove dopisao. Naravno, i tim delovima su dodate vebe. Na primer:
(39)* Ako za nekog kaemo da je darovit, oigledno je da time mislimo da poseduje odreenu osobinu. Ako za nekog drugog
kaemo da je nedarovit, isto je tako oigledno da mislimo da se radi o odsustvu odreene osobine. Pojmove prve vrste, kojima
mislimo prisutnost ili postojanje nekog svojstva, stanja, odnosa ili delatnosti nazivamo pozitivnim, a pojmove druge vrste, kojima
mislimo odsutnost ili nepostojanje nekih svojstava, stanja, procesa ili odnosa nazivamo negativnim.
Odredite kakvi su sledei pojmovi, a zatim u odnosu na njih suprotne (za pozitivne odredite negativne i obrnuto):
a) anomalija - .
b) sporno -..
c) toksinost - .

d) antidemokratski - ..
e) nepravilan - ...
f) skromnost - ...

(40)* Negativne pojmove obino izraavamo negativnim terminima, koji sadre negativne rece, kao ne, bez, a. Pozitivne termine
obino izraavamo pozitivnim, dakle terminima koji ne sadre takve negativne prefikse. Meutim, postoje i sluajevi kada je
pozitivan pojam izraen negativnim terminom (nevolja), i kada je negativan pojam izraen pozitivnim terminom (nem). Zato, pomae
jedino da u svakom konkretnom sluaju paljivo razmislimo ta se pojmom misli: postojanje ili nepostojanje neeg. Uinite tako kod
sledeih pojmova:
a) bezobrazan
b) oskudica

c) slep
d) nepravda

e) neprilika
f) neraskidiv

(41)* Pronaite primere za sledee pojmove:

a) pozitivan izraen pozitivnim terminom: .. c) negativan izraen negativnim terminom: ..
b) pozitivan izraen negativnim terminom: d) negativni izraen pozitivnim terinom: .

Na kraju, materijal sadri i kratak test, od etiri ili najvie pet kratkih pitanja ili vebi. Pitanja su rangirana po
teini, prvo je najlake a poslednje najtee, a redni broj ujedno znaava i koju ocenu povlai taan odgovor.
Na taj nain uenici mogu sami, kada su zavrili sa obradom odreene celine, da provere koliko su postigli,
kako e se oceniti njihovo znanje, kao i da im ukae na to ta treba da savladaju za odreenu ocenu.
Da bi odreenu celinu pripremili za odgovaranje, uenici paralelno koriste materijal i udbenik. Svaki uenik
javlja se onda kada smatra da je spreman, i predlae ocenu za koju smatra da odgovara njegovom
znanju. Prozivanja od strane nastavnika nema. Ukoliko odgovor ne odgovara predloenoj oceni, uenik se
upuuje da uradi ono to je propustio i odgovara ponovo.
Odgovori uenika koji se jave prvi, izneti pred celim odeljenjem i uz pomo nastavnika, koriste se za
isticanje i pojanjenje onoga to je u gradivu najvanije ili najtee razumljivo. Odgovori onih koji se jave
posle njih koristi se za utvrivanje ili uvebavanje.
Na ovaj nain omogueno je svakom ueniku da napreduje tempom koji mu odgovara, da sluanjem
odgovora drugih uenika ili direktnim pitanjima pojasni sve to mu je eventualno ostalo nejasno i javi se da
odgovara kada se sam osea za to spremnim.
Naravno, posledica je da se rad u odeljenju nuno, jer uenici napreduju razliitim tempom, odvija na vie
frontova. Jedan deo uenika odgovara pred odeljenjem, oni koje odgovaranje tog dela tek oekuje prate
njihove odgovore, oni koji napreduju sporije mogu da prate ono to se dogaa ili spremaju ono to im je na
redu, oni koji napreduju bre mogu da pomau onima koji zaostaju ili proveravaju njihove pismene
odgovore, itd. Itd. Svaki as je organizovan prema trenutnim potrebama uenika i ni jedan se ne odvija
prema nekoj unapred zamiljenoj emi.

Poto ovakav nain rada u znatnoj meri odudara od nastave na kakvu su uenici uglavnom navikli, potrebno
je izvesno vreme prilagoavanja, sa manjim odstupanjima otprilike oko mesec dana. Na prvom asu
obino izloim uenicima ono to je za ovaj model nastave karakteristino i sa dosadanjim iskustvima, i
dobrim i loim, i oekujem od njih da se sami odlue da li ele da rade na taj nain. Ni jedno odeljenje nije
bilo miljenja da im vie odgovara tradicionalni pristup nastavi. Ni jedno odeljenje, ak ni u onim sluajevima
kada su se javljali znatni problemi u toku kolske godine, nije izrazilo elju da sa ovakvom nastavom prekine
i vrati se tradicionalnoj nastavi. Naprotiv, na moj predlog da to uradimo jednoduno su zahtevali da
nastavimo, uz obeanje da e se sami potruditi da problemi nestanu. I svako odeljenje je ovo obeanje
ispotovalo.
Sve ovo svakako ne znai da su ovim modelom nastave svi problemi koje kola sa sobom donosi nestali
kao arolijom. Postoji mnogo problema koji imaju korene izvan naina na koji se nastava izvodi, mnogo je
toga kod uenika i nesvesno formirano kolovanjem koje traje godinama, mnogo zavisi i od sastava
odeljenja i klime koja u njemu vlada. Tako, na primer, esto je teko kod uenika razviti svest o tome da su
tui odgovori, bilo dobri bilo loi, neto to im najvie moe pomoi da uvide ta treba a ta ne uiti, u emu
se kriju tekoe i zamke, kojim metodama se problemi u uenju mogu lake reiti. Mnogi uenici su toliko
naviknuti na negativnu stimulaciju, stalnu pretnju slabim ocenama i prisilu na rad da ih nedostatak svega
toga prosto paralie, dugo oklevaju i lako sebe dovode u situaciju nedostatka vremena. Nezainteresovanost
ili samo umor nastavnika moe lako da dovede do skliznua u rutinsko odgovaranje uenika koje vie nikog
ne zanima i vodi u monotoniju i dosadu.
I na kraju, iako ne i najmanje vano, ovakav nain nastave iz korena menja odnos uenika i nastavnika.
Poto su praktino svi razlozi za tenziju u tom odnosu nestali, uenici doivljavaju taj odnos kao partnerski,
to im potvruje i stalna zainteresovanost nastavnika za napredovanje u njihovom procesu uenja,
spremnost da im se u tome pomogne na nain koji njima najvie odgovara.
Deo promene koje ovaj model nastave donosi moe se, barem delom, naslutiti i iz uenikih odgovora na
jednu jednostavnu, neformalni anketu koju sam trenutno inspirisan proveo u jednom odeljenju kada se
pojavio viak vremena koje je trebalo neim ispuniti. Jednostavno, uenici su imali teak dan, u kojem su
morali da odgovaraju nekoliko tekih predmeta, imali su ozbiljan pismeni, bili su oigledno umorni i zabrinuti
i niko se nije javio da odgovara logiku. Traei, na brzinu, ime da ispunimo vreme da da to ima bar nekog
smisla, traio sam od njih da odgovore na jedno od dva, a ako ele i na oba, moda pomalo
pojednostavljeno smiljena pitanja: ZATO OBOAVAM LOGIKU? i ZATO NE PODNOSIM LOGIKU?.
Ovo su neki od najzanimljivijih odgovora:
ZATO OBOAVAM LOGIKU?

ZATO NE PODNOSIM LOGIKU?

Zato to:
se ui lako jako lako

Zato to dobijam takmiarski poriv od nje.

imamo vremena da odgovaramo i uimo u skladu

sa
svojim eljama, potrebama, mogunostima
i okolnostima!
itam samo jednom i sve znam

zato to odgovaramo dok ne dobijemo eljenu

ocenu i nema jedinica!
ima vrlo malo za uenje (oekivala sam vie!)

zato to odgovaramo dok ne dobijemo eljenu

ocenu i nema jedinica!
Logika je izuzetno koristan predmet jer nas ui na koji
sve nain moemo da razmiljamo. Nudi nam novu
perspektivu gledanja na odreene stvari. Pored
zanimljivosti ovog predmeta moram da pohvalim i svog
profesora koji ima odlian metod rada. Trudi se da izvue
maksimum iz nas i da nas naui mnogo korisnih stvari.

Ne podnosim logiku zato to moram sve, ali bukvalno

sve, da uradim, na sva pitanja da odgovorim i sve
primere da uradim iz svake oblasti. Ali valjda je to deo
gradiva koji moram da savladam da bih znala logiku i
oboavala je (tj. imala 5). Dok odgovaram moram dobro
da se skoncentriem to je moja slaba strana. I nainim li
malu greku, opa, indeks nazad!
Za spremanje oblasti treba mnogo vremena, razmiljanja
a mi kao uenici nismo sposobni da se skoncentriemo
samo na jednu stvar pa sve radimo povrno a logika nije
takva.

nekad previe filozofiranja (ruku na srce profesor

predaje I filozofiju)
malo se bojim, ali zato kad dam oblast budem
ponosna.

Ne volim je jedino zbog toga to nemam vremena i za

neto drugo.

Ne zahteva se teorija koliko primeri i shvatanje i

razumevanje odnosa ili pojmova. Metoda ocenjivanja ne
zahteva pritisak na uenike ve odgovaraju kada su
spremni.
Pa, i nije tako lo predmet, a i ovim metodom se
pripremamo za fakultet.
Zato to ne mora da se ui za svaki as, nego kad se
nae . Nema klasinog propitivanja. Imam 5.

zbog novog metoda, jer je razliit

zato to je profesor realan
zato to je profesor dobar
zato to moramo da razmiljamo logiki
zato to sami sebi dajemo ocenu
zato to jednu oblast moemo 3 puta da
odgovaramo
zato to imamo slobodu da sami biramo kada emo
odgovarati, a kod drugih profesora to ne moe, a
moda imamo neto drugo da uimo, te nam je
profesor izaao u susret
zato to je interesantna, zanimljiva
zato to nije monotona
zato to je JEDNOSTAVNO OBOAVAM
zato to se radi eksperimentalno
zato to je neto novo u mom ivotu
zato to smisao rei logino nije isti kao pre
zato to mi je znatno ponogla
zato to je toliko komplikovana
ponosim se svojim znanjem i time to je znam
(nedovoljno, ali dovoljno)

Eh, oboavam je jer je zanimljiva kad se uhoda i

utosi. A ima, tako, neku primenu u privatnom ivotu.
Moe da pomogne. A kada se naui, i kada je sigurnost u
znanje velika, moemo da se pravimo vani kada
priamo sa prijateljima iz drugih kola (koji nemaju
ovakav nain rada, po oblastima, koji je zanimljiv).

zato to steeno znanje ostaje u seanju, jer smo

svojom voljom nauili
imamo mogunost dadobijemo eljenu ocenu iz
vie pokuaja
sami procenjujemo svoje znanje
zato to nismo primorani da za svaki as budemo
spremni,
zato to profesor ima dobar pristup uenicima, kao i
razumevanja