FILOZOFSKI CITATI

(Citate odabrala - Olivera Olja Petkovi)

"enja za filozofijom je iskra u dui koja se, kada se jednom zapali, odrava i vie ne gasi." Platon

"... Do najdragocenijih dobara dolazimo zanosom, ukoliko nam se on daje kao boji poklon. Ta i proroica u Delfima i svetenice u Dodoni uinile su u zanosu
mnogo dobra Heladi, kako pojedinim kuama tako i dravama, a u stanju razboritosti malo ili nita. I kad bismo govorili i o Sibili i o drugima, koji su pomou
boje proroke sile mnoge stvari mnogima unapred kazali i time za budunost spasenje doneli, dugo bismo se zadravali govorei ono to je svakome poznato...
Jer, inae ne bi u najlepu vetinu, kojom se ispituje budunost, ba to ime upleli i nazvali je manijakom (vetinom zanoenja)..." Platon

"Pre svake nauke filozofija se pojavljuje tamo gde se ljudi bude. Dok se nauna saznanja tiu pojedinih predmeta za koje ni u kom sluaju ne mora svako da
zna, u filozofiji je uvek u pitanju celina bia koja se tie oveka kao oveka, istina koja, tamo gde zasvetli, potresa dublje nego bilo koje nauno saznanje."
Karl Jaspers

"Poto se filozof na sigurnom tlu kopna - u realistikom iskustvu, u pojedinanim naukama, u uenju o kategorijama i metodama - orijentisao i poto je do
granica ove zemlje mirnim putevima preao svet ideja, on, najzad, na alu okeana lepra kao leptir, teei da se otisne na vodu, motrei na brod koji bi hteo da
krene na istraivako putovanje da bi ispitao ono Jedno to je kao transcendencija prisutno u njegovoj egzistenciji. On motri na brod - metodu filozofskog
miljenja i filozofskog naina ivota - na brod koji vidi, a koji, ipak, nije konano dostigao, tako se on upinje i, teturajui, ini najudnije pokrete.
Mi smo takvi leptiri, i mi smo izgubljeni ako napustimo orijentaciju na vrstom tlu. Ali mi se ne zadovoljavamo da ostanemo na vrstom tlu. Zato je nae
lepranje tako nesigurno i, moda, tako smeno za one koji, zadovoljni, sigurno sede na vrstom tlu, a shvatljivo samo onima koje je obuzeo nemir. Njima svet
postaje polazna taka za onaj let, od kojeg sve zavisi, koji svako mora da preduzme polazei od sopstvenih uslova i kojeg se mora poduhvatiti u zajednici."...
Karl Jaspers

"Moramo se osloboditi predstave da je filozofiranje po sebi i sutinski stvar profesora. To je, kako se ini, pod svim uslovima i okolnostima, stvar oveka, roba,
kao i gospodara." Karl Jaspers

"iveti u ledu i na visokim planinama nije za svakoga. Naivni ivot je rasejan u arolikom obilju ulno toplog sveta, obuzet mnotvom i raznolikou. Filozofija
zapoinje kao pranjenje, kao totalna apstrakcija i kao okret ka skrivenoj neposrednosti svega neposrednog: ka bivstvu." Eugen Fink

"Filozofija je, u stvari, tuga za zaviajem - nagon da se svugde bude kod kue." Novalis
Filozof, koji je uvek svojim umovanjem privren ideji bia, opet se zbog sjaja mesta ne moe nipoto lako opaziti, jer duevne oi mnotva ne mogu istrajati
gledajui u boansko." Platon

"Meni se ini da ovaj ovek nije nipoto bog, ali je boanski. Ja naime sve filozofe tako nazivam." Platon

"Mrnja se, uzajamnom mrnjom poveava, a naprotiv moe biti unitena ljubavlju." Spinoza

"Ko ima ordo amoris nekog oveka ima oveka. On je za njega kao moralnog subjekta to to je kristalna forma za kristal. On prozire nekog oveka toliko,
koliko se neki ovek moe prozreti." Max Scheler

"Filozofija ne moe da poslui kao sredstvo za druge, a da time ne propadne. Onaj koji postavlja pitanje o upotrebljivosti filozofije ne misli vie na filozofiju,
nego nju liava njene biti u polaznom stavu pitanja. Filozofija je izvor. Ja stojim u njoj ili je, tu njoj, samo gledam spolja. Iz nje se moe sve ispitivati; a ona
je, otvorena i nedovrena kao proces, samouveravanje mogue egzistencije, koja se sebi pojavljuje u tubivstvu"... Karl Jaspers

"Smrt se nas nita ne tie, jer dok postojimo, smrti nema; a kad smrt doe, onda nas nema jer vie nita ne oseamo." Epikur

"Saznanje je u svim svojim uobliavanjima psihiki doivljaj: saznanje subjekta koji saznaje. Njemu nasuprot stoje saznati objekti. Ali kako saznanje moe biti
sigurno u svoje slaganje sa saznatim objektima, kako ono moe da prevazie sebe i da pouzdano sretne svoje objekte? U saznanju postaje zagonetka ona,
prirodnom miljenju sama po sebi razumljiva, datost objekta saznanja...
...Otkud znam ja, onaj koji saznajem, i kako mogu ikad pouzdano znati da ovi saznajni akti nisu samo moji doivljaji ve da postoji i ono to oni saznaju, da
uopte postoji neto to bi se kao objekat moglo staviti nasuprot saznanju?" Edmund Husserl

"Nijedno od svih smrtnih bia nema prirodu ni skonanja u pogubnoj smrti, nego jedino postoji meavina i rastavljanje onog to je bilo pomeano... Dvostruku
istinu u ti rei: as izrasta ono jedno jedino iz mnotvenog, as opet mnotveno nastaje raspadanjem jednog. Dvojak je postanak smrtnih bia, dvojak je i
nestanak: sjedinjavanje svih priroda dovodi do raanja, ali i do umiranja; a ono to je izraslo iz sjedinjenog ponovo se raspada na sastavne prirode. To
smenjivanje nikad ne prestaje. Ljubav sve sjedinjuje, a mrnja sve razdvaja." Empedokle

"Kad primeti bogoliko lice ili telo koje je slika i prilika lepote, on najpre protrne, pa ga obuzme nekakav strah, pa gleda to lice i odaje mu potu kao bogu i kad
se ne bi bojao da bi se inilo da je suvie pomaman, prinosio bi rtvu svome voljeniku kao svetenu kipu i boanstvu; a kad ga sagleda, promeni se kao posle
jeze, pa ga obuzme znoj i neobina vatra. Jer kad kroz svoje oi primi odbleske lepote, koji kao kia padaju na klice njegova perja, ugreje se a od te tople kie
rastopi se ono to je oko klice, to se davno od okorelosti stisnulo i smetalo klijanju. Ali kad pritee hrana, tada i nagrezne i pone iz klice izbijati peru cev po
celoj povrini due, jer sva je nekada bila pernata. Vri tada sve i kljua, i to oni koji dobijaju zube oseaju za zubima kad im ovi izbijaju, bridenje i bol u
desnima, ba to isto osea i dua onoga kome pone rasti perje. Dok posmatra mladiku lepotu i odraze to od nje dolaze i pritiu, ona se nakvasi i ugreje, pa
oseti odlahnue bola i raduje se." Platon

"Zamisli da ljudi ive u nekoj podzemnoj peini, i da se du cele peine provlai jedan irok otvor koji vodi gore, prema svetlosti. U toj peini ive oni od
detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se ne mogu mai s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost im,
medjutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih ledja. Izmedju vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da je podignut zid kao
ograda kakvu podiu madjioniari da iznad nje pokazuju svoju vetinu.

-Zamiljam -ree on.

-Zamisli uz to jo da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i ivotinja od kamena i drveta, kao i sve mogue tvorevine ljudske umetnosti,
ali tako da one iznad zida tre, i da pri tom, kao to to obino biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni rei ne govore.

-Tvoje je poredjenje neobino -ree on -a neobini su i tvoji zatvorenici.

-Slini su nama -rekoh. -Zar misli da oni vide neto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan zid peine?

-Kako bi mogli da vide kad su prinudjeni da celog veka dre glave nepokretno?

-A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar nee i sa njima biti to isto?

-Razume se.

-A kad bi mogli medjusobno da govore, zar ne bi ono to vide morali smatrati za realne stvari?

-Bezuslovno.

-A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar ne misli da e oni im neko od prolaznika progovori verovati da to ne govori niko drugi, nego senka
koja prolazi?

-Zevsa mi, tako je.

-Oni uopte nijednu stvar nee smatrati realnom, osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi.
-Tako je -ree Glaukon.

-A sada zamisli -nastavih ja -kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izlee od neznanja. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od
njih bio oslobodjen okova i bio prinudjen da odjednom ustane, da okrene vrat i da podje i pogleda prema svetlosti, dok pri svemu tome osea bolove, a od
svetlosti ne moe da vidi one stvari ije je senke nekad gledao, ta misli ta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo kojetarije, da je
sada mnogo blie realnosti i da vidi pravilnije, poto je okrenut veoj istini? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga
primorao da odgovori ta oni znae, zar ti se ne ini da e on biti u neprilici i da e misliti kako je ono, to je ranije gledao, stvarnije od onoga to mu se sad
pokazuje?

-Tako je, naravno.

-A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi ga zabolele oi, i on bi pobegao i okrenuo se prema onome to moe gledati i verovao da je to
zaista jasnije od onoga to mu se sada pokazuje.

-Zaista bi tako uinio -ree Glaukon.

-Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz teak i nepristupaan izlaz ne putajui ga dok ga ne izvue na sunevu svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke i
ljutio se to ga ovaj vue, i zar mu se, kad bi zatim doao na svetlost, oi ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti nita od onoga to mi zovemo stvarnim?

-Ili, bar, ne bi to mogao odmah.

-Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete gore. U poetku bi najlake raspoznavao senke, onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi, a
same njih jo docnije. Zatim bi, gledajui svetlost zvezda i meseca, lake video nebeska tela i samo nebo nou, nego sunce i njegovu svetlost danju?

-Svakako.

-Najzad e moi, mislim, da vidi i posmatra samo sunce onakvo kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a ne njegove slike u vodi ili na nekom drugom mestu.

-Zacelo.

-I posle toga e ve moi da dodje do zakljuka kako je sunce ono koje odredjuje vreme i godine, koje vlada celim vidljivim svetom i od koga na neki nain
proizlazi sve to se moe videti.
-Jasno je da e naposletku doi do toga.

-Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, ondanje mudrosti i svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan, zar ne misli da e se tada radovati ovoj
promeni, i da e aliti one koji su jo tamo?

-Svakako.

-A ako tamo dole budu odredili poast, pohvalu i nagradu za onoga ko je najbolje video predmete koji su prolazili, najbolje zapamtio koji su od njih obino
prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, tako da bi najbolje mogao unapred rei koji e od njih sad naii,misli li da e on posle ovoga jo udeti i
zavideti onima koji tamo kod njih uivaju mo i ugled? Ili e sa njim biti kao sa onim Homerovim junakom, pa e arko eleti "da pre bude kod siromanog
oveka sluga" i da trpi sve drugo pre, nego da veruje u te predstave i da ivi na onaj nain?

-Ja mislim da e vie voleti da sve to trpi, nego da ivi onakvim ivotom.

-Promisli jo i o ovom -rekoh. -Kad bi takav ovek ponovo siao i seo na isto ono mesto, zar mu se, kad bi odjednom doao sa sunca, oi ne bi ispunile
mrakom?

-Dabome da bi.

-Pa kad bi, dok su mu oi jo zaslepljene i dok jo lutaju ovamo-onamo -a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko -opet poeleo da se sa onim zatvorenicima
takmii u proceni onih senki, zar ne bi izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario oi i da ne vredi ni pokuavati da se gore dospe? A kad
bi neko pokuao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili, kad bi mogli da ga uhvate i da to uine.

-Razume se."

Platon, Drava (knjiga sedma)

"Istinito jeste celina. Celina pak jeste samo ona sutina koja se zavrava putem svoga razvoja. O apsolutnome treba rei da ono sutinski predstavlja rezultat, da
ono tek na kraju jeste ono to uistinu jeste; i upravo se u tome sastoji njegova priroda, da bude ono to je stvarno, subjekat ili samopostajanje." Hegel

"Ali, ivot duha nije onaj ivot koji zazire od smrti i koji se strogo uva od pustoenja, ve je ivot duha onaj ivot koji podnosi smrt i u njoj se odrava. Duh
zadobija svoju istinu samo time to u apsolutnoj rascepkanosti nalazi sama sebe." Hegel
"Ono to se naziva filozofijom egzistencije samo je, dodue, oblik jedne iste, prastare filozofije. Ali nije sluajno to je egzistencija u ovom trenutku postala re
koja oznaava filozofiju. Ona je naglasila ono to je jedno vreme bio gotovo zaboravljen zadatak filozofije: sagledati stvarnost u njenom poreklu i zahvatiti je
na onaj nain na koji se, mislei, sam sobom bavim-u unutranjem delanju." Karl Jaspers

"Ali, kao to postoji prazna irina, tako postoji i pusta dubina, kao i ekstenzija supstancije, koja se razliva u konanu raznolikost, bez snage da tu raznolikost
ujedini, tako je i bezvredni intenzitet, drei se kao ista sila koja se ne rasprostire, isto to i povrnost. Sila duha je samo toliko velika koliko je njeno
ispoljavanje, njegova je dubina samo tolika koliko se on usuuje da se u svome razvijanju rasprostre i da se izgubi." Hegel

"ovek je sinteza beskonanosti i konanosti, prolaznog i venog, slobode i nunosti, ukratko: sinteza. ovek je duh. Ali ta je duh? Duh je ja. Ja biti, znai
konkretno postojati... Ja je u svakom trenutku, u kome jeste, u postojanju. Jer ja nije stvarno tu, ve neto to treba da postane. Onaj ko egzistira stalno je u
postojanju. Stvarno egzistentni subjektivni mislilac podraava, stalno mislei, svoju egzistenciju i preobraa sve svoje miljenje u postajanje." S. Kjerkegor

"Ko trai samo okrepljenje, ko arko udi da zamagli zemaljsku raznolikost svoga ivota i misli i da neodreeno uiva u tome neodreenom boanstvu, taj neka
se sam pobrine gde e to da nae; on e sam lako nai sredstva da sebi neto doara i da se time razmee. Ali filozofija se mora uvati elje da bude okrepljenje
due." Hegel

"Nae vreme hoe da veruje samo u "realnost". A njegova najjaa realnost je nauka, i tako je filozofska nauka ono to je naem vremenu najpotrebnije."
Edmund Husserl

"Oni koji se nadaju da e studiranjem istorije filozofije postati filozofima, trebalo bi iz nje naprotiv nauiti da se filozofi, isto kao i pesnici, samo raaju, i to
mnogo ree." Artur openhauer

"Ja sam po unutranjoj sklonosti istraiva. Oseam neugasivu e za saznanjem i nemir pun udnje da u tome sve dalje idem, kao i zadovoljstvo pri svakom
napretku uinjenom u tome." Immanuel Kant

"Tako se fenomenolokom redukcijom vri neka vrsta cepanja Ja: transcendentalni motrilac stavlja sebe nad sebe, promatra sebe i promatra sebe takoe kao Ja
koje je pre toga bilo predano svetu"... Edmund Husserl

"Jasno je, dakle, da je filozofija najvii stepen znanja. Prema tome, filozof mora da zna ne samo ono to proizlazi iz principa (dedukcije principa) nego mora
znati istinu i o samim principima. Filozofska kultura je, dakle, ekvivalentna umu udruenom sa znanjem, kao glava svih znanja, budui da obuhvata
najuzvienije objekte znanja..." Aristotel
"Kad smo ivot proplovili, on treba da nam pokae da li imamo hrabrosti da shvatimo da je ivot ponavljanje. I da li smo raspoloeni da se radujemo tom
ponavljanju... Ko hoe samo da se nada, taj je kukavica, a ko hoe ponavljanje, taj je pravi ovek. I ukoliko je on to sebi temeljnije umeo da objasni, utoliko je
dublji ovek." Seren Kjerkegor

" Dua ne zahvata ono istinito ako je pod vostvom telesnih ula i tela, jer ona tada ostaje zapetljana u prednjem planu, a dovoljno esto i u
obmanama...Filozofiranje kao tenja ka uvidu u ono to jest i jeste ienje due od onoga telesnog, navikavanje na isto miljenje. Filozofiranje je odvajanje
due od tela, sakupljanje, sabiranje due iz njene rasutosti u ulnim opaanjima u Bitak-za-sebe u istom miljenju." Karl Hajnc Folkman luk

"Ljudi s mnogo prijatelja, koji su sa svakim poverljivi i prisni, nisu, smatra se, nikome pravi prijatelji; takvi karakteri se nazivaju preterano ljubaznim i eljnim
da se dopadnu... Nasuprot tome, prijateljstvo koje je upravljeno na moralnu vrednost i samu linost prijatelja ne moe se odravati s mnogo lica istovremeno.
ovek moe da bude zadovoljan i ako malo takvih nae." Aristotel

"ovek i Bog kao duhovna bia primarno su i izvorno bia ljubavi." Max Scheler

"Teko je biti ovek. Retko je-vrlo retko da je jedan ovek kao bioloko bie vrste takoe ovek u smislu ideje humanitas." Max Scheler

"Intuitivno saznanje je um koji sebi postavlja za cilj da razum upravo uzdigne do uma." Edmund Husserl

"Dubinu sadanjosti treba pronai preko temelja koji lee u prolosti i pomou prostora onoga to je mogue, odakle budunost dolazi u susret: seanje i vizija
budunosti postaju stvarnost sadanjosti, a ne daljine u koje beimo iz sadanjosti; seanje i vizija budunosti uzdiu nau sadanjost do vene sadanjosti."
Karl Jaspers

"Transcendencija je mo zahvaljujui kojoj ja sam jesam ja: kad sam istinski slobodan, ja sam to ba zahvaljujui njoj. Njen najodluniji jezik jeste jezik same
moje slobode." Karl Jaspers

"Zato ne treba da "budui ovek, treba i da misli kao ovek i da se kao smrtnik bavi samo smrtnim stvarima", nego ovek treba koliko god je u njegovoj moi
da sebe uini besmrtnim i da sve ini da bi iveo u saglasnosti sa onim to je najbolje u njemu. Jer iako je to pod aspektom prostora neto maleno, ipak je ono
po svojoj moi i vrednosti daleko iznad ostalog... Za oveka je to ivot ispunjen aktivnou uma, zato to je to, to jest miljenje, vie od svega sam ovek.
Takav je ivot stoga i najsreniji." Aristotel

"Onaj ko ivi u isto filozofskom posmatranju nema nikakve potrebe bilo za im u svojoj aktivnosti, moglo bi se ak rei da spoljna dobra predstavljaju
prepreku njegovom razmiljanju. Samo to se on, utoliko to je ipak ovek i ivi u drutvu, odluuje da u ivotu i postupa saobrazno vrlini, pa e stoga i njemu
biti potrebna i ta spoljna dobra da bi kao ovek iveo meu ljudima." Aristotel
"ovek koji u sebi nema ni trunke filozofskog smisla ide kroz ivot zatvoren u predrasude nastale iz zdravog razuma, iz uobiajenih verovanja njegovog doba
ili njegovog naroda i iz uverenja koja su se u njegovoj svesti razvijala bez uea njegovog promiljajueg uma." Bertrand Russell

"Za filozofa ovek mora biti roen, za to odgajan i da samog sebe za to odgaja: meutim, ovek se nikakvim ljudskim umeem ne moe takvim napraviti. Zato
i ta nauka, izmeu ve gotovih ljudi, oekuje malo prozelita; ako uopte sme da se nada, onda se ona vie nada u mladi svet ija uroena snaga jo nije propala
u mlitavosti vremena." Fihte

"Filozofija, osobito kao metafizika, ocrtava svoje igre misli, tako rei figure miljenja, u odnosu na koje mislilac koji ih proizvodi ostaje nadmoan zahvaljujui
svojim beskonanim mogunostima." Karl Jaspers

"Srea je, dakle, koekstenzivna sa filozofskim posmatranjem-dokle se prostire filozofsko posmatranje, dotle se prostire i srea, i bia u kojima je ova mo
kontemplacije jae izraena su istovremeno i srenija, i to ne sluajno, nego zbog same kontemplativne moi. Jer ona je sama po sebi dragocena. Prema tome,
srea bi bila neka vrsta filozofskog posmatranja." Aristotel

"Mi, najzad, smatramo da i unutranje zadovoljstvo, uivanje, mora biti pomeano sa sreom. Najvee takvo uivanje prua, po optem priznanju, meu svim
delatnostima saobraznim vrlini, ono koje donosi najvee i pravo znanje, to jest filozofija. I stvarno, bavljenje filozofijom predstavlja udesno uivanje, isto i
postojano, pa je stoga prirodno to ljudi koji ve poseduju veliko i pravo znanje provode prijatniji ivot nego oni koji to znanje tek trae." Aristotel

"ovek je, dakle, i slepa ulica prirode i izlaz iz prirode. Stoga takav ovek ne moe biti mirujui faktum, nego je uvek ve boansko bivanje, bivanje
boanskime. U njemu uvek zapoinje, iako toga ne mora biti svestan, jedno kretanje, koje je za oveka, kao puko prirodno bie, veni zadatak, veno svetlei
cilj." Max Scheler

"A koji su trudni u duama - jer ima i takvih koji su u duama trudni, i to u jo veoj meri nego u telima - oni naginju onome to dui dolikuje i da zane i da
rodi. Saznanje i svaku ostalu vrlinu da raa..." Platon

"Uzdiui se iz prirode u duhovnost, umetnost se usavravala i to usavravanje je postiglo svoj vrhunac upravo time to je duhovnost potpuno proela svoju
spoljanju pojavu, ono to je prirodno ona je u ovom lepom ujedinjenju idealizovala i uinila ga prikladnim realitetom duha u samoj njegovoj supstancijalnoj
individualnosti. Klasina umetnost postala je na taj nain pojmovno prikazivanje ideala, savrenstvo carstva lepote. Lepe od nje nita ne moe biti ni postati."
Hegel

"Filozofija je po svojoj prirodi neto ezoterino, pa sama po sebi niti je privlana za svetinu niti je sposobna da se pravi za nju; ona je samo time filozofija to je
upravo suprotstavljena razumu, a time jo vie zdravom ljudskom razumu, pod im se podrazumeva prostorna i vremenska ogranienost jednog pokolenja ljudi:
u odnosu na razum, svet filozofije je po sebi i za sebe obrnuti svet." Hegel

"Zadatak je filozofije da tokom vekova sauva duhu njegove visine i time obezbedi veno nastavljanje svega to je veliko." Friedrich Nietzsche

"Ako filozofirati znai uiti se smrti, onda to umenje da se umre ini ba uslov pravog ivota. Uiti se ivotu i umeti umreti jedno je isto. Ako filozofiranje
znai: uiti se smrti, onda ne na taj nain da pri pomisli na smrt u strahu izgubim sadanjost, nego da sadanjost podiem na vii nivo putem upornog aktivnog
ostvarivanja prema merilima transcendencije." Karl Jaspers

"Mogu ja, dakle, biti potpuno siguran da transcendentnih svetova ima, mogu ja u punoj sadrini priznati sve prirodne nauke: od njih ne mogu nita pozajmiti. Ja
sebi nikad ne smem uobraavati da u putem transcendentnih supozicija i naunih zakljuaka ikad dospeti tamo kuda ja hou u kritici saznanja: naime, da
sagledam mogunost transcendentnog objektiviteta saznanja." Edmund Husserl

"Filozofija se nalazi u jednoj novoj dimenziji u poreenju sa svakim prirodnim saznanjem, i toj novoj dimenziji, makar ona kako se to slikovito kae, i imala
sutinske veze sa starim dimenzijama odgovara jedan novi, u osnovi novi metod koji je suprotan prirodnom. Ko to porie, taj nije razumeo celu problematiku
svojstvenu kritici saznanja, a time nije razumeo ni ta filozofija zapravo hoe i treba, i ta njoj podaruje svojstvenost i svojevlasnost u poreenju sa svim
prirodnim saznanjem i naukom." Edmund Husserl

"A ugledate li jednom svetlost svoga cilja, venu istinu, ona e vas voditi kao to svetionik vodi lau ka tamnoj obali." Krinamurti

"Rekao sam ti: sada misli sebe i primeti da je to miljenje injenje. Da bi izvrio ono to je traeno, morao si sebe da otrgne od onog mirovanja kontemplacije,
od one odredjenosti svog miljenja, i da ga odredi drukije; i samo ukoliko si primetio to trganje i to menjanje odredjenosti, primetio si sebe kao delatnog.
Naime, ovde se pozivam jedino na tvoj sopstveni unutranji opaaj; da ti spolja demonstriram ono to moe da bude samo u tebi samom, to ja ne mogu." Fihte

"Najvii interes i razlog svakog drugog interesa jeste interes za nas same. Tako je i kod filozofa. Da u razmiljanju ne izgubi svoje sopstvo, nego da ga odri i
potvrdi, to je interes koji nevidljivo vodi svako njegovo miljenje." Fihte

"Obrati panju na sebe samog; odvrati pogled od svega to te okruuje i usmeri ga na svoju unutranjost: to je prvi zahtev koji filozofija postavlja svom
ueniku. Nije re ni o emu to je izvan tebe, ve u tebi samom." Fihte

"Filozofija je univerzalna fenomenoloka ontologija, koja polazi od hermeneutike tubivstvovanja i koja je kao analitika egzistencije tamo privrstila kraj niti
vodilje svakog filozofskog pitanja odakle ono proistie i kuda se vraa." Martin Heidegger

"Lepo je po sebi i za sebe predmet umetnosti, a ne podraavanje prirode, koje je samo jedno prolazno i neslobodno podraavanje ideje". Hegel
"Da bi uopte ovek spoznao ono bitno, da bi bitno postalo ens intentionale u kome ovek uzima bit u sebe, nuno je da izae iz i nad sebe, da raskine granice
svog takobitka i uzdigne se do biti stvari. Takvo na-davanje onom drugome jeste ljubav. I ta ljubav, slobodna od nagona, moe voditi duh samo do onog
bitnoga stvari, nikako do njihovog ovde i sada tubitka i takobitka." Max Scheler

"Jasno je, dakle, da je filozofija najvii stepen znanja. Prema tome, filozof mora da zna ne samo ono to proizlazi iz principa (dedukcije principa) nego mora
znati istinu i o samim principima. Filozofska kultura je, dakle, ekvivalentna umu udruenom sa znanjem, kao glava svih znanja, budui da obuhvata
najuzvienije objekte znanja..." Aristotel

"Pre svake nauke filozofija se pojavljuje tamo gde se ljudi bude. Dok se nauna saznanja tiu pojedinih predmeta za koje ni u kom sluaju ne mora svako da
zna, u filozofiji je uvek u pitanju celina bia koja se tie oveka kao oveka, istina koja, tamo gde zasvetli, potresa dublje nego bilo koje nauno saznanje."
Karl Jaspers

"U podruju saznatljivog ideja dobra je ono poslednje i tek s mukom je moemo sagledati. Ali kada se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuivanja nuno sledi
da je ona uzrok svemu to je ispravno i lepo, da je u podruju vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je u podruju umnog ona sama gospodarica
koja daje istinu i um." Platon

"Kao to se Talesu, kada je, da bi motrio zvezde, upravio pogled nagore i pao u bunar, neka ljupka i dosetljiva traka slukinja narugala da bi hteo znati ta je
na nebu, a da mu ono to je pred njim i pred njegovim nogama ostaje nepoznato. Sa istom ovom porugom jo uvek se izlazi nakraj sa svima onima koji ive u
filozofiji." Platon

"Umnost je svima zajednika-i kod svih umnih bia je potpuno ista. Ono to je u jednom umnom biu darovitost, to je i u svima. Meutim, uvideti nunost, da
se miljenje ponovo misli, to ne lei u mehanizmu; za to je potrebno uzdizanje pomou slobode do jedne sasvim druge oblasti koju ne posedujemo neposredno
svojim postojanjem. Ako ta mo slobode ve ne postoji i ako nije uvebana, onda uenje o nauci ne postoji i ne moe nita da zapone s ovekom." Johan
Gotlib Fihte

"Filozofija se nalazi u jednoj novoj dimenziji u poreenju sa svakim prirodnim saznanjem, i toj novoj dimenziji, makar ona kako se to slikovito kae, i imala
sutinske veze sa starim dimenzijama odgovara jedan novi, u osnovi novi metod koji je suprotan prirodnom. Ko to porie, taj nije razumeo celu problematiku
svojstvenu kritici saznanja, a time nije razumeo ni ta filozofija zapravo hoe i treba, i ta njoj podaruje svojstvenost i svojevlasnost u poreenju sa svim
prirodnim saznanjem i naukom." Edmund Husserl

"Dua ne zahvata ono istinito ako je pod vostvom telesnih ula i tela, jer ona tada ostaje zapetljana u prednjem planu, a dovoljno esto i u
obmanama...Filozofiranje kao tenja ka uvidu u ono to jest i jeste ienje due od onoga telesnog, navikavanje na isto miljenje. Filozofiranje je odvajanje
due od tela, sakupljanje, sabiranje due iz njene rasutosti u ulnim opaanjima u Bitak-za-sebe u istom miljenju." Karl Hajnc Folkman luk

"Kakva se filozofija bira, zavisi, prema tome, od toga kakav je ko ovek; jer, filozofski sistem nije mrtav komad pokustva koji bi se mogao odloiti ili
prihvatiti kako nam je volja, nego je on oduhovljen duom onog oveka koji ga ima. Do idealizma se nikada nee uzdii od prirode trom ili duhovnim
ropstvom, uevnim luksuzom i sujetom omlitaveo i iskrivljen karakter." Fihte

"Ukoliko gledam na svaku filosofiju kao na ifru, ja moram nuno da gledam i na vlastitu filosofiju kao na takvu ifru. Svaka filosofija stvara svoj vlastiti
pojam, i ne postoji nikakav vii kriterijum iznad nje. Da bi znao ta je stvarno filosofija, moram je iveti. Ja je ne znam po definicji." Karl Jaspers

"Kao to nas je nae roenje uvelo u ulni svet, tako e nas filozofija pravim ponovnim roenjem uvesti u jedan novi, vii svet; ali ne obina, popularna
filozofija ve transcendentalna filozofija." Fihte

"Postoje dva sasvim razliita naina miljenja: prirodno ili prosto, kada ovek neposredno misli o predmetima; i transcendentalno-filozofsko, kada ovek s
ciljem i svesno misli o samom miljenju. Na onom prvom stanovitu stoje obian ivot i pojedinane nauke, a na drugome-uenje o nauci ili takozvana
filozofija." Fihte

"Mislei, filozofiranje tei da miljenje postane iskustvo o samoj stvarnosti. Da bih dotle dospeo, ja ipak moram stalno i na svakom mestu da mislim a da u tom
miljenju kao takvom ne budem i stvarno. Putem privremenog pripremnog miljenja saznajem ono to je vie od samog miljenja. Metodino objektivisanje
ovog miljenja jeste filozofija." Karl Jaspers

"Nauno saznanje stvari nije saznanje bia. Nauno saznanje je partikularno, usmereno na odreene predmete, a ne na samo bie. Otuda nauka ba pomou
znanja filozofski prouzrokuje najodlunije znanje o neznanju, naime o neznanju toga ta je samo bie." Karl Jaspers

"Treba se, dakle, baviti filozofijom ili se oprostiti od ivota i otii odavde, jer sve je ostalo golema besmislica i naklapanje." Aristotel

"U kontemplaciji, mi polazimo od ne-Ja i kroz njegovu veliinu ire se granice Ja; kroz beskonanost univerzuma duh koji o njemu kontemplira i sam stie
udeo u beskonanosti." Bertrand Russell

"Istinska filozofska kontemplacija nalazi zadovoljstvo u svakom irenju ne-Ja, u svemu to uveava predmete kontemplacije a time i subjekt koji kontemplira.
Sve to je u kontemplaciji privatno ili lino, sve to zavisi od navike, linog interesa ili elje iskrivljava predmet i tako naruava jedinstvo za kojim um tei."
Bertrand Russell

"to se razmiljanje ee i postojanije njima bavi, dve stvari ispunjavaju duu uvek novim i sve veim divljenjem i strahopotovanjem: zvezdano nebo iznad
mene i moralni zakon u meni." Immanuel Kant

"Bitno-ovek (duhovno ivo bie i mikrokosmos) jeste ono bie u kojem i kroz kojeg se dogaa najneposrednije bivanje boga. ovek je pravac-ne stvar.
oveji ivotni pravac bitno je istodobno i neprekidno bivanje boga ovekom, kao i ovekovo bivanje uestvovanja u bogu. Bog je samo ovek (duhovno ivo
bie) u velikom; ovek mali bog (antropomorfizam)." Max Scheler

"I upravo ono uza ta srce prianja, tu je za njega jezgro takozvane biti stvari. No ljubav spram vrednosnog bitka jeste kretanje koje ljubljeni predmet dovodi do
mogunosti pojavljivanja u horizontu vazda sve viih vrednosti, koja otvara duhovne oi za gledanje tog predmeta na pozadini celog hijerarhijskog sklopa
vrednosti." Max Scheler

"Da bi uopte ovek spoznao ono bitno, da bi bitno postalo ens intentionale u kome ovek uzima bit u sebe, nuno je da izae iz i nad sebe, da raskine granice
svog takobitka i uzdigne se do biti stvari. Takvo na-davanje onom drugome jeste ljubav. I ta ljubav, slobodna od nagona, moe voditi duh samo do onog
bitnoga stvari, nikako do njihovog ovde i sada tubitka i takobitka." Max Scheler

"ovek e uzalud traiti vezu izmeu subjekta i objekta, ako ih odmah nije istinski shvatio u njihovoj sjedinjenosti. Zato je svaka filozofija, koja ne polazi od
one take u kojoj su oni ujedinjeni, nuno plitka i nepotpuna, te ne moe da objasni ono to treba da objasni, i prema tome, nije nikakva filozofija." Johan
Gotlib Fihte

"Ljubav, a ne nagoni ili utilitarni interesi, ne volja za moi ili raunajui racio, primarni je pokreta oveka koji se uspeo sabrati u svoju duhovnu bit. ovek
koji je razvio i uvrstio svoje duhovne dispozicije i otvorio svetu i njegovom temelju svoje srce, nije vie niti stvar s nekim snagama ili osobinama, niti samo
bie vrste ili roda (homo naturalis). On je na neki nain sve, svekoliki bitak." Max Scheler

"Kad smo ivot proplovili, on treba da nam pokae da li imamo hrabrosti da shvatimo da je ivot ponavljanje. I da li smo raspoloeni da se radujemo tom
ponavljanju... Ko hoe samo da se nada, taj je kukavica, a ko hoe ponavljanje, taj je pravi ovek. I ukoliko je on to sebi temeljnije umeo da objasni, utoliko je
dublji ovek." Seren Kjerkegor

"Istinito jeste celina. Celina pak jeste samo ona sutina koja se zavrava putem svoga razvoja. O apsolutnome treba rei da ono sutinski predstavlja rezultat, da
ono tek na kraju jeste ono to uistinu jeste; i upravo se u tome sastoji njegova priroda, da bude ono to je stvarno, subjekat ili samopostajanje." Hegel

"ovek koji u sebi nema ni trunke filozofskog smisla ide kroz ivot zatvoren u predrasude nastale iz zdravog razuma, iz uobiajenih verovanja njegovog doba
ili njegovog naroda i iz uverenja koja su se u njegovoj svesti razvijala bez uea njegovog promiljajueg uma." Bertrand Russell

"Bit filozofije je zapravo bez tla za svojstvenosti, i da bi se stiglo do nje, nuno je jurnuti a corps perdu." Hegel
"Duh se pokazuje tako siromanim da, kako izgleda, ezne radi svoga okrepljenja kao putnik u peanoj pustinji za jednim prostim gutljajem vode. Na onome u
emu je duh zadovoljan moe se odmeriti veliina njegovog gubitka." Hegel

"Da ljudsko znanje uopte treba da se iscrpe, znai da ono treba da se odredi bezuslovno i apsolutno, to ovek moe da zna ne samo na sadanjem stepenu
svoje egzistencije, nego na svim njenim moguim i zamislivim stepenima." Johan Gotlib Fihte

"ivot instinktivnog oveka, oveka koji ne filozofira, zatvoren je u uzak krug njegovih privatnih interesa, a filozofska kontemplacija pomae oveku da se
oslobodi iz tog zatvora, da ostvari, veliki i slobodan ivot. Put koji ka tome vodi suprotan je onom koji se obino uzima ili preporuuje." Bertrand Russell

"Pored toga to ukazuje na nesluene mogunosti, vrednost filozofije-moda njena osnovna vrednost-je u veliini predmeta o kojima razmilja, i u slobodi od
uskih i linih ciljeva koja je plod tog razmiljanja." Bertrand Russell

"Filozofija, osobito kao metafizika, ocrtava svoje igre misli, tako rei figure miljenja, u odnosu na koje mislilac koji ih proizvodi ostaje nadmoan zahvaljujui
svojim beskonanim mogunostima." Karl Jaspers

"Za filozofa ovek mora biti roen, za to odgajan i da samog sebe za to odgaja: meutim, ovek se nikakvim ljudskim umeem ne moe takvim napraviti. Zato
i ta nauka, izmeu ve gotovih ljudi, oekuje malo prozelita; ako uopte sme da se nada, onda se ona vie nada u mladi svet ija uroena snaga jo nije propala
u mlitavosti vremena." Fihte

"Kakva se filozofija bira, zavisi, prema tome, od toga kakav je ko ovek; jer, filozofski sistem nije mrtav komad pokustva koji bi se mogao odloiti ili
prihvatiti kako nam je volja, nego je on oduhovljen duom onog oveka koji ga ima. Do idealizma se nikada nee uzdii od prirode trom ili duhovnim
ropstvom, uevnim luksuzom i sujetom omlitaveo i iskrivljen karakter." Fihte

"Ono to je apsolutno ne treba da se poima ve da se osea i neposredno opaa, re o njemu treba da vode oseanje i neposredno opaanje i oni treba da se
izraze a ne njegov pojam." Hegel

"Nezavisnost onoga ko filozofira lei u tome to on svoje misli ne zamilja kao dogme da bi im se potinio, nego to postaje gospodar svojih misli." Karl
Jaspers

"Poto predmet filozofije nije neposredan, njegov pojam i pojam same filozofije mogu se shvatiti samo unutar njih. Ovo, pak, znai da filozofija nastaje u
poricanju neposrednosti ljudskog odnoenja prema bivstvujuem, ukoliko upravo ovu neposrednost kao takvu stavlja u pitanje." Hegel
"ovek koji misli eli da se filozofiranjem uzdigne do jasnosti i pouzdanog kontinuiteta, to on ve u sebi nosi i moe biti. Filozofski treba pokazati samo put
kojim se preko istine pribliava stvarnosti, kojim se uspeva da dokui bie, koje je uvek prisutno, a koje, ipak, nikad nije i za sve oevidno." Karl Jaspers

"Filozofija, kao i sva druga prouavanja, tei prvenstveno ka spoznaji. Spoznaja ka kojoj ona tei jeste spoznaja koja daje jedinstvo i sistem korpusu
(celokupnosti) nauka, i to takva koja rezultira iz kritikog ispitivanja osnova naih uverenja, predrasuda i verovanja." Bertrand Russell

"Filozofija moe da pokrene svakog oveka, pa i dete, njena svesna obrada je zadatak koji se nikad ne zavrava i koji se stalno mora ponavljati, mada se uvek
ispunjava kao savremena celina. Svest o ovom zadatku, ma u kom vidu, bie budna sve dok su ljudi-ljudi. Put filozofije je teak i dug; njime stvarno ide moda
mali broj ljudi; ali njime treba svakako ii." Karl Jaspers

"Zadatak filozofiranja je da se otvorimo prema prostranstvu sveobuhvatnog-da se usudimo na komunikaciju posredstvom svake tenje prema istini u borbi koja
se voli-da strpljivo i neprestano odravamo budnim um ak i pred onim to nam je strano i pred onim to nas izneverava-da naemo put povratka ka stvarnosti
kao svome domu." Karl Jaspers

"Ukoliko gledam na svaku filosofiju kao na ifru, ja moram nuno da gledam i na vlastitu filosofiju kao na takvu ifru. Svaka filosofija stvara svoj vlastiti
pojam, i ne postoji nikakav vii kriterijum iznad nje. Da bi znao ta je stvarno filosofija, moram je iveti. Ja je ne znam po definicji." Karl Jaspers

"Filozofija je po svojoj prirodi neto ezoterino, pa sama po sebi niti je privlana za svetinu niti je sposobna da se pravi za nju; ona je samo time filozofija to je
upravo suprotstavljena razumu, a time jo vie zdravom ljudskom razumu, pod im se podrazumeva prostorna i vremenska ogranienost jednog pokolenja ljudi:
u odnosu na razum, svet filozofije je po sebi i za sebe obrnuti svet." Hegel

"Filozofija je uvek mogua tek tamo gde podrhtava vrsto zasnovana zemlja na kojoj gradimo kuu ljudske kulture, gde osnova koja nosi dosadanje
tubivstvovanje postaje upitna i gde uas prolaznosti protresa sve forme." Eugen Fink

"Skok u filozofiju, dogaa se kao ponovno-zapoinjanje-kretanja umirene transcendencije, kao izriito prevazilaenje " bivstvujueg u celini " putem projekta
ustrojstva bivstvovanja sveg bivstvujueg, koji se filozofirajui vri u ispitujuoj zauenosti nad bivstvom." Eugen Fink