Artur Šopenhauer

 Učio je medicinu i filozofiju.

 Majka spistatelljica, otac trgovac (umro kada je
Šopenhauer imao 17 godina, moguće samoubistvo).
 Problematičan odnos sa majkom.
 “Ти си досадан и несносан, и мени је веома тешко
да живим са тобом. Све твоје добре особине
помрачило је уображење да си сувише паметан и
учинило их неподесним за свет, просто зато што не
можеш да савладаш свој бес да знаш све боље но
други. Тиме огорчаваш људе око себе.”
 Neuspeli pokušaji akademske karijere.
 “Četvorostruk koren principa dovoljnog razloga”
 “O slobodi ljudske volje”
 “|O korenu moralnosti”
 “Svet kao volja i predstava”
 “O volji u prirodi”
 Mnogi filotogi su pretpostavili da je univerzum racionalan
 Simptom ove pretpostavke je princip dovoljnog razloga.
 PDR Ne postoji činjenica ili istina kojoj nedostaje dovoljan
razlog zašto ona važi radije nego da ne važi
 Inspirisan Kantovom filozofijom skeptičan prema pdru.
 Subjekt-objekt distinkcija je ono što je uslov principa
dovoljnog razloga i znanja uopšte.
 Za ono što se objašnjava misli se da se desilo nužno
(izvesnost) tako da pdr objašnjava nužne veze između
objekata.
 4 vrste nužne veze za objašnjavanje i objekti koje one
objašnjavaju
 1.Materijalne stvari (uzrok-posledica)
 2.Apstraktni pojmovi(logika)
 3.Matematiče i geometrijske konstrukcije
(zaključivanje u vezi sa brojevima i prostorom)
 4.Psihološka motivaciona sila (moralno zaključivanje,
zaključivanje u vezi sa namerama).
 Paralelno sa ove 4 vrste objekata imamo 4 vrste
zaključivanja koje se ne smeju mešati.
 Pogrešno je pretpostaviti objekat nezavisan od ljudskog
uma koji se nalazi van mogućeg ljudskog iskustva a koji je
pritom uzrok ljudskog čulnog iskustva. Primenjivanje
uzročnosti na stvar po sebi-nije legitimno.
 Ne postoji stvar po sebi nezavisna od našeg iskustva-
Šopenhauer. Do stvari po sebi ne dolazimo uz pomoć
uzročnost već uz pomoć.
 12 kategorija koje se mogu svesti na kategoriju uzročnosti.
 Princip dovoljnog razloga kao princip idndividuacije radi
isto što i Kantove ktegorije uz vreme i prostor.
 Svet ima dva aspekta 1. Volju(koja ne uzrokuje predstave)-
Naličje-Jedinstvo.
 2.Predstave-Lice-Mnoštvo.
Do principa sveta možemo doći introspekcijom. Princip-
besciljna, nerazumna volja koja je koren naših težnji.
Jedini objekt koji vidimo i kao telo,
predstavu i osećamo kao
volju je naše sopstveno telo.
Nemamo pristup volji drugih
objekata ali zaključujemo da
ona postoji, po analogiji.
 Svet je besmislen.
 Svet po sebi je beskr
-ajna težnja, slep impuls,
apsolutno slobodan i
nezavisan od zakona i
znanja. Individuacijom vo
-lje dolazmo do borbe
jednih delova volje protiv
drugih (rat svih protiv
svih). Strašan svet koji
se hrani samim sobom.
Pesimizam.
Svakodnevni život je
patnja.
 Umetnošću, asketizmom
 ili moralnom svesti.
 Do mira možemo doći
 okretanjem nečim univer
 -zalnijim jer je individuaci
 -ja i objektivizacija volje
 koren patnje. Estestskom
 percepcijom oktriavmo
 platonske ideje koje stoje
 u korenu određenog objekta.
 Moralna svest jača ako suzbijemo svoje nagone.
Saosećanje, umanjivanje egoizma je važno. Moralna
svest- svahtiti da smo svi različiti delovi jedne iste
volje, da jedna osoba nosi patnje celog sveta jer smo svi
zapravo ta jedna volja. U potrazi za znanjem
individuiramo osobe i to ima negativne posledice po
moral (mislimo da su mučitelj i žrtva dva različita
objekta a zapravo su jedno isto). Kada uvidimo da su
individuacije iluzije manje snage ćemo pridavati
pojedinčnim porivima.
 Asketizam, poricanje volje za životom. Stvari
posmatrane u vremenu i prostoru prolaze,
individuirane stvari izazivaju patnju, sukobe... Nakon
ovoga želimo da poništimo pojedinačne nagone što
vodi asketizmu i poricanja volje za životom,
bezvoljnosti ali i miru.