FILOZOFIJA POLITIKE

1. LEGALITET 2. LEGITIMITET 3. POJAM USTAVA 4. SOLON, KLISTEN I PERIKLE 5. PLATON - DRAVA 6. PLATON - ZAKONI 7. ARISTOTELOVO SHVATANJE PRAVEDNOSTI 8. ARISTOTEL - POLITIKA 9. ARISTOTEL - OBLICI DRAVNOG UREENJA 10. ARISTOTELOVA KRITIKA PLATONOVE DRAVE 11. TOMAS HOBS - LEVIJATAN 12. LOK - PRIRODNO STANJE 13. RUSO - DRUTVENI UGOVOR 14. RUSOOVO I KANTOVO RAZLIKOVANJE OBLIKA UPRAVLJANJA I OBLIKA VLADAVINE 15. KANTOVA POLITIKA FILOZOFIJA 16. ALEKSIS DE TOKVIL I PROBLEM TIRANIJE VEINE 17. D.S. MIL 18. MAKS VEBER "PRIVREDA I DRUTVO"

LEGALITET

O legalitetu je mogue govoriti na dva naina: 1) u uem, pravno-pozitivistikom smislu, i 2) u irem, pravno-filozofskom i politiko-filozofskom smislu U prvom smislu, legalitet se razmatra u okvirima jednog datog konkretnog sistema prava, ili naelno, u okviru neke hjerarhije pravnih normi; a u drugom: u kontekstu niza filozofskih, etikih, politikih uenja i drutvenih, politikih, ekonomskih i drugih injenica koja utiu ili trpe uticaj datih pravnih propisa. Tako legalitet predstavlja i naelo modernih pravnih sistema i jednu od temeljnih ideja pravne i politike filozofije. U uem, pravno-pozitivistikom smislu, naelo legaliteta se ispoljava u dva oblika: i) kao zahtev/obaveza da pravni akti manje pravne snage budu u saglasnosti sa pravnim aktima vie pravne snage ( formalna zakonitost) ii) kao obaveza organa uprave, sudstva i drugih organa sa javnim ovlaenjima da rade u skladu sa zakonima i drugim na zakonu zasnovanim optim pravnim aktima ( materijalna zakonitost) i ovo naelo legaliteta obezbeuje pravnu sigurnost i izvesnost. U instrumente ostvarivanja ovog naela spada princip nullum crimen, nulla poena sine lege = da se kao krivino delo moe smatrati samo ono to je unapred zakonom kao takvo odreeno i da se moe izrei samo kazna koja je zakonom za takvo delo bila predviena, u vreme kada je delo uinjeno. Ovaj princip je toliko vaan da se u pravu on sam nekada naziva naelom legaliteta (zakonitosti). Princip da zakoni i drugi propisi, osim vrlo izuzetno ne vae retroaktivno, to jest, vremenski unazad, takoe je bitan za naelo zakonitosti. Meutim, njegovo ostvarivanje i zatita ne postiu se samim proglaavanjem; da bi se potovanje naela legaliteta bolje postiglo, radi kontrole zakonitosti, uvode se razne mere: dvostepenost ili vie stepenost postupka; takoe i ustanove upravnog spora i ustavnog sudstva Princip legaliteta u pravno-pozitivistikom smislu mora se uvrstiti u minimum kriterijuma koje jedan pravni poredak treba da zadovolji. I od strane veine pravno-filozofskih kola to se tako i smatra, ali one od prava trae i vie nego to je puka usklaenost normi nie pravne snage sa onima vie pravne snage, i da se fizika i pravna lica i dravni organi pridravaju zakona. U irem smislu, princip legalnosti zahteva da pravni poredak poiva na odreenim humanistikim etikim vrednostima i politikim principima koje titi i omoguuje da se ostvare, pribliavajui pravo i pravedno. On podrazumeva naelo vladavine prava, vladavinu zakona a ne linosti ili tela, i u ovom kontekstu princip legaliteta deluje kao faktor ograniavanja vlasti. A samom pravu omoguava da bude to racionalnije i zasnovano na izvesnim univerzalnim vrednostima koncepcija prirodnog prava, ili danas: univerzalnih ljudskih prava i pretpostavki za njihovo ostvarivanje. Tako shvaen, princip legaliteta podrazumeva vezanost pravom svih, pa i najviih nosilaca vlasti i iskljuuje linu vlast ili monopol vlasti raznih elita, avangardi, voa, neformalnih grupa i vanustavnih faktora drutvene moi. Sa druge strane, ovako shvaen, princip legaliteta predstavlja vie jedan asimptotiki ideal nego stvarnost. Jer, politika mo iznalazi uvek nove oblike i mogunost da svoj uticaj ostvari, a univerzalne pravne norme da mimoie. U tom smislu, i istorijsko iskustvo i savremena pravna i politika nauka i praksa, potvruju da postojanje ustava ve time ne garantuje da e postojati i u ustavnost u pravno-filozofskom, politikom i sociolokom smislu; isto tako, postojanje zakona, jo ne znai da je uspostavljena zakonitost, ak i ako se ti propisi sprovode u ivot.

Mogue je, tavie, da bude i suprotno: to vie pravnih propisa, manje zakonitosti. Plus injenica da preterano veliki broj propisa poveava i neodreenost i potkopava pravni sistem: Plurimae leges, corruptissima res publica (Tacit). Prema tome, jaanje legaliteta (naela zakonitosti) i u usko pravnom, i u ire filozofskom smilsu, svakako predstavlja veliki napredak, i rezultat vekovnih borbi i nastojanja i teoretiara i praktiara. Zato se svaki korak ili znaajniji sluaj njegovog uvoenja ili uvrivanja tretira kao doprinos civilizacijskim tekovinama. U uskoj vezi sa pojmom i problematikom principa legaliteta je i pojam legitimnosti; obe kategorije imaju koren u rimskom pravu. Prvobitno, legitiman je bio sinonim za zakonit ili zasnovan na pravu. Meutim, pogreno je nekritiki i linearno uzimati legalnost kao oblik legitimnosti; a postoji veoma izraena tendencija da se neto to se smatra legalnim (u skladu sa izvesnim pravnim izvorom), bez obzira na opte ciljeve i karakteristike dotinog pravnog sistema, proglasi i legitimnim. Max Weber: za najvanijih oblika legitimne vlasti smatra zakonitu vlast; legitimna vlast je zakonita vlast ona koja svoje pretenzije na zapovedanje izvodi iz svoje zasnovanosti na zakonu. To moe znaiti da je zakonit izbor, to jest da je izbor u skladu sa pravnim propisima, i da je nain vrenja date vlasti zakonit tj. u skladu sa zakonima; pod zakonima podrazumevavjui opte pravne akte koje su donela zakonom predviena tela i na zakonom propisani nain. Gde je tu problem? problem je u tome to ako stvari uzmemo na ovaj nain, onda sledi da ak tiranska vlada moe da bude zakonita i legitimna, samo ako se u svom vladanju upravlja prema zakonima, koje je sama donela. Nedostatak izvoenja legitimiteta iz legaliteta je u formalizmu ovakvog stanovita: gleda se samo na formalnu stranu donoenja zakona, a ne i na to kakvi su zakoni. Iako je legalitet neophodan uslov legitimiteta vlasti, ini se da on jo nije i dovoljan uslov. I ovo je problem koji je jo od antikih vremena muio mislioce. Politika volja pravo etiki principi Pravo je od samih svojih poetaka viestruko protivreno: sa jedne strane, ono je izraz politike volje, ali sa druge strane, ono je i instrument racionalnog regulisanja odnosa i sukoba u drutvu, i nain ograniavanja te iste politike volje. Ustavno pravo se raalo u procesu uspostavljanja ustavnosti kao oblika ograniavanja politike samovolje, kao regulisanje vrenja politike vlasti i kao skup individualnih prava i sloboda koji takoe deluju kao faktor ograniavanja vlasti. I tu je nedostatak pravnog pozitivizma: tretirajui pravo isljuivo u funkciji politikog sredstva i definiui ga dravnom prinudom koja se koristi radi njegove primene kao bitnom odredbom, pravni pozitivizam je iskljuio meta-pravne osnove pravnog poretka, i.e: izbacio je svaku mogunost transcendentne kritike pravnog sistema, oslonac koji bi se naao izvan samog tog sistema, u nekom sistemu vrednosti, politikoj ili pravnoj filozofiji, etici, Pravni pozitivizam je celokupnu kritiku prava sveo samo na saglasnost izmeu normi obzirom na njihovo mesto u hjerarhiji, i efikasnost prava odnosno: ispitivanje uslova njegovog vaenja. A to sve u krajnjoj liniji moe biti samo manifestacija prinude, sile, dovoljno mone politike volje. Cela istorija nas ui da je priroda politike vlasti takva da po njoj imanentnim zakonima tei svojim vlastitim ciljevima: uveavanju i koncentraciji, usavravanju instrumenta moi, irenju njenog uticaja i dominacije, itd. U tom kontekstu, politika vlast je pokazivala stalnu tendenciju da pravo tretira kao puko sredstvo, instrument izraavanja i sprovoenja svoje volje. U tako shvatanom pravu, iz njega su iskljuivani pravda i racionalnost kao njegova unutranja sutina i sadrina.

Uopte, sukob izmeu politike volje sa jedne strane, i prava ili oseanja pravde, jedna je od karakteristika istorije, ali i jezgro pravne i pravno i politiko-filozofske problematike i tradicije. protivrenost izmeu nametnutog poretka i autentine ljudske slobode predstavlja glavnu liniju razdvajanja po kojoj sve znaajnije mislioce moemo podeliti na one koji su favorizovali jednu ili drugu stranu ovog antinominog para kategorija i pojava. Platon i Aristotel Platon je prvobitno nastojao da zasnuje idealnu zajednicu na principu vladavine mudrosti kao najvie vrline, vladavinu filozofa-upravljaa, smatrajui da je tako istovremeno mogue izmiriti etiku i politiku. To je osnovna ideja i sadraj njegove Drave. U Dravniku je takav sistem jo uvek smatrao idealnim, ukoliko bi se uspelo pronai mudrog dravnika; takvog ne bi trebalo ograniavati nikakvim zakonima, jer oni uvek znae prosek, a natprosene ljude ne bi trebalo sputavati osrednou. Ali, poto je zakljuio da su mudri i sposobni upravljai koje ne bi trebalo ograniavati nikakvim pravilima retki, i da bi moda ak i oni podlegli strastima, Platon je u Dravniku izloio drugo po redu najbolje ureenje, u kojem bi i obini ljudi mogli dobro upravljati. inili bi to na taj nain to bi u zakone uneli ono to rade mudri dravnici u drugim zemljama. Stiui iskustva, Platon je morao sve vie da naputa svoje ideale. Preokret do kojeg je dolo u njegovim shvatanjima izraen je u Zakonima. Platonovo razoarenje u politiare uvrstilo ga je meu filozofske rodonaelnike jedne velike ideje, ideje o vladavini zakona: oni koji su prethodno bili upravljai sada su sluge zakona, jer od toga vie nego od iega drugoga zavisi i odravanje i propast drave. Aristotel se u Politici opredelio za vladavinu zakona iz istih razloga iz kojih ju je Platon pod stare dane prihvatio kao najbolji oblik ureenja za smrtne ljude sa njima svojstvenim manama. Aristotel je smatrao da nije dobro da vrhovna vlast uopte pripada oveku a ne zakonu, zato to je ovekova dua podlona strastima: zahtevati da vlada zakon, znai zahtevati da vlada bog i um, a zahtevati da vlada ovek znai dopustiti i ivotinji da vlada. Oni koji trae pravdu, trae sredinu, a zakon je sredina. U vezi sa zakonima, Aristotel je zapazio problem koji je i danas aktuelan: kako obezbediti da zakoni budu dobri, kako osigurati da oni koji ih donose budu zaista sposobni za to? Jer, ako su zakoni ravi, onda se stavom o vladavini zakona nita ne reava. Svojom teorijom o praktino najboljem obliku vladavine i dravnog ureenja, Aristotel je pokuao da da odgovor na ovo pitanje, ali je njegov zakljuak na kraju da vrhovna vlast ipak treba da pripada mudro sastavljenim zakonima, dok nosioci vlasti (bilo da ih ima jedan ili vie) treba da raspolau tom vlau samo utoliko ukoliko zakoni nisu precizni, jer nije lako optim odredbama obuhvatiti sve pojedinane sluajeve. Ipak, ostaje pitanje kakvi treba da budu mudro sastavljeni zakoni i taj problem i dalje ostaje problem. Hrianska uenja su veoma mnogo doprinela da biblijska ideja o boanskoj vladavini posredstvom zapovesti postane jedan od temelja zapadnoevropske civilizacije. No, borba za vladavinu zakona i demokratiju bila je dugotrajna. U periodu nastajanja moderne teorije demokratije i prvih demokratskih ustanova u novom veku, oivele su i stare rasprave o prirodnom i ljudskom i pozitivnom pravu, o odnosu morala i prava, prava i sile, o ovekovim prirodnim pravima koja pozitivno pravo mora potovati, itd. Ideja o vladavini prava postala je osnova moderne teorije ustavnosti i pokreta koji su se borili za ostvarivanje te ideje, kao i instrumentom borbe protiv kraljevskog apsolutizma. Lok je u tom smislu rodonaelnik moderne demokratske teorije, i teorije o ovekovim prirodnim pravima.On je smatrao da vlada i vlast nisu sami sebi svrha, ve postoje u funkciji zatite ovekovih prava i stvaralakih potencijala. Prirodna prava koja pripadaju oveku samom injenicom da je ljudsko bie, Lok je shvatao kao osnovu i svrhu radi koje se vlade uspostavljaju. Shodno tome, i pozitivni zakoni koji se

donose moraju doprinositi toj svrsi da bi vlada koja ih donosi mogla pretendovati na legitimnost. Za Loka kao rodonaelnika moderne demokratske teorije, svaka vlast bi trebalo da bude ograniena time to mora sluiti svrsi koju su joj umni ljudi namenili, pa tako nikakvo telo ni pojedinac ni skuptina ne mogu imati neogranienu vlast. A time je i sadrina zakona ograniena, tj. ni zakonima se ne moe narediti sve to bi neka politika volja htela. Lok je tvorac koncepcije ograniene vlade, vlade koja svoju legitimaciju dobija pristankom onih kojima vlada. Zato i pozitivni zakoni koje ona donosi, moraju da ispune odreene uslove da bi se mogli smatrati zakonima u pravom smislu; takvi su npr: da ak ni zakonodavna vlast koju je Lok smatrao najviom vlau u svakoj zemlji, ne sme da bude arbitratna nad ivotima i imovinom drugih ljudi; niti moe za sebe da prisvoji vlast upravljanja na osnovu improvizovanih dekreta, ve je duna da deli pravdu i da reava o pravima podanika na osnovu objavljenih vaeih zakona i preko poznatih ovlaenih sudija; i u sluajevima mora biti dosledna sve podjednako tretirati na osnovu objavljenih ustanovljenih zakona Lokova koncepcija slobode je sloboda u granicama zakona; za Loka, tamo gde prestaju zakoni, poinje tiranija. Za nas je, meutim, danas problem isti kao to je bio za Aristotela: koji su zakoni mudri i prihvatljivi, i kako obezbediti da ih donose oni koju su za to sposobni? Savremene koncepcije Radbruh je dugo vremena pripadao krugu pravnog pozitivizma, ali se drao i prirodno-pravnog shvatanja da je pravo stvarnost iji je smisao da slui pravdi. Pravedno je za Radbruha apsolutna vrednost koja se ne moe izvesti iz neke druge vrednosti; za odluku o tome da li je neka norma pravna ili nije, kriterijum ne lei u obezbeivanju dravne prinude, ve u svrsi koju ona ispunjava. Pravo je u tom smislu skup naloga za zajedniki ivot. Pravo moe pozitivno da vai, a da uprkos tome ipak bude neispravno. Uopte, sve je vie radova u oblasti politike i pravne filozofije isticalo metapravni karakter osnovnih principa u odnosu na koje su itavi pravni sistemi instrumentalni. Meutim, treba pomenuti sledeu istorijsku injenicu: da je vreme izmeu dva svetska rata, a posebno posle drugog svetskog rata, doprinelu jaanju pozitivistikog pristupa, bez obzira na mogunosti njegove zloupotrebe. Ovo stoga to su pod maskom legitimiteta i viih vrednosti, pravljeni mnogi totalitarni i nehumani sistemi, ili vlast preuzimana uzurpacijom; odnosno, pod maskom legitimiteta i viih vrednosti, pravdan je nedostatak legaliteta. npr. dok je Oto Kirhajmer 1932. g. smatrao da ouvanje sistema Vajmarske republike nalae da se pitanje legitimiteta razmatra u pravnim okvirima tog sistema, jer on daje velike anse (demokratija, podela vlasti, nezavisno sudstvo i sl.), dotle se Karl mit zalagao za vanpravne uzurpatorske poduhvate, pravdajui ih time da su volja i interes naroda iznad prava, da postoji stanje nude, vii interes, itd. Posle drugog svetskog rata, mnogi pravnici su jednostrano pribegavali pravnom pozitivizmu kao spasonosnom leku protiv ideoloke zloupotrebe prava. Meutim, nije re o tome da se povuemo u pravni pozitivizam pod vidom ideoloke neutralnosti, ve o tome da se poduzme kritika analiza pravnih i vanpravnih, pa i ideolokih stavova i injenica koje mogu uticati i utiu na sadraj i karakter pravnih normi, odnosno politikih reima i ustanova. A injenica je da pozitivizam uopte nije u stanju da vlastitom snagom obrazloi vaenje zakona.

LEGITIMITET
U najoptijem smislu, legitimitet znai utemeljenje i delanje politike vlasti na principima koji su opte prihvaeni u okviru jedne politike zajednice; - princip legitimiteta implicita da pripadnici jedne politike zajednice ne prihvataju poredak samo iz navike i obiaja, individualnog interesa ili straha od represije, ve iz uverenja u njegovu valjanost i opravdanost. Otuda, stanje legitimiteta uvek pretpostavlja usaglaenost prirode polititikog poretka i principa njegovog utemeljenja sa nainom miljenja jednoga naroda. Legitiman je onaj poredak u kome postoji saglasje izmeu politike formule kojom se pravda vladarski titulus i nazora naroda, odn. politiki subjektiviziranih pojedincaca, o prirodi toga poretka. Legitiman poredak uvek stoji u odreenom odnosu sa principima prava i pravinosti, i obuhvata stanje dobro ureenog poretka. Ovo stanje suprotno je stanjima bezakonja, anarhije, nesigurnosti i samovolje; - stanje neosiguranih sloboda i neureenih prava nije ni legitimno ni politiko. Principi legitimiteta uvek sadre, otuda, i odreenu ideju zajednikog ivota u dravi, i tako se pribliavaju samom pojmu politike. U tome je sutina Aristotelove napomene da je samo poredak vrline, politiki poredak. Problem legitimiteta predstavlja sredinji problem politike filozofije; to je jedno od najsloenijih filozofskih pitanja, na koje nijedna politika filozofija do sada nije odgovorila. Rusou pripada zasluga da je problem politikog legitimiteta oznaio kao ukupnost prvih principa politike, i odredio ga kao sredinji problem politike teorije. On se pita o uslovima mogunosti legitimne i sigurne vladavine, kada se uzmu ljudi kakvi su, a zakoni onakvi kakvi mogu da budu. Tenja za legitimitetom univerzalno je svojstvo politikih poredaka, i itava politika istorija u biti predstavlja jednu stalnu tenju i borbu vladajuih elita za racionalizaciju sistema politike vladavine. Razliite formule legitimizovanja politike vlasti su centralna tema tehnologije i tehnike vladanja, ali i instrumenti demokratske politike misli, pokreta naroda i klasa u borbi protiv politikih vlastodtraca i politikih poredaka koji kre drutveni i politiki etos. Otuda, potreba za legitimitetom je uslov svake vladavine, a postojanje legitimiteta je znak dobre vladavine. Pitanje o legitimitetu uvek je pitanje uverenja o dostojnosti politikih institucija od strane onih nad kojima se vlada. Izmeu naroda, to jest subjekata, i politike vlasti, oduvek je postojala doza straha i nepoverenja: narod strahuje od vlasti, jer je ona uvek i potencijalno (pa ak i onda kada je demokratska) oblik politike opresije. Sa druge strane, politiki upravljai, ak i kada uivaju u stanjima najpotpunije submisije podanika, potencijalno strahuju od rastakanja ove lojalnosti i politikog revolta. U prirodi je principa legitimiteta da se prevlada ovaj misteriozni i uzajamni strah i sumnje koje uvek postoje izmeu onih koji politiki upravljaju i onih nad kojima se vlada. Principi politikog legitimiteta olakavaju tegobe vladavine i onima koji vladaju i onima nad kojima se vlada. Mada politika mo uvek u sebi sadri moment sile kao svoje unutranje svojstvo, politika istorija ui da sila nikada nije dovoljna da bi se zadobila poslunost onih nad kojima se vlada: Monteskje je u tom smislu pokazao da je strah princip onih vladavina koje su oslonjene na silu, i samo njenim dejstvom one teko da mogu zadobiti politiku poslunost. Principi legitimiteta su upravo oni razlozi kojima se utvruje i pravo da se vlada i dunost da se pokorava, a i saglasnost izmeu onih koji politiki vladaju i onih nad kojima se vlada. A formiranje uverenja i klime da su ovi principi pravini i razumni, stvaranje uslova za njihovo potovanje, ine odnos izmeu vladara i onih nad kojima se vlada mekim, podnoljivijim, sa vie uzajamnog respekta i sigurnosti.

Principi legitimiteta otuda ne olakavaju samo tehnologiju politike vladavine; oni je demokratizuju i humanizuju. Sve vladavine znaju da sila nije titulus. I zato je prva karakteristika politike legitimacije da obesnai silu i povee je sa moralnim idejama pravde, prava i razuma. U principima politikog legitimiteta uvek je sadran element simbioze izmeu politikih vladara i podanika. Otuda, odgovor na kljuno pitanje politike metafizike: ta je esencija politike moi svodi se u krajnjoj liniji na pitanje politike lojalnosti; - onaj ko zna razloge podanitva, zna i unutranju prirodu politike moi. Principi pomou kojih se vlast legitimizuje, humanizuju i omekavaju politiku vlast onoliko koliko se i od vladara i od podanika prihvataju kao racionalni i pravini. Momenti legitimizovanja politike vlasti ilegitimitet, kvazilegitimitet, prelegitimitet Ilegitimitet politiki legitimitet, kako pokazuje politika istorija, nije jedno nepromenljivo stanje politikih odnosa, institucija i svesti; u istoriji politikij borbi naroda i grupa, legitimitet je uvek iao u paru sa pojmom ilegimiteta (uzurpacije). Ilegitimna vladavina moe da se oznai kao antiteza legitimnoj vladavini: to je vladavina u kojoj se vlast izraava u skladu sa princiima i pravilima koji su nametnuti silom i nisu prihvaeni od onih nad kojima se vlada. Po pravilu, praena je detronizacijom legitimiteta i grubim nasrtajima na slobodu i autonomiju podanika. U nedostatku autoriteta, ilegitimna vladavina pribegava zastraivanju, ili pak formama nasilne mitologizacije nametnutih politikih formula. Kvazilegitimitet od svih stanja politike vladavine, ovo je najtee identifikovati, jer je u prirodi kvazilegitimne vladavine da se predstavlja momentima koji nisu u saglasju sa njenom prirodom, odnosno da se predstavlja onime to nije. Takve tipove politike vladavine ve je identifikovao Aristotel: pambasileja vlast jednog suverena u svim pitanjima, ali sa istom vrstom moi koju pleme ili polis ima u javnim pitanjima; aisumetiea izborna forma tiranije doputa postojanje skuptine, ali ini svaki napor i upotrebljava sva sredstva i prevare, da bi osigurala da najgori uu u nju dakle, da nema nikakav politiki autoritet i mo. + jo jedna vrsta kvazilegitimiteta: takav tip vladavine koji poiva na principima koji su konfliktni, i koji, uzeti za sebe, nisu dovoljan osnov stabilne vlasti; tip vladavine koji u sutini poiva na nerazreivim protivrenostima Tacit i Makjaveli su ove tipove vladavine dali u opisima preruavanja imperatorske vlasti u Rimu; ova vlast sadravala je dva ili vie principa politike moi: imperator je bio biran i potvrivan od Senata, ali i vezan optim duhom lex regia koji u osnovi ini jednu formu transfera moi naroda u ruke vladara. Meutim, ni najmoniji imperatori Rima nisu uspevali da nametnu i stabilizuju legitimistiki princip vladavine i formiraju zasebne politike dinastije: svaki pokuaj zasnivanja dinastije zavravao se bunama, politikim neredima i graanskim ratom. Imperijalna mo sadravala je u sebi znaajne elemente republikanske tradicije, mada ova nikada nije bila do kraja prihvaena i sankcionisana kao modifikacija rimske konstitucije. Podatak da je Julije Cezar morao proglaavati boansko poreklo da bi ojaao svoju vlast, upuuje na obeleja ovog stanja. Drugi primer je vladavina Luja Filipa koju opisuje Meternih: vlast Luja Filipa nije bila utemeljena ni u naslednim pravima ni u nacionalnim izborima. Prelegitimitet politiki prelegitimitet oznaava proces inauguracije novog tipa legitimiteta kojim se raniji princip legitimizovanja politike vlasti zamenjuje. Zasniva se na razvalinama staroga reima i pratilac je velikih socijalnih i politikih mena.

Predstavlja najopasniju situaciju u kojoj se neki politiki poredak moe nai, jer je to stanje u kome se narod tek privikava na nove principe vladavine, ubeujui se u njihovu pravinost i racionalnost. Prelegitimitet oznaava stanje u kojem vladavina prua podrku novim principima, protiv otvorene ili skrivene opozicije prema njemu. Legitimitet i legalitet Odnos izmeu legitimiteta i legaliteta je sredinje pitanje u razlaganju razliitih stanja legitimizovanja politike vlasti. esto se oznaava kao kljuno itanje politike filozofije, i sve velike politike teorije bavile su se njim. Klasine politike teorije nisu razdvajale legitimitet od legaliteta, smatrajui da se dostojnost jednog politikog poretka i pravo na vladanje zasnivaju na oba ova principa: da bi politika vlast bila pravina i valjana, ona mora biti podjednako i legitimna i legalna. Ova se konstrukcija prepoznaje ve kod Cicerona, Tome Akvinskog, a naroito u tradiciji prirodnopravne teorije. Osnovno je polazite da se zakonu koji je nepravian i koji negira pravdu, osporava karakter zakona, a po njemu stvorena stanja oznaavaju se kao stanja anomije i pleoneksije. U skladu sa ovakvom koncepcijom prava i pravinosti, klasina politika filozofija i jurisprudencija definiu legitimnog vladara i tiranina kao nosioce neispravnog titulusa, sa statusom ex defectu tituli. Ovo stanovite o identitetu stanja legaliteta i legitimiteta ostaje dominantno i u politikoj kulturi premoderne evropske drave: u ovoj tradiciji, u pojmu legitimiteta uvek se saima ne samo vera, poverenje (veritas), ve i pristanak (concensus fidelium) i korisnos (probitas). Do jasnijeg razlikovanja legitimiteta i legaliteta dolazi u politikoj teoriji i jurisprudenciji XVIII i XIX veka, a naroito u doktrini pravnog pozitivizma. Legitimno se koristi za neto to je utemeljeno na ustavu, dok je legalno ono to ustavu pripada. U teorijskom smislu, problem postaje centralno jezgro nemake politike filozofije, i saima se u raspravu o odnosu legaliteta i moraliteta: Kant, Fihte Hegel Kant jasno razdvaja ova dva pojma: in poiva na istom legalitetu onda kada nema istog moralnog motiva, ve samo strah od tete ili kazne kojom preti zakon. Legalno je ono to je uinjeno prema zakonu, ali ne iz duha zakona, iz moralnog potovanja. Juristiki shvaen pojam slobode legalitet stoje u uskoj vezi: sloboda koja je zasnovana i poiva samo na prostom spoljanjem delovanju i zakonitosti. Sadraj, pak, ove spoljanje slobode1 preciziran je u pojmu prava, kao odnos u kojem se volja jednog uproeuje sa voljom drugoga, na osnovu optih i slobodnih zakona. Otuda, spoljanja sloboda poiva na ureivanju odnosa ljudi na osnovu principa legaliteta, a ne moraliteta. Pojam ljudske slobode je poetna taka u razgraniavanju pojmova moraliteta i legaliteta i u Fihteovoj politikoj filozofiji. I kod njega slonoda poiva na principu kegaliteta, a ne moraliteta: u jednom drutvenom poretku slobodno bioe je mogue kada je sloboda pojedinca tako ograniena da drugi moe pored njega da postoji slobodno; svako se oslanja na legalitet drugoga, nezavisno od njegovog moraliteta; otuda je i poredak drave u odnosu sa pravnou spoljanjeg delanja, a ne sa unutranjim moralitetom. Hegel takoe razdvaja legalitet i moralitet, legalitet vezujui za formalno ili apstraktno pravo i puku spoljanju formu slobode, a moralitet za princip individue, i stoga neto potpuno subjektivno. Ova dva principa su sintetisana u viem principu: obiajnosti (Sittlichkeit). Prema Hegelu, nijedan od ova dva momenta, ni moralitet ni legalitet, ne mogu postojati za sebe, ve moraju imati odreenu formu etinosti za osnov, a to je upravo obiajnost. Bez toga, pravu nedostaje momenat subjektiviteta, a moral ostaje sam za sebe, njemu nedostaje stvarnost.
1

Unutranja sloboda poiva na moralnom zakonu

Restauracija pojmovi legaliteta i legitimiteta se jasno razlikuju: pojmom legaliteta iznaava se sve to je utemeljeno na ljudskom delanju, ljudskoj volji i ljudskom umu, dok legitimitet oznaava metafiziko ili boansko utemeljenje i poredak; - legitiman je onaj poredak koji se zasniva na prirodnom i bojem pravu. Do radikalnog prevrednovanja u prosuivanju odnosa legitimiteta i legaliteta dolazi sa doktrinom pravnog pozitivizma, koja raspravu o osnovama i kvalitetu politike vladavine zamenjuje raspravom o formalnim uslovima njenog postojanja; - Postojanje zakona je jedna stvar, njegova vrednost ili nevrednost druga. Legalitet postaje moderni ekvivalent stanja legitimiteta sa naglaenom naznakom izvoenja pojma legitimiteta iz formalno-pravno shvaene kategorije pravnosti. Legitimno je ono to je zasnovano na ustavu, odnosno zakonu, a kao garant legitimiteta slui politika prinuda. Tako se na ovaj nain, princip legitimiteta u sutini svodi na princip efikasnosti: koliko je dravni aparat efikasan u sprovoenju zakona. Shodno tome, i tiranska vlast moe biti legitimna, samo ako je zurna u sprovoenju svojih zakonskih odluka: ono to se obino tumai kao samovolja, postaje samo jedna pravna mogunost autokrate da donose svaku odluku po sebi, da bezuslovno odreuje delatnost podreenih organa i da u svako doba postavljene norme, ukine ili izmeni. Moderne teorije o politikom legitimitetu ideja legitimizma, doktrina longus tempus, doktrina prirodnog prava, razliite varijante institucionalnog legitimiteta. Ideja legitimizma neposredno se nadovezuje na prve demokratizacije legitimiteta u politikim teorijama prosvetiteljstva, i pripada periodu restauracije. Legitimisti su, naime, bili francuski rojalisti koji su verovali da kralj Francuske i Navare treba da bude biran prostom primenom Salijskog zakona; oni su naslednici starije grane Burbona koje je zbacila revolucija 1830.g. Tako, vrhunac doktrine legitimizma predstavlja de Mestr, koji je bio najuticajniji filozofski zagovornik ancien regime-a: protiv slogana: sloboda, jednakost, bratstvo, a za slogan: tron i oltar (monarhija + crkva). De Mestrov program se sastojao u restauraciji nasledne monarhije, smatrajui monarhiju najboljim politikim poretkom, monarha idealnim vladarom, a tako ustanovljene principe legitimiteta svete, jer bez njih ovek ne bi mogao da kontrolie svoje negativne impulse. Svoju ideju De Mestr je preuzeo od Berka, koji meutim pripada jednoj drugoj struji: doktrini longus tempus, ili konzervativizma, prema kojoj se legitimna i solidna vladavina utemeljuje na politikoj obiajnosti, otelovljenoj u tradicionalnim politikim institucijama kao rezultat duge politike memorije i tradicije jednog drutva; - otuda naziv: longus tempus, - jer se smatra da se nacija i drutvo ne mogu formirati izborom, trenutano, mehaniki, ve predstavljaju rezultat dugogodinjeg kontinualnog razvoja i praenja tradicije. Prirodno pravo sistem filozofskih i politikih ideja na kojima se zasniva legitimizovanje vlasti u modernoj evropskoj dravi vrsto je utkan u ideje i ideale prirodnog prava. Prirodno pravo prihvata se kao zajednika tradicija Evrope, kao baza nae etike i filozofije. Klasina antika, aristotelovska tradicija politikog miljenja znala je za razliku izmeu najboljeg reima i legitimnih reima. U skladu sa tim ona je razlikovala razliite tipove legitimnih reima, to znai da je legitimnost u osnovi zavisila od datih uslova. Prirodno pravo je, sa druge strane, zaokupljeno pitanjem takvog politikog poretka ija je aktualizacija mogua u svim okolnostima; kola prirodnog prava zamenjuje najbolji reim antike tradicije, pojmom legitimne vladavine. Osnova ove doktrine zasniva se na filozofskoj koncepciji koja dignitet pojedinanog ljudskog razuma die na rang osnovnog principa ovekove celokupne prirode i svakog napretka.

Instinska priroda oveka predodreena je delovanjem razuma kao njegove unutranje prirode, ime se razvija ideja o mogunostima i sposobnostima oveka da kontrolie i humanizuje svoju prirodu, sklonosti i interese. Odatle slede i neke osnovne teze o politikoj zajednici i legitimnosti, kao to je osnovna ideja o utemeljenju svih institucija u saglasju sa principima razuma. Teorija prirodnog prava razlae se na teoriju o zajednikim prirodnim pravima oveka koja mu pripadaju samom injenicom da je razumno bie; zatim, na teoriju o prirodnom stanju i prirodnom zakonu, a drava odnosno politika zajednica, izvodi se iz ovih pretpostavki, takoe na principima razuma. Razumom rukovoeni, ljudi sklapaju drutveni ugovor na osnovu kojeg iz prirodnog stanja prelaze u drutvo, u politiku zajednicu. I u tom kontekstu, teorije prirodnog prava razdvajaju se na dve osnovne struje: jednu ini Hobs, a na drugoj su Lok i Kant. Hobs prirodno stanje smatra anarhinim, neureenim i nepovoljnim stanjem rata svih protiv sviju, gde se individue rukovode svojim nagonima u borbi za opstanak. Drava onda nastaje kao prvobitni drutveni ugovor, gde se pojedinci dogovaraju da se odreknu svojih prirodnih prava i da ih prenesu na dravu kao vrhovnog suverena ba zarad opstanka i ouvanja egzistencije. Ovde je vano napomenuti sledee: suverenitet, onako kako ga poima prirodno-pravna teorija, nije prosto sredstvo ili kvalitet politike vlasti; on jeste sama politika vlast; i jednom uspostavljen u skladu sa diktatom prirodnog prava, on postaje superioran u odnosu na sav istorijski razvoj prirodnog prava, a otvorenim se postavlja samo pitanje o titulusu suvereniteta: ko je nosilac suvereniteta i ukupnog prava na politiko vladanje. U okviru Hobsove politike teorije, dravi, to jest vlasti upravljaa poveren je apsolutni suverenitet: drutveni ugovor utemeljuje neogranicenu vlast upravljaa i liava narod bilo kakve mogunosti politikog odluivanja. Razloge za to treba traiti u Hobsovom shvatanju prirodnog stanja. Nasuprot tome, Lok i Kant status naturalis tumae kao stanje sa poetka istorije u kojem vladaju mir i obilje, u kojem dominiraju racionalni impulsi i dobre strane ovekove prirode. Prelaz iz prirodnog stanja u stanje politike zajednice, prema tome, nee biti izraz prirodne nude, ve racionalan izbor slobodnih ljudi. On se ne dogaa kao radikalna negacija prirodnog stanja, ve pre svega kao jedan oblik pooptavanja i racionalizacije onih impulsa koji nisu svojstveni oveku, i koje on u jednom stanju kontrolisane slobode, racionalizuje. Dakle, politika zajednica nije negacija prirodnog stanja, ve njegova razumna artikulacija.

POJAM USTAVA
10

(Kosta avoki: Ustav kao jemstvo slobode) Da bismo uspeli da shvatimo ta je ustav, poi emo od etimoloke analize termina, kombinovano sa sutinskim znaenjima ove rei. Re ustav, lat. constitutio prvi put se pominje u modernom smsilu kod Cicerona: hvalei meoviti oblik vladavine, on kae: Ovaj ustav (constitutio) ima veliku meru uravnoteenosti bez koje ljudi za neko due vreme teko mogu da ostanu slobodni; i jo: Katon, - da ustav republike nije delo samo jednog vremena ili samo jednog oveka. primarno znaenje ustava kao ustava vladavine, kao oblika ureenja vladavine. Kasnije, u doba rimskih careva, re constitutio koristi se za oznaavanje vanijih optih akata (zakona) koje je donosio imperator. I u ovom pomerenom znaenju, re e se koristiti i tokom srednjeg veka: da oznai opte propise koje su donosile to crkva, to svetovna vlast, a odnosili su se na odnose izmeu drave i crkve, ili na odnose unutar same drave: recimo, u okviru Magnae Carte Libertatem (1225.), jedna od odredaba: constitutio libertatis. Zbog tog pomeranja osnovnog znaenja termina constitutio, an od Crvene Zemlje, upotrebio je 1418. g. sintagmu status publicum, da bi oznaio ono to je Ciceron izvorno podrazumevao pod reju constitutio: ureenje dravnog poretka. 1610. godine, James Whitelocke pominje prirodno ustrojstvo i konstituciju (constitution) politike Kraljevstva, to je Jus publicum regni (javno pravo vladanja). Time je nagoveteno danas uobiajeno znaenje ustava kao akta koji ureuje i utemeljuje dravni poredak. Re ustav podrazumeva nekoliko injenica (znaenja): 1) odnosi se na oblik i organizaciju politike zajednice kao akt kojim se ureuje drava i odreuju nadlenosti najvanijih dravnih organa 2) u tom smislu, ustav predstavlja osnovni zakon, tek na osnovu kojeg nastaje vlada, i koji vladi dodeljuje odreene nadlenosti, ali i ogranienja; kao osnovni zakon koji regulie rad vlade, i od kojeg potie vaenje svih zakona koje e ta vlada doneti 3) ustav kao ogranienje i u tom smislu, kao pretpostavka ustavnosti, to razlikuje ustavne reime od neustavnih: republike i tiranije u starom veku, i dobro ureene konstitucionalne demokratije i totalitarizam, u modernom vremenu 3a) to takoe uspostavlja ravnoteu izmeu dravne moi i ustavnih ogranienja, koliko je vlast suverena i koliko je u tom smislu mona, a u kojoj meri je ograniena ustavom 4) konano: ustav kao jemstvo slobode Osnovna svrha ustava jeste oblikovanje i ureivanje drave, a naroito njenih najviih organa vlasti; to znaenje ustav ima jo od Platona i Aristotela, i do dana dananjeg ga je zadrao. Npr, kod Aristotela: re politeia se koristi da bi oznaila identitet dravne zajednice: izvestan poredak meu ljudima koji ive u dravi. U tom smislu, drava predstavlja zajednicu graana koji su vezani jednim ustavom. Pa ukoliko se ustav promeni, utoliko se menja i karakter zajednice. To vie nije ta ista, nego neka druga drava. I u drugom, uem znaenju ureivanja i organizovanja osnovnih dravnih vlasti: Aristotel jasno razlikuje ustav od obinih zakona. Ustav je taj koji odreuje ko e biti na vlasti i kakve e nadlenosti imati, a ustavom ustanovljena vlada onda propisuje zakone kojima se graani imaju pokoravati. Ustav, dakle, ima veu snagu u odnosu na zakone, pa se zakoni donose prema ustavu, a ne da se ustav upravlja prema zakonima. ureivaka uloga ustava u konstituisanju drave. U novom veku, Lok je bio meu prvima koji je istakao ovu ulogu ustava. Po njemu, najvia vlast u dravi je zakonodavna vlast (vlast koja donosi zakone), a njeno ustanovljenje jeste prvi i osnovni pozitivni zakon svih drava, odnosno ustav. Ustav je prvi i osnovni zakon kojim se uspostavlja najvia vlast u dravi; i on predstavlja prvi i osnovni akt drutva. Prema tome, ustavom ustanovljena vlada bie zakonita vlada, u suprotnom ona e biti: nezakonita. Jedan od najveih konstitucionalista 19. v, Albert Van Dajsi, smatrao je da ustavno pravo obuhvata sva pravila koja se, neposredno ili posredno, tiu raspodele ili vrenja suverene

11

vlasti u dravi. To su pravila koja definiu pripadnike suverene vlasti, njihove meusobne odnose i nain na koji suverena vlast odnosno njeni pripadnici vre svoju nadlenost. Ovako shvaen ustav poistoveuje se sa oblikom i unutranjim ureenjem svake drave, budui da nema drave bez odgovarajuih pravnih pravila kojima se utvruje njen oblik i nain konstituisanja i vrenja njene suverene vlasti. U tom smislu, i apsolutistika monarhija Luja XIV imala je ustav, jer su, ako nita drugo, postojala pravila o nasleivanju prestola. Ako se ustav poistoveti sa pravilima koja odreuju oblik drave i ureuju i raspodeljuju najviu vlast, onda se i za apsolutistiku monarhiju ili despotsku dravu moe rei da ima ustav, ime se onemoguava pravljenje bitne razlike izmeu ustavnih i neustavnih reima. Stoga, ustav, osim ovih funkcija, ima i tu funkciju da odreuje nadlenosti i ogranienja vrhovne vlasti. U tom smislu, ustav je osnovni zakon, spram kojeg su svi ostali zakoni koje vlada moe doneti, podreeni. Oni se moraju slagati sa njim, a ne obrnuto: da se ustav upravlja prema zakonima. Treba videti ta je sutina ustava kao tog osnovnog zakona. Za Aristotela je to duh, koji se izvodi iz moralnosti. Sutina ustava je odgovarajua moralnost, i to je bolji moral, to e i dravni poredak biti bolji. U novom veku, Hobs pojavu ustava kao osnovnog zakona povezuje sa sklapanjem prvobitnog drutvenog ugovora, gde se svaki pojedinac dobrovoljno odrie svoje izvorne prirodne slobode i moi, predajui ih u ruke suverenu, koji zauzvrat dobija neogranienu mo u interesu svih. Ovako shvaen ustav uspostavlja dravu kao neogranienu suverenu vlast. Ukoliko se o ovo ogrei, drava se raspada i iznova se uspostavlja prirodno stanje rata svih protiv sviju. Kod Monteskjea i Rusoa pak postoji napredak u odnosu na ovakvo shvatanje ustava, i tu se javlja ideja ogranienja despotizma vlasti. Monteskje je smatrao da sam ustav nema snagu da ostvari to ogranienje, ve su neophodne prelazna vlast kao brana, plus zaloga zakona, koja moe da poiva jedino u politikim telima koja obznanjuju zakone kad se ovi donose, i podseaju na njih kad se oni zaborave. Ako takve zaloge zakona nema, re je o despotskim dravama u kojima ne moe biti nikakvih osnovnih zakona. Time je Monteskje pojam ustava pribliio pojmu ustavnosti. Slino je i kod Rusoa: jer on smatra da za donoenje ustava nije dovoljna samo odgovarajua politika mo, ve je neophodna i praktina razboritost, odnosno politika mudrost. I ne samo to: mora se uzeti u obzir i javni moral, kao duh koji prethodi svim zakonima i koji se izraava u obiajima, javnom mnjenju i navikama. Jer se pravi ustav drave ne urezuje ni u mermer ni u tu, ve u srca graana. Praktinom poimanju ustava kao osnovnog, temeljnog zakona kojim se konstituie dravna vlast najvie su doprineli ameriki oevi osnivai: Alexandar Hamilton, James Madison, John Jay, Thomas Paine, Theophilus Parsons, Mekilvejn, Re je o bitnoj razlici izmeu ustava koji donosi narod, a vlada ne moe da menja, i zakona koji vlada donosi i moe da menja. Odnosno, u pitanju je razlika izmeu ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Ustavotvorna vlast je konstituiua, dok je zakonodavna konstituisana, ili tzv. delegirana vlast. Zakon kao akt delegirane vlasti nitavan je ako je suprotan ustavu kao aktu konstituiue vlasti, i mora biti proglaen neustavnim i nitavnim. Postavlja se pitanje koja je to vlast koja e odluivati da li su zakoni ustavni ili ne. Hamilton smatra da je to u nadlenosti sudstva, iji je zadatak da tumai zakone: tumaenje zakona, to je prava i posebna nadlenost sudova, a tumaenje se naravno vri u odnosu na ustav. Sudije na ustav treba da gledaju kao na osnovni zakon, ije znaenje treba da otkruju. Ovime se ne eli rei da je sudska vlast iznad zakonodavne, ve da je ustav kao odraz volje naroda, iznad zakona kao odraza volje njegovih predstavnika, odnosno vlasti. U svakoj dobro ureenoj dravi mora da postoji razlika izmeu zakona koje donosi dravna vlast i moe da ih menja, i zakona koji tvore ovu vlast, i koje ona ne moe da menja. To onda implicira i odgovarajua ogranienja koja se ustavom postavljaju vladi. Naime, razlikovanje izmeu ustava i obinog zakona, konstituiue i deliegirane vlasti nije samo sebi

12

svrha, nego ima za cilj ogranienje svekolike dravne vlasti zarad ouvanja neprikosnovene sfere slobode. U tom kontekstu, ustavnost predstavlja pravno ogranienje dravne vlasti ona je antiteza samovoljnoj vladavini. I po tome se onda razlikuje ustavna od neustavne vlade: ustavna vlada je ustavom ograniena vlada. Sada, da bi bila delotvorna, ustavna ogranienja ne smeju sadrati samo proceduralne norme koje e utvrivati nadlenost i postupke za donoenje zakonodavnih akata, ve i odgovarajua supstancijalna pravila koja e se ticati sadrine akata delegirane vlasti. Jer, ideja ograniavajueg ustava ukljuuje ne samo hjerarhiju vlasti, ve i hjerarhiju pravnih pravila u kojoj one norme koje potiu od vie vlasti i imaju veu optost kontroliu sadrinu normi manje optosti koje donose nie, delegirane vlasti. primer: Povelja Nezavisnosti 1776: deklaracije ljudskih sloboda i prava, kojima je utvreno da niko nee biti lien slobode sem na osnovu zakona ili presude njemu ravnih; da e svako ko je optuen dobiti optunicu, i imati pravo na savet advokata, i da niko nee biti prinuen da svedoi protiv sebe. Zatim, zajamenje prava na suenje od strane porote, slobodu tampe i slobodu izbora, i zabrana izdavanje optih naloga za pretres, dranje stajae vojske u doba mira i dodeljivanje plemikih titula, naslednih poasti i ekskluzivnih privilegija Sva ova ogranienja imaju samo jednu svrhu: garantovanje neprikosnovene slobode pojedinca-graanina; na taj nain sloboda postaje ustavom zagarantovana. ( ustav kao jemstvo slobode). Sama ogranienja, metim nisu dovoljna, poto je svka vlast sklona prekoraenju granica koje su joj postavljene, ime ugroava one slobode i prava koje je narod, kao ustavotvorac, zadrao za sebe. Tome moe na put da stane jedino nezavisno sudstvo koje primenjuje i brani ustav; i zato je jako vano da tri vlasti: zakonodavna, sudska i izvrna budu nezavisne jedna od druge. Prema tome, za tazliku od ustava koji je samo osnovni zakon, ograniavajui ustav ne postavlja samo granice zakonodavnoj vlasti, ve predvia i odgovarajue sredstvo koje takva prekoraenja treba da otkloni, ukoliko do njih ipak doe. To sredstvo su nezavisni sudovi koji su, pro Hamiltonu, grudobran ograniavajueg ustava protiv uzurpacije zakonodavne vlasti. sudska kontrola ustavnosti. Budui da je vrhovna vlast zadobila ogranienje, postavlja se pitanje ravnotee izmeu dravne moi i ustavnih ogranienja. Jer, kao to je vlada bez ogranienja despotska vlada, tako je i ona sa previe ogranienja nejaka vlada. Ako su ovlaenja dravne vlasti iroko postavljena i previe istaknuta, individualne slobode i prava brzo bivaju ugroeni, ako su pak, ova prava i slobode prenaglaeni, vlada postaje previe slaba i nemona da odri poredak. gde je onda reenje zaognetke svakog ograniavajueg ustava? reenja nema. Moe se samo izvriti preteg na jednu ili drugu stranu. SAD su tako napravile ustupak na strani vlade, smatrajui da je snaga glavna karakteristika u definiciji dobre vlade. Odnosno, da da bi vlada bila u stanju da se to bolje izbori sa svim eventualnim tekoama koje su pred nju postavljene, ona mora biti snana. Ta snaga, u amerikom sistemu izraena je u jedinstvu izvrne vlasti, u njenoj inokosnosti, sa jedne, i pluraliteta zakonodavne vlasti. Razlog ovome lei u injenici da snaga moe doi do izraaja, samo ako je u rukama jednog oveka (divide et imperat), kao i to da se promiljenost i mudrost mogu pre postii na bazi mnotva, nego jedne glave. Pritom se smatra (Hamilton) da se na ovaj nain moe obuzdati neumerenost parlamentarne veine koja ima svoje poreklo u ljudskom karakteru. U istoriji prava SAD-a, ogranienje je dakle vie ilo na stranu zakonodavne nego izvrne vlasti. U pravnoj istoriji Engleske, bilo je suprotno: izvrna vlast u rukama monarha stavljena je pod velika pravna ogranienja, dok je vlast parlamenta postupno poveavana, sve dok nije postala pravno neograniena. Zakljuak: u svakoj dravi, zarad njenog opstanka, pored pravno ograniene, mora postojati i pravno neograniena vlast. Jedino je pitanje kojem organu ona treba da bude poverena, kako bi to manje bila podlona zloupotrebi.

13

 zbog neugodnih iskustava sa monarhijom, Englezi su ovu pravno neogranienu vlast oduzeli kralju i delom je poverili vladi, a najveim delom parlamentu koji se smatra suverenim. Ameriki oevi osnivai (founding fathers) poli su suprotnim putem: zbog straja od neodmerenosti demokratske veine u narodnom predstavnitvu, stavili su zakonodavno telo pod odgovarajua ustavna ogranienja i podvrgli sve zakonodavne akte sudskoj kontroli ustavnosti, dok su Predsedniku poverili veliku diskrecionu vlast. Konano, poslednja i kljuna karakteristika ustava, jeste jemstvo slobode. Ustav nije nita drugo do utemeljenje slobode. To je izvorno znaenje lat. pojma constitutio. Vrednost ustava je u tome to utvruje granice moguoj samovolji vlasti i zajemuje slobodu, a time i samu vlast ini legitimnom: vlada bez ustava je isto to i mo bez prava. Drugim reima, bez ustava koji je jemstvo slobode, dravna vlast bi bila gola sila bez valjanog pravnog, a najvema i moralnog osnova; bila bi nelegitimna tvorevina. Konano pitanje je: kako se dolazi do ustava koji e biti utemeljenje slobode? po Tomasu Pejnu, bitan inilac takvog ustava jeste saglasnost, pristanak naroda. To je ono to razlikuje delegiranu od prisvojene ili uzurpirane vlasti; - svaka delegirana vlast je izraz poverenja, a svaka prisvojena vlast je uzurpacija. Meutim, iako je pristanak naroda nuan, nije i dovoljan uslov istinskog ustava: utvrivanje ustavnih pravila uvek je izraz i rezultat temeljnog promiljanja i umnog uvianja onoga to je primereno obuzdavanju samovolje vlasti i ouvanju slobode. Bulingbrukova definicija ustava: skup zakona, ustanova i obiaja, izvedenih iz odreenih postojanih naela uma, usmerenih na odreene predmete javnog dobra, koji sainjava opti sistem sa kojim se zajednica saglasila da se njome upravlja. Ova definicija sadri dva elementa: 1) prirodnopravni 2) voluntaristiki voluntaristiki je olien u saglasnosti zajednice da se njome upravlja po odreenim pravilima (Papinian: lex est communis rei publicae sponsio); ali je mnogo vaniji prvi, prirodnopravni element: umna naela primerena optem dobru budui da graani jedne drave mogu iveti u slobodi i pod valjanim ustavom na koji su svojevremeno slobodno pristali njihovi daleki preci. ustav je jemstvo slobode ili nije ustav.

SOLON, KLISTEN I PERIKLE

14

Prvi period u razvitku atinske drave nosio je sva obeleja jedne aristokratske republike. Vlast basileusa (kralja) postepeno je slabila kroz VIII vek p.n.e., da bi se do VII veka p.n.e. uspostavio novi organ 9 arhonta. Arhonti su poticali iz najuglednijih porodica, i u poetku su se odreivali kockom iz svake od 4 file na po godinu dana. Drugi aristokratski organ vlastio je areopag, koji je zasedao u podnoju Akropolja na breuljku koji je posveen bogu rata i ubistava Aresu (odatle i naziv aeropag areios pagos = aresov breg). Aeropag je bio sastavljen od doivotno izabranih najuglednijih graana, koji su bili bivi arhonti. Imao je veliki autoritet i svu vlast, a ne samo sudsku.Ipak, to mu je bila, a aksnije i ostala, prevashodna funkcija.. Sve vreme postojanja pred njih se sudilo za ubistva, a u IV veku p.n.e. to mu je ostala glavna funkcija. U aristokratskom periodu postojala je i narodna skuptina, ali ona nije imala veliki znaaj. Niz promena tokom VII i VI veka p.n.e. razgradile su ostatke rodovskog ureenja i aristokratske vlasti. Drakonove, Solonove i Klistenove reforme sasvim potiskuju aristokratsku tradiciju. Ve je samo zapisivanje zakona koje je izvrio Drakon u VII veku p.n.e. znailo udar na privilegije aristokratije. Ali Drakon je bio nadaleko uven po svojoj okrutnosti. Za vreme Drakona graanska prava su imali samo oni koji su nosili oruije, a celikupno zemljite je bilo u rukama vladajue manjine. Obian narod je morao da uzima zemlju na zakup telom (narod je morao da obradi zemlju, donese prihode i raspodeli zajedno sa zemljoposednicima, a jamili su svojim telima). Mnotvo je bilo potinjeno manjini, pa se narod pobunio. Stranaka borba je bila duga i na kraju je Solon (pripada treem poretku atinske demokratije) odabran za posrednika i za arhonta (vrhovnog vojnog zapovednika), tj. njemu je bila poverena dravna uprava. Izborom Solona za arhonta 594.godine p.n.e. piinju korenite promene. Ukinuo je duniko ropstve (sisahtia sidanje tereta), kao i plemensku podelu stanovnitva. Da bi to postigao razvrstao je graane prema bogatstvu u etiri klase, na osnovu toga koliki im je prihod:
1)

2) najvii sloj su pentakosiomedimni oni koji imaju 500 medimna ita, ulja ili vina godinje (1
medimnos je zapreminska mera koja otprilike odgovara iznosu od 50 litara);

3) konjanici ili hipeis sa 300 medimna, a mogli su drati i konja; 4) zeugiti sa 200 medimna; 5) najamnici ili teti ispod toga ili bez prihoda.
Solon je utvrdio ustav i dao druge zakone. Zakoni su bili ispisani na drvenim ploama i privreni za stub u Pritaneji. Njihovi prepisi na kamenim ploama bili su postavljeni na kraljevskom tremu, to ih je inilo javnim za sve graane. Devet arhonata se zaklinjalo pred ovim ploama da e ukoliko prekre neki od ovih zakona posvetiti bogovima zlatni kip. Naredni korak ka naputanju plemenskog naslea uinio je 509. godine p.n.e. Klisten2 (pripada petom poretku atinske demokratije) zamenivi staru teritorijalnu podelu na 4 file, novom podelomna 10 fila, ali iskljuivo poteritorijalnom kriterijumu. Ljudi su se sada organizovali po tome gde neko ivi, a ne prema poreklu. File su podeljene na tritije, a ove opet na deme (postojalo je od 100 do 130 dema). U demu su ulazili i graani koji su se nalazili izvan rodova. Dema je lokalna samoupravna jedinica (neto poput optine), koja ima svojus kuptinu (agora) i prvog oveka demarha. Demarh vodi spiskove graana i njihove imovine. Takoe, prilikom donoenja odluka u demi poreklo vie nije bitno, pa je tako demos u potpunosti suzbio znaaj eupatrida.
2

Za njega Aristotel kae da je bio pod uticajem eterija drutva nastala radi politikog udruivanja aristokrata, radi lakeg ostvarivanja zajednikih interesa, antidemokratska po usmerenju privukao je narod sebi nudei vlast veini.

15

Sve ove reforme donele su i promene u dravnom ureenju Atine. Naime, ve od Solona i poetka Vi veka p.n.e. Atina nije vie aristokratska, nego demokratska republika. Tako su se kao glavi demokratski organi iskristalisali narodna skuptina (eklesija), vee (bule) i vrhovni porotni sud (helieja). Narodnu skuptinu su inili svi graani, dok su jedno vreme u bule i helieju mogli da uu samo graani iz prva tri drutvena sloja. Skuptina eklesija Najvii i najznaajniji organ vlasti u Atini postaje narodna skuptina. Ona je organ u kome narod neposredno uestvuje u upravljanju dravom svi slobodni punopravni graani stariji od 20 godina, nezavisno od imovinskog stanja. Za vreme periklovog doba u Atini je uvedena i naknada za uestvovanje u radu skuptine (mistoforia), ali je Perikle uveo i pravilo da se atinskim graaninom smatra samo ono lice koje je roeno u punopravnom braku u kome su oba roditelja Atinjani. Tako brojnu skuptinu bilo je mogue organizovati zato to Atina ni u doba najveeg procvata nije brojala vie graana do jedne dananje povee varoice. Suptini je zato obino prisustvovalo po nekoliko hiljada ljudi, mada se za odluivanje nije traio nikakav kvorum. Jedino je glasanje o ostrakizmu (jedna od najvanijih Klistenovih reformi) bilo potrebno prisustvo 6.000 graana. Uvek se glasalo javno dizanjem ruke ili ustajanjem sa mesta, premetanjem na odreeni deo prostora, prolaenjem kroz odreeni prolaz, itd., sem kod ostrakizma gde je glasanje bilo tajno. Skuptina se sastajala bar jedanput meseno i bile su joj dodeljene osnovne dravne funkcije. Skuptina je donosila zakone (koje priprema vee bule), birala druge organe vlasti, vrila na razne naine kontrolu sudstva i uprave, odluivala o ratu i miru, itd. Jednom godinje su skuptinari imali pravo da se izjasne o tome da li postoji graanin koga bi trebalo privremeno udaljiti iz drave, jer iz nekih razloga moe predstavljati opasnost za demokratiju. Ukoliko je odgovor pozitivan, kroz mesec dana ili dva skuptina se ponovo sastajala tim povodom. Za pravosnano odluivanje morao je biti ispunjen kvorum od 6.000 graana. Glasanje se vrilo tajno, tako to se na paretu crepa, koji se zvao ostrakon, ispisivalo ime osumnjienog i ubacivao ga u posebno ograen prostor. Ako se ustanovi da je veina ispisala ime optuenog (najmanje 3.001 glas), on bi morao napustiti Atinu na dui period, obino 10 godina. Za to vreme bi se o njegovoj imovini i porodici starao prijatelj koga on odredi, a po povratku je nastavljao ivot u Atini bez ikakvih negativnih posledica, uivajui sva prava koja je i ranije imao, kao i svi drugi graani. Ostrakizam je bio poznat i u drugim polisima (Argos, Milet, Megara). Na skuptini je svako mogao govoriti i predlagati. Prema starom obiaju najpre su govorili stariji, pa tek potom mlai. Za pripremanje zakonskih predloga bilo je nadleno vee bule, ali svako se na skuptini mogao usprotiviti predlogu novog zakona ili postojeem zakonu i traiti njegovu promenu, tj. donoenje novog. To se ostvarivalo pomou tube protiv zakona (graphe paranomon), koju je uveo Perikle pred sudskim organom (heliejom). Takoe, drava se titila od lakomislenih i neosnovanih intervencija u zakonodavstvu ponekad je sankcionisala imovinskom, a ponekad i smrtnom kaznom neuspenog predlagaa, koga nije podrao bar minimalan broj porotnika. Kasnije je nadlenos za donoenje zakona prela na posebno telo nomotete, koje je skutina birala od lanova helieje, dok se u nadlenosti skuptine zadralo samo donoenje pojedinanih, konkretnih pravnih propisa. Imajui sve ovo u vidu oigledno je da je skuptina graana bila ipak kontrolisana, kako u fazi pripreme, od stane vea bule, tako i u fazi konanog odluivanja o uvoenju zakona u pravni poredak, od stane helieje.

Upravno vee bule

16

Drugi demokratski pravni organ u Atini bilo je upravno vee bule. Kada ga je Solon uveo u politiki ivot Atine, ve eje imalo 400 buleuta (iz svake file po 100), a od Klistena broji 500 lanova (iz svake teritorijalne file, kojih je bilo 10, po 50 venika izabranih kockom). lanovi bule su stariji od 30 godina i imaju mandat od godinu dana. Bili su podeljeni na 10 manjih odbora pritanija, koji su neizmenino vrili funkciju vlasti po mesec dana. Sama re pritani znai vlast, zapravo onaj koji ima vlast (Eshil ak i samog Zevsa naziva tim imenom). Naroito od poetka V veka p.n.e. u Atini je u toku od 35 do 39 dana (to je trajanje jedne pritanije) pedeset venika predstavljalo celokupan narod: svakog dana jedan od njih, koga bi odredili kockom (rebom) imao vlast puna 24 asa i u rukama simbol vlasti dravni peat i kljueve dravne blagajne. Odravali su ognjite boginje Hestije, primali strana izaslanstva, odreivali dan sastanka skuptine, ureivali dnevni red skuptine i predsedavali skuptinom. Ovakav nain formiranja tela je dobra garancija da izvrno telo ne baci u zasenak skuptinu, kao glavni demokratski organ. Znaaj bule je naravno manji i u pogledu nadlenosti: bule priprema zakonske predloge za skuptinu, prima strane izaslanike, upravlja finansijama i drugim poslovima. lanovi vea, bule, kao i inovnici, su ili birani kockom ili javnim glasanjem u skuptini, skoro uvek sa mandatom od godinu dana. Svi oni su pre stupanja na dunost podvrgavani specijalnom postupku doksimasia, u kome su se proveravala njihova moralna svojstva, dotadanje celokupno ponaanje i sposobnost za vrenje funkcije. Odgovarali su skuptini za svoj rad kako za vreme obavljanja funkcije (kroz postupak epicherotonia, koji bi se pokretao im bi neko iskazao sumnju u njihovo ponaanje). A proveravani su i po isku mandata dok ne podnesu izvetaj o svom radu 30 dana nisu smeli napustiti Atinu niti prodavati svoju imovinu. Na taj nain su se ostvarivala tri nivoa kontrole dravnih slubenika: preventivna (kroz dokimasiju), permanentna (kroz epihejrotoniju) i naknadna, po isteku mandata. Time su u Atini, kao i u nekim drugim polisima, po prvi put u istoriji izvrni organi vlasti dovedeni u zavistan poloaj od demokratskog, skuptinskog dela. Porotni sud helieja Mozaik atinskih demokratskih institucija upotpunjava najvii sudski organ u Atini, veliki porotni sud helieja, koji je uveo Solon. Imao je 6.000 sudija graana koji su stariji od 30 godina i koji su birani na godinu dana. Ona zaseda na otvorenom prostoru pod suncem (helios = sunce), kako bi bogovi lake nadgledali njihov rad. Porotnici su bili podeljeni na sudska vea (dikasterije), ija je veliina zavisila od vrste spora. Najmanje sudsko vee je brojalo 201 lana (za imovinske i manje znaajne sporove), dok je u vanijim sluajevima dikasterija brojala i po 501 helijasta (koji ve mogu izrei smrtnu kaznu), a 1001, 1501 (za predmete koji ugroavaju opti interes), a sasvim izuzetno i svih 6.000 porotnika. Da bi se obezbedila to potpunija objektivnost porotnog suenja, sudskim veima se spor dodeljivao na sam dan suenja, kako bi se otklonila mogunost uticanja na porotnike. Isto tako, i sudije koje e odreenog dana suditi su se birale kockom od onih koji su se to jutro pojavili. Perikle je uveo dnevnice za sudije, takoda su u vreme krize u IV veku p.n.e. mnogi Atinjani ekali u redu ispred sudnice ne bi li ih posluila srea da sude. Ali Atina je imala i viestepenost sudstva. Aeropag je zadrao mnoge nadlenosti iz aristokratskog perioda: izmeu ostalog, potvrivao je kao sudsko telo odluke skuptine koje bez toga nisu mogle stupiti na snagu, ali se na kraju sve samo na sud koji je sudio za ubistvo sa predumiljajem. Takoe su postojali sud efeta, sud dieteta (arbitrani sud kada bi same stranke odabrale sudije, ali na njihovu presudu se nije moglo aliti), sud jedanaestorice, sud etrdesetorice koji su bili kolektivni, ime se takoe obezbeivala objektivnost i demokratinost. Nju je, u krajnjoj liniji, uvek garantovala porotna helieja kojoj se, kao najviem sudu, mogla obraati stranka nezadovoljna odlukom niih sudova.

17

Perikle (pripada sedmom poretku atinske demokratije) je u svoje vreme bio toliko popularan da je itav period njegove vladavine nazvan Doba Periklea. Kada je aristokratski voa Kimon, koji je gajio naklonost prema Sparti, ostrakizovan 461. godine p.n.e., Perikle je postao neprikosnoveni vladar Atine, vladajui narednih 15 godina. Uinio je Atinu nadmonom u odnosu na ostale gradove-drave. Ogromnim blagom koje je povratio u gradske kase (Atinski pomorski savez) obnovio je hramove razruene od strane Persijanaca, i sagradio mnoge nove graevine (najlepa i najpoznatija je Partenon na Akropolju). Ovim programom obnove omoguio je da se najsiromaniji graani zaposle, a Atina postane najlepi grad antikog sveta. U Atinskoj politici teio je da omogui svim graanima da imaju aktivnu u logu u vladavini. Uveo je plaanje graanima za njihove usluge dravi i lanovi venice su birani od celog atinskog tela. Federacija gradova-drava antike Grke Delijska liga, osnovana je sa namerom da se Grka odbrani od mogue obnove agresije persije. Osnovana je 477. godine p.n.e., posle neuspeha Persijanaca da zaposednu grku. Poto se inilo verovatni da bi persijska agresija mogla doi preko mora pre nego kopnom, Atina, kao najjaa pomorska sila, postala je vodea lanica lige. Liga je imala sedite na ostrvu Delosu, i svaka drava-lanica, kojih je bilo vie od 200, davala je doprinos u ljudstvu i opremi proporcionalno svojim kapacitetima. Kako je vreme prolazilo doprinosi u ljudstvu i opremi su se zamenili doprinosima u novcu, to je postalo vie kao danak Atini. Tako, umesto da se odbrane od Persije, oni su jaali Atinu. On je Delijsku ligu 454. godine p.n.e. pretvorio u Atinski pomorski savez, kada je blagajnu sa Delosa prebacio u Atinu (oigledno ekspanzivistika spoljna politika). Usled toga, saveznici su bili nezadovoljni politikom Atine, pa su se esto bunili.

Solon
Godine 594 izabran za arhonta. Pre njegovog stupanja na presto veina naroda bila je podjarmljena od strane malog broja plemia i narod se pobunio protiv toga. Izabrao je Solona za vou koji e sprovesti reforme za ozdravljenje socijalnog ivota u Atini: 1) ukinuo je sve dunike obaveze seljaka; 2) ukinuo je duniko ropstvo; dunik je garantovao povraaj samo imovinom, a ne i svojim ivotom i slobodom i ivotom svojih blinjih; 3) otkupio je Atinjane koji su ranije predati u ropstvo; 4) zaveo imovinski cenzus kao osnovni kriterijum pri odreivanju politikih prava i dunosti graana (pentakosiomedimni, konjanici, zeugiti, teti); 5) uvoenjem imovinskog cenzusa smanjio je mo i privilegije eupatrida, koji su sada bili primorani da dele politiku vlast sa robovlasnicima proizalim iz trgovakih i zanatskih slojeva atinskog drutva; 6) uveo zakon o testamentima: sada se mogla slobodno zavetati imovina i nekome ko nije lan porodice ili fratrije; 7) stara rodovska svojina ustupa mesto individualnoj svojini; 8) zabranjen je izvoz ita iz Atike; 9) stimulisano je zanatstvo; 10) zabranjeno je organizovanje skupih sahrana i rtvovanje volova u ast umrlih;

Klisten

18

Istupio je s projektom novog dravnog ureenja kojim bi se jednom zauvek uinio kraj rodovskim ostacima i oduzelo tlo pod nogama rodovskog plemstva. Stanje u drutvu: seljako stanovnitvo je bilo pasivno, nije vie imalo razloga za nezadovoljstvo; narastao je broj, politiki i ekonomski znaaj zanatskog i trgovakog gradskog stanovnitva. Zato se Klisten, koji je nastupio kao zatitnik interesa paralija naao na elu demokratije. Za razliku od Solona, Klisten je svojim reformama dao prevlast gradskom stanovnitvu. Klistenov cilj bio je dvojak: 1) konano sruiti vlast rodova i izmeati stanovnitvo: 2) poveati znaaj i ulogu u politikom ivotu gradskom stanovnitvu; I Klisten je zamenio staru rodo-plemensku podelu na etiri file sa podelom na fratrije i rodove novom podelom na 10 teritorijalnih fila. Svaka od ovih fila delila se na tritije, a tritije na deme. Dema je bila isto teritorijalna jedinica, tako da su se kidale rodovske veze. Po Herodotu, dema je bilo 100, po 10 u svakoj fili. 3) Proirujui strukturu atinskog demosa, Klisten je dao prava mnogim metecima, a moda ak i pojedinim robovima; 4) zemljini cenzus je zamenjen novanim; 5) ukinuo je vee od 400, uveo vee od 500, po 50 iz svake file; 6) poveao je broj slubenih lica: u cilju sreivanja finansija stvoren je kolegijum od 10 apodekata; 7) od 501-500 g. bira se 10 stratega (po 1 iz svake file) iz redova arhonta-polemarha, koji ine volni kolegijum; 8) areopag i dalje sudi za teki kriminal, ali za izdaju drave sudi narodna skuptina; 9) skuptina je sazivana ee; 10) Moda najvanija mera Klistenove vlade: uvoenje ostrakizma proterivanja sumnjivih lica putem narodnog glasanja. Svake este pritanije, koja je padala kad i poetak nae godine, narodna skuptina je u naelu odluivala da li e pribei ostrakizmu. Ako je odluka bila pozitivna, u osmoj pritaniji je glasano pojedinano o onima koji treba da budu osueni. Za punopravnost glasanja kvorum je bio 6000 glasova. Proterivanje se vrilo na 10 godina, najkasnije 10 dana posle izricanja presude. Osueni nije liavan imovine, niti graanskih prava po povratku u domovinu. Funkcije vea od 500: Ono je bilo vii asministrativni organ. Izbori za to vee su se vrili glasanjem, pri emu nijedan graanin nije mogao da bude njegov lan vie od dva puta u ivotu. Godina je bila podeljena na 10 perioda od po 35-36 dana kojima su data imena pritanija i svakih 50 predstavnika fila obavljali su poslove u veu tokom jedne pritanije.

PLATON - DRAVA
19

 I knjiga Platon tu ispituje razne "definicije pravde". Pravinost se ne sme definisati kao kazivanje istine i vraanje duga (Simonidova izreka o pravinosti). Na primer: Ne bi bilo pravino da prijatelju od koga smo pozajmili oruije to oruije i vratimo ukoliko je on u meuvremenu poludeo. Pravinost nije injenje dobra prijatelju, niti nanoenje zla neprijatelju (jer pravedan ovek ne sme nikome initi zlo, poto zlo nikada ne donosi dobro); pa je pravinost vrlina. Trasimahovo shvatanje pravinosti Pravino je ono to koristi (odgovara) jaem. Svaka vlast, i demokratska i tiranska, donosi zakone u svoju korist i kanjava svakog ko te zakone prekri. Sve drave podjednako sude o pravinosti: pravino je ono to koristi njihovoj vlasti, tj. jaem; ne postoji pravinost-po-sebi => izjednaavanje pozitivnog prava sa pravdom. Sokrat prvo skree panju na injenicu da su ljudi pogreivi, te da je mogue da vladar donese zakon koji mu vie teti nego koristi, pa je onda dunost podanika da se dre takvog zakona; pa je, dakle, pravino i ono to teti jaem. Ali, Trasimah na to odgovara da ukoliko se vlast vara, onda ona i nije vlast, a ono to naredi u zabludi i nije pravedno (tj. onaj vladar koji tako loe vlada ne zasluuje naziv vladara). Sokrat dalje obara ovu definiciju tvrdei da je cilj vlasti ostvarenje interesa potinjenih (slabijih); on brine o stadu ali ne radi stada, ve radi sebe i svoje koristi. Korist: nepravedan uvek ima vie koristi od pravednog, dok pravedan radi za nepravednog, a nepravedan za sebe. Mali zloini se kanjavaju, a veliki veliaju kao slavna dela: ko otme dravu nije razbojnik, nego zakonodavac koji kazuje ta je pravedno a ta ne. Sokrat u daljoj diskusiji utvruje da poteni (plemeniti) ljudi uzimaju vlast ne dobrovoljno, ve iz straha da je ne uzmu nepoteni, tj. zato to su prinueni, jer ne znaju nikog boljeg kome bi je mogli poveriti; pa njih treba kazniti ako ne uzmu vlast, jer je najgora kazna biti pod vlau nekoga ko je gori od tebe. U tome se i sastoji njihova nagrada, a ne u novcu ili poasti. Jer kada su svi poteni niko i ne eli da vlada, to je dokaz da se vlast ne vri u svom sopstvenom interesu, ve u interesu svih kojima se vlada. Odavde se prelazi na pitanje da li je za oveka povoljnije da bude pravedan ili nepravedan? Trasimah: nepravednost je mudrost = nadmaiti svakoga; tj. dobri i pametni su oni koji uspeju da osvoje vlast => sreni. Sokrat: pravinost je dobrobit i znanje (nezavisno od posedovanja vlasti), a nepravinost su poroci i neznanje. Ako ovekom vlada mudrost (vrlina), pravedan ovek bie sreniji od nepravednog; mudrac ne eli da nadmai sebi ravne, ve drugaije, a neznalica e hteti da nadmai svakog, pa je neoravedan rav i neznalica, a ne mudrac. Dalje, nepravda izaziva nemir u dui. Nepravedni ljudi su slabi poto ine jedan drugom nepravdu, to izaziva sukobe i time i njihovo slabljenje. Nepravinost gde god se pojavi onemoguava zajedniki rad i raa neslogu i sukobe, ali isto tako i teti pojedincu. Ako pak lopovi i razbojnici i uspeju da rade zajedno to je upravo zbog ono malo pravinosti to su uspeli da sauvaju. Na kraju Sokrat jo ukazuje na to da svaka stvar i osoba ima svrhu i mo. Svrha, mo, delatnost due = briga, vladavina (upravlja), davanje saveta (promiljanje) => obavlja svoju funkcije ivot. Mo due = pravinost (srean ovek); njena slabost = nepravinost (nepravedan ovek). Trasimah: Pravinost koristi drugom, tj. jaem, a nepravinost koristi samo sebi, dok slabijem donosi nesreu.

II knjiga ta je pravedna drava?

20

ta je (1) uobiajeno miljenje o pravdi, i (2) pravda u svojoj sutini? Obino se misli da je pravda neto to se oveku namee spolja, to se neophodno i korisno za drutvo, a ne i za pojedinca. ovek se dri pravde zbog nagrade ili priznanja koje dobija od drutva, a ne zbog toga to on sam osea unutranju potrebu za tim. Meutim, ovek treba da voli pravdu radi nje same zato to je ona dobro sama po sebi, a ne zato to e od nje imati koristi. Prvi od govornika, Glaukon, zastupa sofistiku tezu drutvenog ugovora: kae se da je dobropo-sebi initi nepravdu, a zlo trpeti je. Zlo (od trepljenja nepravde) je vee nego dobro (od nanoenja nepravde drugom). Tako su ljudi bivali nepravedni i trpeli nepravdu... Na kraju, oni koji nisu mogli izbei niti vriti nasilje, procenie da je u optem interesu da se dogovore (ugovori) da se u budue ne trpi i ne ini nepravda. Pravini ljudi su pravini protiv svoje volje, jer ne mogu initi niti trpeti nepravdu (pr. Lianin Gig i prsten koji ga ini nevidljivim). Tako su nastali zakoni i drutvena pravila. Ono to zakon nareuje naziva se zakonitim i pravednim, i to je poreklo i sutina pravde. Dakle, svako bie po prirodi tei vlasti, samo ga zakoni primoravaju da zastane kod ravnopravnosti poten ovek kao takav i ne postoji. Pravda je sredina izmeu najveeg dobra (a to je nekanjeno vrenje nepravde) i najveeg zla (a to je nemo da se osveti nepravda). U takvom srednjem poloaju ovek se vezao za pravdu ne zato to je ona dobro-po-sebi, ve zato to ga nemo da ini zlo goni da je potuje. Ovakvo shvatanje pravde, kao neega to donosi korist, dovodi do zakljuka da je bolje biti nepravedan, a izgledati pravedan. Otuda pretvaranje i la. Remek delo nepravde je da izgleda pravedno iako to nije (Makijaveli). Izgled je vaniji nego sama stvar: ako pravedni izgleda nepravedno, onda e njegova sudbina biti sudbina nepravednog, a ako nepravedni izgleda pravedno, onda e njegova sudbina biti sudbina pravednog. Zato veina ljudi vie ceni nepravdu, dok su pravedni samo oni koji ne mogu biti nepravedni po svojoj prirodi. Dakle, pravinost kao osobina pojedinca je pravinost u dravi. 1) Kakav je smisao Platonovog stava da je drava "dua, samo mnogo puta uveana"? 2) Kakvu ulogu ima ovaj stav u Platonovom argumentu za to da treba biti pravian? Nasuptor Trasimahu, Sokrat tei da pokae da je pravinost bolja od nepravinosti. Zato Platon hoe da na nekom veem primeru pokae jainu pravinosti u odnosu na nepravinost. Pravi primer je drava zato ispituje ta je pravedna drava, jer se kod drave pravda najjasnije vidi. Drava je veliki obrazac ("ispisana je velikim slovima"); drava je uveani pojedinac, jer je drava vea nego pojedinac, pa se svi elementi bolje vide. Dakle, pretpostavka je da je neto lake zapaziti kad je u velikom, nego kad je u malom: (pravinost u dui u malom), pa se zato prelazi na analizu drave kao uveane due. Poreenje drave i pojedinane due je glavni smisao celog spisa, jer su iste kosmike snage, koje moraju biti ureene u pojedincu i dravi, i ista volja koja nareuje ureenje je pojedinane due i drave. ivot oveka / pojedinca je potinjen / podreen zadatku drave da uredi zajedniki ivot ljudi. Pojedinac je samo lan koji slui zajednici, i u svemu to dela / stvara on vai samo kao deo celine / zajednice. Platon je otac univerzalizma, jer istie socijalni princip nad individualnim. Da bismo doli do pravde u dravi, Sokrat poinje ispitivanje o nastanku drave; ovo ispitivanje neprimetno prelazi u normativno ispitivanje o pravoj dravi. Pravinost je osobina pojedinca, a da li ona postoji i u celoj dravi? Da li je drava neto vie nego ovek?

21

Platon daje model jednog idealnog drutva, da bi na velikom modelu utvrdio ta je pravinost. Sokrat u ispitivanju polazi od drave, smatrajui da e moda tako na laki nain doi do sutine pravinosti nastanak pravinosti i nastanak drave padaju ujedno. Postanak drave (politeia): Ono to izaziva nastanak drave je nemo svakog pojedinca da sam zadovolji sve svoje potrebe, i potrebe za mnotvom stvari. Potreba za jednom stvari tera oveka da se vee za drugog oveka; potreba za drugom stvari tera oveka da se vee za treeg, itd. Dakle, mnotvo potreba se sjedinilo u jedno isto naselje vie ljudi u cilju meusobne pomoi, a to udruenje se zove drava. (Ako jedan drugom neto da, on mu uzima neto u zamenu, jer veruje da time koristi i sebi.) Prvobitni cilj polisa je ekonomski, a iz njega proizlazi naelo specijalizacije i podela rada = preduslov razvoja drave:

1) prva i najvea potreba je hrana 2) druga je stan, a 3) trea je odelo.

Kako drava da zadovolji sve te potrebe? ovekov rad e biti i po kvalitetu i po kvantitetu bolji ako svako obavlja samo jedan posao. Ljudi nisu roeni sa istim sklonostima neko ima vie sposobnosti da radi prvo, drugi da radi drugo. Neko je zemljoradnik, neko graevinac, neko tka, neko obuar... I svako od njih treba da radi svoj, a ne tui posao. A bavljenje jednim poslom omoguava visoku umenost u njemu. Zdrava drava: Sokrat brzo iri broj neophodnih profesija, a sa njima poveava i broj stanovnitva (stoari, trgovci, banke, trita, najamni radnici). Svi ovi ljudi na tritu razmenjuju svoje proizvode, i tako izdravaju sebe i svoje potomstvo. Oni se plae bede i rata, pa zato broj svoe dece ine srazmerno svom bogatstvu. Ovi graani imaju sve to im je potrebno za zdrav ivot => zdrava drava. Bolesna drava: Ona u kojoj se ne proizvodi i ne troi samo ono to je potrebno, nego se proizvode i nepotrebne (luksuzne) stvari: kreveti, stolovi, razna jela, mirisi, slatkii, srebro, slonovaa to stvara jednu klasu proizvoaa takvih nepotrebnih stvari (kao i umetnike, muziare, igrae...). Zemlja vie nije dovoljna da zadovolji potrebe graana, pa dplazi do ratova da bi se zadobila nova zemlja. Poreklo rata = ekonomski uzrok. Ratnici: Ovo izaziva izdvajanje posebne grupe ljudi koja se bavi ratovanjem. Ratnici moraju biti: hrabri, snani, estokog karaktera (skloni ljutnji), ali i blagi prema prijateljima. Da bi mogli imati ove dve osobine, estin i blagost, oni moraju biti i filozofi, jer moraju znati razlikovati prijatelja od neprijatelja = znanje o tome ko su istinski neprijatelji drave. Vaspitanje: A da bi se dobili takvi ratnici i uvari drave oni se moraju vaspitavati. Dve glavne stvari za vaspitanje su: (1) gimnastika (za telo) i (2) muzika (za duu) pod muzikom Platon podrazumeva skup svih umetnosti. U vaspitanju je najvaniji poetak. Ono se poinje prianjem bajki / mitova deci. Mitovi, kao prvobitni oblik vaspitanja, bie proputeni kroz reeto, tj. bie odabrani samo oni mitovi / prie koje e pogodovati razvoju uvara. Zato drava treba da cenzurie pisce koji ih piu, tj. mitovi ne smeju biti lani, niti sluiti za zabavu. U njima ne treba govoriti runo o bogovima (npr. da ratuju, ine nepravdu), nego govoriti o slozi i ljubavi. Drava treba da propie piscima kako da piu. Ne valja, na primer, kad Homer tvrdi da Jupiter "deli dobro i zlo", jer bog ne moe initi zlo, nego samo dobro. Isto tako, bog je savreno bie, a savreno bie se ne menja, jer bi se moglo menjati samo na gore zato su ravi oni pesnici koji tvrde da se bog preoblai ili pretvara u oveka. III knjiga nastavlja opis vaspitanja

22

Knjievnost sadraj pria: Uenicima treba iznositi samo ono to je lepo i dobro, da bi to i zavoleli. Iz knjievnosti treba izbaciti izmiljene dogaaje da se ne bi pokolebala hrabrost uenika; a da se ne bi pokolebala hrabrost ratnika, ne treba govoriti o: (a) paklu, (b) slabosti bogova, (c) niti govoriti da se bogovi smeju (nije im dostojno). Heroji i bogovi su plemeniti, pa ih ne treba predstavljati kako plau ili pate. Interesantna misao: da upravljai smeju lagati u interesu drave, ali niko drugi to ne sme. Isto tako, poto potinjeni moraju potovati svoje pretpostavljene, moraju se izbrisati sva suprotna mesta u knjievnim delima. Vrste literature: (1) drama, (2) lirika, (3) ep pripovedanje = mimesis. Pripovedanje bez podraavanja lad izmeu pojedinih govora odstrani pesnikove rei, i ostvari samo meusobne dijaloge. I) isto podraavanje = tragedija i komedija II) jednostavno pripovedanje = ditiramb III) meavina prvog i drugog = epske pesme ovek nije sposoban da dobro podraava mnoge stvari, nego samo jednu. Pesnik ne moe dobro podraavati i komediju i tragediju; pa se ne sme podraavati. Ali ako se ve podraava hrabrost, odvanost, bogobojaljivost, estitost, ropski duh se ne sme podraavati. Iz idealne drave izbaciti ep i dramu, a liriku ostaviti, ali strogo pod nadzorom drave. Muziko vaspitanje pevanjem i zvukom (tj. muzika): Zabraniti tune, meke, lenje melodije, a dopustiti muke, borbene. Instrumenti i ritam treba da su prosti. Melodija i ritam se moraju upravljati prema reima, a ne obrnuto. A cilj muzikog vaspitanja je postii sklad i ritam; a to je ljubav prema lepoti = odraz lepote i dobrote (kalokagatia) sjedinjenih u dui (najlepa slika je kada se u jednom oveku spoje karakter i lepota koja odgovara tom karakteru), suprotno tome nesklad, nedostatak ljupkosti su znak rave due. Gimnastiko vaspitanje: Ratnici "budni kao psi, koji moraju videti i uti to otrije". Poto dua vodi telo, cilj gimnastike je u zdravom telu zdrav duh. Fizikim vebama se vie veba volja nego fizika snaga. Previe gimnastike vodi do grubosti i neukosti, a previe muzikog vaspitanja vodi mlitavosti srca / due. Sklad, ali ne samo radi due i tela, nego i odvanost u oveku i tenja za istinom u sebi. Rav nain ivota vodi bolesti i tela i due potreba za lekarima i sudovima. Mnotvo bolnica i sudova je znak da je drava bolesna. Graanin ne sme provesti ivot u bolesti i leenju, jer time kodi i dravi. On mora da radi svoj posao ili da umre nema kad da bude bolestan. Zato je bolje da se usmrti onaj ko treba dugo da boluje i da da bolesno potomstvo. Smrt zasluuju i zli ljudi o tome e reavati sudije. Nain vaspitanja ratnika, uvara drave, traje do 20-te godine. Nain vaspitanja upravljaa: Posle toga izdvaja se vii red upravljai (vladari) i nii red ratnici (uvari).

Platonova idealna (pravedna) drava ima tri sloja:

23

1) najui sloj = upravljai 2) iri sloj = ratnici / uvari 3) najiri sloj = proizvoai (zemljoradnici, zanatlije, trgovci) Upravljai treba da budu stari, obazrivi, energini, odani (odanost nastaje iz ljubavi). Da bi se izabrali takvi ljudi, koji su celog ivota radili ono to su verovali da je korisno za dravu, treba ih posmatrati u razliitim ivotnim periodima da bi se videlo da li su ostali verni tom idealu. Zato ih jo od mladosti treba stavljati u razna iskuenja i tako izabrati najbolje. "Fenianska la" koja opravdava podelu je da su bogovi vladare pomeali sa zlatom, uvare sa srebrom, a zemljoradnike i zanatlije sa bronzom. Poreenje sa metalima: ljudi koji su sastavljeni od zlata su upravljai, oni koji su sastavljeni od srebra su ratnici, a oni od gvoa su proizvoai. Platon uspostavlja aristokratsku dravu, ali ne aristokratiju po roenju (naslednu), ve aristokratiju po sposobnostima. Obino ljudi od zlata imaju i potomstvo od zlata, ali se moe desiti da zlatan ovek rodi srebrno dete, ili srebrni ovek rodi zlatno dete. Upravljai ne smeju imati milosti prema svojoj deci ukoliko ona ne bi bila sposobna za upravljae treba ih baciti u klasu za proizvoae; kao to i deca zemljoradnika kada bi bila sposobna za ratnike i upravljae treba to i da postanu. Tako se moe postii da upravljai budu samo oni koji su sposobni za to komunizam uvara. Tako to uvari (ratnici, upravljai) nee imati svoje posebne interese razliite od interesa drave, dravni interes e biti njihov interes. Tako nee doi u iskuenje da od uvara drave postane tiranin, tj. vladara koji ostvaruje svoj poseban interes. To e se postii (1) vaspitanjem, (2) naroitim reimom ivota, (3) a pre svega svojine. Neima, oni nee imati nikakvu svojinu (najnunije potrebe dobijae od drave, stanovae u posebnim logorima, hraniti se zajedniki), a nagrada e im biti to to im graani donesu kao zahvalnost za slubu. Dakle, imae zajedniko stanovanje i ishranu. Kada bi im se dala privatna svojina oni bi pali u niu klasu proizvoaa i postali bi obazriviji na unutranje neprijatelje vie nego na spoljaenje, pa bi drava propala. IV knjiga Prvi prigovor: uvari, iako najvaniji za dravu, ive oskudno. Sokratov odgovor: Da se stvara drava opte sree, a ne sree jednog dela (kada bi sve klase bile potpuno srene to bi bila nesrea za dravu). Drugi prigovor: U idealnoj dravi ne sme biti velikih razlika izmeu bogatih i siromanih, jer bi i jedno i drugo slabilo sposobnosti pojedinca bogatstvo uzrokuje mekutvo, lenjost, ukus za nove stvari, a siromatvo niskost oseaja i elju za nanoenjem zla. Sve drave, izuzev idealne, imaju u sebi dve drave koje meusobno ratuju: drava bogataa i drava sirotinje Kod takvog neprijatelja uvek novcem moes okrenuti jedandeo protiv drugog. Ako bi drava bila jedinstvena onda je niko u ratu ne bi pobedio. Zato idealna drava ne sme biti suvie velika. Ona moe da se iri dokle god zadrava to jedinstvo, preko toga ne. Treba voditi rauna o: tome da u dravi svako radi onaj jedan posao za koji je prirodno sposoban. Vaspitanje omladine: Naroito se treba uvati reformi u sistemu obrazovanja. Treba obratiti panju na deije igre gde bi se to najlake moglo desiti. Meutim, dravni / pravni zakoni ne mogu sve regulisati. Npr. ne treba propisivati zakone za deije igre / dunosti, nego vaspitanjem nauiti decu da sama dou do tanih pravila

24

ponaanja, jer onda moemo oekivati da e kasnije potovati i dravne zakone. Stalnim menjanjem / popravljanjem zakona se ne poboljava drava (ako osnova drave ne valja). Ovo je idealna drava u kojoj je ostvarena pravda (vrlina). Savrena drava mora imati 4 vrline (Sokrat prvo trai 3 da bi matematikim principom proporcionalnosti doao do 4: a:b=c:x, tj. x= bc/a):

(1) (2)

mudrost pravilno donoenje odluka (filozofi vladari, arhonti);

hrabrost lei u staleu uvara koji tite ispravno mnjenje (doxa), tj. ono koje su primili vaspitanjem da se treba bojati samo onoga to oveka ini gorim, to ga moralno razara;

(3)

umerenost red / ogranienje u strastima; priblino znaenje ima sa saglasju i skladnosti => ureenost; mogunost da se bude "jai od samog sebe", to se deava kada bolji deo u njemu vlada gorim, a ako gori deo pobedi bolji onda je ovek rob samog sebe. U dravi ima mnotvo strasti / poroka kod veine potinnjenih, ali ih mudrost vladara ograniava / zauzdava. Za razliku od mudrosti i hrabrosti umerenost se prostire kroz celu dravu to je vrsta harmonije.

(4)

pravinost omoguila je da umerenost, hrabrost i mudrost uopte nastanu u dravi; definicija pravinosti bi bila: (a) da se svakom da ono to mu pripada, (b) da svako obavlja posao za koji je sposoban pravilna podela na klase. Zamenjivanje funkcija 3 vrste ljudskih bia je najvea teta za dravu i to se smatra nepravinou. Izmeu pravinog oveka i pravine drave nema razlike s obzirom na njihovu formu (eidos) pravinosti Sada ove definiciju pravde treba primeniti na oveka da bi utvrdili koji ovek je pravedan. U ovekovoj dui su tri dela: razum (vlada), volja (pokorava se razumu) i elja / strast / pouda (pokorava se volji i razumu), a vaspitavaju se muzikom i gimnastikom. Pravinost nije neka posebna vrlina posebnog dela due, ve njihov opti odnos harmonija. Pravedan ovek je onaj kod koga svi elementi ive u harmoniji i svaki vri svoj zadatak. Pa je pravda znanje ko ta treba da ini prema svojoj sposobnosti, a nepravda je borba elemenata u dui pobuna viih elemenata protiv viih (razuma). Pravedan ovek je srean, a nepravedan je nesrean. >Glupo je postaviti pitanje da li je sreniji pravedan ili nepravedan, kao to je glupo postaviti pitanje da li je bolje zdravlje ili bolest. Pravinost u dravi => stalei <=> pravinost u pojedincu => delovi due (odnos duevnih moi i stalea u dravi to je induktivni argument i slab je, neadekvatna analogija). Stupar: smisao ako je drava harmonina => dua je harmonina. Zakljuak je da su naela pravednosti ista i za pojedinca i za dravu. V knjiga Komunizam ena i dece V knjiga obrauje "ensko pitanje", Platon zauzima "feministiki stav", tj. stav o jednakosti ene i mukarca. ena je iste prirode kao i ovek, samo to je u svemu slabija od oveka. Dakle, razlika izmeu njih je kvantitativna, a ne kvalitativna. Prema tome, ena kao i mukarac treba da dobije onaj poloaj koji odgovara njenim sposobnostima. To znai da ako je ena sposobna za najvie poloaje, treba joj dati te poloaje. Ali, da bi se raazvile enske sposobnosti, ene treba da se vaspitavaju kao i mukarci (treba ih nauiti da rukuju oruijem, ratuju).

25

Teorija o ureenju branih odnosa, meu ratnicima i upravljaima Brak meu uvearima drave treba da bude zajedniki, treba da imaju zajednike ene i decu. Razlog tome je to uvari ne smeju imati nita svoje, jer bi ih to navelo da sopstvene interese suprotstave interesu drave, tj. bili bi pristrasni, pa bi svojim enama i svojoj deci dali poloaj koji ne zasluuju. uvari treba da biraju ene koje pripadaju istoj klasi uvarke. Prilikom reguisanja branih odnosa treba voditi rauna o eugenici ili uzgajanju ljudi u dravi, tj. o tome da se dobije najbolje mogue potomstvo. Dobri preci daju dobre potomke. Meu elitom drutva treba da bude to vie polnih snoaja, a meu niim klasama to manje. Platon ne zastupa tezu promiskuiteta, tj. da svaki mukarac ima svaku enu, nego pre jednu vrstu privremenog braka koji traje onoliko vremena koliko je potrebno za zaee. A najboljim ratnicima dozvolie se vie brakova, radi boljeg potomstva. Dakle, brak je planski, da bi se odravao stalan broj stanovnitva. Izbor ena vre upravljai, mada mora da izgleda kao da su oni sami izvrili izbor. Deca uvara se oduzimaju od roditelja i daju dravnim ustanovama za vaspitavanje (posebnim zavodima). ene mogu raati od 20-te do 40-te, a mukarci od 30-te do 55-te, u suprotnom bie kanjavani. A za raanje dece treba dozvola vlasti. Roaki sistem Poto se nee znati ko je kome roditelj, ene i mukarci e smatati svojom decom svu decu roenu od 7-og do 10-og meseca do njihovog venanja, a sva deca roena u istom periodu smatrae se braom i sestrama. Tako se ostvaruje dravno jedinstvo. Zajednika bol, radost, srea, nesrea, interes ujedinjuju. Analogija sa prstom ako ga povredimo bol proe kroz ceo organizam; slino je i sa dravom najbolja je ako bol jednog povredi sve. Kraj Platonovog izlaganja o idealnoj dravi. Sada se prelazi na praktino pitanje: da li je ovakva drava mogua u stvarnosti; i ako jeste, kako se moe ostvariti? Ovde Platon pokazuje odreeni smisao za realnost. Naime, idealna drava se ne moe ostvariti sa savrenom tanou, nego priblino "onako kako smo je opisali" ideja je blia istini nego delo. Dovoljno je pokazati da postoji mogunost, a ne pokazati da je svaki detalj ostvariv. Kako jednu obinu dravu uiniti idealnom ? Predati vlast filozofima. U dravi filozofi moraju postati kraljevi (vladari) i obrnuto. Politika vlast i filozofija moraju da se ujedine u istom licu. Bez toga savrena drava nee ugledati svetlost dana, jer nema drugog leka za drave, niti za ljudski rod. Definicija filozofa (veina onih koji se nazivaju filozofima nisu to): (1) treba da poznaju celokupnu istinu i stvarnost; (2) tj. vene i nepromenljive ideje (ili prava bia) = dijalektiko znanje, koje treba razlikovati od ne-bia i od obinih stvari koja su privid, a ne prava bia; ona su samo odraz ideja koji je neuspean i nepotpun; (3) filozofi oni koji posmatraju stvari u njihovoj sutini => filozofi su prijatelji mudrosti, oni koji su sposobni da saznaju bie i istinu; za razliku od filodoxa koji su prijatelji mnenja, oni koji rado sluaju, posmatraju, raduju se lepom, ali njihov duh nije sposoban da vidi prirodu lepogpo-sebi, nego su sposobni samo za menje.

(dodatak) Nain vaspitanja upravljaa

26

Budui upravljai bie kolovani ne samo u muzici i gimnastici, nego i u amtematici i astronomiji. Bie matematiki obrazovani ne radi raunanja (trgovine), ve radi shvatanja umstvenih stvari da bi mogli da se uzdignu ka istini, da bi stekli duh filozofije. To je uvod u dijalektiku kojom se otkriva isto bie i to bez pomoi ula, va samo svetlou uma; a krajnji cilj je dobro-po-sebi. Od 30-te godine upravljai e se narednih 5 godina obuavati u dijalektici, a nakon toga e ponovo biti vraeni u peinu da upravljaju nekim slubama (npr. vojnim) da bi stekli iskustvo posveivanjem filozofiji najvei deo vremena razna iskuenja (15 godina) da bi se videla odanost... Najbolji, a tada e napuniti 50, otkrie dobro-po-sebi. VIII knjiga Postoji pet oblika dravnog ureenja. I Aristokratije = idealna drava = dobra i pravina drava II Timokratija III Oligarhija IV Demokratija V tiranija II Timokratija = vlada ambicioznih ratnika, astoljubivo dravno ureenje (Kritsko i Spartansko dravno ureenje). Aristokratija prelazi u timokratiju kada u vladajuoj klasi doe do razdora javlja se promena dravnog ureenja. (Naelo promene (ontoloki motiv): sve ono to postaje mora i da propadne.) Platonova teorija o menjanju oblika drava, tj. o kvarenju drava Idealna Platonova drava moe se pokvariti: pogrenim sklapanjem brakova (poreklo nesloge); vrline koje ne odgovaraju venim zakonima harmonije; kada se dobije klasa upravljaa koja nije savrena, tj. ako se ljudi od srebra i zlata pomeaju sa ljudima od bronze nastaje red i harmonija i dolazi do borbe (ljude od bronze dua vue novcu i sticanju zasluga, a ljudi od zlata i srebra su po prirodi bogati, jer ih dua vodi vrlini); uvari tee da dou do svojine, jer vie nisu isti ljudi od zlata, stoga e prisvojiti zemlju i kue, a slobodne privrednike pretvorie u robove, dok e se oni baviti ratom i upravom; osnovna krivica svakog prelaza i degradacije lei u loem obrazovanju; loe ureena drava + loe obrazovanje vodi padu sistema vrednosti i slabljenju karaktera ljudi. Ovaj oblik vladavine, na sredini izmeu aristortatije i oligarhije, imae elemente i jedne i druge. Slinost sa aristokratijom je u tome to ratnici, kao i pre, nee raditi, zadrae zajedniku ishranu i zajedniko vaspitanje, ali vie gimnastiku nego muziku; a slinost sa oligarhijom je u tome to vladari nee biti najpametniji nego e se oslanjati na silu, potajno e ceniti bogatstvo (mada e ga kriti od javnosti). To je drava sklona takmienju i ratovanju. ovek koji odgovara ovom obliku vladavine je (1) ambiciozan, (2) astoljubiv, jer prevladava sranost, (3) nedovoljno obrazovan, (4) zanet gimnastikom i ratom (umesto razuma vlada estina). On po prirodi nosi u sebi klicu lakomosti. Otac je dobar, tj. razuman, ali ivi u loe ureenoj dravi, pa stoga izbegava vlast i poasti. ena se ljuti jer joj se mu ne ubraja u vladare i to joj umanjuje ugled kod drugih ena. Onda ona zvoca sinu da joj mu nije nikakav mu (popustljiv). Sluge vide da gazda nita ne preuzima protiv dunika, pa podstiu njegovog sina da, kad postane ovek, osveti se svima i bude odluniji od oca. Kod kue sin vidi da se hvale ljudi koji se bave svim i svaim, a da se

27

nazivaju ludim oni koji se bave samo svojim poslom. Sina privlae obe strane: otac razum i ostali koji mu raspaljuju elje i sranost. On je na sredini, a sredina je sila (ambicija i sranost). III Oligarhija = vlada bogatih nad siromanima gde se sve meri novcem. Ljudi trae priliku da pokau bogatstvo prekrajaju zakone, ne pokoravaju se zakonima. Ljudi skloni takmienju i asti postaju gramzivi: dive se bogatstvu i dovode ga na vlast, donose zakone silom. Tenja za bogatstvom u timokratiji postaje sve jaa. Ceni se jedino bogatstvo, a ne vrlina. Uspostavlja se cenzus prema bogatstvu onaj ije imanje ne dostie odreenu sm novca nema politikih prava. Otac timokratskog oveka spotie se o dravu: gubi bogatstvo, gubi poloaj (vojskovoe) osuen na smrt. Sin astoljubivost izbaciti iz due => bacie se na sticanje bogatstva, trutovske poude. Greke: (1) to se vladar bira prema bogatstvu; (2) to nije jedinstvena drava, ve ima najmanje dve drave: bogatih i siromanih; takva drava je slaba u ratu jer ne sme naoruati mase jer se naroda boje vie nego neprijatelja, a sve i da se ne boje naroda tek se odvajaju od novca, a naoruavanje bi ih izloilo troku; (3) dolo bi do nagomilavanja (meanja) poslova jedni isti bi se bavili zemljoradnjom, trgovinom, a ujedno bi bili i ratnici. Karakter koji odgovara oligarhu je tvrdica ili tedia koji se jedino brine kako da stekne i odri bogatstvo. IV Demokratija = vlada naroda U oligarhiji tenja za bogatstvom je nezasita stvara razuzdane mladie, a vladar ne moe doneti zakon vrline i umerenosti koji bi ih obuzdao. Oni troe, upropatavaju imovinu, daju zajmove. Sinovi vladara su mlitavi, lenji, ugojeni. Siromani vie ne potuju bogate zbog njihove vrline, nego ih mrze zbog bogatstva, pa usled toga dolaze na ideju da su i oni isto toliko sposobni da vladaju, ako ne i sposobniji, samo treba da preotmu bogatstvo. Demokraija nastaje kada siromani pobede, pa jedan deo bogatih pobiju, a drugi proteraju, a sa ostalima ravnomerno podele vlast i graanska prava, obino kockom. U demokratiji vlada sloboda zato ona mnogima izgleda kao najbolja vlada. Ali preterana sloboda je i njena najvea mana, jer su u njoj izjednaene nejednake stvari. Ona dravu svima daje, i jednakima i nejednakima. Kao to preterana e za bogatstvom rui oligarhiju, tako i preterana e za bogatstvom rui demokratiju. Vladaju oni koji nemaju nikakvih sposobnosti (znanja) za to, ali ih potuju samo ako kau da su prijatelji gomile. U njoj dolazi do anarhije gde svako radi ta hoe i gde je sve dozvoljeno ne mora da vlada a i moe, ne mora da se pokorava, ne mora da ratuje, ne mora da ivi u miru. Karakter koji odgovara demokratiji je rasputen ovek kojim vladaju njegove strastikoje su dobre i rave (a izjednaene su) i od sluaja zavisi kad e koja vladati ili koje, a izmeu njih su najjae rave i niske strasti Takvom oveku svaki dan prolazi u tome da ugaa strasti koja je tog trenutka naila i as se opija, as pije vodu, as radi gimnastiku, ponekad bi pomislio da se bavi filozofijom vodi dravne poslove, ali ve sledei tren zavidi ratnicima pa se ugleda na njih, zatim mu se dopadnu poslovni ljudi pa se baca na trgovinu... Nikakvog reda ni potrebe nema u njegovom ivotu. On to smatra sltkim, slobodnim i blaenim ivotom, i sve to vreme on uiva. To je ovek koji zastupa jednakost. On u sebi sadri sve mogue oblike ureenja i najrazliitije karaktere. On je lep i aren, kao i to dravno ureenje. Oni vladari koji pokuavaju da odre red i vlast bivaju progonjeni kao da tee oligarhiji upravljai su potinjeni, a porinjeni su upravljai.

28

Oevi se ue da postupaju s decom kao sa jednakima, ak ih se i plae. Deca nemaju straha od oeva, niti uopte potovanja prema roditeljima. Graani i starci tee za istim pravima. Uitelji se boje svojih aka i laskaju im, a aci se podsmevaju uitelju. Mladii se takmie sa starijima i u reima i u delima; s druge strane, stariji se sputaju na nivo mladih usvajaju lako ponaanje i brbljiv stil, usvajaju mladost iz straha da ne bi bili ljuti i despotski. A vrhunac slobode je kad su ve kupljeni robovi jednako slobodni kao i njihovi kupci (ak su i ivotinje rasputene, i tako redom, sve tu uiva slobodu). Dua graanina postaje previe osetljiva razbesni se kad joj neko nametne malo stege. Platon demokratiju ne definie kao vladavinu veine (kao Perikle), niti kao "vladavinu siromanih", ve kao uspostavljanje opte istossti, kao i uspostavljanje prekomernih sloboda. V Tiranija Takav duh na kraju dovodi do apsolutnog nepokoravanja graana zakonu. Ali preterana sloboda vodi u apsolutizam i ropstvo, pa stoga demokratija vodi u tiraniju, kako kod drave tako i kod pojedinaca. Platon deli demokratsku dravu na tri klase: (1) prvu ine nesposobni ljudi (trutovi), koji postoje i u oligarhiji, ali tamo ne mogu nita uiniti jer su udaljeni od vlasti, (2) druga klasa su bogatai koji su hrana trutova (3) tra klasa je narod (demos) formalno najmoniji, ali koji u stvari ne mogu nita i koji moraju da se opredeljuju za straneke, koje se u stvari bore za vlast. Na elu naroda su tzv. "zatitnici naroda" ili demagozi koji otimaju imovinu od bogatih, zadravajui najvei deo za sebe, a ostatak delei narodu, i koji postaju tirani. Tiranija raa mnotvo sopstvenih neprijatelja i postaje sve krvavija. Tiranina je prinuen da uklanja sve ljude koji govore protiv njega, svima je neprijatelj, pa mora da oisti dravu ako eli da vlada. Tiranin ak trai telesnu strau od naroda. Tiranin mora uvek da ratuje (a) da bi narod imao potrebu za voom, (b) da bi narod osiromaio i prinudio ga da se bavi svakodnevnim poslovima da bi mu manje radio o glavi, (c) da bi slobodoumne, koji su protiv njega, predao neprijatelju i tako se obraunao sa njima. U tiranskom oveku vlada eros (svetkovine, gozbe) pun je strahova, strasti, nije slobodan (rob je), on ak ne sme ni da putuje. Najsreniji su najbolji i najpravedniji = kralj vlada nad samim sobom, a najnesreniji su najgori i najnepravedniji = tiranin nad samim sobom i nad dravom. Tiranin je "oceubica i rav hranitelj starih roditelja" misli se na rod koji ga je i stvorio kako bi se obraunao sa bogatima i plemiima. Demokratsko naelo vladavine, prema Platonu, je nerazumno: upravlja treba da vlada s obzirom na znanje mora da ima znanje o istini, o venim i nepromenljivim idejama (dijalektiko znanje), tj. da bude pravi filozof. Tu Platon pravi poreenja sa brodo, vlasnikom broda i posadom. Vlasnik je svojom veliinom i snagom iznad svih na brodu, ali je malo nagluv i kratkovid i tek malo poznaje brodarstvo. Posada se buni i preuzima brod piju, goste se, plove onako kako se od takvih moe i oekivati, i nemaju znanje o vetini krmarenja. Slian je Platonov prigovor i demokratiji atinskog tipa: u njoj voe stranaka ne znaju uopte svoj posao, pa ih zato narod uklanja iz slube kad mu se to svidi, kao da za pravilno voenje dravnog broda ne treba neko posebno znanje neupuen i lakomislen nain voenja drave.

29

Filozof-kralj ima stvarno zanje o pravcu kojeg bi dravni brod trebalo da se dri, i koji moe pomoi da se izdre oluje i druge tekoe sa kojima se susree na plovidbi. On je najfiniji plod obrazovanja koje daje drava. Samo on moe da da konture obrisa idealne drave i taj nacrt moe da ispuni jer je upoznat sa svetom ideja koji treba da mu bude uzor pri stvaranju drave. TRASIMAHOVO SHVATANJE PRAVINOSTI da je pravino ono to odgovara jaemu, i Platonov odgovor na ovaj izazov Trasimahovo stanovite moe se zapravo izraziti u tri take: 1) pravino je ono to koristi jaemu 2) nepravinost se vie isplati, korisnija je od pravinosti, zbog ega je vrlina, dok je pravinost obina glupost 3) nepravinost je jaa i monija od pravinosti primer su mnoge tiranske drave, vladari-tirani koji su poinili ogromnu nepravinost prisvojivi itave drave za sebe; i nain na koji (tiranski) upravljaju tim dravama, a da niko unutar njih ne moe da im se suprotstavi. 1. Prva taka: pravino je ono to koristi jaemu: na vlasti su uvek oni najjai, najsposobniji (po Trasimahu, to e biti oni najnepraviniji), a svaka vlast pravi zakone u svoju korist, to e rei: kreira vlastiti pojam/smisao pravinosti; - prema onome to joj odgovara i to je u njenom vlastitom interesu. ne postoji pravinost po sebi, ve je pravino ono to koristi jaemu; ono je zakon jaeg koji vlada. Na to Platonov Sokrat odgovara da nije nuno da e ovako definisana pravinost, to jest zakon koristiti jaemu, jer vladar-zakonodavac u pravljenju zakona moe i da pogrei, te da sastavi zakon koji bi iao na njegovu tetu. Poddefinicija, pododredba Trasimahove maksime da je pravino ono to koristi jaemu, glasi: da je pravino da se podanici drave tome bezuslovno pokoravaju: tzv. pravo podanika da potuju zakon i povinuju mu se. U vezi sa prethodnim, to bi znailo da je pravino i da podanici potuju ono to vladaru ide na tetu (kada grei u sastavljanju zakona), to onda itavu odredbu ini protivrenom. I drugo: Sokrat odgovara Trasimahu da se zakon nikada ne pravi radi sebe, ve radi podanika, i da onaj koji vlada, ko upravlja dravom ne ini to radi sebe, radi svoje vlastite koristi, ve radi podanika, radi onih nad kojima i zbog kojih i jeste vladar. Takoe da treba praviti razliku meu vetinama, te da postoji razlika izmeu vetine vladanja i vetine zaraivanja novca i sticanja bogatstva. A to je bio jedan od jakih Trasimahovih argumenata zato se vladari prihvataju vlasti. Sokrat tri da se ovo dvoje strogo razdvoji i da se prizna vetina vladanja po sebi, da bi se nala njena posebnost i karakteristika, njena vrlina i savrenstvo a to e biti pravinost. Da bi to dokazao, Platon e napisati ostatak Drave ne bi li obrazloio ovo svoje stanovite. 2. Druga taka: takoe veoma vana, tie se odnosa izmeu pravinosti, odn. nepravinosti i srenog ivota. Trasimah smatra da se u ivotu vie isplati biti nepravian nego pravian, da u ivotu bolje prolaze oni koji su nepravini. I da stoga, iz te perspektive posmatrano, nepravinost predstavlja vrlinu a pravinost ne porok, ve sasvim obinu glupost. 3. Trea taka: da je nepravinost mnogo jaa i monija od pravinosti po onome to moe da postigne - na to Sokrat odgovara da se postignuto nikada ne moe i odrati nepravinou. Odnosno, da bi se bilo ta moglo zajednikim snagama napraviti, ostvariti i odrati, da je za to neophodna pravinost. Jer je pravinost nepohodan preduslov, conditio sine qua non, svakog mogueg zajednikog delanja. I da nikakvog zajednitva i nikakvog rada, te ni

30

rezultata tog rada, ne moe biti na bazi nepravinosti. Tamo gde vlada nepravinost, gde su ljudi nepravini, ne moe se nikada nita napraviti. Ovo su odgovori koje Platonov Sokrat nudi Trasimahu u prvoj knjizi Drave. Meutim, da bi obrazloio svoje stanovite, da bi istakao jainu i bitnost svoje teze da uistinu nita nije mogue napraviti bez pravinosti niti samostalno, niti u zajednici, Platon pie Dravu, on pie ostatak knjige, u kojem izlae jednu idealnu dravu koja e biti zasnovana na principu pravinosti, i onda je poredi sa ostalim dravama, zasnovanim na drugim principima, i stoga, razliitim dravnim ureenjima. Platonova osnovna ideja je da nema ni sree ni zajednitva, ni efikasnosti u ma kojem smislu, i sve to kako pojedinano tako i interpersonalno, tamo gde nema pravinosti. Pravinosti u ovekovoj dui, odgovarae pravinost u dravi, i obrnuto. I jedno u vezi sa drugim: ne moe biti pravinih i srenih ljudi bez pravine drave, niti pravine drave moe biti bez pravinih ljudi. Platon pravi paralelizam, on povezuje ovekov karakter, odnosno duu, sa dravom i dravnim ureenjem. On kae: Drava je isto to i dua, samo mnogo puta uveana. Smisao ovog Platonovog stava da je drava isto to i dua, samo mnogo puta uveana; i kakvu ulogu ima ovaj stav u Platonovom argumentu za to da treba biti pravian? Prema Platonovom shvatanju, drava, isto kao i dua ima troslojnu strukturu. Po njemu, drava je isto to i ovekova dua samo mnogo puta uveana. To je zato to Platon smatra da dravu sainjavaju ljudi, ona se sastoji iz ljudi, iz svojih graana, i kakvi su oni, takva e biti i drava. Ali i obrnuto vai: kakva je drava, takvi e biti i ljudi koji ive u njoj. B. Pavlovi: Platon je oveka shvatio kao dravu u malom, nasuprot presokratovcima koji su ga odreivali kao svet u malom, kao mikrokosmos. Otuda za Platona struktura drave odraava strukturu ljudske due, kao i to da ima onoliko tipova ljudi koliko ima tipova drava. To jest, da razliitim tipskim karakterima, odgovaraju razliita dravna ureenja. Struktura due je troslojna: umni deo ono ime promiljamo i donosimo zakljuke prema Platonu, najvredniji deo ljudske due. Dalje, voljni deo obuhvatajui i afektivna stanja, pa ga Platon stoga naziva sranou. I konano, nagonski deo. Umni deo treba da upravlja nagonskim delom uz pomo voljnog, ali da kontrolie i voljni deo. Tako je idealna, odnosno pravina hjerarhija sposobnosti due. Jer to je jedini nain da ovek bude srean: kada u njemu vlada um, uz pomo volje. To je pravino. Slino tome, i drava (treba da) ima tri sloja: ekonomski sloj privreivaa odgovara nagonskom delu due, jer je u ovih ljudi taj deo najrazvijeniji, i njihove sklonosti najvie naginju na tu stranu; zatim, sloj uvara vojska: ljudi kod kojih je najizraenija sranost; i konano, trei sloj: vladari-filozofi, kod kojih je najrazvijeniji um, i on vlada ostalim delovima due. Shodno tome, shodno idealu pravinosti, a to je, prema Platonovom miljenju ideja distributivne pravde ( valjana podela funkcija odnosno delova celine (drave, due), i dati svakom delu ono to mu pripada odnosno da svaki deo, svaki fragment celine vri ono za ta je sposoban, i to mu prema njegovoj sposobnosti odgovara), vladari-filozofi e biti ti koji e voditi dravu, oni e biti upravljai i odluivae o svemu to se u dravi dogaa i to je se tie; vojska predstavlja uvare drave, a ekonomski sloj privrednika (zemljoradnici, zanatlije, trgovci,) je sloj koji hrani i izdrava dravu. Pravino je da svaki deo due zauzima mesto koje mu pripada i vri funkciju koju treba da vri, koja je njegova. Isto tako, poto postoji slinost izmeu due i drave, isto e biti pravino i za dravu: da svaki njen sloj zauzima mesto koje mu po njegovoj prirodi pripada, i obavlja onaj deo posla, koji mu takoe po prirodi pripada. Da bi to pokazao, Sokrat je, poev od druge knjige, krenuo prvo na velikom modelu: da pokae ta je pravinost, na modelu drave. Idealne drave koja bi bila idealno ureena. Redom je razvijao tu svoju ideju, brinui se o najsitnijim detaljima, reguliui obrazovanje, podelu rada, svojinske odnose, pitanje muko-enskih i porodinih odnosa, spoljnu politiku, ratovanje, etc. Razvio je i uredio itavu dravu, ne bi li na njenom primeru pokazao ta je

31

pravinost. Odnosno, kako izgleda pravina drava, i kakvi e ljudi u njoj biti, kako e se ponaati i kako e iveti. Takvu dravu naseljavae umereni, hrabri i mudri ljudi (vladari), strogo vaspitani i dobro odgojeni, od kojih svaki ivi ivotom, to jest, radi onaj posao, obavlja onu funkciju, koja mu po prirodi odgovara, ve prema tome koji je deo njegove due najrazvijeniji. Ovakva idealna drava, jeste aristokratija, jer njom upravljaju najbolji ljudi. Platonovo poreenje ljudske due i oblika vladavine (vrste drave), najeksplicitnije se moe videti u VIII knjizi gde on izlae razliite oblike vladavine, to jest oblike dravnog ureenja, zajedno sa tipskim karakterom oveka koji prati to dravno ureenje. I ovde Platon iznova istie da je to nuno, budui da su ljudi i njihove due, njihovi karakteri, ti koji ine dravu. Tako imamo, pored i posle aristokratije, redom: 1) timarhiju/timokratiju i timokratskog oveka onaj kod kojeg je najrazvijeniji deo sranost i ambicija, astoljublje i elja za moi; pa e takva biti i drava manje u brizi za obrazovanje i vaspitanje due, a vie za takmienje i ratovanje; primer je Sparta 2) oligarhiju i oligarhijskog oveka ovek kod kojeg je najizraenija tenja za novcem i bogaenjem, kome su ovo dvoje najvie vrednosti; a takva e biti i drava: zasnovana na bogatstvu i ekonomskoj moi kao najvioj vrednosti, i merilu procenjivanja 3) demokratiju i demokratskog oveka direktno nastaje iz prethodnog oblika vladavine pobunom osiromaenog dela stanovnitva i zbacivanjem oligarha sa vlasti; ustanovljava se sistem potpune slobode, tanije sistem, u kojem sloboda postaje jedina istinska, ali i neprikosnovena vrednost; najvia vrednost; demokratsko ureenje je takvo ureenje u kojem je sve dozvoljeno, dok je demokratski ovek ovek koji vie nema strogu kontrolu prema svojim nagonima i strastima, ve je prema svima njima tolerantan i dozvoljava im da zahtevaju svoje 4) tiranidu i tiranskog oveka Sokrat kae: najvea sloboda, potpuna sloboda ima za svoju krajnju posledicu: najvee ropstvo; demokratski sistem koji otpoinje kao najliberalniji, na kraju zavrava u potpunom ropstvu kada se vlasti doepa pojedinac pod izgovorom da zastupa interese naroda (da je prijatelj naroda), da bi na kraju porobio itav narod, vladajui samo u svoju vlastitu korist i pokuavajui da nae svaki nain samo da bi se odrao na vlasti (ratovi, ) - to je tip oveka kakav je opisivao Trasimah i takva drava; meutim, nasuprot njegovom verovanju, Platon dokazuje da je takav ovek najnesreniji ovek, iako ima svu vlast u dravi; to je stoga to on robuje svojim strastima, i svojim strahovima; zbog ega se nigde ne osea slobodnim i sigurnim; robujui samome sebi, on je najnesreniji ovek u itavoj dravi, a ovakava drava najnepravinije i najnesrenije dravno ureenje. Povezujui tako ideju pravinosti sa idejom srenog i valjanog ivota, odnosno povezujui dravu i ovekovu duu, Platon je dokazao da pravinost ini, treba da ini sutinsko svojstvo i jednog i drugog ono bez ega nema i ne moe biti ni pojedinane sree oveka sa samim sobom, ni njegove sree sa ljudima, niti srenog ivota zajednice ljudi, odnosno drave. Pravinost je definisana preko ideje distributivne pravde: dati svakome ono to mu pripada. to u dotinom kontekstu znai sledee:napraviti valjanu podelu due/drutva i regulisati njihovo funkcionisanje. Za to je jedan od kljunih faktora obrazovanje, to jest vaspitanje, i otud toliko vike oko pesnitva i tradicionalne religije. Prema Platonovom miljenju, dobra drava poiva na dobrom obrazovanju, a dobro obrazovanje na istinskom znanju. Istinsko znanje odnosi se na istinsko bie, i otud je i metafizika teorija, to jest ontologija nala mesto u Platonovoj Dravi (VI knjiga). Put saznaja prikazan je kao put osloboenja od ropstva mnjenja i predrasuda, a vladavina i obrazovanje vladara-filozofa kao ponovni silazak meu robove, kao svojevrsna rtva da bi se svi izvukli iz ropstva. To je Platonov mit o peini. Otud postaje jasno zato jedino filozofi treba da budu kraljevi, vladari, i zato vladari treba da budu filozofi. Koncept pravinosti sutinski poiva na konceptu istinskog znanja, a do ovoga

32

moe dopreti samo onaj ko ima prirodne sklonosti ka znanju, ka uenju, ko je, dakle, ljubitelj mudrosti phylo-sofos. Opisati detaljno Platonovu idealnu dravu i objasniti smisao koji joj Platon pridaje Platon daje model jedne idealne drave ne bi li utvrdio na tom velikom modelu ta je pravinost. Ispitivanje vri Sokrat koji polazi od drave, smatrajui da e moda tako na laki nain doi do sutine pravinosti. Ideja je da emo uspeti da prodremo do sutine pravinosti i nepravinosti, do toga ta su one po sebi, ukoliko budemo pratili nastanak drave. Odnosno, da nastanak pravinosti/nepravinosti i nastanak drave padaju ujedno. Zato najpre treba videti kako drava nastaje, zatim kako ona treba da bude ureena da bi bila pravino ureena, i konano, ta sve to znai, odnosno kakav je znaaj tako ureene drave za ivot pojedinca. drava nastaje iz potrebe; idealna drava je pravino ureena; pravino ureena drava znai sreu i za sebe samu i za oveka koji ivi i odgojen je u njoj. Drava nastaje iz potrebe. zato to ovek, da bi iveo, nije sam sebi dovoljan nego mu je potrebno dosta toga. Misli se na jedan normalan ivot. Ljudi se ujedinjuju u dravnu zajednicu iz potrebe, to jest da bi na laki nain zadovoljili svoje ivotne potrebe i da bi tako lake iveli. Drava prema tome nastaje iz potrebe. Bazina potreba je potreba za hranom i svime to je u vezi sa pokustvom. Dakle, najneposrednijim ivotom. Odatle se javlja potreba za formiranjem jednog posebnog drutvenog sloja koji e se brinuti o zadovoljavanju ovih potreba. Jer je osnovna hipoteza da je lake i bolje ukoliko se izvri podela rada (prema sposobnostima) nego jedan ovek optereti mnogim razliitim zanimanjima. Na taj nain, nijedan posao ne bi mogao biti valjano uraen; da bi neki posao bio valjano uraen, neophodno mu je posvetiti dovoljno vremena i znanja, a za to se zahteva podela rada. Dakle, Platonova drava, izgraena je na principu potrebe i na podeli rada ne bi li se te potrebe lake, efikasnije i bolje zadovoljile. Osnovne su potrebe za hranom, odevanjem, stanovanjem i slino. Zato je prvi sloj koji se formira u dravi tzv. ekonomski ili privredni sloj: zemljoradnici, zanatlije, trgovci i tome slino. Paralelno sa time, dolazi do potrebe i razvijanja trita i novca kao odreenog znaka vrednosti stvari koje se razmenjuju na tritu. I tu se onda javlja i prva potreba za pravinou kao regulatorom meusobnih odnosa na tritu, u poslovanju. Zarad poslovanja, zarad ispunjenja potrebe, zarad ivota, dakle. Platon pravi razliku izmeu nastanka drave i nastanka bogate i raskone drave. Potrebe ovakve jedne drave su znatno vee i znatno ih je tee zadovoljiti, zbog ega se zainju, poduzimaju ratovi, ne bi li se potrebe drave na taj nain zadovoljile. Dakle, prema Platonu, razlozi rata su pre svega ekonomske prirode, i to onda kada nastaju iz preterane potrebe, za preteranim, to jest, bogatim i raskonim ivotom. to onda raa potrebu za posebnim slojem drutva, to jest dravljana, ije e osnovno zanimanje biti upravo rat: uvari drave i oni koji e ii u ratove. Vojska. Postavlja se pitanje kakvi treba da budu ti uvari (vojnici) da bi valjano obavljali svoj posao? Kakve osobine treba da imaju i na koji nain se te osobine mogu razviti? to u prvi plan onda smeta upravo obrazovanje i vaspitanje unutar drave. Platonova kritika mita i pesnitva kao onih koji podstiu negativna = nepoeljna oseanja i osobine: kukaviluk, sklonost ka prevari, pretvaranje, licemerje, nasilnost, etc, etc Dvostruko vaspitanje uvara: gimnastiko kao vaspitanje tela; i muziko kao vaspitanje due, u cilju da se izgradi harmonina linost: istovremeno hrabra i srana, dobar ratnik, ali i blaga i nenasilna to su, kako Platon smatra, osnovne odlike istinskih uvara. Zatim sledi posebna provera ovih uvara, stavljanje na razliite vrste testova, ne bi li se meu njima izdvojili oni koji ni pod jednom proverom ne izdaju interes drave; i to stoga to svoj vlastiti interes, svoje dobro i sreu nerazdvojno povezuju sa dobrom i sreom drave. To su najodaniji uvari, i meu njima treba birati upravljae za dravu.

33

Na koji nain, i kako onda regulisati da se do sada izvedeni poredak odri i ustali? mit o tri rase ljudi: zlatnim, srebrnim i bronzanim ljudima: Vi koji sainjavate dravu, svi ste braa! Ali bog koji vas je oblikovao, udesio je da oni koj treba da zapovedaju budu pomeani sa zlatom, pa zato zasluuju da budu najvie cenjeni; srebra ima najvie u onima koji su nainjeni kao momonici, a zemljoradnike i ostale zanatlije zainio je ponajvie od gvoa i bronze. A kako ste svi vi istoga roda, raaete najveim delom i decu koja su nalik na vas. Ali e se deavati i da zlatan rodi srebnrno dete, a srebrni zaltno, i to e se naizmenino deavati i u drugim sluajevima.l zato bog pre svega i najvie nareuje onima koji zapovedaju da ni nad im ne budu tako dobri uvari i da se ni o emu drugom ne staraju tako briljivo kao o potomstvu, i to zato da bi utvrdili koja je od prethodnih smea u njiovim duama zastupljena: zlatna, srebrna ili bronzana. Tako, ako njihov potomak ima u sebi bronze i gvoa, ne smeju prema njemu imati nikakvo saaljenje, njego e mu odrediti mesto koje odgovara nejgovoj prirodi i svrstae ga meu zanatlije ili zemljoradnike; ako bi pak meu ovima nio neko ko bi u sebi imao zlata i srebra, ukazae mu poast i unapredie ga, nekog kao uvara, nekog kao povonika; jer, proroite kazuje da e drava potpuno propasti u onom vremenu kada je budu uvali gvozdeni i bronzani uvar Dalje Platon poinje sa detaljnim izlaganjem ureenja drave: kraj III knjige i itava IV i V knjiga drave dakle cetralni delovi knjige posveeni su ovom pitanju. Kako drava treba in concreto da bude ureena da bi bila pravino ureena? uvari drave: nemaju nikakvog vlasnitva, nemaju svojinu, nikakvo imanje koje bi stekli vlastitim radom, zato to bi onda bili spreeni da svoj posao posao uvara drave obavljaju kako treba. Mesto za stanovanje, odeu i hranu, uvari drave dobili su kao nagradu za to to uvaju dravu. Oni praktino ive od zahvalnosti ostalih graana, imajui tako za ivot samo ono to im je preko neophodno, tako da bi svu svoju snagu i vreme mogli da posvete svom poslu: uvanju drave. Takoe, meu njima vai pravilo komunizma: sva svojina je zajednika: u tom smislu to kua nijednog uvara ne sme biti takva da u nju niko ne bi mogao da ue i prebiva u njoj ukoliko to eli. to se naina ivota tie: sve je zajedniko: uvari zajedno obeduju i ive zajedno, kao u taborima. Takoe, kasnije, u V knjizi Drave, Platon e ovu ideju komunizma, to jest zajednike svojine proiriti i na zajednicu ena i dece, to e biti jedan od glavnih predmeta Aristotelove kritike u Politici. ene su naime zajednike i nijedna ena ne sme da ivi u zajednici samo sa jednim ovekom. Isto vai i za decu i ona su zajednika, zajedniko vlasnitvo, tako da nijedno dete ne sme da poznaje svoje roditelje, svoje prave bioloke roditelje, ve se smatra detetom svih uvara. Platon u tom smislu govori, da sva deca koja pripadaju jednoj generaciji ili bliskoj generaciji, svojim roditeljima e nazivati ljude koji opet, izvesan broj godina stariji od njih, pripadaju itavoj jednoj ili bliskoj generaciji. Tako u dravi postoji generacija roditelja i generacija dece. I, analogno tome, generacija sestara i generacija brae. Eugenika. da bi se dobilo najbolje mogue potomstvo; eugenika se odnosi na kontrolu povezivanja u brane zajednice najboljih mukaraca i najboljih ena; a u svakom sluaju srodnih (prema prirodi i karakteru, sposobnostima) mukaraca i ena. S tim da Platon izgleda nije za monogamiju, barem dok traje doba plodnosti. Posebno istaknuti uvari - bi trebalo da opte to ee sa to boljim enama, ne bi li ostavili to vee potomstvo. Deca kada se rode, oduzimaju se od biolokih roditelja i predaju dadiljama u posebne zavode da se o njima brinu. to e rei, istinski roditelj dece jeste drava, koja se od malena brine o njima i od malena ih vaspitava. I deca bivaju odgajana u tom duhu da kao svog pravog roditelja shvataju i priznaju dravu. to se tie slabije ili defektno roene dece, ona se paljivo uklanjaju ako rasa uvara treba da ostane ista. Oplodnja i raanje je mogue samo u precizno odreenom starosnom dobu: za ene: 20-40, za mukarce: poto proe najnemirnije doba njihovog odrastanja, pa do 55. g. Deca roena pre i posle ovog doba smatraju se nezakonitim.

34

A poto proe doba plodnosti, mukarcima e biti dozvoljeno da stupe u branu vezu po svojoj elji, samo ne sa krvnim srodstvom: deca i unuii, majke i babe to onda iskljuuje itave generacije. To je dakle, eugenika ili uzgajanje ljudi u dravi. Ili, takoe: komunizam ena, dece i privatne svojine. to se posebno odnosi na sloj uvara drave. Odnos prema novcu, prema bogatstvu - drava ne sme biti ni presiromana ni prebogata, ljudi u njoj ne smeju imati nedovoljno, jer to stvara nezadovoljstvo i moe dovesti do prevrata; a ne smeju imati i vie nego to im treba, jer to podstie nerad. Ono to je najvanije: drava ne sme biti klasno podeljena prema ekonomskoj moi njenih graana. Jer to onda stvara nezadovoljstvo i razdor, i umesto jedne de facto postoje dve drave unutar jedne: drava bogatih i drava siromanih (sluaj sa oligarhijom). A razjedinjena drava je nestabilna i oslabljena drava. Drava stoga uvek mora biti jednistvena. Otud pravilo zajednike svojine; odnosno, na tom mestu treba traiti krajnji razlog Platonovog insistiranja na sveoptem komunizmu jer to jedan veoma dobar i efikasan nain da se odri jako jedinstvo drave, i da drava uistinu funkcionie kao organizam. Dakle: podela drutva na stalee prema njihovoj prirodi analogna podeli due na moi, a nastala iz potrebe za podelom rada; ova pak iz potrebe za zajednicom, ova pak iz potrebe za ivotom bitna uloga znanja i valjanog vaspitanja da bi drutvo moglo dobro da funkcionie, odnosno, da bi pravinost mogla biti ostvarena unutar drave (da svako radi ono za ta je sposoban i to mu, po prirodi stvari pripada) zajednika svojina, komunizam privatnog vlasnitva, ena i dece da bi drava bila jedinstvena, i jaka, naseljena kvalitetnim ljudima i u svakom trenutku sposobna da se odbrani od eventualnih napada. Kljuna uloga pritom pripada znanju i vaspitanju. Jer ne moe se pravinost ostvariti niti drava na odgovarajui nain organizovati ukoliko ne postoji znanje i razumevanje temeljnih principa radi kojih i usled kojih se ovo ini. Pravino urediti dravu ne mogu ljudi koji ne znaju ta je pravinost i zato uopte treba pravino ureivati dravu. Neophodno je da poznaju temeljne principe celokupne stvarnosti, da poseduju istinsko znanje o istinskom biu. Drugim reima, moraju poznavati ideju dobra i regiju istinskog bia. Tu unutar politike teorije, nalazi mesto Platonova teorija ideja, njegova ontologija. I tu postaje razumljivo zato Platonovi vladari moraju biti filozofi. U izvornom znaenju tog termina: ljubitelji mudrosti jer jedino onaj koji voli mudrost, koji tei za istinom i znanjem, moe i da sazna, i da na valjan nain uredi dravu na principu pravinosti. Jer to znai sreu. Sklonost prema mudrosti jeste neto sa ime se ovek raa. Neke due su prirodno tako ustrojene da im je najrazvijeniji umski deo. Ali, to se jo vie razvija. Odnosno, stie vaspitanjem i razvijanjem. I otuda toliko velika uloga obrazovanja kod Platona. Platon jako mnogo polae u obrazovanje, smatrajui ga temeljnim i najvanijim za pravilan odgoj due, a samim tim i sudbinu drave. Valjanu dravu ine valjani ljudi, a valjane ljude valjano vaspitanje. Zato toliko prostora Platon i ostavlja obrazovanju: poev od kritike mitskog pesnitva i religije krajem II i u III knjizi, zatim gimnastikom i muzikom obrazovanju u III knjizi, a posebno u VII knjizi gde se detaljno izlae koje nauke privode duu istinskom biu: aritmetika i logistika jer su apstraktne i apriorne, pa okreu duu od konkretne i promenljive, propadljive stvarnosti ka domenu veitog i nepromenljivog bia. Zatim, takoe, geometrija i stereometrija (prostorna geometrija); zatim astronomija kao nauka o telima u kretanju (a ne kao zvezdoastvo); zatim harmonika kao nauka o odnosima; i konano najvanija od svih: dijalektika: vetina, umee razgovaranja i ispitivanja da se, putem razloga i dokaza, dakle argumentovano, doe do istine o predmetu.

35

Kada se sve ovo razjasnilo, treba jo videti na koji nain je mogue ostvariti idealnu pravinu dravu? - Platon odgovara: prevratom: prognati iz drave sve starije od deset godina; dakle, zadrati samo decu i poeti sa vaspitavanjem: odvikavanjem od onoga to su do tada nauili, od dotadanjih obiaja i zakona, odgajajui ih prema novim obrascima i zakonima koji su opisani. Tako e se, kae Platon, najbre i najlake ostvariti pravina i srena drava i pravino ureenje. Pravinost i nepravinost. Analogija sa zdravljem U oba sluaja i na mikro modelu due, i na makro modelu drave, pravinost se sastoji u istome: ne dopustiti nijednom od delova drave, odnosno svojstava due da dela na nain i raun drugog, odnosno da obavlja poslove za koje nije sposoban, prema svojoj prirodi. Tako se postie urednost i prijateljstvo sa samim sobom, i mir i jedinstvena drava. Stanje takve ravnotee i usklaenosti odgovara stanju zdravlja. Pravinost je tako za duu i za dravu isto to i zdravlje za telo. Dok je, nasuprot tome, nepravinost analogna stanju bolesti. Nepravinost je bolest due, odnosno, drave. Platon: stvarati pravinost znai dovesti delove due u njihov prirodan ploaj i uskladiti odnos izmeu vladajuih i potinjenih delova; a stvarati nepravinost: uiniti da delovi due vladaju protiv prirode i da doputaju da jedan nad drugima gospodari. vrlina je za duu ne7to kao zdravlje, lepota i snaga; dok je porok neto kao bolest, runoa i slabost. I ovime se onda u potpunosti obara Trasimahova tvrdnja da je nepravinost korisnija od pravinosti. Jer, ako je nepravinost bolest za duu i za dravu, kako ona moe biti korisnija od zdravlja? Analogno tome, preostali oblici vladavine koje Platon navodi: timarhija, oligarhija, demokratija i tiranida, kao i analogni karakteri, odnosno modusi due, predstavljaju obolela stanja, odnosno izopaenja u odnosu na izvorno stanje zdravlja. Timarhija: ne vlada najvii, umni deo due, ve vladaju strasti. Takav ovek i takva drava ii e onda za svojim afektima, to jest voeni svojom sranou. Oligarhija i oligarhian ovek: obuzeti su novcem, to jest ekonomskom moi. Demokratija i demokratski ovek: svojom potrebom i u mnogome nagonima, dok je tiranida i tiranski ovek analogna stanju potpune obuzetosti nagonima i u potpunosti im robuje. Stanje stroge kontrole jeste stanje najvee istinske slobode stanje zdravlja; dok se stanje potpune slobode, nekontrolisane slobode na kraju izopaava u potpuno ropstvo, i zavrava tiranskom vladavinom. Kriterijumi i elementi Platonove klasifikacije oblika dravnih ureenja VIII knjiga Drave vana je po tome to u njoj Platon izlae ogue oblike vladavine (pored aristokratije) dajui ujedno objanjenje kako svaki od njih prelazi u onaj sledei. Tako da itava knjiga predstavlja opis postupne degradacije drave i dravnog ureenja: poev od prelaza koji se dogaa iz aristokratije u timarhiju, pa zakljuno sa tiranidom kao najnepravinijim i najloijim oblikom vladavine. Platon nije eksplicitan kada je re o razlozima prvobitne degradacije (iz aristokratije u tiranidu). On nudi mit kao objanjenje, ali se ini da pravi razlog nalazi u zanemarivanju obrazovanja. Naime, zato to je obrazovanje loe, zato to dolazi do njegovog zanemarivanja, dolazi i do postupnog opadanja sistema vrednosti, to jest do prve zamene tog sistema. Tako, idealno dravno ureenje koje je poivalo na umnim principima i mudrosti, na istinskom znanju, ustupa mesto takvom ureenju gde volja odnosno sranost odnosno astoljublje i ambicija zauzimaju najvie mesto. Primer takvog dravnog ureenja je Spartanska vojna drava. Koja istina ima slinosti sa aristokratijom (zajednika svojina,) ali ima drugi sistem vrednosti: kod nje se istiu sklonost prema takmienju i astoljubivost, zbog ega je ovakva drava posebno sklona ratovanju.

36

Takav je, uostalom i karakter timokratskog oveka: ambicija i astoljublje, nosi u sebi klicu lakomosti i zbog svoje tenje za moi i priznanjem, lako se pretvara u oligarhinog oveka, a timokratsko u oligarhino dravno ureenje. U stvari, osnovna krivica svakog prelaza i degradacije lei u loem obrazovanju, dakle u poremeaju do kojeg dolazi u ureenju drave, odnosno, u pravinosti unutar nje. I kada opisuje svaki od prelaza jednog tipa oveka u drugi, Platon uvek u pozadini krivicu oslanja na loe ureenu dravu. Taj faktor, zajedno sa nedovoljno dobrim obrazovanjem, utiu na pad sistema vrednosti i slabljenje karaktera ljudi koji ive u dravi. Tako, prvobitno ljubav prema mudrosti, zamenjuje ambicija i tenja za slavom, a ova se konano pretvara u tenju za bogatstvom i ekonomskom moi. Taj tip karaktera odgovara oligarhikom oveku, a dravno ureenje o kojem je re je ologarhija. Karakteristika oligarhijskog dravnog ureenja jeste to to ono poiva na ekonomskoj moi pojedinaca. Ekonomska mo pojedinaca lei u osnovi oligarhijskog dravog ureenja. Dravom vladaju bogati pojedinci tako to se, obzirom na izvesne granice prihoda koje oni propisuju, formira vlada. ime se drava automatski deli na dva dela: na bogate i siromane prva unutranja podeljenost drave, i ujedno prvi nedostatak oligarhijskog dravnog ureenja. Postoji jo jedan fenomen koji se javlja prvi put u oligarhiji: privatna svojina. U timarhiji jo uvek nema privatne svojine. U oligarhiji se ona prvi put javlja, a sa njom i mogunost da se ona proda odnosno kupi. to onda ima za svoju posledicu i sledei bitan drutveni fenomen: masovno osiromaenje jednih i bogaenje drugih upravo kupo/prodajom imanja. A paralelno sa time, odnosno sa mogunou da se izvre ovakve transakcije, dolazi i do prve pojave kriminala u dravi. Oni koji prodaju svoje imanje, uglavnom ga trae, te se jedni od njih pretvaraju na kraju u prosjake, a drugi u kriminalce lopove i deparoe. To je smisao Platonove metafore sa trutovima. I kod oligarhijskog oveka dolazi do zamene sistema vrednosti: sa ustanovljenjem ekonomske moi to jest bogatstva kao osnove vrednosti, te fenomenom osiromaenja i bogaenja pojedinaca, glavna preokupacija pojedinca postaje kako da zaradi novac, to jest kako da se obogati. Zbog ega on zanemaruje sve svoje ostale potrebe, vodei rauna iskljuivo o ovoj. Psiholoki i drutveni prelaz sa ovog oblika dravnog ureenja na naredni, demokratski uopte nije teak: unutar osiromaenog sloja drave (koji se i dalje osiromauje) raste nezadovoljstvo koje e na kraju, dovesti do prevrata. Demokratska vlada nastaje kada siromasi pobede, pa jedan deo protivnika pobiju, a drugi proteraju; a sa ostalima ravnomerno podele vladu i graanska prava, i kad se najee vlasti u njoj biraju kockom. Osnovna vrednost na kojem poiva demokratsko ureenje jeste sloboda; - Platon kae: u poetku e u dravi sve biti dozvoljeno i svuda e valdati sloboda i mogunosti da svako u njoj radi ta hoe. To vodi, prema Platonovom miljenju, do potpunog labavljenja od svake vrste kontrole i ranijih zakona: svako ima pravo da se bavi poslom kojim hoe i kada hoe, ak i sa vie poslova odjednom; prestupnicima se kazne prataju; svi se tretiraju jednako, bez razlike nema vie razliitih stalea. Sve je slobodno, sve je dozvoljeno i svi su jednaki. A takav je i profil demokratskog oveka koji robuje svojim eljama, u mladosti idui nekontrolisano i omamljeno od jedne do druge, a u strarosti dajui svima njima jednako pravo, smatrajui da su svi nagoni isti i da ih treba podjednako ceniti. I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugaa strasti koja je tog trenutka naila, as se opija, as pije vodu i mravi; sad radi gimnastiku, a sad je opet lenj i ne mari ni za tanikakvog reda i nikakve potrebe nema u njegovom ivotu: to on smatra slatkim, slobodnim i blaenim ivotom, i za sve to vreme on uiva. Tiranida i tiranski ovek. Najvea mogua sloboda mora za svoj krajnji rezultat imati najvee mogue ropstvo. Zato to nad ovom slobodom nema nikakve kontrole, a vaspitanje je potpuno zanemareno, nema istinskog znanja ni pravog sistema vrednosti, dolazi do stanja u kojem najgore osobine u dui i najgori ljudi u dravi preuzimaju vlast. Tiranski ovek je rob svojih nagona, njegova priroda je poput Gorgone. Tiranska drava je drava u kojoj su svi robovi jednog tiranina i njegove strahovlade, a on sam, rob je samoga sebe.

37

ime je uslovljeno to ropstvo? Postoji, kae Platon, jedna bolest koja se javlja prvo u oligarhiji, pa onda u demokratiji i koja je dovodi do ropstva. Bolest o kojoj je re jesu lenjost i rasipnitvo. Lenjost i rasipnitvo stvaraju lenje i rasipne ljude koji ive na raun drugih, na raun drave, a nita joj ne doprinose. U jednoj ili drugoj varijanti, to su trutovi o kojima je Platon ranije govorio. I dok u oligarhinoj dravi oni nisu imali nikakve moi, zato to nisu imali novca, u demokratskoj dravi koja poiva na principu slobode, oni izbijaju u prvi plan. Svojim vatrenim govorima i podizanjem galame kojima navodno zastupa narod. Demagogijom takvi ljudi uspeju da zadobiju podrku i glas naroda. I ne samo demagogijom, ve i raznim skrivenim nedelima. Narod pak veuje i polae nade u ovakvog oveka, zaveden njegovim obeanjima. Jednom kada se takav ovek doepa vlasti, on postaje savreni tiranin. Na poetku prema svima ljubazan i prepun obeanja, tiranin e postepeno pokazati svoje pravo lice: a to je namera da oisti zemlju od svih eventualnih neprijatelja, od svih koji bi mu mogli oduzeti vlast; kada na taj nain postane bezbedan, dakle kada na taj nain rei unutranju politiku, na planu spoljne politike zainjae ratove, uvek nove ratove, kako bi narod imao potrebu za voom. A i zato da bi graani, dajuio novac osiromaili, da bi bili prinueni da se bave svakodnevnim poslovima, i da bi mu na taj nain manje radili u glavi. Tiranin e ukloniti sve svoje potencijalne neprijatelje, i sve koji se suprotstavljaju njegovom miljenju i nainu vladavine. On e takoe ukloniti i sve mudre i ugledne , hrabre i ponosne ljude, jer takvi svojim stavovima predstavljaju pretnju za njega. Na taj nain,k on e na kraju ostati okruen sve samim nekvalitetnim ljudima, ljudima koji ni za ta ne vrede, jer mu jedino takvi ne predstavljaju nikakvu pretnju. To sve ima pogubnog uticaja na dravu i dravno ureenje, jer umesto najboljih (aristokratija) sada, zajedno sa tiraninom i pod njim, vladaju najgori; to je potpuna nepravda i bolesno stanje drave, koje na kraju zavrava graanskim ratom (ne kae Platon). Iako tako ne izgleda, pravi tiranin je u stvari, pravi rob najvie se ulaguje i potinjava (mora, da bi odrao vlast), a laska najgorim ljudima. Svoje strasti nikako ne moe da zadovolji, a u oima onoga ko ume da prozre celu njegovu duu, on je oigledno veoma siromaan; celoga ivota je ispunjen strahom i svoj vek provodi u bojazni, nemiru i muci zbog svoje tiranske vlade, tiranin mora da postaje sve vie zavidljiv, nepouzdan, nepravedan, nemio, bezboan. On prima svaki porok i pothranjuje ga, pa zbog toga mora najvie da bude nesrean on sam, a onda mora da ini nesrenim i svoju okolinu. To je smisao tiranide: ropstvo vlastite due i, samim tim: ropstvo itave drave.

38

PLATON - ZAKONI IV knjiga

predstavlja sutinski deo Zakona, zato to je u njoj Platon izloio svoje shvatanje zakona. Uopte, najvei deo itavog dela predstavlja svojevsno uvoenje u zakone, pripremu za zakone, tako da na prvu strogu zakonsku odredbu (o braku) ne nailazimo pre VI knjige. Meutim, u IV knjizi je detaljno objanjeno i zato je to tako. U IV knjizi objanjava se ta je zakon, ko i na koji nain treba da donosi zakone, kao i to koja je njihova svrha. Platonova osnovna ideja jeste da zakon sutinski predstavlja izraz boanske volje, da, u strogom smislu rei, nisu ljudi donosioci i vlasnici, gospodari nad zakonom, ve je to Bog; Bog koji, prema starom predanju, dri poetak, kraj i sredinu svih bia, ide pravim putem saglasno prirodi stvari. Njega vazda prati pravda koja kanjava sve one koji naputaju boanski zakon. Ovu ideju Platon je slikovito ilustrovao mitom o zlatnom dobu Kronove vladavine (713b-714b). Prema tome, istinski donosioci zakona nisu ljudi, nijedan od ljudi, ve Bog; a zakon predstavlja izraz boanske volje. Platon kae: Bog, izajedno sa Bogom, sluaj i povoljna prilika, upravljaju celokupnim ljudskim poslovima; meutim, bolje i prikladnije je ako se ovima pridui i neto tree naime ljudska umenost. Upravo na tom mestu treba traiti mesto i ulogu zakonodavca. Ovu priliku Platon koristi i da se jednom za svagda razrauna sa Trasimahovom definicijom pravinosti iz Drave, gde je pravinost odreena kao ono to koristi jaemu. Da su najjai vazda bili na vlasti i da su pravili takve zakone koji bi im koristili u tom smislu da ih to due odre na vlasti. Pravino je onda bilo pokoravati se takvim zakonima, a nepravino i nekanjivo odstupati od njih. Meutim, za tako doneene zakone one koji koriste samo nekima a ne svima, Platon kae da su stranaki, a ne graanski. Drava u kojoj zakon zavisi od upravljaa, slaba je i nesigurna drava, i nema dobre izglede na trajniji opstanak. Sa druge strane, drava u kojoj je zakon gospodar upravljaa i gde je vlast potinjena zakonima, ima dobre izglede na dugo trajanje i dobar i srean ivot graana. To je ono to zakonodavac mora da zna pre nego to formulie zakone. Tu je Platon ostao veran svom stavu iz Drave. U Dravi dravno ureenje i celokupan ivot drave mora poivati na i odraavati ideju pravinosti i ideju dobra kao svoj poslednji razlog i svrhu. Odnosno, vladari moraju imati istinsko znanje, pravi uvid u istinski poredak bivstva, ne bi li dravu dobro uredili. Ovde, u Zakonima, se ne govori o idejama i vladarima filozofima, ali je smisao isti: zakoni se ne prave proizvoljno, u strogom smislu rei, oni ni nisu delo oveka, ve izraz Boanske volje, reflektuju dakle od Boga ustanovljen prirodni zakon. Red i obiaj. To je smisao uvod u zakon, odnosno preambula. Postavlja se, meutim pitanje ko i kako donosi zakone u dravi. Tanije, kako u dravi zakoni stupaju na snagu? U Dravi, Platon je verovao da zakoni u smislu striktno formulisanih zakonskih odredbi koje sobom nose propis i kaznu, nisu neophodni. Zakonito ponaanje, ophoenje meu graanima sledilo bi iz samog ustrojstva idealne drave, izgraene na temelju pravinosti. Mada, u strogom smislu rei, i u Dravi, Platon govori o regulisanju mnogih pitanja, kao to su na primer, pitanje vlasnitva ili privatne svojine, braka, vaspitanja, brane zajednice i komunizma ena i dece, o regulisanju naina ivota uvara drave. Ali to je neto to sledi iz prirode stvari, iz uma, pa stoga ni nije bilo neophodno strogo formulisanje u zakonske odredbe. Ne treba lepim i dobrim ljudima nareivati, jer mnogo toga to bi se propisivalo zakonom, oni e lako sami otkriti u dravi u kojoj se dobro upravlja i koja je dobro ureena (pravino), pojedinac zakone sam sebi odreuje, a oni, sa druge strane, i sami po sebi proizlaze iz opteg naina miljenja i delanja. U osnovi dravnog ureenja Drave bila je ideja pravinosti shvaena preko koncepta distributivne pravde. Osnovna pretpostavka je bila da struktura drave korespondira strukturi

39

ljudske due, pa da stoga ono stanje koje predstavlja harmoniju za ljudsku duu, analogno tome, predstavlja i najidealniji oblik ureenja za dravu. U tom kontekstu, pravino je bilo da svaki deo, svaki stale obavlja jednu funkciju (analognu funkciji due) i da se funkcije, to jest uloge poslovi i naini ivota dotinih stalea nipoto ne meaju. Kao ni njihova mesta, jer to dovodi do pometnje u dravi, kao to je dovodilo i do pometnje u dui. U Zakonima, stvari stoje neto drugaije: nema rei o tome da drava reflektuje strukturu due. Ali je poenta slina: zakoni reflektuju Boanski zakon prirode. U Dravi zakonske odredbe idealne drave proizlazile bi iz dravnog ureenja. Iz ideje pravinosti. U Zakonima, zakoni upravo konstituiu idealno = najbolje dravno ureenje, time to predstavljaju odraz Boanske volje i kosmikog poretka, pa, prema tome, i drava koja bi na njima poivala, ne bi odstupala od tog poretka. U Dravi, mi smo zamiljali idealnu dravu i nain na koji bi ona bila ureena. U Zakonima mi pokuavamo da napravimo to bolju dravu, a za to su nam potrebni zakoni, zakonske uredbe. Jer nemamo kraljeve-filozofe, nemamo idealne ljude, ve se nalazimo na podruju realnosti i prakse. Tako npr, u Zakonima Platon e dozvoliti neto to u Dravi nikako ne bi dozvolio: klasne, na bogatstvu zasnovane razlike (na primer). Sada treba videti kako bi zakoni stupili na snagu, odnosno na koji nain bismo izgradili to bolje ureenu dravu. Drava je predlagala Gordijev vor: proterati iz drave sve starije od 10 godina ivota, i usaditi deci koja ostanu nove vrednosti i nain razmiljanja, vladanja i ophoenja. U Zakonima naravno nije tako. Ali i tu je Platonu stalo do toga da u to kraem roku, odnosno na najbri i najlaki mogui nain izgradi to bolju dravu. To e uiniti uz pomo prosveenog tiranina, gde e se zakon propisivati i potovati kao tiranska uredba. Dajte mi dravu koja je pod upravom tiranina; a tiranin neka bude mlad, neka ima dobro pamenje, neka dobro ui, neka bude hrabar i po prirodi umeren i plemenite due. Re je dakle o tome da zakonodavac treba da pronae dravu sa pogodnim vladarem: takvim na kojeg moe da ima uticaj zbog ega ovaj treba da ima gorepomenute osobine; ali koji e ipak biti tiranin. Zato? I to deluje kao da je u krajnjoj suprotnosti sa Platonovim stavom iz Drave, gde je tiranida okarakterisana kao najgori oblik vladavine, a tiranin kao najnesreniji i najnepraviniji ovek. upravo zbog moi koju tiranin ima kao tiranin. Platon smatra da se bi se, upravo iz tiranide, mogla razviti najbolja drava: u zajdenici sa vrhunskim zakonodavcem i estitim tiraninom. Ovo stoga to tiraninu nisu potrebni veliki napori niti mnogo vremena ako poeli da izmeni obiaje svoje drave. Jer, on je tiranin: on stoga treba samo da krene putem koji zaeli a garancije da e taj put biti sleen, u krajnjoj instancniji, daje mu njegova sila kojom kao tiranin raspolae. I ovo predstavlja svojevrsno sazrevanje Platonove misli u odnosu na Dravu. Platon je sada svestan da nema vladara-filozofa. Odnosno, a to je znao i u Dravi, da se ljudi skloni mudrosti klone politike. Ali je i te kako svestan znaaja i potrebe prosveene vladavine. Zato u Zakonima spaja mudrost zakonodavca i mo tiranina. Pretpostavljajui da zakonodavac svojim znanjem treba i moe da ima uticaja na usmerenje tiranske moi. Jer je jedino mo, praktina i sirova mo, u stanju da donese promenu u dravi: Neka nas niko, prijatelji, ne pokuava uveriti u to da drava, na neki drugi nain, moe bre i lake promeniti zakone nego pod vostvom onih koji dre svu vlast, niti da se to sada drukije zbiva, niti da e se ikada kasnije drukije zbivati. Zakoni dakle, kada se donose i stupaju na snagu, ine to kao tiranske uredbe, pod pretnjom kazne usled nepotovanja. Meutim, Platon smatra da ovo nije dovoljno da bi se takvi zakoni, jednom doneti, i jednom na taj nain ustanovljeno dravno ureenje, odralo. Zato on smatra da uz svaki zakon kao istu zakonku odredbu, tiransku uredbu, treba da stoji i jedan dodatak. Odnosno uvod. I to je preambula. Svi zakoni, prema Platonovom miljenju, treba da se sastoje iz dva dela: uvodnog dela (preambula) i same norme.

40

Potrebu za takvim formulisanjem zakon, Platon obrazlae metaforom sa lekarima. Postoje, naime, dve vrste lekara koji lee svoje pacijente na dva razliita naina: lekari koji lee robove i koji su i sami robovi, i ije se leenje sastoji u tome da svom pacijentu propiu ta treba da radi, pod pretnjom ta e mu se u suprotnom dogoditi (sa zdravljem) ukoliko ne bude posluao savet lekara. I druga vrsta lekara: slobodni i obrazovani ljudi koji lee takoe slobodne i obrazovane ljude. Takav lekar e onda prepisati pacijentu lek, ali e mu u detalje izloiti nain leenja kao i razloge zato je neophodno da se pacijent ponaa ba na taj propisani nain. On e svom pacijentu objansiti prirodu oboljenja, na koji se nain to oboljenje lei i zato je to neophodno. Tek na kraju e mu izneti i posledice nepridravanja lekarske odredbe. Isti postupak, smatra Platon, treba primeniti i u donoenju zakona. Jer, da bi zakoni opstali, i da bi se na njima zasnovana drava odrala, neophodno je podanike graane, privoleti tim zakonima; odnosno, neophodno je objasniti im razloge njihove nunosti, a tek na kraju izneti pretnju kaznom. Platon daje primer na zakonu o braku: zakon nalae da svaki ovek treba da stupi u brani odnos do te-i-te godine starosti. U suprotnom, bie kanjen novano i liavanjem izvesnih graanskih prava. Dobar zakon, meutim, sadrae i preambulu, pa e biti objanjeno i zato je to tako i zato to tako treba da bude: da ljudi prirodno tee besmrtnosti i ostavljanjem potomstva imaju udela u njoj pa je zato bezbono ukoliko neko dobrovoljno sam sebe toga liava. Jer, budui da je zakon izraz Boje volje, svako krenje zakona, zapavo predstavlja bezbonitvo. Zato je Platon posvetio jednu knjigu Zakona ( X.) dokazivanju Bojeg postojanja. To dokazivanje spada u i predstavlja, prema mnogim interpretatorima, zaetak prirodne teologije jer se zakonima razuma i putem filozofije, dokazuje Boje postojanje. U pitanju je, naravno, dokaz iz kretanja, gde se tvrdi da postoji samo jedna stvar koja ima snagu da sama sebe pokrene, bez spoljanjeg uticaja a to je dua. Dakle, da je krajnji uzrok svih svetskih kretanja Dua. Odnosno Bog. Dokaz dodue ne glasi ba precizno tako, ali to je njegova poenta: da postoji Dua-Bog kao uzrok svih svetskih kretanja i da ona, stoga to je dua, ima neku vrstu linosti: dobrota i pre svega nepotpkupljiva pravinost. Zakoni onda predstavljaju izraz volje te nepotkupive pravinosti. ega se tiu preambule? ta one tretiraju? prve odredbe preambula tiu se religije, odnosno, ustanovljavaju zato i na koji nain, kojim redosledom i iz kojih razloga se vri tovanje boanstva, zatim potovanje strarijih predaka i roditelja. Takoe, preambule o svojini: dua telo i posed (lina svojina) kojim redom slede da je dua i nega due na prvom mestu, telo i nega tela na drugom, a imanje na treem. I da u tom smislu takoe predstavlja bezbonitvo, remeenje ovog redosleda. Zatim: moralne obaveze pravila ophoenja meu sugraanima i strancima; kao i prema sebi (preterano samoljublje kao izvor svih zabluda); kao i re o najvioj vrednosti i o drugim vrednostima: istina kao najvia vrednost i dobro uopte i pravinost i pravdoljublje: posebna pohvala onima koji upravljaima ukazuju na nepravedna dela drugih ( lojalnost) takav graanin treba da bude proglaen kao pobednik u vrlini; zatim: umerenost i razboritost; plemeniti gnev: ta to znai? pre svega, znati da niko ne ini nepravdu od svoje volje. niko nikada i nigde ne bi dobrovoljno na sebe navukao nikakvo veliko zlo, nego ljudi ine nepravdu zato to ne znaju. Jer, dua je najvee svetilite, i niko ne bi u njega dobrovoljno primio najvee zlo, i sa njim zajedno provodio ceo ivot. Prema tome, treba znati imati saaljenja, ali treba znati i biti strog i kanjavati. Nepomirljiv gnev i iskaljivanje gneva treba uvek izbei, izuzev u sluaju kada je re o nepopravljivim zloincima. Zato Platon kae da estitom oveku dolikuje da bude uvek estok i blag. Konano, i re o zadovoljstvu i bolu, gde Platon uspeva da pokae da je pravian i plemenit ivot ujedno i najprijatniji jer nosi trajnije zadovoljstvo. Mirnije, ne tako intenzivno, ali trajnije.

41

Ovde je kraj preambuli. Ali pre nego to preemo na zakone, neophodno je rei jo par rei, i to o politiko-ekonomsko-geografskim pitanjima. To su idealan broj graana za dravu: 5040 jer je deljiv sa svim deliocima do 10 (parcelisanje: 1 pa na pola pa na 3 dela), to je poeljno ako doe do toga da stanovnitvo treba podeliti u manje administrativne grupe. Podela zemljita: u skladu sa ovim: jedan ovek jedno imanje. Broj stanovnika i imanjea treba da je stalan ne sme se menjati to daje izvesne osnove za zakon o nasledstvu: otac prenosi svoju imovinu na jednog sina upravo iz tih razloga. Pitanje bogatstva ekonomske moi pojedninaca i privatne svojine. Za razliku od idealne drave iz Drave u kojoj ovoga nema, ovde se to pitanje naalost ne moe izbei. Mora se dopustiti privatna svojina, kao i ekonomske razlike meu domainstvima i staleima. Ali treba voditi rauna o tome da se to dri pod kontrolom: tako, najbogatiji ovek moe da ima samo 4struko vie od svojih prihoda, dok e sve preko toga ii u dravnu blagajnu. Takoe, mora se dozvoliti novac, ali se valuta mora ograniiti na granice drave i najstroe se kanjavati posedovanje stranih valuta. Takoe, nije dozvoljeno izdavanje novca na kredit ili ulaganje u neki tui posao zato to Platon hoe da svaki graanin ivi od svog sopstvenog rada, a ne na konto tueg truda Pritani, pritanija u staroj Atini. Deme i file u staroj Grkoj

PLATON: ZAKONI
Jedinstvo etike i politike: Drave nema bez zakona, a cilj zakonodavstva je da se u dravi postigne celokupna vrlina. To e rei da zakoni nisu sami sebi svrha, ve da je njihova svrha dobro zajednice. Dobro funkcionisanje zakonodavstva ogleda se u nekoliko osnovnih obeleja dobre drave: sloboda, razboritost, ujedinjenost. Platonova namera u Zakonima: ne da postavi najbolje dravno ureenje koje nikada nije postojalo niti e postojati, ve da napravi najbolju kombinaciju empirijskih, postojeih dravnih ureenja. Razlika u odnosu na Dravu: 1.Sva vlast u dravi ne pripada vie filozofima-kraljevima, ve zakonima. Zakon je svemoan i on sve regulie. 2.U Dravi Platon iznosi uverenje da su ljudi stvorili zakone, dok u Zakonima njima pripisuje boansko poreklo. Iako je teorijsko znanje neophodno za vrlinu i moralnu ispravnost, ono nije dovoljno. Potrebno je praktino znanje, razboritost. Izvor zakona je razumna volja, a ne znanje. 3. U Zakonima Platon nastoji da izmiri ideal drave sa realnim mogunostima. On se ne odrie svog uzornog ureenja, ali eli da ponudi jednu realniju varijantu, realno najbolje ureenje drave. Platon razlikuje: ljudsko dobro(zdravlje, lepota, fizika snaga, bogatstvo voeno razboritou) boansko dobro(razboritost, umerenost due, pravinost /meavina ostalih dobara sa hrabrou/, hrabrost); Zakonodavac mora biti usmeren pre svega na boanska dobra i njihovo sticanje od strane graana. Jo u Dravi odsudnu ulogu u tome igra vaspitanje. Zbog toga zakonodavac naroito treba da brine o regulaciji braka, raanju i vaspitanju dece, budui da sticanje boanskih dobara ne moe biti regulisano zakonski na mehaniki nain, prostim sleenjem zakona, kao to je to mogue za ostvarivanje ljudskih dobara. Zakonodavac mora da odredi uvare zakona. Onima koji se pridravaju zakona dodeljivae se poasti, dok e oni koji kre zakone biti kanjavani.

42

Mladi ljudi, nezreli i neiskusni u politikom ivotu, ne smeju dovoditi u pitanje zakone svoje drave, zbog toga to u njihovoj dravi jo nije formirana ona vrsta razumska osnova, pa su podloni loim uticajima. Sve to moe odvesti krenju zakona, a u najgorem sluaju, pobuni protiv poretka. Zbog toga o zakonima mogu da raspravljaju samo stariji ljudi bez prisustva mlaih (gerontokratija). Slinost sa Dravom: 1)Vaspitanje ima veliki znaaj za strogo hijerarhizovano ureenje u kome svako radi samo svoj posao, za koji je prirodno najsposobniji i za koji se od detinjstva priprema. Svrha obrazovanja je da u deaku (patrijarhat) stvori savrenog graanina. Savreni graanin je onaj koji je nauio da vlada i da se pokorava (Aristotel preuzima ovu definiciju). Jo od detinjstva mladi treba da budu vaspitavani samo prema odabranim pesnikim, dramskim i muzikim delima. Stvarnu estetsku vrednost poznaju jedino stariji mukarci. Najbolje i najlepe je ono delo koje se dopada moralno najboljim i najobrazovanijim ljudima. Obrazovanje se sastoji u voenju dece prema onome to je zakon proglasio za valjano i dobro. 2) Dravom treba da upravljaju najbolji, oni koji poseduju mudrost i vrlinu. Oni moraju vladati makar nemali nijednu od vrednosti bogatstva, moi, slave i ugleda. Drava treba da je stabilna i harmonina, a to je mogue samo kad vladaju najbolji. Teza o nastanku drave (III knjiga): U precivilizacijskom, predravnom periodu nije bilo nikakvih zakona. Platon postanak drave vezuje za povezivanje vie domainstava u jednu celinu (kao i Aristotel), po patrijarhalnom principu.Vie patrijarhalnih zajednica (u kojima je na delu oinska vlast - dinastija) ujedinjuje se u iru zajednicu (naselje) odravajui se kao pleme na elu sa plemenskim stareinom i uvajui obiaje koje su imali i pre ulaska u zajednicu. Obiaj je temelj zakonodavstva. Oni koji stupaju u veliku zajednicu biraju zastupnike koji e ispitati obiaje svih. Sve ono to od toga bude najbolje i najkorisnije za zajednicu odabrae i predoiti plemenskim stareinama. Zastupnici e time postati i zakonodavci, a plemenski poglavari inie naslednu vladu najboljih (aristokratija) ili neko kraljevstvo (monarhija) u tako promenjenom obiajnom ureenju. Glavni zadatak zakona je da se nikom ne dopusti prevelika vlast, a da ona vlast koja je doputen bude pod kontrolom zakona. Glavni cilj je da drava bude slobodna, razborita i jedinstvena. Postoje dva osnovna oblika dravnog ureenja: 1)Monarhija - karakteristina za Persijsko carstvo (princip: vladavina jednoga) i 2) demokratija - karakteristina za Atinu (princip: sloboda) Svaka drava je ili monarhija ili demokratija, ili meavina ove dve vlade. princip monarhije, jednovlada, onda kada je preteran,prerasta u despotiju ili tiraniju , a demokratija u svojoj krajnosti slobode prelazi u bezvlae i cirkus. IV knjiga: Opta skica za uspostavljanje valjanog dravnog ureenja. Platon zapoinje raspravom o najboljem geografskom poloaju grada drave. On mora biti takav da zemlja bude plodna i da ni u emu ne oskudeva, da u susedstvu nema drugog grada, da predeo oko grada bude blago brdovit; nije poeljno da je grad previe blizu mora, jer to izaziva pohlepu za novcem, neasne navike i nepostojanost. Iz kog dravnog oblika bi vrsni zakonodavac mogao najlake da formira valjano i dobro dravno ureenje? Najbolje dravno ureenje najlake nastaje iz 1)tiranije, a zatim 2)kraljevine 3) demokratije i 4)oligarhije. Oligarhija je najnepovoljnija za to, jer u njoj ima najvie vlastodraca. Razlog za ovakvo rangiranje: Platon pretpostavlja jednakost moi istinskog zakonodavca i vlastodrca, pa e zakonodavac biti najmoniji kada dobije apsolutnu mo jednog vladara - taj nain je najjednostavniji. Nuan uslov za izmenu zakona u jednoj dravi jeste da zakonodavac dri svu vlast. Kada govorimo o realno postojeim ureenjima, moramo imati uzor u idealnom dravnom ureenju u kome ljudi ive pod vlau bogova (i demona kao posrednika izmeu ljudi i bogova).*
*

Mit o blaenstvu ljudi u dravama u Kronovo vreme - opet mit!

43

O pravu i pravinosti: Pravo ne moe biti ono to koristi jaemu, nego ono to slui naelu opte koristi. Zakoni koji koriste samo nekima nisu graanski, ve stranaki zakoni. Vano: Nisu zakoni u slubi vlasti - valjana vlast je sluga zakona. Ovaj princip omoguuje odranje i napredak zajednice. Sluiti zakonu znai sluiti Bogu, jer zakoni su od Boga. Umesto Protagorine maksime da je ovek merilo svega, Platon iznosi stav: Bog je merilo svega. Slediti Boga znai: prinositi darove, moliti se, prisustvovati bogosluenjima, a nadasve imati savrenu vrlinu - to vodi srenom ivotu. O sadraju zakona. Sadrina zakona nije svedena na njegovu formulaciju i kaznu koja se propisuje za njegovo nepotovanje (=sila zakona), ve ukljuuje u sebe i jednu vrstu pouke, uveravanja ili pridobijanja za zakon (=razumnost zakona). Razumnost zakona podrazumeva davanje objanjenja ili razloga za donoenja takvog zakona. Sila zakona odgovara tiranskoj vlasti, koja za svoje zakone ne daje nikakvo objanjenje, bilo da zakone namee silom ili nasiljem. Ljudi koji su potinjeni tiranskim zakonima su robovi, dok slobodnim ljudima zakon biva objanjen kao ono to je najbolje za njih i za dravu. Zato nije dovoljna tiranska odredba u zakonu. Neophodan je objanjavalaki i ubeivaki uvod u tekst zakona, preambula. Ipak, ispred temeljnih zakona nije potrebno da stoji preambula. (Valjda zbog toga to se oko temeljnih stvari svi slau?) Komunizam ena, dece i imovine. U Dravi, Platon polazi od postavke Meu prijateljima je sve zajedniko. ene, deca i imovina su zajedniki meu uvarima. Savreno jedinstvo drave mogue je samo ukidanjem privatne svojine. U idealnoj dravi vladaju zakoni koji su u potpunosti usmereni na stvaranje i odravanje takvog jedinstva. To je drava blagostanja, drava bogova ili njihovih istinskih sinova, ljudima nedostina. Zato Platon u Zakonima traga za ureenjem koje e biti najpriblinije ovom idealnom obliku. Platon uvia utopizam komunizma imovine, a zalae se i za zakonsko ureenje branih odnosa. U drugoj najboljoj dravi izvrena je najpravinija podela zemljita u privatno vlasnitvo. Nema podela i svaa, jer je svakome podeljeno podjednako. Svako obrauje svoj deo sam, svestan da je to deo otadbine, prema kojoj treba da ima snanije oseanje ljubavi i privrenosti nego prema majci. Broj stanovnika u dravi treba da bude stalan (najbolje oko 5040), imanja e se deliti kockom. Svaki posednik e odrediti jednog, najdraeg sina za naslednika ognjita, dok e ostala deca, ako ih ima, biti poudata prema zakonima ili e biti dodeljena, ako je re o mukarcima, graanima bez poroda. U sluaju da je broj stanovnika u dravi jako mali, zakonodavac treba poastima da stimulie raanje, a u sluaju prekomernog broja novoroenadi, treba posegnuti i za oduzimanjem graanskih prava onima koji imaju mnogo dece. O izboru stareina i dravnoj upravi (VI knjiga). U organizaciji drave treba 1)organizovati upravne ustanove (institucije) i 2)odrediti one koji e tim ustanovama upravljati, utvrditi njihov broj i nain izbora. Treba utvrditi koji zakoni, koliko njih i kakvi treba da pripadnu svakoj od tih institucija. Prvi kriterijum za izbor upravljaa je *kompetencija. Drugi deo procedure izbora je *dokimasija - temeljno ispitivanje buduih slubenika u graanskom statusu i pobonosti. Vee (bula) utvruje da li je kandidat i po ocu i po majci Atinjanin, da li potuje roditelje, da li ima porodinu grobnicu, da li potuje pretke i da li uestvuje u kultu Apolona i Zevsa. Ispitivanja javno obavljaju arhonti, svaki graanin ima pravo apelata pred redovnim sudom koji donosi konanu odluku. Trei zahtev: budui slubenici treba da imaju *vojnu obuku, bilo da su aktivni vojnici ili su uestvovali u ratu. Izbor se vri u najuglednijem hramu u dravi. Svako od graana stavlja na rtvenik ime onoga koga eli da izabere, kao i ime wegovog oca, file i deme u koju je upisan. Svaka ploica biva izloena na trgu najmanje 30 dana. U tom periodu svaki od graana ima pravo da izmeni svoj izbor. Nakon toga, odreeni broj ploica koje su dobile najvei broj glasova opet bivaju izloene graanima na uvid, a graani potom, od ovog odabranog broja ploica, biraju jo ui broj kandidata (njih stotinu). Po trei put ploice se izlau na trgu, gde sada graani biraju konanih 37 kandidata. Tih 37 kandidata posle izvrenog ispitivanja (gore opisano) bivaju proglaeni za upravljae.Platonovo odreenje izbora upravnih organa predstavlja spoj dvaju principa: monarhijskog (aristokratskog) i demokratskog (budui da procedura izbora ukljuuje i kriterijum kompetencije - sposobnosti,

44

vrline, znanje,iskustvo) i izbor rebom ili kockom. To je neophodno da bi se valjano upravljalo dravom koja je unutar sebe uvek podeljena na slobodne i robove, sposobne i nesposobne... koji nisu jednaki meu sobom. Dodatak iz III knjige: Reeno je da je valjan graanin onaj ko ume i da se pokorava i da vlada. Platon navodi neke principe vladanja i pokoravanja, koje regulie dobar zakon: 1. Roditelji treba da vladaju decom. 2. Plemeniti treba da budu gospodari neplemenitih. 3. Stariji treba da zapovedaju, a mladi da sluaju. 4. Robovi se pokoravaju, a gospodari zapovedaju. 5. Snaniji treba da vlda, a slabiji da se pokorava. 6. Neznalica treba da bude voen, a razborit i znalac da vodi i vlada. 7. Najpravednije je ako se izbor vlasti prepusti rebu. Tada se na lutriji odluuje ko e da vlada, a ko da se potinjava. (demokratski princip) Sistem vrednosti u dravi mora biti strogo hijerarhizovan: Drava treba da najvie poasti dodeljuje 1)dobrima due, zatim 2) lepoti i telesnim izuzetnostima i 3)bogatstvu. Ako tako postavi vrednosti, drava e se sauvati i biti srena. Klasifikacija dravnih ureenja iz Zakona: Aristokratija, monarhija, demokratija i spartanski poredak. Ovaj poslednji je za Platona u mnogo emu uzoran, pa mu posveuje posebnu panju. Spartanska drava zasnovana je kao kraljevina, u savezu sa kraljevinama Arga i Mesene. Zajednikom zakletvom tri kralja i tri zajednice graana obavezali su se na zajedniku pomo u ouvanju kraljevine. Prema tom sporazumu, bilo koje dve drave istupie protiv tree, ukoliko ova prekri ustanovljene zakone. Zakonodavac je morao da vodi rauna o dvema stvarima u koje se ne sme dirati: zemljini posed slobodnih graana i njihovi dugovi. (Solonovo ukidanje dugova u Atini Platon vidi kao demokratsko-dekadentni in.) Hvalei spartanski poredak, Platon naglaava spartanski asketizam, umerenost i vrstinu u vaspitanju mladih, kao i snagu razboritosti staraca (vee staraca od 28 lanova), jainu onih koji su visokog roda (kraljevi i aristokrate), te vlast efora (sudija). Vee staraca je u spartanskom ustavu izjednaeno je u politikoj moi sa kraljevima. Na taj nain, kraljevska vlast je dobila umeren oblik i tako sauvala samu sebe. PLATONOVA KRITIKA DEMOKRATIJE U ZAKONIMA: 1. Sud mnotva je uvek podloan zloupotrebi. 2. Upravljai koji se biraju kockom esto su nestruni i neznalice. 3. Stalno postoji opasnost od demagoga, laskavaca i zavodilaca puka, koji dravu vode onome to je za nju najgore, ali to narod voli i odobrava. 4. U demokratiji postoji stalna opasnost od dominacije vetine ili tehnike nad znanjem i vrlinom (=strah od sofista, blisko odredbi 3). 5. Demokratski ovek nije spreman da se pokorava zakonu; vlada odsustvo svake discipline i obaveznosti; odsustvo pokoravanja roditeljima i starijima, te odsustvo oseanja rodoljublja. Sve to vodi 6. razjedinjenosti drave. 7. Kre se muziki kanoni, na delu je svatarsko meanje i arenilo muzikih rodova. 8. Gomila sudi o vrednostima, vulgarno i primitivno (demokratija kao iskvarena teatrokratija, vladavina iskvarenog teatra-cirkusa). 9. Preterana sloboda vodi u bestidnost. 10. Nepotovanje date rei (zakletve) i bogova.

45

SHVATANJE ZAKONA KOD PLATONA

DRAVA 1. U sutini ne postoje zakoni, u smislu propisa koji prevazilaze moi vladajue klase. 2. Sva vlast pripada filozofima-vladarima, a ne zakonima. 3. Filozofi su oni koji poseduju znanje idealna drava ima najbolje vladare, pa umesto institucionalne vlasti zakona, imamo personalizovanu upravu znalaca. Nije re o prostoj kompetenciji ve o znanju dobra, najviem znanju. Onoga ko poseduje najvie znanje ideja ne treba ograniavati nikakvim spoljanjim zakonima. 4. Akcenat je stavljen na dobro vaspitanje uvara, dok se o vaspitanju niih slojeva ne raspravlja. 5. Osnovnu ulogu u vaspitanju igraju mitovi - plemenite lai, a ne zakoni. 6. Najvanije: vrli ljudi imaju prednost nad Z. ZAKONI Realno najbolje ureenje je ono u

1.

kome vladaju zakoni, jer su svi ljudi, pa i oni najbolji, skloni kvarenju, dekadenciji. 2. Zakoni nisu delo ljudi, ve bogova. (Time Platon eli da obezbedi autoritet pisanom zakonodavstvu) 3. Zakoni nisu mitovi, lane prie koje smiljaju filozofi-vladari da bi zasnovali novu obiajnost sloja uvara, ve se zasnivaju na realnim obiajima naroda. 4. 5. 6. Vaspitanje i obrazovanje je slino Zakoni se ne odnose samo na Bitna razlika: U zakonima postoji kao u Dravi. vladare, nego na celu zajednicu. institucija braka i brani odnosi su regulisani zakonima. Ukinut je komunizam ena, dece i imovine. Uvedena je privatna svojina.

Slinost: I Drava i Zakoni razvijaju ideju o jedinstvu etike i politike, o tome da se samo u dravi moe uspostaviti vrlina - svrha ljudskog ivota. Kontroverzija: Da li treba da vladaju filozofi ili zakoni? Pitanje je koliko Platon odstupa od svoje prvobitne pozicije. Institucije uvara zakona i Nonog vea su sastavljene od onih koji poseduju znanje i vrlinu. To znai da pozitivno zakonodavstvo ipak nije dovoljno, da su potrebni kontrolori njegovog sprovoenja u praksi - umni i vrli ljudi. Mesto filozofa-vladara zauzelo je Nono vee mudrih staraca.

46

ARISTOTELOVO SHVATANJE PRAVEDNOSTI

U najoptijem smislu pravednost je moralna dispozicija koja u sebi obuhvata sve druge vrline. Pravednost je potpuna vrlina jer predstavlja praktinu pimenu vrline: ona je usmerena prema drugima, a ne samo prema sebi. Pravednost i vrlina su identine, ali nain njihovog ispoljavanja nije isti. Pravednost se ispoljava u odnosu na drugog, a vrlina je moralno stanje sredina izmeu dva poroka: nedovoljnosti i prekomernosti. U irem smislu pravedno je ono to je zakonito, a u uem smislu pravedno je ono to je poteno i jednako. Aristotela zanima pravednost u uem smislu, a to su distributivna pravda, korektivna pravda i reciprocitet. Ove tri vrste pravde su jednake, tj.proporcionalne ili analogne, ali u razliitom smislu. Distributivna pravda ona se odnosi na rasporeivanje (distribuciju) asti i bogatsrva meu graavima polisa; prema geometrijskoj srazmeri tj. prema njihovoj vrsti i srazmeri (ko je dostojniji i zasluniji vie mu pripada). Princip distribucije se razlikuje prema dravnom ureenju: standard u demokratiji je sloboda, u oligarhiji je bogatstvo, a u aristokratiji je vrlina. Korektivna pravda ona slui za regulisanje poslova, transakcija, i sl. i to: (dobrovoljnih kupovina, prodaja, ulaganje, iznajmljivanje...) i nedobrovoljnih (krae preljube ubistva...).Smisao korektivne pravde nije da kazni ve da prui odtetu (nadoknadu tete) , to se dogaa prema pravilu aritmetike sredine oduzeti od strane koja se okoristila tano onoliko koliko se okoristila i vratiti oteenoj strani. Reciprocitet on se tie domena razmene, a pravda je u okviru trgovinskih trinih i ekonomskih odnosa. Pravda je potrebna za ouvanje drave i poiva na potrebi da se drava regulie putem pravde. Ali ovde nije mogu prost reciprocitet, jer ako je neko graevinar, a neko obuar, oigledno je da se ne moe menjati kua za par cipela. To nije pravedna razmena, jer postoji razlika u vrsti dobara. A da bi se odnos mogao uspostaviti neophodno je ustanoviti neku jednakost, tj. univerzalno merilo vrednosti novac nemerljive proizvode dovodi u samerljiv odnos. I kod ove vrline pravednosti primenjuje se princip sredine. Pravda je sredina izmeu vrenja i trpljenja nepravde: prvo znai imati vie, a drugo imati manje od onoga na ta se ima pravo. Pravednost je u saglasnosti sa srazmerom, a nepravednost je stav u suprotnosti sa zahtevima proporcije ( tj. ekstremi su suvinost i nedovoljnost). I razlika: Postoji razlika izmeu politike i ne politike pravde. Politika pravda je pravda u okviru drave, u kooj se slobodni i jednaki udruuju u samodovoljnu zajednicu ( polis). Ne-politika pravda je pravda izmeu graanina i roba, mua i ene, oca i deteta (domainstvo), i nisu u pitanju dve slobodne jednake strane, pa stoga ni nema pravde u pravom smislu rei. Unutranja priroda pravde pravedno nije jedino ostvarivanje sredine ili proporcije, ve pretpostavlja izvesno stanje svesti kod svakog izvrioca. Pravedno i nepravedno postoji samo kada se radnja vri sopstvenom voljom, a ako je re o prindi onda nema govora opravednoj i nepravednoj radnji. Postoji nekoliko tipova uinjene nepravde: iz neznanja, nesreni sluaj, greka, u afektu ili strasti, sa predomiljajem samo to je u pravom smislu nepravda kada neko namerno nekome nakodi; a pravedan ovek je samo onaj ko namerno i dobrovoljno pravedno postupa. Pravino i pravedno pravinost je pravednost vie vrste. Pravinost je kao korektura zakona koji je zbog svoje optosti nuno nedovoljan, pa se stoga ne upravlja prema slovu zakona, ve prema duhu zakona. Zakoni nisu precizni, jer nije lako optim odredbama obuhvatiti sve pojedinane sluajeve, pa je potrebna dopuna ili ispravka zakona.

47

II razlika: Dravno pravo deli se na prirodno (fisikon) i pozitivno (nomikon). Prirodno pravo je univerzaln pravo bez obzira da li je usvojeno ili ne (npr. trba potovati roditelje). Ono izraava imherentne svrhe individua, naroda i obiaja. Pozitivno pravo je ono koje je konvencija, koje usvaja, i ono se razlikuje od drave do drave( npr. iznos otkupnine za ratnog zatvorenika). I ako su ova prirodna prava dubljai vra od pozitivnih i dalje nisu nepromenljiva kao to su zakoni u to je svet ljudskih stvari koji nije nepromenljiv ( npr. desna ruka je po prirodi jaa, ali ima ljudi koji podjednako dobro upotrebljavaju obe). Intelektualne vrline Aristirel deli intelektualne vrline prema dve umne sposobnosti: sposobnost saznavanja (nunog) i sposobnost prosuivanja (kontingentnog). Sposobnost saznavanja moe biti: a) episteme - nauna sposobnost dokazivanja i b) nus - intuitivni um koji sagledava optosti c) jedinstvo episteme i nusa daje teorijsku mudrost (sofija), koja se bavi najviim pitanjima ( matematika, fizika, metafizika). Vrline rasuivakog (prosuivakog) dela su: a) tehne (umee) stvaralaka sposobnost prema razumu, i b) praktina mudrost (razboritost ili fronesis) sposobnost delanja sa rasuivanjem o onome to je oveku dobro ili ravo. Praktina mudrost bavi se dobrom 1) pojedinca (praktina mudrost u uem smislu) , 2) porodicom i domainstvom (ekonomija), i 3) dravom (politika nauka u irem smislu zakonodavna sposobnost (politika u uem smislu) i upravljaka sposobnost (savetodavna, pravosudna)). Ni jedne vrline ne moe biti bez razboritosti , jer vrlina je sposobnost delovanja prema ispravnom naelu. Drava kao organsko jedinstvo Sva ljudska znanja tiu se onoga to je nuno (arhe u smim stvarima; njime se bavi teorijska nauka) i kontigentno (arhe u tvorcu tj. oveku; njime se bavi praktina i pojetika nauka ima svrhu razliitu pd sebe kao delatnosti). U praktinoj nauci praksa je sama sebi svrha, a ovek stvara sebe delujui. Njena vrlina je razboritost (praktina mudrost). Praktina delatnost se uvek odvija u ljudskoj zajednici i to na planu etike razvijanje individualnih vrlina, i politike ostvarenje srenog ivota u polisu. Razvijanje ljudske prirode i ostvarenje morala ili blaenstva je mogue tek u zajednici. Osnovni oblik zajednice je porodica, a najpotpuniji je drava. ovek je po prirodi politiko bie koje se moe ostvariti samo u dravi , a ne u bilo kojoj zajednici ("ko ne moe iveti u zajednici ili je zver ili bog"). Dobro je ono kome tee sva pojedinana dobra. Dobro ili eudaemonia ili vladavina dobra nije jedno kao kod Platona, ve obuhvata itav niz spoljanjih dobara (blagostanje, zadovoljstvo, srea). Sve zajednice tee nekom dobru, ali ona najmonija koja tei najviem dobru je drava. Da bi objasnio kako drava nastaje Aristotel koristi analitiko-genetiki metod. Poto je drzava sloeno bie treba je rastaviti na proste delove (analitiki metod), a onda stvari treba posmatrati u njihovom nastajanju od poetka (genetiki metod). Aristotel eli da doe do eficijentnog uzroka nastanka drave, i da odredi njenu svrhu ili telos. Uzroci nastanka drave su: uzajamna pomo, zajednika korist i to da jeovek po prirodi politiko bie.

48

I)Ono to stvara zajednicu je interes za smoodranjem ljudi se udruuju radi ostvarenje svojih interesa. Elementarna zajednica je porodica i dominstvo gde se razvija etvorostruki odnos: Gospodara prema robu, mua prema eni, oca prema deci, posednika prema posedu i privreevanju. Porodica i domainstvo je prva prirodna zajednica koja nastaje iz nunosti radi opstanka i produenja vrste. Tu nema slobode, jer prirodna nunost determinie sve radnje. Sloboda je privilegija politike sfere, i nastaje tek kada se ovlada prirodnim nunostma. II) Sledei stupanj zajednice je selo nastaje ujedinjavanjem vipe porodica ili domainstava da bi se lake ostvarile osnovne ivotne potrebe, a to se postie podelom rada. III) Ujedinjavanjem sela nastaje grad-drava ( polis) koji je postigao najvii stepen samodovoljnosti ( autarhije). Cilj i najvee dobro ovakve zajednice je oslobaanje od nunosti odravanja ivota u njoj ima dovoljno mesta za dokolicu koja obezbeuje prostor za ljudsku politiku delatnost. Drava nastaje radi odranja ivota, ali postiji radi srenog ivota. Dakle, izmeu drave i ostalih drutvenih zajednica ne postoji samo kvantitativna razlika (broj lanova), nego je u pitanju kvalitativna razlika tj. u svrsi ili telosu ili cilju (srean ivot, najvie dobro, vrlina). Drava ima metafiziko prvenstvo iako istinski dolazi kasnije. Drava je po prirodi i po cilju prvobitnija nego porodica i jedinka ( ona je njihov cilj ili svrha). Drava nastaje po prirodi jer je ovek po prirodi politiko bie. ovek moe stvarati (tvoriti) sam, ali ne moe delati sam. Delanje je svojstveno jedino oveku. Politiko bie je ono to je zajedniko i ljudima i ivotinjama jer nam to nameu biolopke potrebe ( npr. pele i mravi su politika bia jer ive u drutvu). ovek je drutvenije bie od uvotinje jer jedini ime jezik i razum, kao i osaanja za dobro i zlo pravdu i nepravdu. Domen politike (polis) ovekove delatnosti kao politikog bia su delanje ( praxis) i govor (lexis). Domen jednakoh je domen slobodnih, tj. drutvo slobodnih ljudi koji delaju nema potinjenih, ne vlada se. Sloboda i jednakost nije u vezi sa pravdom vesa slobodom. Domen domainstva (ojkos) ne postoji sloboda. ovek je slobodan kad napusti domainstvo i pristipi domenu politike. Drava je po svojoj prirodi iznad porodice i svakog od nas pojedinano, jer je celina nun vanija od dela. Sve stvari se definiu svojom funkcijom i svojom sposobnou da tu funkciju izvre, a kada to izgube ne moe se vie rei da su iste ve samo istoimene ( npr. ruka odvojena od tela bie slina kamenu). Dakle, drava nastaje po prirodi i vanija je nego pojedinac. Aristotel razmatra dve stvari u analizi domainstva. 1) Ropstvo prirodno je utemeljeno jer postoje prirodne razlike meu ljudima, tj. razlike njihovim sposobnostima (subordinacija). Rob je sredstvo za proizvodnju ("ivo orue"), jer nema razum, politike dispozicije i slobodu, ve ima samo vegetativni i perceptivni deo due. Za odnos gospodara i roba nije kljuno to da jedan vlada adrugi se podinjava, vea da su jedan drugom potrebni, i da je interes jednog usmeren na drugog (dua vlada, a telo se pokorava). Rob se moe postati i po zakonu ( pobedom u ratu). 2) Vetina bogaenja moe biti prirodna i neprirodna. Prirodna vetina bogaenja ( rat, lov) predstavlja veto sticanje i treba da je poznaju i domain i dravnik (domain da bi pribavljao sredstva korisna za ivaot, a dravnik da bi vodio osvajake ratove) Neprirodna vetina bogaenja je prekomerno sticanje ekonomskih i privrednih dobara, i predstavlja opasnost za sreu i vrlinu. Bogatsvo mora imati granicu da bi sluilo dobrom ivotu.

49

Svoje shvatanje pravednosti, Aristotel izlae u V knjizi Nikomahove etike. Pravednost on shvata u irem i u uem smislu. U irem smislu, pravednost je vezana za zakonodavstvo, pa je tako ono to je zakonom odreeno, istovremeno i pravino, dok je nepravedno ono to je protivzakonito. Ovako shvaena pravednost jeste potpuna vrlina, ali u praktinoj primeni. Jer, vrlina uopte oznaava moralno stanje (sredine izmeu dva poroka: nedovoljnosti i prekomernosti), dok se pravednost ispoljava u drutvu: izraava se u odnosima meu ljudima, tanije: prema drugome, i po tome se razlikuje od vrline. Aristotel kae: pravednost i vrlina su u stvari identine, ali nain njihovog ispoljavanja nije isti, nego ona koja se ispoljava u odnosu na drugog, to je pravednost, a ona koja je samo moralno stanje, to je vrlina. Meutim, glavno Aristotelovo interesovanje usmereno je na pravednost u uem smislu, koja je deo ove pravednosti u irem smislu. U uem smislu, pravednost se deli na tri vrste: 1) distributivna pravda 2) korektivna pravda 3) reciprocitet sve tri podvrste odreene su kao izvesne vrste jednakosti, odnosno, proporcije (analogije), ali u razliitom smislu 1) distributivna pravda odnosi se na distribuciju asti i bogatstva meu graanima polisa; i nuno se tie odnosa koji postoji izmeu dve osobe, povodom dve stvari. A sastoji se u tome da se dobro ima raspodeliti shodno zasluzi osobe. U skladu sa dravnim ureenjem, i princip zasluge, to jest distribucije bie razliit: u demokratiji slonoda je standard, u oligarhiji bogatstvo ili plemenito poreklo, u aristokratiji vrlina. Proporcija koja odgovara ovom tipu pravde jeste tzv. geometrijska proporcija, koja ukljuuje 4 lana: dve osobe i dva dobra; ako su A i B osobe, a C i D dobra (bogatstvo, ast), onda, ako je: A : B = C : D, onda A : C = B : D, pa prema tome: (A + C) : (B + D) = A : B odnosno, pravda se sastoji u tome da se ostvari sredina ili prava mera izmeu davanja A-u vie od onoga to je njegov deo i davanja B-u vie od onoga to je njegov deo. Inae je re o raspodeli bogatstva i asti, to jest zemlje i titula u Grkom polisu treba da se dodeljuju prema zasluzi.

2) korektivna pravda slui za regulisanje poslova, odnosno transakcija, i to: dobrovoljnih (kupovina, prodaja, zalaganje, ulaganje, iznajmljivanje,) i nedobrovoljnih (kraa, preljuba, pravljenje otrova, podvoenje, ubistvo, zlostavljanje, pljaka, kleveta, - prestupi i zloini). Razlika se pravi u odnosu na osnov, tj. poreklo poslovnog odnosa: svi dobrovoljni poslovi imaju poreklo u odluci po slobodnoj volji, to jest: osoba koja je pretrpela nepravdu ula je svojom voljom u poslovni odnos Smisao korektivne pravde sastoji se ne u tome da kazni, ve da prui odtetu, odn. nadoknadu tete, to se dogaa prema pravilu aritmetike sredine: oduzeti od strane koja se okoristila tano onoliko koliko se okoristila, i vratiti to oteenoj strani, ime se uspostavlja upravo aritmetika sredina. Ako postoje dva lica: A i B, a korist, odnosno teta je C, pa tako A ima A + C, a B ima B C (oteen je za C), ono to sudija radi jeste da oduzima C od A i daje ga B, uspostavljajui meu njima aritmetiku sredinu.

50

3) reciprocitet odnosi se na domen razmene, odnosno to je pravda u okviru trgovinskih i trinih, ekonomskih odnosa. Ovaj tip pravde potreban je radi ouvanja drave, zato to regulie potrebu, a drava poiva na potrebi. I odrava se razmenom drutveno korisnih usluga, do ega nee doi ukoliko u tome nema pravde. Meutim, u ovom sluaju prost reciprocitet nije mogu: ako je A graevinar, a B obuar, ne moe se menjati kua za par cipela to nije pravedna razmena, zato to postoji razlika u vrednosti dobara. A da bi se odnos mogao uspostaviti, neophodno je da se moe ustanoviti neka jednakost, odnosno univerzalno merilo vrednosti. Istinsko merilo vrednosti je potreba, jer potreba je ono to nagoni ljude na razmenu, i uopte ono to ih okuplja u dravu. Ali mogue je da A ije proizvode B eli, nema potrebu za proizvodima B-a. Zato je potreban univerzalan posrednik, a to je prema Aristotelu novac. Zahvaljujui novcu, mogue je inae nemerljive proizvode dovesti u samerljiv odnos i utvrditi pravdu: novac kao mera koja ini sve stvari komenzurabilnim, vri funkciju izjednaavanja. Bez razmene nema odnosa, bez jednakosti nema razmene, bez zajednike mere nema jednakosti. A ta zajednika mera svih stvari je novac. Konano, na osnovu svega to je reeno, Aristotel zakljuuje o pravdi: pravedno delanje znai sredinu izmeu vrenja nepravde i trpljenja nepravde. Prvo znai imati vie, a drugo imati manje od onoga na ta se ima pravo. Pravednost je dakle, odravanje sredine, ali ne na isti nain kao ostale vrline, koje jesu sredina, ve na taj nain to stvara sredinu, dok nepravda predstavlja ekstreme. Pravednost je dakle odlika na osnovu koje se pravednim naziva takav ovek koji iz ubeenja postupa pravedno i kada deli izmeu sebe i nekog drugog, ili izmeu dva druga lica, dodeljuje obema stranama jednako prema tanoj srazmeri. Nepravedno je suprotan stav nepravednog oveka, a to zna stav u suprotnosti sa zahtevima proporcije, upravljenost ka ekstremima koristnog i tetnog. Otuda je ona (nepravednost) istovremeno i suvinost i nedovoljnost: nedovoljnost kao trpljenje, a suvinost kao injenje nepravde. Dalje Aristotel pravi razliku izmeu politike i ne-politike pravde. Politika pravda, odnosno pravda u okviru drave jeste ona koja postoji tamo gde se izvestan broj slobodnih i jednakih ljudi udruio u ivotnu zajednicu da bi obrazovao samodovoljnu celinu (polis). Ne-politika pravda jeste ona koja postoji kod drutvenih zajednica kod kojih ne postoji drutveno pravo za regulisanje meusobnih odnosa, ali ipak neko pravo postoji. U pitanju je pravda koja postoji izmeu gospodara i roba, mua i ene, oca i deteta. U ovim sluajevima postoji nejednak odnos podreenosti, gde se na podreenu stranu gleda kao na deo nadreene; dakle, nisu u pitanju dve slobodne i jednake strane, pa meu njima ni ne moe biti pravde u pravom smislu rei one koja postoji u dravi izmeu slobodnih i jednakih graana. videti Politiku: odnos gospodara prema robu treba da je despotski, mua prema eni konstitutivan, a oca prema detetu: monarhian. Zato to graani imaju prava u punom smislu rei, ene u manjem stepenu, a robovi i deca, budui da nisu u stanju da donose vlastite odluke, najmanje. Druga razlika koju Aristotel pravi je ona izmeu prirodnog i pozitivnog dravnog prava. Prirodno pravo je univerzalno, svuda ima isto vaenje i ne zavisi od toga da li je usvojeno ili ne. Pozitivno pravo stupa na snagu usvajanjem, za njega je prvobitno bilo sporedno da li je glasilo ovako ili onako, ali to vie nije od kako je zakonski ustanovljeno. Aristotel se suprotstavlja opteprihvaenom stavu sofista o tome da je svako pravo pozitivno, jer dok se priroda ne menja, pozitivno pravo se prema iskustvu moe menjati. Prema Aristotelu, sve to se oveka tie, jeste promenljivo: ak i njegova priroda3.
3

Desna ruka je po prirodi jaa, to ipak ne iskljuuje mogunost da ima ljudi koji podjednako dobro upotrebljavaju obe ruke.

51

to se pravno pozitivnih odredaba tie, sa njima stvar stoji slino kao sa merama: kao to ni mere za ito ili vino nisu svuda iste, tako ni pravne odredne koje nisu od prirode date, nego od ljudi naene, nisu svuda iste, jer ni dravna ureenja nisu svuda ista. Konano, Aristotel pristupa reavanju jednog vrlo vanog pitanja: pitanje unutranje prirode pravde. Jer pravedno se ne sastoji samo u ostvarivanju sredine ili proporcije, ve pretpostavlja izvesno stanje svesti kod svog izvrioca. Atribut pravednog odnosno nepravednog moe se pripisati samo tamo gde se radnja vri svojom sopstvenom voljom. gde je re o prinudi, tu ne moe biti govora o tome da je radnja nepravedna, ili pravedna; odnosno, ak i da to jeste sluaj, poklapanje je samo sluajno. Da li je jedna radnja pravedna ili ne, odreuje se najpre u odnosu na to da li je uinjena hotimice, sa sveu, i to u pogledu : prema kome je poinja, ime je poinjena (sredstvo) i na koji nain. Tek ako su izvriocu poznata sva tri ova faktora, njegov in se moe okarakterisati kao pravedan ili nepravedan. U vezi sa tim, Aristotel navodi nekoliko moguih tipova oteenja, odnosno poinjene nepravde: 1) iz neznanja kada neko neto uini ne znajui koga ili ega se njegov in tie, ni kojim sredstvima ni sa kakvim ciljem je to uinio: neko npr. nije mislio da gaa ili ne to lice ili ne tim oruem ili ne sa tom namerom 2) nesrean sluaj ako se neko oteti protiv predvianja izvrioca 3) greka radnja se nije dogodila protiv mogueg predvianja, ali jeste bez loe namere; to je tzv. prestup iz nehata, koji nastaje kada je uzrok krivice u izvriocu, a nesrea je kada uzrok dolazi od spolja 4) u afektu, strasti ako neko povredi tue pravo svesno, ali bez prethodnog razmiljanja 5) sa predumiljajem samo to je u pravom smislu nepavda kad neko namerno nekome kodi, on postupa nepravdeno; isto tako je pravedan ovek samo onaj ko namerno i dobrovoljno tako postupa Pravedno i pravino Pravino je u sutini isto to i pravedno, ali ne u smislu pozitivnog zakona, nego kao korekcija pozitivnog prava. Svaki zakon predstavlja jednu optu odredbu, a ima mnogo pojedinanih sluajeva koji ne mogu biti tretirani pravedno prema jednoj takvoj uoptenoj odredbi. U takvim sluajevima, zakon pribegava reenju koje bi zadovoljilo veinu sluajeva, znajui dobro u emu je propust. Pa ipak on zato nije nita manje u pravu, jer propust nije u zakonu ili u zakonodavcu nego u prirodi stvari. im se pojavi takav jedinstven sluaj o kome zakon govori samo uopteno, a koji se ne moe svesti pod uoptenu odredbu, onda je sasvim pravilno da se propust dopuni i ispravi onako kako bi to uinio i sam zakonodavac kada bi bio prisutan i kako bi i zakonom odredio da je mogao da predvidi dotini sluaj. Stoga je pravino u neku ruku i vie od pravednog, ono je bolje od zakonskog prava koje ima propuste zbog svoje uoptene formulacije. Prema tome, sutina pravinog je da ispravlja zakon tamo gde je on zbog svoje uoptenosti, nepotpun. Shodno tome, odreeno je i ko je pravian ovek: onaj ko svesno trai i sprovodi pravino i ko u svojim zakonskim potraivanjima ne tera mak na konac makar i na tetu drugoga, nego je sklon da popusti malo i tamo gde bi ima zakon na svojoj strani. Takva odluka zove se pravinost. U pravedno spada pre svega ono to je zakonom odreeno u saglasnosti sa vrlinom u nairem smislu.

52

ARISTOTEL - POLITIKA
Aristotelov cilj u Politici je da rasvetli prirodu drave, tako to e je razlikovati od ostalih zajednica. Svaka zajednica formira se poradi nekog dobra (u osnovi Aristotelovo teleoloko stanovite), a budui da drava predstavlja najviu i najobuhvatniju zajednicu, ona samim tim mora da tei ka najviem dobru. Iz Nikomahove etike znamo da je najvie dobro srea, koja se pak sastoji u ostvarivanju vrline. Cilj drave i njena priroda e, prema tome biti, da ostvaruje najvie dobro, odnosno: vrlinu. To jest, da omogui da se vrlina ostvari. Jer, Aristotel pretpostavlja da je ovek nuno politiko bie, to jest, da on ne moe da se ostvari sam, bez zajednice (drave) kojoj pripada. On kae: onaj kome za sreu nije potrebna drava, ili je ivotinja ili je Bog. Ako je ovek, onda je nuno zoon politikon, to znai za njegovu sreu, neophodna je drava. Prva definicija drave, bila bi, prema tome: zajednica (genus proximus) iji je cilj vrlina, kao ostvarivanje najvieg dobra (differentia specifica). Treba, meutim, videti koje jo vrste zajdenica postoje, i kako drava iz njih nastaje. Aristotel kae da sva osnovna nagona uslovljavaju formiranje zajednice: nagon za reprodukcijom koji spaja mukarca sa enom, i nagon za samo-odranjem koji spaja gospodara i roba, um i telo, za uzajamnu ispomo. Tako porodica i domainstvo, predstavljaju minimalnu zajednicu zajednicu koju je uspostavila priroda, da bi ovek zadovoljio svoje osnovne potrebe. Sledei stupanj zajednice je selo, koje nastaje ujedinjavanjem vie porodica, da bi se osnovne ivotne potrebe lake ostvarile, to se postie podelom rada. Trei i poslednji stadijum je ujedinjavanje sela u potpunu zajednicu (drava-polis) koja bi bila koliko je to god mogue samodovoljna. Osnovni razlog ovog ujedinjavanja jeste ivot: drava nastaje zarad odranja ivota, ali postoji i odrava se zarad dobrog ivota. I to je ve pomenuta differentia specifica drave: cilj drave je srean i dobar ivot, najvie dobro, vrlina. Kao to se moe videti, Aristotel izvodi genezu drave iz osnovnog molekula porodice. I u tom smislu, on se direktno suprotstavlja Platonu koji negira porodicu, smatrajui da itava drava treba da predstavlja jednu veliku porodicu. U tom smislu, Aristotel je protiv komunizma ena i dece, jer smatra da razvijanje istinskih i dubinskih oseanja zajednitva i prijateljstva nije mogue na nain na koji je Platon to zamislio (II knjiga Politike). Poto je izveo dravu iz porodice to jest domainstva, Aristotel nastavlja analizu samog domainstva, to jest, naina njegovog voenja. I tu razmatra dve osnovne stvari: 1) ropstvo odnos gospodara i roba 2) sticanje bogatstva Aristotel ropstvo posmatra kao prirodno utemeljeno: sutina roba je da je on instrument za voenje ivota, drugim reima: ivi posed. Pitanje je samo da li postoje ljudi u ijoj je prirodi da budu robovi. Aristotel je smatrao da postoje. Naime, suprotnosti odnosa nadreenosti i podreenosti prisutne su svuda u prirodi npr. izmeu due i tela, intelekta i nagona, oveka i ivotinje, oveka i ene, itd. Pa tako i meu samim ljudima: neke ljude priroda naini snanim da rade, a druge takvim da se mogu baviti viim zanimanjuma. Tako su neki ljudi po prirodi slobodni, dok su drugi po prirodi robovi. I to je tako u obostranom interesu i gospodara i roba. Jer u interesu je onog koji je slabiji po intelektu da drugi, sposobniji umesto njega odluuje. Vodei meutim rauna o obostranoj koristi. Odnosno, ne na tetu slabijeg, to jest roba. Gospodar ne sme da zloupotrebljava roba, ne sme da se nad njim iivljava, ve ga mora tretirati kao ljudsko bie. Takoe, Aristotel je smatrao da svim robovima treba dati nadu da se mogu emancipovati. Ipak, Aristotel nije smatrao opravdanim ratno porobljavanje. On ropstvo opravdava i utemeljuje na prirodnim razlikama izmeu ljudi (a to su razlike u njihovim sposobnostima). I gde takva razlika postoji, tu je i samo ropstvo opravdano. I dobro.

53

Meutim, veliki deo postojeeg ropstva baziran je na ratnom osvajanju, i tako ustanovljeno ropstvo je, prema Aristotelu, vredno prezira. Vojno, ratno nadmoan ne znai i nadmoan po prirodi. ta ako je, npr, povod ratovanja bio nepravedan? U svakom sluaju, Aristotel se protivi ovoj vrsti ropstva, a posebno kada se ratovi vode meu samim Helenima. On kae: Grci ne bi, ni u kom sluaju, trebalo da porobljavaju Grke. Aristotelova kritika komunizma ena, dece i privatne svojine II knjiga Politike. Platon je smatrao da stabilnost drave poiva na njenom jedinstvu, a jedini nain da to jedinstvo zaista bude vrsto jeste ukoliko svi pod reju moje budu mislili na isto. Odnosno, ukoliko ne bude bilo privatne svojine. Ovo se odnosi kako na svojinu u smislu zemlje, tako i u pogledu ena i dece: komunizam ena, dece i privatnog vlasnitva. Tome se Aristotel protivi. On smatra da bit drave nije jedinstvo, ve plutalitet i to pluralitet razliitog. Aristotelova koncepcija drave lii na koncepciju organizma. U organizmu postoji mnotvo organa, od kojih svaki vri odreenu funkciju. Kada svi organi rade pravilno, onda je i organizam u celini zdrav, i sam organizam ne moe funkcionisati kako valja ukoliko neki od organa ne radi kako treba, i ukoliko u njihovom funkcionisanju ne postoji izvesan red sub i superordinacije. Slino je i sa dravom: drava je podeljena na stalee, od kojih svaki vri odreenu funkciju: organi drave su: stale proizvoaa hrane, mechanic class, trgovaki stale, robovi, ratnici, sudije, the class that discharges costly public services, the official class (zvaninici), odluno telo (deliberative class) i svetenici. Poput organa, oni su vitalni delovi drave. (videti, kad naem u tekstu) Aristotel kritikuje Platonov komunizam ene i dece zato to smatra da to to Platon njima eli da postigne snagu i jedinstvo drave, kroz oseanja koje jednako dele svi stanovnici drave (tanije, svi uvari i ratnici), ne moe biti postignuto na taj nain. Dubina i privrenost oseanja ne mogu se razviti irinom: to to e deca i ene biti zajedniki, ne garantuje, tavie ni ne dozovljava da se razviju dublja oseanja zajednitva i sapripadnosti. Aristotel kae: mnogo je bolje biti pravi roak, nego platoniarski sin. Da bi drava mogla da bude onako jaka kakvu Platon hoe, ne sme se razruiti institucija porodice, jer drava i potie iz te institucije. Isto je i u sluaju privatne svojine, protiv koje se Platon takoe buni. Aristotel je tu mnogo objektivniji od Platona, jer on dobro uvia sve negativne strane zajednike svojine. On kae, u sistemu zajednike svojine (komunizma) bie mnogo vie nezadovoljstva nego u sistemu gde je svojina privatna. Razlog tome treba traiti u ljudskoj sebinosti, i injenici da je privatna svojina izvor velikog zadovoljstva, - iz tog razloga to je odraz ovekovog samoljublja. Dalje, nezadovoljstvo je uglavnom izazvano time to raspodela nagrade prema pojedinanom radu u sistemu zajednike svojine nee uvek biti ravnomerna: oni koji rade mnogo a dobijaju malo uvek e oseati bes prema onima koji rade malo a dobijaju vie. Dok u sistemu gde je svojina privatna, ovih problema nema jer svako je rad da da najvie za svoje. Ba zato to je privatna svojina jedan specifian oblik samoljublja. Rasprave oko privatne svojine o kojima govori Platon, nemaju svoj uzrok u tome to je svojina privatna, ve u tome to su ljudi sebini i zavidni. I uopte, Aristotel smatra da se i u sistemu privatne svojine moe biti velikoduan. Zato on predlae opciju privatne svojine, ali zajednike javne upotrebe; koja se moe dobro ilustrovati na sledei nain: sistem u okviru kojeg bogati ljudi daju na javnu upotrebu svoja dobra. Aristotel smatra da se problemi nezadovoljstva i razdora ne mogu reiti time to e se svojina uiniti zajednikom, i to e se svi ljudi nasilno uiniti roacima. Reenje lei u obrazovanju, vaspitanju. Sama svojina predstavlja, kao i porodica, sasvim prirodan produetak linosti, izvor zadovoljstva i izvrsnu priliku za dobro delanje. Problem je u neem drugom: u ljudskoj sebinosti i zlobi. Ne treba menjati svojinske odnose, ve su ljudske elje ono to treba da se promeni, i to to treba da se ujednai.

54

Zato je pravo reenje u tome da se uzviene prirode izvebaju da ne ude vie, a nie prirode spree da steknu vie. A za to je kljuno vaspitanje. III knjiga Drava i graanin III knjiga Politike jeste centralni i fundamentalni deo ovog dela, zato to izlae sutinu drave, i to poevi od njenog osnovnog lana: graanina. Naime, da bismo mogli odgovoriti na pitanje ta je drava, moramo najpre biti u stanju da kaemo ta je graanin, - budui da su graani ti koji ine dravu. Ali ta je ono to ini graanina? Aristotel kae: to nije ni naslee (zato to je dete graana), nije ni boravite, niti sudsko pravo (da tui i bude tuen) jer to vai i za strance koji obitavaju u dravi. Pravi, tzv. apsolutni graanin je onaj koji ima udela u poslovima pravde i u pitanjima vladavine. Dakle, pravi graani su oni koji imaju pravo da odluuju o dravnim pitanjima, koji mogu doi na vlast. Iz ega onda sledi da e se, zavisno od koncepcije dravnog ureenja, menjati i koncepcija graanina. Sutina, esencija graanina sastoji se u njegovoj sposobnosti da obavlja izvesne dravne funkcije. To je ono to ini graanina graaninom. Postavlja se pitanje: koji je minimum funkcija za ije obavljanje graanin treba da bude sposoban? da bude porotnik i lan skuptine.; - odnosno, uesnik u pravosuu i u vlasti. Graani su uesnici u vremenski neogranienoj vlasti, tj. kao sudije ili skuptinari. Meutim, ima onih ureenja koja nemaju takve funkcije ili, pak, nisu na neogranieno vreme, stoga se definicija graanina koriguje u: onaj ko moe da uestvuje u savetodavnoj i sudskoj vlasti, dok se drava definie kao skup takvih graana sposobnih za ekonomski nezavisan ivot. Vano je pomenuti i to da se drava menja sa promenom ustava: kada se promeni ustav, promenie se i drava, odnosno: posle promene ustava, to vie nije ista drava. Dakle, identitet drave lei u njenom ustavnom ureenju (ustavu). Identitet ustavnog ureenja garantuje identitet graanina pre svega (ko je taj ko ima pravo da uestvuje u vlasti: jer to nije isto za oligarhiju, demokratiju i tiranidu, npr.), a samim tim, i identitet drave. Drugim reima, ustavom se odreuje graansko pravo i dravni identitet. - Pitanje vrline graanina, ili dobrog graanina: dobro drave je zadatak i dunost svih graanina, i graani su dobri (poseduju graansku vrlinu) onda kada pomau dravno ureenje. Zajedniki cilj svih graana je bezbednost i ouvanje drave. Odavde, meutim, sledi da je, budui da je ureenje relativno, mogue imati dobrog graanina koji je rav ovek; odnosno, da se koncepcija dobrog graanina i dobrog oveka ne poklapaju nuno. Takoe, budui da se drava sastoji od vie razliitih delova/stalea, odatle sledi i to da nemaju svi graani iste vrline. Vrlina graanina kao dobrog graanina sastoji se u tome da bude u stanju i da vlada i da se pokorava. U tom smislu, i sam vladar mora imati vrlinu podanika, to jest mora znati da se pokorava, jer to je najbolji nain da se naui vladanju. Dakle, vladar mora da proe pokornost, ali nijedan slobodan ovek ne treba da stie vrline robova. Razlika izmeu vladara i podanika sastoji se dakle u tome, to vladar zna sve isto to i podanik, ima iste osobine i vrline, osim to, pored toga, zna vie: poseduje vrlinu vladanja. Konano pitanje koje se postavlja jeste pitanje graanskog statusa radnika: jer, i radnik je slobodan ovek, ali da li je on time graanin? To jest, da li su svi slobodni ljudi graani? Aristotel odgovara odreno: za njega radnik, iako je slobodan, nije graanin. Prvo, zato to nema slobodnog vremena, koje je neophodno za emancipaciju duha. Drugo, zato to je Aristotel smatrao da manuelni rad ogrubljuje i porobljuje duu, inei je nepogodnom za raanje istinske vrline, a samim tim, i sticanje poasnih poloaja. graani su svi oni koji mogu da se prihvate uea u poasnim poloajima, koji su slobodni od rada za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba.

55

 radnici nisu graani. Tu se Aristotel razlikuje od Platona: jer Platon ne odrie radnicima status graanina, ali njihovu ulogu u dravi svodi na pokoravanje. Radnici, ekonomski stale je stale koji snabdeva dravu i ostale stalee svime to im je potrebno za ivot, i to je sav njihov posao. A vrlina ekonomskog stalea sastoji se u tome da potuju odluke vladara (nagoni-volja-um). Tako da, iako Platon ne odrie privreivakom (=radnikom) staleu status graanina, ne daje mu ni nikakva prava, to se tie odluivanja o dravnim pitanjima, to je otprilike isto ono to i Aristotel ini. Aristotelova klasifikacija dravnih ureenja Aristotel klasifikaciju dravnih ureenja u Politici sprovodi na osnovu vie razliitih kriterijuma. Platon je dravna ureenja podelio na: aristokratiju (basileju) najbolji oblik vladavine, timokratiju, oligarhiju, demokratiju i tiranidu, i to sluei se sledeim kriterijumom: koliko ljudi u dravi ima vlast i da li oni vladaju dobro ili ne. Aristotel dravna ureenja deli vie kvalitativno, uzimajui u obzir princip vladavine, odnosno princip na osnovu kojeg se vlast bira kao vlast. Tako, princip oligarhije je bogatstvo, princip demokratije potpuna sloboda, dok tiranida poiva na strahu i prevari. Takoe, mogua je klasifikacija dravnih ureenja na osnovu funkcionalne analize drave, gde se drava posmatra slino organizmu, uzimajui u obzir koji organ odnosno deo, stale drave, treba da izvrava vri odreenu funkciju. Tu se pokazuje da jedan ovek, odnosno stale moe da izvrava vie razliitih funkcija, ali da ne moe pripadati istovremeno vie razliitih stalea (biti bogat i siromaan istovremeno). Odatle potie klasifikacija dravnih ureenja, prevashodno na demokratska i oligarhina. Kada se sve ovo uzme u obzir, Aristotel dravna ureenja deli na 3+3 tipa: tri dobra dravna ureenja plus tri deformacije, za svako dravno ureenje po jedna. Dobri oblici ureenja su: 1) monarhija 2) aristokratija 3) politeja (naziv se takoe koristi za ustav) a loi oblici, njihove deformacije su: 1) tiranida 2) oligarhija 3) demokratija I dok je Platon demokratiju smatrao gotovo najgorim oblikom dravnog ureenja (ako se izuzme tiranida), Aristotel smatra da je, od svih izopaenja, demokratija najmanje opasan vid. Ovo stoga to je demokratija izopaenje u odnosu na politeju, koja predstavlja praktino najbolji oblik vladavine, pa stoga, demokratija, kao odstupanje od politeje, nosi u sebi najmanje zala. Tim pre to se demokratija, kao oblik vladavine, ustalila u Grkoj. Sada treba videti koji je od ovih navedenih dravnih ureenja najbolji, a koji najgori. Dobro dravno ureenje i dobru vladu odlikuje briga za optu korist. Briga za optu korist je dakle, osnovni kriterijum dobre vlade. I iz te perspektive se onda i vri analiza dravnih ureenja: koje od pomenutih ureenja ima najvie ansi da na najbolji nain vodi rauna o optoj koristi, odnosno, o koristi svih. Na prvom mestu, da li ona ureenja kojima vlada mnotvo, ili ona ureenja kojima vlada samo jedan. ini se da je odluka na strani onih ureenja u kojima mnotvo, a ne pojedinac ima vlast. I to principijelno iz etiri razloga: 1) vee su anse da, u pogledu onoga to je od opte koristi, mnotvo bolje vri procenu, nego pojedinac. I jo vie, mnotvo prosenijih graana (skuptina), u odnosu na emancipovanu i izvrsnu manjinu (aristokratija) 2) trajno iskljuivanje mnotva u pitanjima od politikog znaaja dovodi do rairenog nezadovoljstva masa 3) sigurnije je kada u ovim pitanjima odluuje mnotvo, jer je pojedinac, pa ak i odreeni stale, uvek u opasnosti da donosi odluke shodno svojim potrebama i sklonostima,

56

zanemarujui zahteve naroda. Zato bi vladare trebalo da biraju i smenjuju oni nad kojima se vlada, jer su oni ti koji vlast oseaju na svojoj koi. Na osnovu svega to je reeno, ini se da sve ide u prilog odluci da je bolje da o pitanjima polisa odluuje mnotvo, to jest da su ona dravna ureenja u kojima je to sluaj bolja dravna ureenja. Ovde se prevashodno misli na demokratiju. realno je verovatnoa najvea da e veina bolje i pravinije voditi rauna o onome to je od opte koristi nego pojedinac ili samo jedna posebna klasa. Postoji, meutim, jedan kontraargument kojim se svi ovi argumenti mogu oboriti. A on se tie toga ta je to to je od opte koristi u dravi, i ta je cilj same drave. To je argument koji polazi iz etike: cilj drave je srean ivot, ostvarenje vrline. Cilj drave je dobro. Prema tome, dravom e najbolje vladati oni koji zaista znaju ta je dobro. Aristotel kae da svi: aristokrate, oligarsi, demokrate imaju razliita shvatanja pravinosti. Svi se slau u tome da se pravinost sastoji u jednakosti za jednake, a nejednakosti za nejednake, ali se shvatanja razlikuju oko toga ta je sutina jednakosti, a ta nejednakosti. Drugim reima, na emu pravda poiva. Za oligarhe, to je bogatstvo, za demokrate: sloboda. Meutim, Aristotel kae: drava ne postoji ni da bi se zatitila od nepravde (gde svako vredi kao jedan, i jedan nikada vie nego jedan), niti da bi ostvarivala trgovinske ciljeve (u kom sluaju bi bogati trebalo da imaju vlast). Drava postoji radi dobrog, vrlog i samo-dovoljnog ivota. Ona postoji da bi pojedinci-graani mogli da ostvare svoj cilj, a to je srean i vrli ivot. I zato vlast ne bi trebalo da ide ni u ruke svih slobodnih, ni samo u ruke bogatih, ve u ruke onih koji znaju ta je dobro. Osnovni pojam na kojem poiva pravda, jeste dobro. I bilo koje shvatanje pravde koje ovo isputa iz vida, samo je delimino, nepotpuno shvatanje, a takav pojam pravde delimian i nepotpuni pojam. Aristotel veruje u prirodne razlike meu pojedincima. On smatra da su neki ljudi po prirodi sposobniji i izvrsniji od drugih. U tom sluaju, takvima bi trebalo da pripadne vlast. U stvari, ukoliko bi se u dravi naao takav ovek, pojedinac koji bi u svemu nadmaivao ostale graane, on bi trebalo da upravlja dravom. Realno, ono to se dogaa kada se takav neko u dravi nae, jeste da ga ostali graani ostrakizuju. A ono to bi trebalo da ine, jeste da ga dragovoljno slede. I ovaj oblik vladavine: monarhija savrenog oveka za Aristotela predstavlja idealno najbolji oblik vladavine. Idealno, dravom bi trebalo da vlada savreni pojedinac, ili grupa izuzetno vrlih ljudi, koji su svi ravnopravni u vrlini i sposobnosti. Ali, u najidealnijem sluaju: savreni pojedinac. Meutim, Aristotel je svestan da je ovaj ideal teko ostvariv, iz prostog razloga to je mala verovatnoa da se takav pojedinac zaista nae u dravi. Zato treba videti ta je praktino, a ta realno najbolji oblik dravnog ureenja. Meutim, pre nego to pree na raspravu o tome, Aristotel e prethodno raspraviti da li vladar ili zakon u dravi treba da ima prvenstvo. Sa jedne strane, moglo bi se rei da zakon treba da ima prvenstvo, da bude iznad vladara, jer je zakon odraz nepristrasnog razuma. Sa druge strane, mogue je da zakon pie nesavrena vlada, pa e on onda biti pun tih nesavrenosti, nepravinosti. Mogue je, takoe, da zakon, zahvaljujui svom optem karakteru, ne bude primenljiv ba na sve pojedinane sluajeve. Za medicinu, npr. bilo bi apsurdno kada bi se u svemu strogo pridravala pravila. Meutim, dok lekar nema nikakvog razloga da ne da sve od sebe za dobro zvog pacijenta, motivi vlastodraca esto mogu biti dovedeni u pitanje. Sa druge strane, ako je i napisani zakon isuvie krut, uvek je mogue obratiti se nepisanom i obiajnom zakonu. Zakljuak: zakon bi trebalo slediti kada god je to mogue, a odluivanje prepustiti pojedincima samo u onim posebnim sluajevima za koje zakon nema regulativu.

57

Aristotel je bio protiv estog donoenja zakonskih uredbi, protiv dekreta. ak i protiv dekreta koje je donosila eklesija. On je bio protiv prakse estih promena u zakonu, i protiv prakse preferiranja dekreta nad zakonima. Vie bi bio za temeljno razraivanje prethodnih upozorenja, i za eventualne dopune u zakonu, ali je smatrao da bi zakoni trebalo da budu trajni, koliko je god to mogue, jer esta promena zakona (a upravo to su dekreti) znai nestabilnost dravnog ureenja. Idealno najbolji oblik vladavine je monarhija boga meu ljudima (jer je verovatnije da e se transcendentna vrlina nai u samo jednom oveku nego u vie njih). Ali, kao to je ve reeno, to je samo jedan ideal koji je skoro nemogue ostvariti. Stoga treba videti ta je praktino najbolji oblik vladavine, a to je politeja. Politeja predstavlja meavinu oligarhije i demokratije, ureenja zasnovanog na bogatstvu, i onog zasnovanog na slobodi, s tim da teg pretee na stranu demokratije, dok, se oni sluajevi gde petee na stranu oligararhije, pogreno nazivaju aristokratijom. Osnovna odlika politeje je, dakle, ona uzima u obzir i bogatstvo i slobodni status, u raspodeli dravnih poslova. Kombinovanje je, pak, mogue na nekoliko naina, od kojih jedni preferiraju prenoenje i kombinovanje oligarhijskih i demokratskih institucija, dok druge preferiraju usvajanje njihovih zakona. U svakom sluaju, politeja predstavlja srednji kurs izmeu oligarhije i demokratije, po tome to niti postavlja previsoke ekonomske preduslove za stupanje na vlast, a niti ih potpuno iskljuuje. Kao posledica toga, na vlast dolazi srednja klasa, i to je osnovna karakteristika politeje. To je takoe najbolji nain da drava ostvari sreu. Jer, iz Nikomahove etike saznajemo da je srean ivot, vrlina, mera, zlatna sredina izmeu dve krajnosti. Prema tome, najvea verovatnoa da se srea i dobar ivot ostvare, bie tamo gde dravom upravlja srednji stale koji e biti u stanju da dri ravnoteu izmeu dva suprotstavljena stalea: siromanih i bogatih. Tim pre, to e i bogatai i siromani uvek radije verovati srednjoj klasi nego jedni drugima. Ukoliko srednje klase nema, preostaje ili oligarhija, ili demokratija (vlast siromanih), od kojih i jedna i druga lako mogu pasti u tiranidu. tavie, Aristotel smatra da su mnoge vlade bile demokratske ili oligarhine, samo iz tog razloga to je njihova srednja klasa bila previe malobrojna. Aristotel ne ilustruje ovaj polis referiranjem ni na jedan aktualan primer, izuzev Sparte, ali nema sumnje (Taylor misli) da on ima u vidu Atinsko dravno ureenje iz 411.g, gde je vlast i mo bila u rukama 5000 jako naoruanih, a sistem plaanja nadoknade za prisustvovanje na sastancima (Perikle), bio ukunut. Iz Atinskog ustava saznajemo da da je Aristotel, isto kao i Tukidid, smatrao Teramena, autora ustava ovog dravnog ureenja, za jednog od najveih Grkih dravnika.

58

ARISTOTEL - OBLICI DRAVNOG UREENJA

Oblici dravnog ureenja razvrstani su prema dva principa: (1) broj vladajuih kvantitet jedan, manjina, veina (2) svrha vladanja kvaliteti zajednina svrha (monarhija, aristorkatija, politeja) i posebna svrha (tiranida, oligarhija, demokratija). Razlikuju se u organizaciji vrhovne vlasti. Oni oblici dravnog ureenja u kojima jedan ovek, malo njih, veina vlada na optu korist nuno su ispravni. A oni u kojima se vodi rauna samo o interesu jednog oveka, manjine, veine koja vlada su izopaenja. Ispravna ureenja: (1) monarhija (bazileja), (2) aristokratija (nekolicina vladavina najboljih), (3) politeja (veina) Zastupaju opte interese; zakonita dravna ureenja. Nastanak drave (uzroci) (a) uzajamna pomo, (b) ovek je po prirodi politiko bie zoon politikoon, (c) zajednika korist. Odstupanja: (1) tiranida (2) oligarhija (3) demokratija Imaju u vidu samo interese monarha ili bogataa ili siromaha, a ne opte interese. To su nezakonita dravna ureenja. Dravu ne ini jedinstvena teritorija, i ona nije nastala da se spree meusobne nepravde, niti radi trgovinskih odnosa. To jesu potrebni uslovi da bi drava nastala, ali nisu dovoljni (Toga nema kod Platona): drava je zajednica koja za cilj ima (a) srean ivot porodica i robova, (b) ivot potpun i ekonomski nezavisan. Drava koja se s pravom tako zove (srena drava) treba da vodi rauna o vrlini svojih graana. Drava postoji radi delanja prema moralnim zakonima (a ne naprosto radi zajednikog ivota). Da li treba da vlada najbolji ovek ili zakoni? Kome treba da pripadne vrh vlasti u dravi? Iako bi bilo dobro da vlast pripada jednom oveku (najvaljanijem od svih) ipak bi bilo bolje da vrhovna vlast pripadne zakonima, zato to je ovekova dua podlona strastima, a zakoni su bez strasti. Zakoni se donose u skladu sa dravnim ureenjima: u dobrim dravama zakoni su pravedni, u izopaenim zakoni su nepravedni. Takoe opasno je da oni koji nisu bogati i nemaju nikakve line vrednosti (npr. obrazovanje) nemaju nikakvih poasti. Zato im treba dati uee u savetodavnoj i sudskoj vlasti, jer tamo gde veina nije potovana, siromana, tu drava mora imati mnogo neprijatelja. Vrhovna vlast treba da pripadne mudro sastavljenim zakonima, a nosioci vlasti (jedan ili vie njih) treba da raspolau tom vlau samo utoliko ukoliko zakoni nisu precizni, jer nije lako optim odredbama obuhvatiti sve pojedinane sluajeve. Zakonodavac mora da ima u vidu korist cele drave i interese svih graana. Ukoliko se jedan ili vie graana odlikuju vrlinom, onda za njih ne postoji zakon jer su zakon oni sami. Odnosno, prirodno je da se ostali ljudi njima potine (dati im ista prava kao ostalima bilo bi nepravedno). Zakonodavstvo se odnosi na ljude jednake po roenju i sposobnostima. Vrste monarhije (basileje) (1) Basileja iz herojskog doba zasnovana na slobodnoj volji graana; nasledna; zakonita; kralj je vrhovni zapovednik u ratu, sudija, prvosvetenik, ograniena vlst na odreene dunosti. (2) Varvarska basileja je nasledna ili despotska, ali zakonita (karakteristino za varvarske i azijske narode) (3) Ajsimneteja je izborna tiranida (razlikuje se od varvarske jer nije nasledna)

59

(4) Lakonska basileja zakonita je i svodi se na naslednu, doivotno, vrhovno zapovednitvo u ratu (5) Panbasileja je apsolutna monarhija, koja odgovara vetini voenja domainstva kralj je neka vrsta domaina jedne drave. Ali tamo gde se drava sastoji od jednakih graana nije prirodno da jedan ovek ima vrhovnu vlast na svima. Zato je tu pravedno da svi podjednako vladaju i pokoravaju i to po redu i neizmenino. Tu je poredak zakona, a oni koji vladaju su uvari zakona. Oni koji trae pravdu trae u stvari sredinu, a zakon je sredina. Neki narodi su, dakle, podloni basileji, neki aristokratiji, trei politeji. Ua politeju pogodan je ratniki narod koji moe da se pokorava i vlada po zakonu, kod naroda koji su svi ratnici i koji su u tranju da se potinjavaju i vladaju po zakonu koji i bogatima i siromanima deli funkcije u vlasti. U tri navedena ispravna ureenja oni koji su na vlasti (pojedinac, grupa, masa) se istiu visokim stepenom vrline. U najboljoj dravi vrlina oveka i graanina mora biti ista. U najboljem dravnom ureenju graanin je onaj koji moe i hoe da se pokorava i vlada (ivei moralnim ivotom). etvarta knjiga koje je dravno ureenje najbolje i koje dravno ureenje odgovara kojim ljudima Ne treba uzimati u obzir samo najbolje dravno ureenje. Dravnik treba da zna koje sve razlike postoje meu dravnim ureenjima i koje su sve kombinacije dravnog ureenja mogue. Dobar zakonodavac i pravi dravnik moraju da znaju i koje je dravno ureenje apsolutno najbolje (apsolutno), koje je najbolje za date okolnosti (relativno) i koje je najbolje prema datim slovima (realno). Treba znati i ono ureenje koje se moe ostvariti i primeniti na sve drave (proseno najbolji oblik). Najgore dravno ureenje nastaje izvrgavanjem prvog najboanstvenijeg basileje. Tiranida, (2) oligarhija, (3) demokratija u ovome se slae sa Platonom. Platon: Demokratija je najgora od svih dobrih ureenja, a od svih ravih je najbolja. Aristotel: Demokratija je uopte rava. Razlog to ima vie oblika dravnog ureenja je taj to svaka drava ima vie delova: (1) zemljoradnici, (2) zanatlije, (3) trgovci, (4) teti (najamni radnici), (5) ratnici, (6) sudije savetnici (7) bogatai, (8) vladari organi vlasti. Korekcija kvantitativnog principa podele dravnog ureenja: Oligarhija je vladavina manjine, obino bogataa, odnosno vladavina bogatih. Demokratija je vladavina veine, obino siromaha, odnosno vladavina siromanih. Tekoe: Mogue je da u dravi veina budu bogatai, a manjina siromani; kako bi se onda zvali ovi dravni oblici? Korekcija kvantitativnog principa: To to manjina veina vlada je stvar sluaja, a ne mera razlike oligarhije i demokratije, nego siromatvo i bogatstvo su dva osnovna dela drave. Od nadmonosti jednih ili drugih zavisi da li je ureenje demokratsko ili oligarsko. Vrste demokratije: (1) Prvi oblik demokratije je onaj gde je glavna karakteristika jednakosti pred zakonom zajamena. Dravna vlast podjednako pripada svima, i bogatim i siromanim. Svi imaju ista prava i funkcije. (2) Demokratija gde su funkcije u vlasti uslovljene niskim, malim cenzusom, svako ko ima izvesno bogatstvo (imanje) uestvuje u vlasti, a ako ga izgubi, onda nema prava meavina demokratije i oligarhije. (3) Demokratija u kojo uestvuju vlasti, svi graani koji ne moraju da polau rauna o svom poreklu, ali u kojoj vlada zakon (jer graani nemaju dovoljno prihoda da uestvuju u

60

vlasti ne radei nita). Uestvovanje u vlasti uslovljeno je posedovanjem graanskog statusa. Svi imaju pristup vlasti, ali vlada zakon. (4) Demokratija u kojoj uestvuju samo graani (takoe vlada zakon).

(5) Ovo ureenje ima Platon u vidu kada kritikuje demokratiju uopte. Demokratija gde vrh vlasti pripada masi, a ne zakonu (odluujuu ulogu imaju narodne odluke, a ne zakon). Takva vlast je despotska, jer se ne potinjava zakonu; ekvivalentna je tiranidi (meu monarhijama). Za takvo ureenje su krivi demagozi, jer oni prenose sva prava koja reguliu zakoni na narod (kolektivnog vladara), koji je sklon preuzimanju tih prava i tako stiu uticaj i mo (korupcija). To uopte i nije dravno ureenje, jer tamo gde ne vladaju zakoni i nema dravnog ureenja. Aristokratija: Aristokratija je ono dravno ureenje u kome vladaju graani koji su apsolutno najbolji po vrlini. Samo u tom dravi su dobar ovek i dobar graanin apsolutno jedno te isto, dok u ostalim dravama ljudi samo relativno dobri u odnosu na svoje dravno ureenje. Politeja: Realno najbolji oblik dravnog ureenja. Postoje tri stvari na osnovu kojih se trai politika jednakost: (a) sloboda, (b) bogatstvo i (c) vrlina. Meavina slobode i bogatstva (tj. bogataa i siromaha) nazivamo politejom sredina ili meavina demokratije i oligarhije. A meavina sva tri elementa je aristokratija (aristokratija i politeja nisu daleko jedna od druge). Politeja nastaje spajanje oligarhijskih i demokratskih zakona (da se bogatai kanjavaju ako ne uestvuju u suenju oligarhijski element, a siromani dobijaju platu demokratski element; da se organi vlasti biraju glasanjem oligarhijski element, a da se ne biraju prema cenzusu demokratski element). Politeja je meavina: metoda izbora, cenzusa, uea graana u vlasti. Najbolja dravna zajednica je ona gde je srednja klasa mnogobrojna i jaa od druge dve (bogataa i siromaha); to je najstabilnij oblik vladavine i onemoguava stvaranje tiranide, koja se javlja ili u sluaju neumerene demokratije ili oligarhije. Postoje tri sloja, bogati, siromani i srednji, i to je najbolje dravno ureenje jer ni jedan sloj ne eli propast drave. Politeja je merilo ocenjivanja i za sve ostale dravne oblike ukoliko joj se pribliavaju onda su bolji, i obrnuto. Elementi i kriterijumi dravnog ureenja Tri elementa o kojima dobar zakonodavac treba da vodi rauna: (1) savetodavna vlast narodna skuptina odluuje o stvarima koje se tiu svih (2) izvrna vlast vrste nedlenosti i nain izbora vlasti (3) sudska vlast. Savetodavna vlast odluuje o ratu, miru, savezima, zakonima, smrtnoj kazni, progonstvima, i pred njima izvrna vlast polae rauna. Dodatak: Platon svoju idealnu dravu gradi od dva najgora ureenja: demokratije i tiranide, a ima i elemente oligarhije. Platonovu monarhiju Aristotel ita kao tiranid. Ipak, kada daje svoje najbolje dravno ureenje, Aristotel ne odstupa mnogo od ureenja kakvo je dao Platon u Zakonima. Aristotelova zamerka spartanskom (lakedemonskom) dravnom ureenju (a koje hvali Platon) je meovito ureenje: monarhija + demokratija + oligarhija kralj je bio vie zaduen za ouvanje tradicije i kultova, vee staraca (geroti) je oligarhijska institucija, epori (sudije) je demokratska institucija (biraju se demokratski, ali imaju apsolutnu mo). Kad Aristotel govori naelno o dravnim ureenjima on kao da govori o politeji (ali se politeja tretira kao najloija). Ona je u stvari sinonim za dravno ureenje kao realno dravno ureenje. Ona je mogunija i zamislivija od svih drugih dravnih ureenja (npr. Atina u vreme Solona, ili Sparta za vreme Likurga). Politeja je kompromis izmeu demokratski i oligarskih elemenata. Ona je odriva i stabila meavina omoguava i narodu i bogataima da uestvuju u vlasti; meavina koja naginje demokratskom naelu. Politeja i aristokratija nisu daleko jedna od druge.

61

Kriterijumi vrednosti razliitih dravnih oblika Po apsolutnom merilu najgora je tiranida, a najveu vrednost ima monarhija. Monarhija je najbolja, jer najvie lii na boansku vladavinu. Idealno je nai vladara koji bi svojom sposobnou zasenio sve ostale. Njemu ne bi trebali zakoni, jer je on sam zakon Bog meu ljudima. U VII knjizi konstrukcija apsolutno najbolje vladavine je mogua samo ako osnivau drave stoje na raspolaganju najbolji uslovi: zemljita, ljudski materijal, materijalna sredstva u neogranienoj meri. Gotovo jednaku vrednost kao monarhija ima aristokratija, tj. vladavina najboljih i najsposobnijih. U ovoj dravi bi svi graani dolazili na vlast redom u svojim zrelijim godinama, jer bi svi bili sposobni i imali bi jednaka politika prava. Za odravanje, napredovanje takve drave moraju da budu ispunjeni svi prirodni uslovi: zemljite, klima..., tako da stanovnitvo moe da ivi ni ubogim ni raskalanim ivotom. Ova drava treba da je srednje veliine (ni prenaseljene, ni premala), ve tolika da moe biti autrhina (sama sebi dovoljna) i lako pregledna. Glavni zadatak treba da bude unutranje usavravanje, a ne spoljanje proirivanje. Najvei zadatak je vaspitanje graana: sticanje politikih sposobnosti za uestvovanje u dravnoj upravi, spremnost na pokornost vlastima. Vaspitanjem se stvara princip jednakosti (treba da se strogo sprovodi), tako da ni jednu politiku slubu ne moe trajno vriti jedan graanin, ve vie njih neizmenino. Potrebno je da se graani ne bave obraivanjem zemlje, trgovinom i zanatom (to je posao meteha i robova), da bi se graani u potpunosti posvetili vrlini. Ovakvu najbolju dravu mogu ostvariti samo najbolji ljudi koji poseduju razum i ratniku hrabrost. Realno najbolje ureenje predstavlja politeja: (1) koja je sredina izmeu demokratije (naginje demokratskom naelu) i oligarhije; (2) srednji stale ima dominantan poloaj; (3) kao takva ona je merilo ocenjivanja za sve ostale oblike koji su bolji to su joj blii, i obrnuto; (4) politeja je najstabilnija i najpravednija jer je srednji stale dovoljno brojan i bogat da dravu zatiti od samovolje bogataa i prevrtljivosti narodne mase; (5) omoguuje uestvovanje u vlasti i siromanim i bogatim, primer: Solon Atina i Likurg Sparta; (6) politeja je mogunija i zamislivija od svih drugih; (7) nije daleko od aristokratije. Ali u emu je tu kontraverza? Relativno najbolji oblik vladavine: monarhija, aristokratija, politeja, zavisi od realnih datih okolnosti, i postoji samo tamo gde je broj graana koji ga usvajaju i ele da on traje vei od onih koji ga ne ele. Proseno najboljik vladavine je onaj koji je najpodesniji za sve drave (koji se moe primeniti i ostvariti u svim dravama). V knjiga teror revolucije raspravlja o uzrocima promene dravnog ureenja Moderni politiki teoretiari pojam revolucije obino povezuju sa idejom progresa (Hegel, Marx vizija filozofije istorije). Kod Aristotela toga nema. Uzroci promene reima su frakcijske borbe, zato to razliiti delovi drave imaju razliitu viziju i tome ta je pravedno: podele po bogatim, vrlim ili poreklu (mada je najvanija razlika izmeu bogatih i siromanih). Kod Aristotela nema metafizike vizije istorije; plus jo jedan motiv neko oseanje za pravdu moe navesti ljude da izvre pobunu. Ljudi ele revolucije ne da bi stekli ono to imaju ono to imaju oni koji su na vlasti, ve zato to uviaju da oni koji su na vlasti to to imaju stekli su na nepravedan nain. Promene se deavaju na dva naina: (a) ili se menja dravno ureenje demokratija u oligarhiju, (b) ili se ne menja dravno ureenje, ve prelazi u druge ruke na primer u oligarhiji ili u monarhiji. Na primer, demokratije propadaju zbog slobode i obesti demagoga demagozi dele dravni novac masi i tako izazivaju ogorenje bogatih, ili progone bogate da bi

62

im konfiskovali imanje. Bogati rue demokratiju i uspostavljaju oligarhiju (ranije su tirani bili demagozi, a sada su demagozi veti govornici). Uzroci propasti mogu biti unutranji (sami od sebe) i spoljanji (npr. kad se u blizini nalazi drava sa suprotnim dravnim ureenjem; slino Atini i Sparti Atina je obarala manjinske vlade, a Sparta veinske). Sredstva ouvanja dravnog oblika: (a) U slobodnoj dravi treba paziti na zakonitost, a posebno na male nezakonitosti koje u poetku jedva primeuju, a nagomilavanjem dovode do velikih promena. (b) U aristokratiji i oligarhiji treba odravati strogu jednakost (npr. kratki mandati onemoguuju zloupotrebu poloaja). (c) (d) (e) U sluaju porasta bogatstva ili siromatva treba menjati visinu cenzusa. Treba se uvati da niko u demokratiji, oligarhiji, politeji ne stekne preveliku mo. Treba jaati srednju klasu. U demokratiji treba uvati bogate, u oligarhiji siromane

(f)

(g) Najvanije sredstvo za odranje dravnog ureenja je vaspitanje koje odgovara dravnom ureenju. VI knjiga Izlae najbolje naine ogranizovanja pojedinih dravnih oblika. Izlaganje demokratijom. Postoje dva uzroka zbog kojih postoji vie vrsta demokratije. (a) Razliit sastav stanovnitva. Negde mnotvo (zemljoradnici), negde zanatlije, negde najamni radnici (teti). (veinu) ine poinje seljaci

(b) Drugi je uslov ako se osnovne osobine demokratije nau u drugaijem spoju, onda ine drugaije demokratije. Jedan oblik demokratije e imati manje osobina demokratije, drugi vie, trei sve osobine demokratije. Pretpostavka demokratskog oblika vladavine je sloboda. Obeleja slobode: (1) U demokratiji je pravedno ono to je jednako prema broju, a ne prema dostojanstv (vrednosti). Vlast pripada mnotvu ili narodu, pa ono to veina odobri je pravedno svi graani su jednaki, odnosno vlada veina (siromanih). (2) Da svako ivi kako hoe (najbolje je da ljudima ne vlad niko). Osobine demokratije: (1) Svi graani mogu da budu burani za sve funkcije u vlasti. (2) Organi vlasti se biraju. (3) Cenzusa nema ili je vrlo nizak. (4) Slubenici ostaju kratko vreme na poloajima. (5) Vrhovni organ je narodna skuptina (uee u vlasti se plaa). (6) Osobine demokratske vladavine su: prostota porekla, siromatvo, neobrazovanost. (Suprotno tome plemeniti rod, bogatstvo, obrazovanje je vladavina nekolicine.) Od svih vrsta demokratije najbolja je ona u kojoj vladaju zemljoradnici i stoari zato to je njihovo bogatstvo srednje, odani su svom radu, ne ude za vlau, dovoljno im je da biraju dravne slubenike a biraju ih meu najboljim graanima. Rave demokratije su one u kojima ive zanatlije, trgovci i teti, jer vode rav ivot i njiha delatnost nema veze sa vrlinom. Takav narod luta trgom i gradom, lako se skluplja na skuptinama, suprotno zemljoradnicima koji su rasuti po selima i nemaju vremena za takvu vrstu aktivnosti.

63

Najekstremniji oblik demokratije je onaj u kome svi graani uestvuju u vlasti (nijedna drava to ne moe podneti aludira na Atinu). Demokratija se nee odrati ni ako se suvie izlazi u susret volji siromane veine. Pravi demokrata mora teiti za tim da masa ne bude siromana, jer e to uzrok zobg koga se kvari demokratija. Pokuati blagostanje uiniti trajnim. VII knjiga Raspravlja o idealnoj najboljoj dravi Pretpostavka i najbolji nain ivota i za pojedince i za dravu je onaj u kome vrlina moe da se otelovi u dobrim delima odnosi se i na politiki (praktini ivot) i na filozofski ivot (osloboen obaveza i posveen razmiljanju), to je ivot u delanju u skladu sa vrlinom; ne mora da bude upravljen samo na druge ljude, nego je to jo u veoj meri delatnost miljenja radi miljenja. Praktini opis najbolje drave Principi najbolje drave su: broj stanovnika u skladu sa veliinom zemlje (ne moe se unapred aritmetiki odrediti) mora biti takav da drava bude ekonomski nezavisna i da bude polis (grad-drava) zakonski ureen, a ne narod kao politiki neorganizovano mnotvo. poto su naini da se ivi sreno razliiti, postoje razlike u dravnim ureenjima. Ipak, u svim dravama ima nunih stvari koje moraju posotjati bez obzira na razlike: (a) dovoljno hrane, (b) zanati i umetnosti, (c) oruije, (d) novane rezerve, (e) briga o boijoj slubi, (f) jedan slubenik koji e se starati o koristi i pravdi meu graanima. Srea drave je neodvojiva od vrline. U apsolutno najboljoj dravi graani se ne bave zemljoradnjom, ni trgovinom, jer je za dravne poslove i negovanje vrline potrebno slobodno vreme. Slino Platonu, u idealnoj dravi postoje dve klase: ratnici i upravljai, koji su odvojeni od zemljoradnika i drugih niih klasa, koji su prinueni da rade fiziki. Meu graane spadaju samo ratnici, savetnici, sudije. Moralna drava je ona u koj su moralni graani, a oni postaju moralni ili zbog prirodnih sklonosti, ili iz navike, ili uz pomo razuma; pri tom navika moe da promeni prirodu, a razum i prirodu i naviku, pa je iz tog razloga vaspitanje veoma van za drobro ureenu dravu (VIII knjiga fizike vebe, itanje, pisanje, crtanje i muzika). Graanin Dva osnovna pitanja su: ko je graanin, i u emu je vrlina graanina? Da bi se odgovorilo na pitanje ta je drava neophodno je prethodno odgovoriti na pitanje ta je graanin, jer drava je mnotvo graana. A u vezi s pitanjem ta je graanin ne postoji opta saglasnost. Kriterijumi na osnovu kojih je neko graanin se razlikuju od ureenja do ureenja (npr. onaj ko je graanin u demokratiji, esto nije graanin u aristokratiji ili oligarhiji). (1) Graanin nije graanin na osnovu toga to negde ivi, jer i dooi i robovi ive zajedno sa graanima. (2) Niti na osnovu toga to moe da sudi i da uestvuje na sporovima, tj. da sudi i da mu se sudi. Aristotela zanima graanin kao takav, naprosto apsolutni graanin. Osnovni kriterijum graanina: (1) Opte odredbe uee u sudstvu i vlasti, ali ova definicija se odnosi na graanina u demokratiji. U razliitim ureenjima razliite su definicije graanina. U drugim oblicima dravnog ureenja ne postoji narod i ne govori se o skuptinama, nego o savetima (npr. Sparta i Kartagina). Dakle, ova definicija graanina zahteva ispravku. (2) Graanin je onaj ko moe da uestvuje savetodavnoj i sudskoj vlasti. Drava je skup takvih graana koji su sposobni za ekonomski nezavistan ivot. Obino se smatra da je graanin ovek ija su oba roditelja graani to je pogrena definicija. Drugi to proiruju pa zahtevaju da mu i dalji preci budu graani. Ovaj uslov nije mogue primeniti na prve graane. Klisten je upisao u File mnoge strance i robove, te su i oni stekli graanski status. Svako ko uestvuje u vlasti je graanin.

64

Vrlina graanina Da li je vrlina dobrog oveka ista kao i vrlina dobrog i valjanog graanina? Opta ideja o vrlini graanina je analogija sa mornarom: kao to je brodar jedan od lanova zajednice, tako je graanin. Brodari imaju razliite sposobnosti, jedan je vesla, drugi kormilar, i zato svaki od njih ima neku posebnu (naroitu) vrlinu. Ipak, postoji neto to im je svima zajedniko, a to je zajedniki cilj sigurnost plovidbe. Tako su u graani meusobno razliiti, ali im je posao isti: spas zajednitva, tj. dravnog poretka. (1) Vrlina graanina zavisi od dravnog poretka. S obzirom da ima vie oblika dravnog ureenja, onda ima i vie vrlina graanina => vrlina graanina. (2) Ne moe biti jedna i savrena (potpuna) vrlina, a dobar ovek je onaj koji ima potpunu vrlinu. (3) Graanin moe biti valjan a da nije stekao vrlinu dobrog oveka.

Da li postoji neko ko u sebi spaja vrlinu dobrog oveka i vrlinu graanina? Posotji, a to je dobar, valjan vladar koji je i dobar i razborit, dok graanin ne mora biti razborit. Vrlina upravljaa (vladara) jednaka je vrlini dobrog oveka koji, pri tom, zna i da vlada. Nije ista vrlini obinog graanina koji treba da zna i da vlada i da se pokorava. Aristotel razlikuje dve vlasti: gospodarska vlast nad stvarima neophodnim za ivot (onaj ko njima upravlja ne mora da zna da ih pravi, jer to je posao robova), politika je vlast nad slobodnim ljudima jednakim po poreklu. Status graanina u razliitim dravnim ureenjima: aristokratija graanska prava nemaju robovi i teti, jer oni ne mogu da neguju vrlinu; oligarhija graanska prava su uslovljena imovinskim cenzusom, odnosno graani ne mogu biti teti, ali zanatlije mogu biti graani; demokratija graanin je onaj kome je majka graanka. ------------------------------------------------------------------------------------------------------DVA PRINCIPA PODELE: 1) BROJ ONIH KOJI VLADAJU - klasifikacija po kvantitetu 2) SVRHA VLADANJA - klasifikacija po kvalitetu Oni oblici dravnog ureenja u kojima pojedinac, manjina ili veina vlada na optu korist su nuno ispravni. Oni oblici u kojima se vodi rauna samo o interesu jednog oveka, manjine ili veine koja vlada su nuno izopaeni.
Ispravna ureenja MONARHIJA = vladavina jednoga BASILEJA = kraljevstvo ARISTOKRATIJA = vladavina nekolicine najboljih POLITEJA = vladavina veine, Meavina O. i D. Izopaena ureenja TIRANIJA = samosilnitvo OLIGARHIJA = vladavina bogatih DEMOKRATIJA = vladavina puka

- zastupaju opte interese i zato su - imaju u vidu samo interese vladajuih ZAKONITA dravna ureenja; i zato su NEZAKONITA dr. ureenja; Razlog postojanja vie oblika ureenja: postojanje vie delova drave (drava kao mnotvo) Zemljoradnici,zanatlije, trgovci, teti, ratnici, sudije/savetnici, bogatai, vladari

65

Drava koja se s pravom tako zove (= srena drava) treba da vodi rauna o vrlini svojih graana. Drava postoji radi delanja prema moralnim zakonima. U trima navedenim ispravnim ureenjima, oni koji su na vlasti se istiu visokim stepenom vrline. U najboljoj dravi vrlina graanina i vrlina oveka mora biti ista. Ali, u politici ne treba ispitivati samo najbolje dravno ureenje. Po apsolutnom merilu, najgore dravno ureenje je tiranida, a najbolje basileja. 1.BASILEJA je najbolja, jer najvie lii na boansku vladu. Idealno bi bilo nai vladara koji bi svojom sposobnou i vrlinom zasenio sve ostale. NJemu ne bi trebali zakoni jer je on sam zakon-bog meu ljudima. VII knjiga konstrukcija apsolutno najbolje vladavine je mogua samo ako osnivau drave stoje na raspolaganju najbolja zemljina dobra, najbolje ljudstvo i materijalna sredstva u neogranienoj meri. Ovaj oblik vladavine sadri u sebi vie podoblika: 1) spartanska-doivotno vojskovoenje monarha; 2) varvarska-daje tiransku mo vladaru, ali je zakonita i po oinskim obiajima (nasledna i u tradiciji) 3) izborna, ajsimneteja- drevni oblik izabranih sudija; izborna, a ne nasledna jednovlada. Izabrani kralj je mogao vladati doivotno, ili odreeno vreme, ili dok se ne zavri odreeni posao. I ovaj poredak daje kralju samosilniku mo, ali je zakonit jer je vren izborom i uz pristanak podanika; 4) jednovlada iz junakog doba, prema zakonu, uz pristanak podanika i po nasleenim obiajima. Taj oblik vladavine dodeljivao je kralju ogranienu vlast-kralj je vojskovoa, sudija u sporu i vrhovnik u bogosluenju; 5) panbasileja - jedan vlada svima kao gospodar drave i svog naroda ili mnogih naroda, slino kao to otac upravlja domainstvom. Spartanski vid kraljevske vlasti i panbasileja predstavljaju dve krajnje take na lestvici kraljevina uopte: spartanci daju najmanje ovlaenja kralju, a svekraljevstvo najvie. Preostala tri oblika su izmeu njih. Svaki od ovih pet oblika je zakonita i legitimna vladavina (pristanak podanika). Kako dolazi do promene oblika vladavine koji zovemo kraljevinom? Aristotel veruje da je kraljevstvo bilo karakteristino za drevna vremena, jer su se tada teko nalazili ljudi koji su se isticali vrlinom, pa je vladavina poveravana najboljem. Ovaj oblik vladavine mogao je postojati samo u malim dravama. Kada se docnije pojavilo mnogo vie izvrsnih ljudi, javila se potreba za formiranjem takve zajednice u kojoj bi vladala mnoina najboljih. Tada je nastala politeja. Kada su se najbolji izopaili i umesto graanske vrsnoe poeli da cene bogatstvo, pa su se bogatili na raun ostalih u zajednici, nastala je vladavina malobrojnih (bogatih). Od nje je nastalo samosilnitvo, od njega puka vladavina. Pohlepa je malobrojne bogatae ostavljala u sve manjem i manjem broju, sve dok nije ostao samo jedan, samosilnik, protiv koga su bili svi. Najzad, puk je svrgao samosilnika i zasnovao svoju vladavinu. Kakvu silu treba da ima kralj? Aristotel: sila je kralju neophodna, bez obzira na to da li on vlada prema zakonima (jer tada mu je sila potrebna da bi zakon sproveo) ili vlada kao samosilnik (izabrani, zakoniti i priznati, izabrani suditelj). NJena mo treba da bude tolika da bude jaa od bilo kog pojedinca, od bilo koje organizovane grupe, ali slabija od puka u celini. Gotovo jednaku vrednost kao i monarhija ima

66

2. ARISTOKRATIJA: vladavina najboljih i najsposobnijih; ono dravno ureenje u kome vladaju graani koji su apsolutno najbolji po vrlini. Samo su u toj dravi dobar ovek i dobar graanin apsolutno jedno isto, dok su u drugim dravama ljudi samo relativno dobri u odnosu na svoje dravno ureenje. U ovoj dravi bi svi graani dolazili na vlast redom, u svojim zrelijim godinama, jer bi svi bili sposobni, a imali bi jednaka politika prava. Za odravanje i napredovanje takve drave moraju da budu ispunjeni svi prirodni uslovi: plodno zemljite, povoljna klima... tako da ivot stanovnika ne bude ni ubog ni raskoan. Ova drava treba da je srednje veliine, ni prevelika i prenaseljena, ni premala, ve tolika da moe biti autarhina i lako pregledna. Glavni zadatak svake drave treba da bude unutranje usavravanje, a ne spoljanje irenje. Najvanije od svega je vaspitanje graana- sticanje politike sposobnosti za uestvovanje u dravnoj upravi, ali i sposobnost pokoravanja vlastima; Vaspitanjem se stvara princip jednakosti, koji treba strogo da se sprovodi, tako da nijednu slubu ne moe trajno vriti jedan graanin, ve vie njih, naizmenino. Potrebno je da se graani ne bave obraivanjem zemlje, trgovinom, zanatima ( to je posao meteka i robova), da bi se u potpunosti posvetili vrlini. Ovakvu najbolju dravu mogu ostvariti samo oni ljudi koji poseduju razum i ratniku hrabrost. 3. POLITEJA: Tri stvari na osnovu kojih se trai politika jednakost su SLOBODA,JEDNAKOST, VRLINA Meavina bogataa i siromaha je politeja ili ustavna vlada, meavina D. i O. Oligarhijski element: bogatai bivaju kanjeni ako ne uestvuju u suenju; organi vlasti biraju se glasanjem; Demokratski element: siromani dobijaju platu ako uestvuju u suenju; organi vlasti se ne biraju prema imovinskom cenzusu; 4. TIRANIDA: jednovlada u kojoj vladar ima samovladarska ovlaenja i gospodarsku vlast; zakonita je ako podanici svojom voljom prihvataju takvog vladara i ako je ukorenjena u nasleu; samosilnitvo je izopaena panbasileja, svekraljevstvo. Tiranija je monarhija u kojoj vladar vlada bez ikakvih ogranienja. Niko od slobodnih ljudi ne podnosi svojevoljno tu vladavinu. 5. OLIGARHIJA-podvrste: 1) vlast koja se raspodeljuje prema poreskim razredima, ali je census toliki da oni siromaniji taj census ne mogu da preu; ukoliko neko ko je siromaan stekne potrebni imetak, stie pravo sudelovanja u vlasti; 2) dravne slube uslovljene su visokim poreskim doprinosima, i oni koji to mogu da ispune meu sobom dele poloaje;3)oblik u kome sin nasleuje oca; 4) oblik nasledne vlade u kojem ne vlada zakon nego vladari. Ovaj oblik vladavine manjine odgovara samosilnitvu meu monarhijama i petom poretku meu demokratijama. U vladavini manjine prevrat izaziva veliina imetka: to je vei imetak, to je manje uee zakona u vladavini, I sve je manji broj vladara, sve dok se u vladavini silnih (velmoa) taj broj ne svede na svega nekoliko porodica, ili samo jednu, a vladavina zakona u potpunosti ne odbaci. Korekcija kvantitativnog principa podele dravnih ureenja: OLIGARHIJA = vladavina manjine, a poto je obino manjina bogata, vladavina bogataa; DEMOKRATIJA = vladavina veine, a poto je obino veina siromana, vladavina siromaha;

67

problem: Mogue je da u dravi bude veina bogatih, a manjina siromanih / Kako bismo nazvali taj dravni oblik? To to manjina/veina vlada stvar je sluaja, To nije mera razlikovanja O i D, nego siromatvo/bogatstvo. Od nadmonosti bogatih ili siromanih zavisi da li je ureenje oligarhijsko ili demokratsko. 6. VRSTE DEMOKRATIJE: 1) Demokratija u kojoj vlast pripada podjednako svima: i bogatima i siromanima, u kojoj oni imaju ista prava i slobode. 2) Demokratija gde su funkcije u vlasti uslovljene niskim cenzusom. Svako ko ima izvesno bogatstvo uestvuje u vlasti, a ako ga izgubi, gubi pravo uea u vlasti. 3) Demokratija u kojoj uestvuju u vlasti samo graani besprekornog porekla; 4) Demokratija gde u vlasti uestvuje svako ko je graanin, bez obzira na poreklo, ali i tu vlada zakon; 5) Demokratija gde vrhovna vlast pripada masi, a ne zakonu. Takva vlast je despotska, ekvivalentna je tiranidi meu monarhijama; za to su krivi demagozi, jer prenose sva prava na narod-kolektivnog vladaoca (te ih vie ne reguliu zakoni) i tako stiu uticaj i mo. To uopte nije dravno ureenje, jer tamo gde ne vladaju zakoni, nema ni dravnog poretka. U zakonitoj demokratiji nema demagoga, nego su najbolji graani na elu drave. APSOLUTNO, RELATIVNO I REALNO NAJBOLJE DRAVNO UREENJE + U emu je kontroverzija? Apsolutno najbolja: najbolja prema apsolutnom merilu - basileja Relativno najbolja: najbolja za date okolnosti Realno najbolja: najbolja prema datim uslovima - politeja Apsolutno najbolje dravno ureenje je mogue samo onde gde osnivau drave stoje na raspolaganju najbolji delovi zemljita, ljudski materijal i materijalna sredstva u neogranienoj meri. Takvo ureenje Aristotel konstruie u VII knjizi. Pitanje najboljeg dravnog ureenja pretpostavlja razmatranje koji nain ivota je najbolji. Najbolji nain ivota i za pojedinca i za zajednicu jeste onaj u kome vrlina raspolae sa dovoljno sredstava da se otelovi u dobrim delima. Delatni ivot u skladu s vrlinom ne mora biti upravljen samo na druge ljude, ve to moe biti i filozofski ivot. Srea drave je neodvojiva od vrline. U apsolutno najboljoj dravi graani se ne bave trgovinom, zemljoradnjom i zanatima, ve se bave: 1) ratnim poslovima-ratnici; 2) savetima za probleme od opteg interesa-savetnici; 3) sudskim poslovima-sudije, koje treba da budu vlasnici imanja, jer treba da ive u blagostanju; 4) svetenikim pozivom- graani koji su se zbog starosti povukli iz dravnih poslova. Zemljoradnjom se bave robovi i varvari. Principi najbolje drave: broj stanovnika treba da bude u skladu sa veliinom zemlje-to se ne moe unapred aritmetiki odrediti- toliko da bude ekonomski nezavisna, ali i dovoljno mala da bi bila polis (zakonski ureena grad-drava), a ne demos-politiki neorganizovano mnotvo (rulja). Relativno najbolje d.u. postoji onde gde je broj graana koji ga usvajaju i ele da on traje vei od onih koji ga ne ele. Zavisi od realno datih okolnosti, te moe biti i M. i A. i P.

68

Proseno najbolje d.u. je ono koje je najpodesnije za sve drave. REALNO NAJBOLJE : POLITEJA Politeja je kompromis demokratskih i oligarhijskih elemenata; odriva, stabilna, meavina; omoguuje i narodu i bogataima da uestvuju u vlasti; naginje demokratskom naelu. Ako je vrlina sredina izmeu krajnosti, onda je najbolji ivot onaj koji se dri te sredine, i to takve koju svako moe da postigne. Osnovno naelo Aristotelovih etikih i politikih shvatanja je princip mere i sredine. Najbolja dravna zajednica je ona u kojoj je 1)srednja klasa mnogobrojna i jaa od druge dve (bogataa i siromaha)- ima dominantan poloaj. 2)To je najstabilnija vladavina, koja onemoguuje stvaranje tiranide, koja se javlja ili u krilu neumerene demokratije ili neumerene oligarhije. U politeji je srednji stale dovoljno brojan i bogat da dravu zatiti od samovolje bogataa i prevrtljivosti narodne mase. 3)Politeja je merilo ocenjivanja i za sve ostale dravne oblike: ukoliko joj se pribliavaju- onda su bolji. 4)Politeja je zamialivija od svih drugih oblika vlade 5)Nije daleko od aristokratije. Kontroverzija Aristotel definie realno najbolje dravno ureenje povezujui demokratske i oligarhijske elemente, a i oligarhiju i demokratiju smatra loim ureenjima. Kako se realno najbolje ureenje, zamislivije od svih drugih, moe zasnivati na elementima loih poredaka? Aristotel: Demokratija je najgora od svih dobrih ureenja, a od svih ravih najbolja. Ali: po postavci samog Aristotela, demokratija je loa vlada, te ne moe biti najgora meu dobrima. Aristotel kritikuje Platonovo uenje iz Zakona, u kojima je druga najbolja drava izgraena od dva najgora ureenja: demokratije i tiranide( a ima i elemenata oligarhije). Platonovu monarhiju, naime, Aristotel ita kao tiranidu. Ipak, kada daje svoje najbolje dravno ureenje (politeja), Aristotel ne odstupa mnogo od Platonovih Zakona. -Aristotel zamera spartanskom dravnom ureenju (koje Platon hvali) to je meovito, a sam proteira meovitu vladu kao realno najbolju.

69

ARISTOTELOVA KRITIKA PLATONOVE DRAVE

Kljuno pitanje: Da li je mogue i da li je potrebno uspostaviti onakvo jedinstvo dravnog poretka kakvo zahteva Platon u Dravi? 1. Platon zahteva to vee jedinstvo dravnog ureenja. Idealna drava ima apsolutno jedinstvo poretka. Aristotel: Drava je po prirodi mnotvo. (u kvantitativnom smislu) Veliki stepen jedinstva je svodi na porodicu, a najzad i na pojedinca. * Drava nije i ne treba da bude jedno, jer stepen jedinstva i stepen samodovoljnosti stoje u obrnutoj srazmeri: najvei stepen jedinstva ima pojedinac,koji je istovremeno najmanje samodovoljan, a najvei stepen samodovoljnosti ima polis, koji je mnotvo. Prevelikim stepenom jedinstva polis prestaje da bude polis, ali to ne znai da odreeni stepen jedinstva ne treba da postoji: jedinstvena teritorija, vojska, vlast... 2. Drava je mnotvo i u kvalitativnom smislu. Graani jedne drave nisu meusobno slini. Zbog toga je jednakost graana polisa konvencionalna, a ne prirodna. Graani su jednaki po svojim politikim pravima, a ne po prirodi. 3. Protiv komunizma ena, dece i imovine. Za Platona, privatno vlasnitvo je najvee zlo za jedinstvo drave. Privatno vlasnitvo slui privatnom interesu, a nasuprot optem. Privatno vlasnitvo -------------> privatni interes vs. opti interes

Aristotelovi argumenti: Ljudi se najvie brinu za ono to je njihovo vlastito, a mnogo manje za ono to je zajedniko. Ako svaki pojedini graanin ima hiljadu sinova, on u stvari nema nijednog sina, jer je u takvoj zajednici bilo ko sin bilo koga - i sva deca su jednako zanemarena. Bolje je biti stvarni bratued (neak) nego platoniarski sin. Vano: ne moe se propisima izbei prepoznavanje meu krvnim srodnicima. Poto drava nije velika, oni se mogu sresti i prepoznati po fizikim karakteristikama (krv nije voda). - U Platonovoj idealnoj Dravi ne mogu se izbei povrede i ubistva, voljna i nevoljna, te svadje i grdnje, koje se nikako ne smeju initi prema pravim oevima, majkama i bliskim roacima, za razliku od onih koji su nam daleki. * - Korisnije je da ene i deca budu zajedniki meu ratarima, nego meu uvarima, jer komunizam ena i dece razara prijateljstvo. Nije poeljno da ratari budu mnogo prijateljski nastrojeni meu sobom, jer bi onda lako podigli bunu protiv vladara. Ali: Platon uopte nije regulisao pitanje komunizma meu niim slojevima: da li je i meu ratarima sve zajedniko? Takoe, pitanje vaspitanja niih slojeva uopte se ne razmatra u Dravi. Platonovo pravilo o vertikalnoj propustljivosti stalea jeste uzrok sukoba u dravi, zbog toga to bi prebacivanje dece iz jednog stalea u drugi uinilo da deca prestanu da smatraju

Aristotel sve vreme naglaava prednost prirodne veze meu ljudima u odnosu na vetako zajednitvo koje Platon eli da uspostavi. Aristotel je protivlanog jedinstva, razaranja porodice kao elije, ijim uveavanjem je jedino mogue formiranje valjane organske zajednice. Ne moe se stvoriti organsko jedinstvo razaranjem osnove tog jedinstva - porodice.

70

roditeljima ceo stale iz kog su potekli. * Komunizam ena ukida vrlinu umerenosti. Lepo je odustati od tue ene zbog uzdrljivosti. Uzdrljivost ne postoji tamo gde svako moe imati svaku enu (u odreenom ivotnom dobu). Ljudi se najvie trude oko onoga to je u njihovom vlasnitvu i oko onoga to vole, a nita od toga nije prisutno kod graana u Platonovoj dravi. Dovoljno je reeno o tome zato nema ljubavi. Treba razmotriti Platonovu tezu o zajednikoj svojini. Bolje je da zemljini posedi budu privatni, a plodovi zajedniki. Ako bi, kao to Platon predlae, i zemlja i plodovi bili zajedniki, dolo bi do velikih nemira: oni koji mnogo rade na zemlji, a malo troe njene plodove pobunili bi se protiv trutova koji mnogo troe a malo privreuju. Umesto zajednike svojine, treba uvesti podelu rada, razdeliti brige oko poslova. Tada nee biti uzajamnih tubi i ljudi e napredovati, budui da se svako brine o svome. (Implicitno: ako se svako brine o svome, a oko toga se po prirodi stvari najvie brine, i drava kao celina e napredovati - Aristotelov organicizam) Zadatak zakonodavca je da osigura optu prihvaenost ove ideje u zajednici. Ako je imovina zajednika, ljudi ne mogu da razvijaju vrlinu dareljivosti, koja se potvruje samo time to odvajamo neto od vlastitog imetka i dajemo drugome. Platon tvrdi da drava=domainstvo, a to nije tano, jer domainstvo=jedinstveno, a drava=mnotvo. Tek odgojem je mogue initi dravu jedinstve-nom. Da bi se obezbedilo organsko jedinstvo potrebna je dobra paideja. Platon tvrdi da su ene i mukarci jednaki u prirodnim sposobnostima (Na to Aristotel nikako ne pristaje - upor. priu o organskom jedinstvu) Platonova tezom o filozofima vladarima zagovara vladavinu uvek istog sloja drutva, to neminovno vodi do pobune drugih slojeva. Platon zastupa ispravno stanovite o dravi opte sree. Aristotel: Kako je ona mogua bez sree veeg dela ili svih slojeva u dravi?

tavie, Platon trai od vladara da rtvuju vlastito blaenstvo zarad opte sree. Aristotel: Kako e biti sreni ratari kad ni vladari nisu sreni? Antropoloki argument: ovek nije onakav automat kakvim ga smatra Platon. Ljudska iracionalnost, obest, pohlepa za novcem i ugledom, sujeta i oholost su odlika i najboljih ljudi, koji su proli najbolju moguu paideju. Filozofsko obrazovanje ne spasava od ovakvih slabosti.

Umesto Platonovog komunizma, Aristotel se zalae za solidarnost privatnih posednika. Za graane bi trebalo da vai pitagorejska deviza: Meu prijateljima je sve zajedniko. Prijateljstvo je najvee dobro u polisu. Zato treba da postoji odreeni stepen zajednitva imovine. To znai da e imovina biti privatna, ali da e njeno korienje biti zajedniko.

71

ARISTOTELOVA KRITIKA PLATONOVIH ZAKONA 1. Osim to je ukinut komunizam ena, dece i imovine, druga najbolja drava se ne razlikuje mnogo od idealne republike, pre svega kada je re o paideji.

2.

U Zakonima je imovina podjednako razdeljena privatnicima, tako da svako ima onoliko koliko je potrebno za umeren ili dobar ivot, ali to je suvie uopten kriterijum. Aristotel koriguje Platonov stav: raspodela imovine treba da obezbedi umeren i dareljiv ivot, jer tek umerenost i dareljivost uzete zajedno spreavaju rasipnitvo i oskudnost. 3. Platon izjednaava imovinu, a ostavlja raanje dece neogranienim. Nekontrolisano poveanje broja graana ne vodi umerenosti, ve siromatvu.

4.

Celokupna vlada u Zakonima zamiljena je kao meavina monarhije ( u Aristotelovom pretumaenju - tiranije) i demokratije, ali izgleda da ona u sebi nema elemenata monarhijske vlasti, ve samo oligarhijske i demokratske.! Primer: 1) izbor upravljaa putem reba (zajedniki i za oligarhiju i za demokratiju); 2) obaveza prisustvovanja skuptinskim zasedanjima samo za bogatae i nain izbora vea (oligarhijski elementi); obeveza uea u izboru vea vai samo za prva dva imovinska razreda - ne moraju svi lanovi treeg i etvrtog imovinskog stalea uestvovati u izboru; lanove etvrtog razreda mogu birati samo lanovi prva dva. Oni bogatiji e tako uvek biti brojniji u veu. 5. Platon doputa uveanje imetka, ali tako da najvee imanje sme najvie pet puta premaivati ono najmanje. Onaj ko tako odreuje veliinu imetka mora odrediti i broj dece. Ako broj dece premai veliinu poseda, mnogi bogatai postaju siromani, a takvima je teko da ne ele prevrat.

U ovoj taki Aristotel je oigledno nedosledan, jer je i njegova politeja meavina puke vlade i vlade malobrojnih. Time se potvruje teza da on, zapravo, ne odstupa mnogo od politike filozofije poznog Platona.

72

TOMAS HOBS - LEVIJATAN

Hobsove politike tenje ne mogu se jednostrano odreivati on se moe smatrati kako zagovornikom totalitarizma, tako i racionalistikog individualizma. To je vidljivo iz njegovih osnovnih stavova: naturalistika orijentacija i materijalistiko stanovite: sveopta kauzalna povezanost u prirodi i u drutvenim pojavama. Priroda je jedan veliki mehanizam u kojem vlada nunost (a ne sluaj ili teleologija), i drava i sami ljudi su modifikovane maine. Svo zbivanje je u stvari kretanje, a ontoloka stvarnost je materijalne prirode. Hobs odbacuje uenje o slobodi volje: niko nema u vlasti svoju buduu volju; kontrolisati se moe samo poslednji motiv koji neposredno prethodi radnji, a ne svi njegovi prethodni uslovi. Osnovna karakteristika oveka je da tei za bezgraninom moi; njega ne nagoni samo trenutna potreba i glad, ve i budua glad, pa se ovek u tom smislu vrlo malo razlikuje od divljih ivotinja; mo je njegova najdublja priroda, a poveanje moi njegov najdublji nagon. Hobs ak kae da su i bogatstvo, znanje, mudrost i poasti sve samo razliiti oblici moi. I ovek se u svom delovanju ne rukovodi mislima, ve eljama apetitima; i po tome je on jo poput ivotinja. Meutim, za razliku od ove animalne, ovek ima i drutvenu prirodu koja mu je omoguena govorom; - pomou govora, on je u mogunosti da se delimino oslobodi mehanizma prirodne nunosti, da se nametne okolini kao njen gospodar; pomou govora je omogueno i udruivanje meu ljudima. Kako dolazi do tog udruivanja? Levijatan: o prirodnom stanju ljudi u vezi sa njihovim blagostanjem i njihovom bedom za razliku od antikih politikih teorija, posebno Aristotelove, prema kojoj postoji prirodna razlika u inteligenciji i sposobnosti meu ljudima (teorija o prirodnoj subordinaciji, prema kojoj oni inbteligentniji i sposobniji treba da vladaju, a ovi drugi da se pokoravaju), Hobs smatra da su svi ljudi po prirodi jednaki, a da je nejednakost meu njima drutveno uslovljena. To jest, da samo unutar drutva, politike zajednice moe biti rei o nejednakosti meu ljudima prirodno su svi ljudi jednaki. I to, kako u pogledu telesnih, tako i u pogledu duhovnih sposobnosti: razlika izmeu oveka i oveka nije tako velika da bi jedan ovek na osnovu te razlike mogao za sebe da zahteva ma kakvu korist na koju neki drugi ne bi mogao pretendovati isto tako kao i onaj prvi. U prirodnom stanju, svi su ljudi manje-vie jednaki. ta je prirodno stanje? sve teorije drugtvenog ugovora (a to su u prvom redu Hobsova, Lokova, Kantova) polaze od hipotetikog prirodnog stanja iz kojeg se onda izlazi sklapanjem drutvenog ugovora na osnovu kojeg se vlast i odgovornost pojedinaca prebacuje u ruke suverena. Postoje razlike u shvatanju prirodnog stanja, ali ono to je karakteristino za moderne politike teorije i to ih u tom smislu razlikuje od antikih politikih teorija, jeste to to u antici nema oveka bez i nezavisno od polisa. Koncept oveka je neodvojiv od koncepta polisa i ne moe se zamisliti bez njega. Aristotel kae: ovek je zoon politikoon, onaj kojem za sreu nije potrebna drava, taj je ili zver ili Bog. Jednostavno, individua per se je u antikom shvatanju nepojmljiva. U modernim politikim teorijama to nije sluaj, i upravo je o tome re u prirodnom stanju, a naroito kod Hobsa: prirodno stanje je stanje u kojem individue egzistiraju posebno, svaka za sebe kao individue van politike zajednice. I kao takve, bore se za svoj opstanak. Hobs prirodno stanje opisuje kao rat svih protiv sviju (bellum omnium contra omnes), gde je ovek oveku vuk (homo homini lupus), i stoga kao najgore mogue stanje i izvor svih nesrea i smrti; kao najgora mogua opcija za oveka. Ovo stoga to Hobs oveka vidi kao samoivo i egoistino bie koje se po prirodi rukovodi svojim nagonima i eljama, ne birajui sredstva da ih ostvari. Tu je vidljiv jak individualizam i psiholoki egoizam Hobsove percepcije.

73

On kae: u ljudskoj prirodi nalazimo tri uzroka svae: to su takmienje (kompetitivnost), podozrivost i slava. Sbog ove tri svoje osobine svi ljudi se nalaze u ratu. Prvi uzrok takmienje, navodi ljude da na druge napadaju dobiti radi; drugi radi bezbednosti; a trei radi sticanja ugleda. U takvom stanju, svaki pojedinac ide za svojim nagonima, ne birajui sredstva i zato je to stanje svih protiv sviju, gde je svaki ovek neprijatelj svakom oveku, i gde svi ive u optem strahu od otimaine i smrti. U takvom stanju nita od trajnosti nije mogue, niti se isplati: nije mogua radinost, stoga nema ni nekih trajnih rezultata rada, nema ni poslova, ni kulture postoji samo neprekidni strah i opasnost od nasilne smrti, a ovekov ivot je usamljeniki, siromaan, opasan, skotski i kratak. U takvom stanju, ne postoje ni pravda ni pravo, niti postoji svojina. Ljudi poseduju stvari onoliko koliko mogu da ih zadre od napada, a u odbrani ili napadu su im dozvoljena sva mogua sredstva, ak i da ubiju. Sila i prevara su dve osnovne vrline. Tako da na kraju pojedici shvataju da, ne samo da u prirodnom stanju nee uspeti da zadovolje svoje tenje i ambicije, nego da nee uspeti da ouvaju ni ono najelementarnije: goli ivot. I to je ono to ih navodi da istupe iz prirodnog stanja i drutvenim ugovorom uu u politiku zajednicu. Tanije, na ovaj korak ljude navode kako njihov razum, tako i njihove strasti; od strasti, to su: strah od smrti, elja za stvarima koje ivot ine udobnim i nada da radinou mogu da ih dobiju; dok razum sugerie pogodne mirovne klauzule sa kojima ljudi mogu da se saglase. Te klauzule nisu nita drugo do prirodni zakoni. razlika: ius naturalis lex naturalis Ius naturalis prirodno pravo je sloboda koju svaki ovek ima da se sopstvenim moima slui onako kako sam eli za odranje sopstvenog ivota, i.e: sloboda da ini sve no to po svom rasuivanju smatra najpogodnijim sredstvom za tu svrhu Lex naturalis prirodni zakon izvestan propis ili opte pravilo razuma, po kojem je oveku zabranjeno da ini ono ime se unitava ivot ili se oduzimaju sredstva za odravanje ivota, i da proputa ono ime bi ivot najbolje mogao da se odri. razlika izmeu prirodnog prava i prirodnog zakona je razlika izmeu slobode sa jedne i obaveze sa druge strane; - prirodno pravo sastoji se u slobodi da se neto uradi, dok prirodni zakon nareuje i obavezuje. U emu se sastoji prirodno pravo, o kakvoj slobodi je re? prirodno pravo odnosi se na prirodno stanje, i u njemu svaki ovek ima od prirode pravo na sve, to je njegovo pravo da uradi sve i da se u svojim akcijama slui svim moguim sredstvima; prirodno pravo je u maksimi da je sve dozvoljeno, ak i ubistvo (telo drugog oveka). Prirodni zakon, sa druge strane, jeste zapovest ili opte pravilo razuma koje nalae da svaki ovek treba da tei za mirom sve dotle dok se nada da ga moe postii, a kada ne moe da ga dobije, da moe traiti i upotrebiti sva sredstva i sve koristi rata. prvi deo tog pravila sadri prvi i osnovni zakon prirode: teiti miru i odravati mir; drugi deo najvie prirodno pravo: braniti se svim moguim sredstvima. Iz ovog, prvog i osnovnog prirodnog zakona da treba teiti miru i odravati mir, izvodi se drugi osnovni prirodni zakon: da je ovek spreman, ako su i drugi isto tako spremni, ukoliko to smatra potrebnim za mir i za svoju odbranu, da napusti prirodno pravo na sve stvari i da se zadovolji sa onoliko slobode prema drugim ljudima koliko je i on voljan da drugim ljudima protiv sebe prizna; to je naelo drutvenog ugovora. Jer, dokle god svaki ovek zadrava svoje prirodno pravo da ini sve to mu je volja, sve dotle e ljudi biti u stanju rata. Meutim, ukoliko je on voljan da se odrekne svog prirodnog prava, a drugi nisu, on nema nikakvog razloga da to uini, jer to bi znailo postati plenom, na ta nijedan ovek nije obavezan. U pitanju je zakon: to trai da drugi tebi ine, to i ti ini drugima. Odnosno: ta ne eli da tebi ine, nemoj ni ti da ini drugima.

74

 zarad ouvanja svog ivota, a prema naelu mira, pojedinci se sporazumno odriu, to jest naputaju veliki deo svog prirodnog prava na sve, prenosei to pravo na jednu linost ili jednu grupu ljudi. To je sutina drutvenog ugovora kojim se ustanovljava politika zajednica (drava), a lice na koje su ova prava preneta, jeste suvereni vladar ili skuptina. Posle ovog prenoenja prava na suverenu vlast, dunost je svih podanika da mu se apsolutno i neizostavno, besprekorno pokoravaju; i da ne gaze zakone ustanovljene drutvenim ugovorom. Jer bi takvo ometanje predstavljalo nepravo i povredu tueg prava, budui da je pojedinac prethodno svoje pravo napustio, to jest preneo ga na suverena; tako da povreda tueg prava, posle sklapanja drutvenog ugovora, predstavlja apsurd: voljno ponitenje neega to je ovek u poetku voljno uinio; najpre je voljno skopio drutveni ugovor, da bi ga potom voljno prekrio u tome lei apsurd. Jer, ugovor znai uzajamno prenoenje prava. Koja je svrha sklapanja drutvenog ugovora? kada se ovek odrie svog prava ili ga na nekog prenosi, on to ini ili zato to u naknadu dobija neko pravo koje se na njega prenosi, ili (poto to ovde nije sluaj) zato to se nada da e time dobiti neko drugo dobro. Pobuda i cilj zbog kojih se vre odricanje od prava i prenoenje prava na suverena nije nita drugo do bezbednost ovekove linosti: da ovek bude siguran za svoj ivot i da obezbedi sredstva za odranje ivota tako da mu on ne postane muan. poslednja svrha sklapanja drutvenog ugovora i prenoenja prava na suvereno lice jeste bezbednost pojedinca, i to ne samo njegovog golog ivota i najneposrednije egzistencije, ve i eventualne udobnosti i srenog ivota. U tom smislu, suverena vlast deluje kao garant da se pojedincu nee nita dogoditi i da e moi da ostvari ono to eli da ostvari. Zato je neophodno da suverenitet vlasti bude apsolutan, jer to je po Hobsovom miljenju jedini nain da vlast uspe da ispuni svoju funkciju: garanta i uvara bezbednosti i srenog ivota. Meutim, vano je napomenuti da nisu sva prava otuiva, odnosno da postoje neka prava kojih se pojedinac ne moe odrei niti ih moe preneti. ovek npr. ne moe da napusti pravo da se odupre onima koji ga napadaju da bi mu oduzeli ivot. Niti se on moe odrei prava da se brani od onoga ko pokuava da ga lii slobode ili na bilo koji nain povredi. Jer se ne bi moglo pojmiti da bi naputanjem ovih prava ovek teio nekom dobru. Takoe, on se ne moe naterati da svedoi protiv sebe, niti da sam sebe optui. To su sve neotuiva prava, jer je najvie pravo oveka, njegovo pravo na ivot, i njega se ovek ne moe niti treba da se lii. Zato, svaki sporazum koji bi imao ovakve implikacije, potpuno je bez vaenja. Na koji nain jednom ustanovljena vlast vri regulaciju mira i pravde u politikoj zajednici? Na koji nain je ona garant da e se ugovori potovati, odnosno da e se pravda potovati? prinudnim aparatom: upotreba prinudnog aparata (milicija, vojska) je garant da e se ugovori i zakoni potovati. Hobs kae: u prirodnom stanju svaki sporazum je bez vrednosti, jer tu vladaju takmienje podozrivost i astoljublje. Meutim, ako postoji izvesna zajednika vlast kojoj su potinjena oba ugovaraa, sa stvarnom i dovoljnom silom da prinudi na ispunjenje inidbe, onda takav sporazum nije bez vrednosti. Vezanost reima je isuvie slaba da zauzda ljudsku ambiciju, tvrdiluk, jarost i druge strasti ako nema straha od neke sile koja moe da izvri prinudu, to nije mogue zamisliti u isto prirodnom stanju u kojem su svi ljudi jednaki. Meutim, u jednom ureenom stanju, u kojem je ustanovljena izvesna vlast koja e prinuivati, ugovorne strane su obavezane da ispotuju sklopljeni ugovor. Odatle Hobs dedukuje i pojam pravde, to je trei prirodni zakon: da ljudi ispunjavaju sklopljene sporazume, a da je nasuprot tome, ne ispunjavati sporazume i kriti ih nepravedno.

75

Meutim, kao to je ve reeno, pre nego to ovi pojmovi zaive, mora da postoji izvesna mo prinude koja e sa jedne strane, da primora ljude na ispunjavanje sporazuma, putem zastraivanja kaznom, a sa druge strane da obezbedi svojinu koju, uzajamnim ugovorom, ljudi stiu u naknadu za opte pravo koje naputaju. A takve moi nema pre stvaranja drave. suverena vlast prinuda drava svojina pravda gde nije ustanovljena suverena vlast koja vri prinudu, to jest gde nema drave, tamo nema ni svojine, jer svi imaju pravo na sve; a gde nema svojine, tu ne moe biti ni pravde. Drava i suverena vlast sa prinudnim aparatom ustanovljuju ustanovu svojine, a samim tim i pojam pravde. A priroda pravde sastoji se u tome da se odre u vanosti sporazumi. To je sve povezano: vaenje sporazuma poinje tek sa ustanovljavanjem dravne vlasti dovoljne da ljude primora da se sporazuma pridravaju. I tada poinje i svojina. Pojam pravde (kritika Aristotela): Komutativna i distributivna pravda Tradicionalno shvatanje komutativne pravde sastoji se u jednakosti vrednosti onij stvari o kojima je sklopljen ugovor; a distributivne: u dodeljivanju jednake koristi ljudima koji imaju podjednake zasluge. Hobs: kao da bi bila nepravda prodavati skuplje nego to smo kupili ili dati nekom oveku vie nego to on zasluuje. Pravda se sastoji samo u potovanju sporazuma, to jest sklopljenog ugovora da se on ispotuje. A vrednost stvari o kojima je zakljuen ugovor meri se prema apetitu ugovaraa, pa je stoga pravedna vrednost ona koju su oni spremni da daju. to se tie zasluge, njeno dodeljivanje nije stvar pravde nego milosti. ispravno govorei, komutativna pravda je pravda ugovaraa, to e rei: inidba po sporazumu, prilikom kupovine i prodaje, davanja i uzimanja pod zakup, na zajam, zatim: prilikom trampe, razmene i drugih vrsta ugovora. Distributivna pravda, pak, je pravda arbitra, to e rei akt kojim se definie ta je pravedno. Stranke koje su arbitra izabrale imaju u njega poverenje, pa ako on to poverenje opravda, kae se da je svakome dodelio ono to mu pripada. Ovo su osnovni prirodni zakoni. Svi prirodni zakoni (Hobs navodi 19) dedukuju se redom jedan iz drugog, i mogu se saeti u prost rezime: ne ini drugome to ne elie da tebi bude uinjeno. U prirodnom stanju, ovi zakoni nemaju obavezujuu snagu, ve predstavljaju obine savete razuma4. Meutim, oni su neophodni za prelazak u graansko stanje. Hobs kae: prirodni zakoni su nepromenljivi i veiti, jer nepravda, nezahvalnost, nadmenost, oholost, nepravilnost, pristrasnost i ostalo (sve prir. zakoni) ne mogu nikada postati zakoniti. Jer se samo pomou njih moe odrati mir, a samo putem mira ivot. Zato su oni neophodni u graanskom stanju. I jo: poznavanje prirodnih zakona predstavlja istinsku i jedinu moralnu filozofiju. Jer, moralna filozofija nije nita drugo do poznavanje dobra i zla, u razgovoru i u drutvu, u praksi. A ovo su zakoni na osnovu kojih se dobro i zlo razlikuju. Zbog toga je istinska doktrina o prirodnim zakonima istinska moralna filozofija. U prirodnom stanju nema razlikovanja dobra i zla, zato to je u prirodnom stanju sve dozvoljeno, i nema razlike izmeu dobrih ili loih elja, odnosno nagona. Svi nagoni su isti. Tek sa graanskim stanjem, odnosno sa dravom, dolazi i do ustanovljenja razlike izmeu onoga to je dobro i onoga to je ravo. to e rei da tek sa graanskim stanjem nastaju moralni principi. Kao to bez drave nema ni pravde i nepravde, tako bez, odnosno pre drave nema ni morala. To je tzv. pravni ili legalni pozitivizam. O uzrocima, postanku i definiciji drave
4

Zakon u pravom smislu jeste re onog ko po pravu drugima zapoveda.

76

Krajnji uzrok, cilj i namera po prirodi samoivog i egoistinog i sklonog moi oveka, kada uvodi ograniavanje samog sebe koje postoji u dravama, jeste predvianje sopstvenog odranja, a time i zadovoljnijeg ivota; odnosno, izlazak i spasavanje od sveopteg rata koji vlada u prirodnom stanju5. Samo prirodno stanje je nuna posledica ljudskih strasti kada nema nikakve vlasti koja bi ih drala zauzdane u strahu, i time obavezivala na izvravanje sporazum i na potovanje prirodnih zakona. Jer, prirodni zakoni, kao to su pravda, pravinost, skromnost, milosre, etc. ukratko injenje drugima onako kako bismo eleli da se nama ini su sami po sebi u suprotnosti sa naim prirodnim strastima, zbog ega, ukoliko ne postoji prinuda, nisu u stanju da nas obaveu. A samim tim, budui da su oni nuni uslovi za mir i bezbednost, ni da nam prue garancije ovih. Potrebna je vlast, odnosno potrebna je drava. A do nastanka drave ne moe doi prostim ujedinjavanjem ni malog broja ni velikog broja pojedinaca. Ono to je potrebno, jeste jedno snano jezgro koje e biti u stanju da nametne jedinstvenu volju, a samim tim i opti pravac kretanja, odnosno funkcionisanja. Odnosno, koje e biti u stanju da, pod silom prinude i pretnjom kazne, omogui potovanje prirodnih zakona. To fiksno i snano jezgro jeste apsolutna suverena vlast. Hobs kae: jedini nain da se uspostavi takva zajednika vlast jeste da pojedinci sve svoje moi i svu svoju snagu povere jednom oveku ili jednom skupu ljudi koji e moi sve njihove volje da svede na jednu volju. Odnosno, da odrede jednog oveka ili jedan skup ljudi koji e biti nosioci njihove linosti. ta to praktino znai? to znai da e iza svega to ova linost uradi, stajati ovi pojedinci kao autori, tako da nee biti nijedne odluke ili ina koji vlast sprovede, a da to ne bude odluka, odnosno in veine, odn. svih podanika u dravi. To je onda neto vie od pristanka ili saglasnosti: to je stvarno jedinstvo svih pojedinaca u jednoj istoj linosti, stvoreno sporazumom svakoga sa svakim, na taj nain kao da bi svaki rekao: Ovlaujem ovog oveka/grupu ljudi da mnome vlada i na njega prenosim svoje pravo da to sam inim pod uslovom da i ti svoje pravo na njega prenese i da na isti nain odobri sve njegove radnje (u tome se sastoji sporazum svakoga sa svakim). Kad se tako postupi, onda se mnotvo ljudi, na taj nain sjedinjeno u jednu linostinaziva DRAVA, lat. civitas, i to je postanak onog velikog Leviathana, smrtnog boga kojem dugujemo, pod besmrtnim Bogom, svoj mir i svoju odbranu. Jer, zahvaljujui ovlaenju koje mu je svaki pojedinac u dravi dao , on raspolae sa toliko moi i snage, da pomou straha od njih, moe da usmeri volje svih pojedinaca na mir i na uzajamnu pomo protiv spoljanjih neprijatelja. I u njemu se sastoji sutina drave koja (drava) se definie kao jedna linost, ije radnje, izvesno mnotvo ljudi, na osnovu uzajamnog sporazuma, prima kao autor, u tom cilju da drava kao ta jedinstvena linost moe da koristi svu svoju mo i sredstva onako kako to smatra pogodnim za njihov mir i zajedniku odbranu. Nosilac te linosti naziva se suveren; i njemu pripada suverena vlast; svi ostali su njegovi podanici. Do suverene vlasti moe se doi na dva naina: proirodnom silom ili sporazumom. Kada se dolazi prirodnom silom, politika zajednica je steena; kada se dolazi sporazumom, ona je naprotiv, ustanovljena. Ustanovljena politika zajednica u stvari znai da se veina ljudi sporazumela oko toga da veinom glasova, preda nekom oveku ili skupu ljudi, pravo da predstavlja linost svih njih. I to je onda suveren kao njihov predstavnik; - na koga su ovi pojedinci preneli svoja prirodna prava. Jednom kada je to uinjeno, ne moe se sklapati novi drutveni ugovor, i.e: ne moe se menjati niti oblik vladavine, niti suveren, i.e: njegova vlast je apsolutna; to znai da nijedan podanik nema pravo pobune protiv te vlasti, niti njenog ruenja, dok suverenu, nasuprot tome,
5

Pritom je vano napomenuti da prirodno stanje nije ono u kojem su nekada ljudi bili, ve stanje u kojem su oni uvek porencijalno kada nema drave nije istorijsko, ve injeniko uslovljeno stanje

77

pripadaju sva prava i ovlaenja (budui da su na njega preneta), i nita to on odlui ili uini ne moe biti okarakterisano kao nepravedno.6 Suveren je dakle iznad zakona koje postavlja odn. njemu pripada pravo da zakone postavlja, menja i ukida7. Njemu takoe pripada i pravo postavljanja pravnih pravila, odnosno ustanovljenja svojine, radi odranja javnog mira. Samim tim, suveren odluuje ta je pravedno ta je nepravedno, ta je dobro, ta je zlo. Kada je re o svojini, vladar ustanovljava pravo na svojinu tako to po svojoj proceni deli zemlju i dobra podanicima. Na taj nain omoguen je koncept pravinosti, jer ovog nema pre i nezavisno od svojine. Svaki podanik onda postaje vlasnik svoje svojine, gde ima apsolutno pravo i mo u odnosu na sve druge podanike (tako da je to vlasnitvo iskljuivo njegovo, bez mogunosti da postane tue, izuzev ako on ne sklopi sporazum o tome), izuzev u odnosu na suverena. Dakle, vladar je suvereni vlasnik sve svojine, on ima pravo prvenstva u odnosu na svojinu. I to je tako neophodno, budui da je uloga vlasti da sve ini ne bi li obezbedila mir i bezbednost svojih podanika. Shodno tome, vlast ima i apsolutno pravo da raspolae svojinom, onako kako smatra da je u najboljem interesu za ostvarenje tog cilja. I to pravo joj se ne moe i ne sme osporavati, bez obzira na istorijske primere njene zloupotrebe. Hobs smatra da zloupotreba vlasti u pogledu raspolaganja svojinom jo nije dovoljan argument za ukidanje tog prava, zato to iznad snage zloupotrebe stoji snaga mira i dravne bezbednosti. A to je najvii mogui cilj. Vladaru pripada i vrenje pravosua i reavanje sporova jer suveren je taj koji postavlja sudije, i sve presude donose se u njegovo ime (dakle, kao da ih je on lino doneo); njemu pripada i pravo zapoinjanja rata i zakljuivanja mira on je vrhovni komandant vojske, generalisimus. I institucija nagrade i kazne je u rukama suverena, kao i institucija saveta (biranja savetnika). I sva ova navedena prava su nedeljiva i neotuiva. Nema odvajanja izmeu zakonodavne, sudske i izvrne vlasti; jer Hobs veruje da bi takvo odvajanje moglo biti samo na tetu drave i na tetu mira. Svaka podela, naime, uzimajui u obzir ljudsku afektivnu prirodu, u krajnjoj instanci znai razdor; rat. Takoe, ova prava su neprenosiva: suveren ih ne moe preneti (abdicirati), a da se time direktno ne napusti suverena vlast. Oblici dravnog ureenja prema Hobsu, postoje samo tri oblika dravnog ureenja, i sva ostala dravna ureenja svode se na njih; to su: 1) monarhija suverena vlast pripada jednom oveku 2) demokratija skup svih onih koji hoe da se udrue 3) aristokratija skup samo jednog dela i razlika izmeu ove tri vrste drava ne sastoji se u razliitosti vlasti, ve u razliitoj podobnosti njihovoj da se ostvari mir i bezbednost naroda. Odnosno, u njihovoj razliitosti da ostvare svrhu radi koje su uopte ustanovljene. Hobs smatra da je realno najbolji oblik vladavine: monarhija. Za ovo on navodi vie razloga, meu kojima su neki: pored opteg interesa, uvek je prisutan i lini interes, odnosno: ma ko da je nosilac linosti naroda, on je istovremeno nosilac i svoje sopstvene linosti; to znai da e uvek gledati da ostvari i svoje lino dobro, i dobro svoje porodice i prijatelja. I najee, kae Hobs, ako se desi da javni i privatni interes dou u sukob, on e dati prednost privatnom interesu, zato to su ljudske strasti obino jae od razuma. Zato je bolje da dravom upravlja jedan ovek, jer je tu ansa vea da se javni i privatni interes poklapaju: nijedan kralj ne moe biti bogat, ni slavan ni bezbedan ako su njegovi podanici siromani ili dostojni prezira, ili zbog
6

Zato to pravde i nepravde nema pre ustanovljenja drave, odnosno pre stupanja u graansko stanje, a toga nema pre proglaenja suverene vlasti 7 To se ne odnosi na prirodne zakone, ali o tome e biti rei kasnije.

78

oskudice i razdora suvie slabi da bi mogli da izdre napade neprijatelja. Demokratiji i aristokratiji ovakvo stanje, naprotiv vie ide u prilog. Odluke monarha nisu izloene nikakvoj drugoj nestalnosti izuzev nestalnosti ljudske prirode. Meutim, u skuptini, pored ove, postoji i nestalnost usled broja: odsustvo nekolicine ili prisustvo nekolicine moe bitno uticati na promenu odluke. Monarh ne moe da bude u nesaglasnosti sa samim sobom, iz zavisti ili interesa. Skuptina moe. Oni koji provlae svoje interese uz interese monarha su malobrojni, i njihov broj se ograniava na njegove roake i prijatelje. Oni koji provlae svoje interese uz skuptinu su mnogobrojni: pomnoeno sa brojem lanova skuptine. Hobs navodi i neke zamerke monarhiji, kao to je recimo sluaj kada vlast pripadne maloletnom detetu, pa se onda regenti i tutori gloe oko vlasti. Ali to nije nedostatak monarhije kao monarhije, ve nevolja koja potie od ambicije podanika i njihovom nemaru za svoju dunost. Pravo naslea pripada iskljuivo sadanjem monarhu, to jest samo on ima pravo da raspolae nasleem. Ukoliko se ovo pravo prepusti mnotvu da izabere svog vladara, obnovie se stanje rata; jer, svaki pojedinac ima podjednako pravo da se potini onome koja smatra najsposobnijim da ga titi, ili, ako moe, da se sam titi, to upravo znai povratak stanju rata svakog oveka protiv svakog oveka, to je protivno cilju radi kojeg je monarhija po prvi put bila ustanovljena. Kada je re o steenoj dravi, to je ona drava u kojoj je suverena vlast steena silom, a to je najee despotska vlast koja se zadobija zavojevanjem ili pobedom u ratu. Moe da bude i primogeniturom (roenjem). Uopte, karakteristino za steenu dravu je to da u njoj podanici sklapaju sporazum ne izmeu sebe, ve sa vladarom i to iz straha od smrti ili od ropstva. Meutim, ono to je bitno napomenuti jeste da u oba sluaja, i u ustanovljenoj i u steenoj dravi, prava suverena su identina. *** Hobs se u svakom sluaju zalagao za apsolutizam suverene vlasti, zato to je verovao da jedino ukoliko je apsolutna, vlast moe podanike da privede miru i obezbedi im bezbednost: Mada je mogue zamisliti mnogo ravih posledica tako neograniene vlasti, ipak su posledice nedostatka takve vlasti, to znai, neprekidni rat svakog oveka protiv njegovog suseda, jo mnogo gore. Sloboda podanika Graanski zakoni Sloboda znai odsustvo otpora pri kretanju. Shodno tome, unutar drutva, slobodan ovek je onaj to u stvarima koje je po svojoj snazi i pameti u stanju da ini, nije spreavan da ini ta mu je volja. Ono to ga u tome spreava, jesu graanski zakoni. U tom smislu, prava slobode podanika, tako da bi on mogao da ini ta mu je volja, ima samo u onim radnjama koje nisu zakonom regulisane. Nema, naime, nijedne drave ne svetu u kojoj bi bilo doneeno toliko propisa da bi bile regulisane sve radnje i sve rei ljudske takvo neto je nemogue. Zato podanici imaju slobodu da postupaju onako kako im razum nalae u onim stvarima koje zakon ne regulie; Hobs navodi primer: sloboda podanika da kupuju i da prodaju, i da sklapaju meu sobom druge ugovore, da biraju mesto stanovanja, nain ishrane, zanimanje i da decu spremaju za ivot kako sami nalaze za shodno, itd. Meutim, sloboda podanika ide zajedno sa neogranienom vlau suverena. Bezgranina sloboda o kojoj su priali pisci i koju su slavili, jeste sloboda vladara i sloboda drave.

79

Vladar je bezgranino slobodan njega ne vezuju graanski zakoni. To je zato to su podanici svoje prirodno pravo preneli na njega. Vladara ne vezuje nijedan graanski zakon; zakoni koji njega vezuju jesu prirodni zakoni naela razuma; meutim, ak i njih moe da prekri, u tom sluaju vladar ne snosi odgovornost ni prema jednom od podanika, ve jedino prema Bogu. On ne snosi odgovornost prema podanicima zato to su se, sklapanjem drutvenog ugovora, podanici sporazumeli i pristali na sve odluke i akte vladara; i svaki njegov akt tumai se ka njihov akt, kao da su mu oni autori. To je zato to je suvereni vladar izabran za predstavnika naroda i u njegovoj linosti oliena je volja naroda, to znai: sve to on odlui, to je kao da je narod odluio. Zato suveren ne snosi odgovornost pred svojim podanicima, ak i onda kada kri prirodne (moralne) zakone. to se tie slobode drava, u odnosima meu dravama vlada prirodno pravo odnosno, ista pravila koja su vladala u prirodnom stanju: drave imaju apsolutnu slobodu da ine ono to smatraju najkorisnijim za njihovo dobro, ivei pritom u stanju neprestanog rata, na popritu bitke, naoruane na granicama, sa topovima upravljenim na susede svuda unaokolo. Hobs hoe da kae: apsolutna, bezgranina sloboda postoji samo na nivou suverena i drave, ne na nivou podanika. Nje su su opvi dobrovoljno odrekli. Meutim, postoje izvesni sluajevi, kada podanici imaju pravo/slobodu da odbiju da se povinuju naredbi suverene vlasti. Najoptije reeno, to su oni sluajevi u kojima bi se izvrenje naredbe kosilo sa ciljem radi kojeg je drava i suverena vlast na prvom mestu ustanovljena, a to su mir i bezbednost, zatita graana. Konkretno, svaki podanik ima pravo na neposlunost onda kada se od njega zahteva da na bilo koji nain sebi naudi: da povredi svoje telo, ubije sebe, optui sebe, svedoi protiv sebe, itd. Jer, osnovna funkcija drave jeste zatita, a sve ovo se direktno suprotstavlja tome. Sluaj u kojem je neposlunost jo dozvoljena jeste pravo da se odbije odlazak u vojsku odnosno rat (izuzev kada je ovek plaeni vojnik). Ukoliko je razlog tog odbijanja opravdan straljivost ili slino. Uopte uzev, podanici su obavezni na poslunost suverenu samo dok traje mo kojom je on u stanju da ih titi. Posle toga, njihova obaveza poslunosti prestaje. Tako, na primer, ukoliko podanik padne u zarobljenitvo u ratu, i jedini nain da ostane u ivotu jeste da se potini pobedniku i prizna njegovu vlast, tada je on slobodan da taj uslov prihvati i, jednom kada to uini, on postaje podanik onoga ko ga je zarobio. Ako mu telesna sloboda nije zagarantovana, on ima pravo da se izbavlja svim moguim sredstvima. Zatim, obaveza poslunost prestaje ako monarh napusti suverenost, za sebe i za svoje naslednike. U tom sluaju, njegovi podanici se vraaju apsolutnoj prirodnoj slobodi. Dalje, u sluaju progonstva: dok traje progonstvo, podanik nije podanik. Konano, ako monarh koji je pokoren u ratu, i sam postane podanik pobednika, njegovi podanici su osloboeni svoje ranije obaveze, a postali su obavezni pobedniku. Graanski zakoni Pod graanskim zakonima razumem zakone koje su ljudi duni da potuju zato to su lanovi ne ove ili one drave posebno, nego zato to su lanovi drave. Graanski zakon predstavlja za svakog podanika ona pravila koja mu je, u vidu zapovesti, drava propisala, usmeno, pismeno ili drugim dovoljnim znacima kojima se volja izraava, da bi se njima sluio za razlikovanje ta je pravo a ta nepravo. U tom smislu, zakoni vae samo za one kojima su kao zapovest upueni, i ni za koga drugog. Takoe, nita se ne moe smatrati nepravednim to nije u suprotnosti sa nekim zakonom. I jo: niko ne moe da izdaje zakone osim drave, zato to naa potinjenost postoji samo prema dravi. U svim sluajevima, zakonodavac je samo i jedino suveren. Jer, drava je ta koja donosi zakone, ali ona to moe samo preko predstavnika, a to je suveren. I zato je samo suveren zakonodavac. Iz istog razloga, niko ne moe da menja ili ukida doneeni zakon izuzev suverena.

80

Iz istog razloga takoe, suveren je iznad graanskog zakona, odnosno, on nije potinjen graanskim zakonima. Odnos prirodnih i graanskih zakona. oni u sadrani jedan u drugom, i istog su obima. Prirodni zakoni su: pravinost, pravda, milosree, skromnost, zahvalnost i druge moralne vrline; meutim, na nivou prirodnog stanja, oni ne predstavljaju zakone, ve samo osobine koje ljude ine podobnim za mir i poslunost. Oni postaju zakoni prelaskom u graansko stanje, to jest, sa ustanovljenjem drave. I tada oni postaju zapovesti drave, zakoni u pravom smislu rei: graanski zakoni, kao naredbe suverena, pod pretnjom kazne usled nepotovanja. U tom smislu, razlika izmeu graanskog i prirodnog zakona sastoji se u tome to je graanski zakon pismeno izraen, on je objavljen, dok prirodni zakon nije; prirodni zakoni su nepisani zakoni, oni su pravila razuma i moralne vrline, dok pisani zakoni predstavljaju manifestacije volje. Prirodni zakoni, pak, ni ne moraju da budu objavljni ni proglaeni, zato to su sadrani u jednoj prostoj izreci koju ceo svet odobrava: Ne ini drugome to smatra nerazumnim da drugi tebi ini. I oni su pravila razuma, jer, kada neki zakon nije objavljen, on se ni na koji drugi nain ne moe saznati izuzev razumom onoga ko treba taj zakon da slua. Zato Hobs kae: graanski i prirodni zakon nisu razne vrste, ve razni delovi prava, od ega je jedan deo pismeno izraen, nazvan graansko pravo, a drugi, nepismeni deo, prirodno pravo. Zato je za graanski zakon vano da bude objavljen (napisan)? zato to se tua volja ne moe razumeti drugaije do iz njegove rei ili akta. Dakle, da bi se mogao razumeti. Meutim, to nije dovoljno: nije dovoljno da zakon bude napisan i da bude objavljen, ve je potrebno da postoje jasni znaci da dolazi od volje suverena, a ne od nekog drugo. Dakle, dovoljni znaci o autoru i njegovom ovlaenju. Tumaenje zakona. pripada suverenu; jako je vano, zato to se priroda zakona ne sadri u slovu zakona, nego u nameri ili znaenju, to jest u autentinom tumaenju zakona (a to je smisao koji je zakonodavac imao u vidu). I zato je za tumaenje svih zakona pozvana suverena vlast, a tumai zakona mogu biti samo oni koje ona postavi. dakle, tuma zakona je sudija koga je postavila suverena vlast. Prirodni zakoni i pozitivni zakoni Prirodni zakoni su oni koji su zakoni od uvek, i koji su moralni zakoni, jer se sastoje u moralnim vrlinama, kao to su pravda, pravinost, milosre, Pozitivni zakoni su oni koji ne postoje od pamtiveka, ve su ih zakonima uinili oni to su imali suverenu vlast. Oni su ili pisani ili su ljudima objavljeni. Meu pozitivnim zakonima, neki su ljudski, drugi su boanski. Meu ljudskim, jedni su distributivni, drugi su kazneni. Distributivni oni koji odreuju prava podanika, na koji nain podanici stiu i uivaju svojinu na zemlji i dobrima, i pravo na slobodu delanja; ovi zakoni govore svim podanicima Kazneni oni koji objavljuju kakva e se kazna primeniti na onoga ko zakone povredi. Hobs navodi jo jedno razlikovanje zakona: na osnovne, i one koji nisu osnovni. Osnovni zakon u svakoj dravi je onaj bez ijeg postojanja drava propada, bez kojeg ona ne moe da opstane ( ustav). Nije osnovni zakon onaj ije ukidanje ne povlai raspad drave, kao to su zakoni koji se tiu sporova izmeu podanik.

Uzroci slabljenja i raspada drave glavni uzroci:

81

1) nedostatak apsolutne vlasti to je nuno za odranje mira i za odbranu drave 2) privatno rasuivanje o dobru i zlu, i u vezi sa tim 3) pogreno postupanje po savesti svaki pojedinac smatra se pozvanim da izrie svoj sud o tome ta je dobro, a ta ravo. Ovo je mogue i ispravno u isto prirodnom stanju u kojem nema graanskih zakona. A isto tako i pod dravnom upravom u pitanjima koja nisu regulisana zakonom. U svemu ostalom, graanski zakon je jedino merilo za dobre i rave stvari, a sudija o tome je zakonodavac koji je uvek predstavnik drave. Privatna rasuivanja se meu ljudima razlikuju, isto kao to se i njihove savesti razlikuju (jer savest jednog oveka i njegovo rasuivanje su jedna ista stvar), iz ega u dravi nastaje razdor, i drava slabi. Zakon je, sa druge strane, javna savest, i svaki pojedinac, samim tim to ivi u dravi, ve je pristao da njome bude voen. Inae, sa raznovrsnou kakva postoji meu pojedinanim savestima, koje ne predstavljaju nita drugo do privatna miljenja, drava mora da padne u razdor. 4) pretendovanje na nadahnue opte uenje nekolovanih svetenika da se vera i svetost ne mogu doei razumom, ve nadahnuem i ulivanjem. To onda onemoguava iznalaenje jedinstvenog kriterijuma, ve opet padamo u greku da sebe smatramo pozvanim da budemo sudoje o dobru i zlu, ili da takvim smatramo one privatne ljude (fizika lica) koji sami za sebe dre da su natprirodno nadahnuti, to bi dovelo do raspadanja svake graanske vladavine. 5) potinjavanje suverene vlasti graanskim zakonima 6) pripisivanje apsolutne svojine podanicima 7) deoba suverene vlasti 8) miljenje da u dravi ima vie od jednog suverena crkvena vlast naspram svetovne, to opet dovodi do podele vlasti, do razdora 9) meovita vladavina razliite funkcije pripadaju razliitim telima, npr: skuptini snabdevanje i ishtana, vlast voenja i zapovedanja jednom oveku, a mo izdavanja razuma saglasnosti izmeu njih, ili treem telu; onda nemamo meovitu monarhiju meovitu vlast, ve zapravo tri nezavisne frakcije, ne jednu predstavniku linost, ve tri. Funkcija suverena Funkcija suverena je, po prirodnom zakonu, uvek staranje o bezbednosti naroda. I to pod bezbednou ne podrazumevajui samo golo odranje ivota, ve i ostala ivotna zadovoljstva koja svaki pojedinac sebi pribavlja doputenom radinou, bez opasnosti ili tete po dravu. To se postie optim prosveivanjem naroda, kako uenjem tako i primerom, i donoenjem i izvravanjem dobrih zakona. I zato, kae Hobs, protivno je dunosti suverena da napusti bilo koje bitno pravo suverenosti, jer sva ta prava predstavljaju nuna sredstva za ostvarenje ovog cilja; a ko naputa sredstva, naputa i ciljeve. Dakle, suveren ne bi trebalo da se potinjava graanskim zakonima, ili da se odrie vlasti vrhovnog sudstva, ili ovlaenja da vodi rat i zakljuuje mir po sopstvenoj odluci, zatim da se odrie prava o rasuivanju o potrebama drave, o postavljanju visokih inovnika i slubenika, itd. Drugo, ono to je takoe vano napomenuti, suveren ne sme narod da ostavi u neznanju, ili u pogrenom saznanju o osnovima i razlozima tih osovnih prava, jer bi usled toga ljudi mogli lako biti zavedeni, to bi ih navelo da se suprotstave suverenoj vlasti. Obaveza je suverena stoga da narod u tom smislu prosvetli, i on bi to trebalo da ini prosveivanje naroda je jedna od osnovnih funkcija suverena. Na ta se odnosi ovo prosveivanje? najpre na to da podanike treba uiti da ne ele promenu vladavine, samo stoga to neki drugi narod ima drugi oblik drutvenog ureenja i prosperitet. Jer, napominje Hobs, prosperitet jednog naroda i drave ne zavisi od oblika vladavine, ve od poslunosti i sloge podanika:

82

odstranite ma u kojoj dravi poslunost, pa time i slogu naroda, i narod ne samo to nee svetati, nego e uskoro i propasti. Drugo, narod ne bi trebalo da pristaje uz popularne ljude, jer oni, ma kolika bila njihova popularnost, su samo podanici i stoga se nikada ne mogu meriti sa suverenom, a to im je pretenzija. Narod uvek mora da zna ko je suveren i ta to znai, i da potuje i voli svog suverena iznad svega. Jer u tome lei njegova (narodna) vlastita bezbednost i srea. Zatim, narod mora da potuje zakone, i da im se pokorava, i to od srca jer se nepravda sastoji u pokvarenosti volje, isto onako kao i u neispravnosti radnje. Zatim, Hobsova kritika univerziteta: prosveivanje naroda zavisi sasvim od pravilnog uenja omladine na univerzitetima, a Hobs kritikuje univerzitete stoga to njima upravljau praznoverja svetenstva koja hukaju narod protiv suverene vlasti kraljeva. Dalje, bezbednost naroda zahteva da se pravda podjednako deli svim slojevima naroda, ne vodei rauna o njihovom socijalnom statusu i poloaju u drutvu tavie, propisujui otrije kazne lanovima iz viih drutvenih stalea tim pre, jer oni imaju mnogo manje razloga za zloin. I, u skladu sa time, jednakost pravde zahteva i jednakost oporezivanja: jednaki porezi za sve, ali ne u doslovnom smislu, ve u smislu jednake srazmere stvari koje ljudi troe, jer tek u tom sluaju svaki ovek podjednako plaa za ono to koristi. Zatim, javno milosre: drava nikoga ne sme ostaviti na cedilu ko ostane bez osnovnih ivotnih sredstava, s tim da one koji su radno sposobni (telesno snani kae Hobs) mora da nagna na rad; jer, drava ne sme da dozvoli besposliarenje svako ko je sposoban da radi treba i mora da radi, i u dravi treba da postoje zakoni koji ohrabruju rad i poslove, i to svake vrste. to nas dovodi do najvanijeg pitanja: ta su dobri zakoni? Pod dobrim zakonom ne razumem pravedan zakon, jer nijedan zakon ne moe da bude nepravedan. Ovo stoga to tek sa pojavom zakona, pojmovi pravde i nepravde dobijaju smisao; - dakle, tek u odnosu na zakon. Drugo, zakone stvara suverena vlast, a sve to takva vlast donese, odobrio je i prohvatio svaki pojedinac iz naroda, pa, samim tim, ne moe biti nepravedno. Hobs kae: sa dravnim zakonima je kao i sa pravilima igre: ono na ta su svi igrai pristali ne moe da predstavlja nepravdu bilo prema kome od njih. Postoje, meutim, tri kriterijuma za dobre zakone: 1) zakon mora da bude potreban 2) zakon mora da bude napravljen i donet za dobro naroda 3) zakon mora da bude jasan i ovde je vidljiva liberalistika tendencija u Hobsovoj misli: cilj zakona nije da narod sputaju, ve da ga pravilno usmere, tako da sam sebi ne nanosi tetu svojom prenagljenou, ustrinom i neodmerenou, isto onako kao to ograde kraj puta nisu napravljene zato da putnike zaustavljaju, ve da bi putnici, pomou njih, mogli da se dre svoga puta. I zato, zakon koji nije potreban, nije ni dobar, poto mu nedostaje pravi cilj zakona. A pravi cilj zakona je dobro naroda. Hobs napominje: moglo bi se misliti da je jedan zakon dobar ako je na korist suverenu. Ali ovo nije tano. Jer, ne mogu se odvojiti dobro naroda i dobro suverena: slab je suveren onaj koji ima slabe podanike, i slab je narod onaj iji suveren nema dovoljno moi da narodom po svojoj volji upravlja. Nepotrebni zakoni, koji nisu napravljeni za dobro naroda, su naprave za dobijanje novca koje su suvine tamo gde je pravo suverene vlasti priznato, a tamo gde ono nije priznato, - nedovoljne za odbranu naroda. Jasnost zakona. se ne sastoji toliko u jezikoj formulaciji zakona, koliko u objavljivanju razloga i motiva zbog kojih je zakon donet. To je smisao zakona. Dakle, jasan zakon je onaj koji jasno objavljuje zakonodavev smisao, odn. kojem su razlozi i motivi jasno precizirani, a, to se tie samog teksta zakona, on treba da je sainjen to krae mogue, i sa to je mogue ispravnijim izrazima; jer, ukoliko je vie rei u zakonskom tekstu, utoliko je vie nejasnosti. Dilema zatvorenika

83

Preuzeta je iz teorije igara, i odnosi se na problem racionalnosti u odluivanju. Problem se sastoji u sledeem: ono to je najracionalnije za pojedinca, nije najracionalnije, odn. najbolje reenje za grupu. To jest, dilema zatvorenika pokazuje da se pojedinani interesi individua i interesi grupe ne poklapaju, te da onda kada individua dela shodno onome to je najracionalnije u odnosu na njen lini interes, to se uglavnom pokazuje loim za grupu. Primer je sledei: dva prestupnika su uhapena, ali nema dovoljno dokaza da se oni optue. Smeteni su u odvojene elije i ponuen im je sledei izbor: ako optue onog drugog, onaj ko je optuio, biva puten na slobodu, dok optueni dobija maksimalnu kaznu, to iznosi 20 godina zatvora. U sluaju da ne sarauje sa policijom, a njegov sauesnik sarauje, sauesnik e biti puten na slobodu, a o dobija maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Ukoliko obojica sarauju sa policijom i priznaju zloin, dobie po 10 godina zatvora; a ukoliko obojica ute, zbog nedostatka dokaza, policija e moi da im dodeli maksimalno jednu godinu zatvora, zbog posedovanja nelegalnog oruja. Svaki od optuenika, shodno principu onoga to je najracionalnije, a to je: ta je za njega najbolje, rasuivae na sledei nain: (pritom ne znajui kako e onaj drugi odluiti): ako on prizna, a ja ne onda njega oslobaaju, a ja dobijam 20 godina ako ne priznam, a 10 ako priznam; - bolje mi je da priznam; a ako on ne prizna, a ja priznam mene oslobaaju; sa druge strane, ako on prizna a ja ne priznam dobijam 20 godina; - bolje mi je da priznam. Bilo kako bilo, u oba sluaja je racionalnije priznati. Problem je u tome to e i drugi prestupnik rezonovati na isti nain. to znai da e obojica priznati, i dobiti po 10 godina, to je protivno onome to je najbolje za njih. Jer, da su postupili iracionalno u odnosu na svoj sopstveni interes, da su obojica utali, dobili bi po godinu dana, to je svakako bolje nego 10 godina. Dakle, najracionalniji izbor za svakog pojedinano pokazao se kao ne tako dobro reenje za njih obojicu. I to je sutina dileme zatvorenika: ono to je najracionalnije za jednog, nije najbolje za obojicu. To je ujedno i sutina Hobsove koncepcije i dileme prirodnog stanja. U prirodnom stanju, poto su svi jednaki, od te jednakosti u sposobnostima nastaje jednakost da emo postii svoje ciljeve. I stoga, ako dva oveka ele istu stvar, koju opet ne mogu uivati obojica, onda oni postaju neprijatelji, i na putu ka svome cilju, koji je uglavnom njihovo samoodranje, a nekad samo i zadovoljstvo, nastoje da jedan drugog unite ili potine. I otuda, tamo gde napada nema ni od ega drugog da strahuje do samo od moi drugog oveka, ako pojedinac sadi, seje, gradi ili priteava kakvo zgodno prebivalite, takav pojedinac moe lako da oekuje da drugi naiu, pripremljeni tako to su ujedinili svoje snage, da mu sve to oduzmu i lie ga ne samo plodova njegovog truda, nego i ivota ili slobode A da se obezbedi od toga zaziranja od drugih, ovek nema nikakav drugi tako razuman nain kao da on prvi udari. to to individua prva napada u prirodnom stanju, da bi predupredila da bude napadnuta, analogna je razmiljanju i situaciji iz dileme zatvorenika: jedan zatvorenik izdaje drugog da bi proao bolje. Meutim, ta je rezultat ovakvog razmiljanja? upravo prirodno stanje kao rat svih protiv sviju. Nepodnoljivo stanje za ivot i egzistenciju, gde nita vie nije sigurno, gde vladaju samo strah i neizvesnost; a ljudski ivot je zverski, skotski i kratak. Isto je i sa potovanjem sporazuma. Sporazumi nemaju nikakvu snagu u prirodnom stanju, jer nema nikakve garancije da e oni biti ispotovani. Hobs kae: ja se odriem svog prirodnog prava na sve, ali samo pod uslovom da i ti, odnosno drugi tako uine. Bez ovoga, nema nikakvog smisla odricati se svog prirodnog prava da se u samoodranju titim svim moguim sredstvima, jer to bi bilo isto to i nainiti sebe plenom, a svakom je njegov ivot najvia vrednost. U prirodnom stanju, mogue je da se pojedinac odrekne svojih prava prividno, iskoristivi to kao dobar nain za prevaru, jer su u prirodnom stanju prevara i sila najvee vrline. tavie, u prirodnom stanju, gde se svako bori protiv svakog za svoj ivot i odranje, to i jeste najracionalniji izbor.

84

Po tome dilema zatvorenika i jeste najbolji model, matrica za opis prirodnog stanja. Hobs ak i kae da u prirodnom stanju, svaki pojedinac ima pravo da se razumom koristi u odluivanju koja sredstva su najpodesnija za ostvarenje njegovih ciljeva, ukljuujui ak i pravo na ubistvo. Jedini nain da se iz prirodnog stanja izae, jeste da se ustanovi apsolutna suverena vlast, odnosno, u kontekstu dileme zatvorenika, takav faktor, autoritet koji bi bio izvan igre, i budui izvan nje, mogao bi da ostvari red meu igraima. Takoe, on bi morao da raspolae neogranienom moi, jer to je jedini nain da se ustanovi najbolje mogue stanje za celu grupu, za sve igrae. Tako to e njihov pojedinani interes biti podreen interesu grupe, a interes grupe bie poveren u ruke vladaru. Analogija sa teorijom igara: mafijaka organizacija Isto kao u ovom primeru, interes grupe nametnut je interesu pojedinca, ali to se onda pokazuje kao najbolje mogue reenje za samog pojedinca. Jer nasuprot rata svih protiv sviju, gde pojedinac ivi u stalnom strahu i neizvesnosti povodom svog ivota, u graanskom stanju, on po cenu odricanja od svog prirodnog prava uiva mir i sigurnost svoje linosti. O tome se brine i to mu garantuje drava, odnosno suverena vlast, koja ima dovoljnu mo i snagu da mu to i obezbedi. A garant je njen prinudni aparat. Dakle, ustanovljenje drave, graanskog stanja i apsolutno suverene vlasti je nain da se izae iz ove igre, koju svi pojedinci igraju u prirodnom stanju, i koju Hobs karakterie kao najgore mogue stanje za svakoga. Njegova preporuka je da se ta igra uopte ne igra. Tomas Hobs - Levijatan Aristotel: Postoje prirodne razlike meu ljudima (u inteligenciji sposobnostima). Teorija o prirodnoj subordinaciji prema kojoj mi inteligentni i sposobniji treba da vladaju, a ostali da se pokoravaju. Hobs: Svi ljudi su po prirodi jednaki, a nejednakost je drutveno uslovljena, jer samo unutar drutva (politike zajednice) moe biti nejednakosti. Svi ljudi su poprirodi jednako i to kako u pogledu telesnih, tako i u pogledu duhovnih sposobnosti (razlika izmeu dva oveka nije tako velika da bi prvi ovek na osnovu nje mogao da zahteva neku korist u odnosu na drugog, a da drugi isto tako ne pretenduje na nju). To da su svi ljudi po prirodi jednaki treba shvatiti polazei iz bitne perspektive iz koje Hobs posmatra oveka iz perspektive moi (kao jednake u snazi); tanije: u ovekovoj moi da za sebe pribavi ono to eli, i u tome se izbori sa ostalim pojedincima. oveka ne odreuje razum nego: (1) Nagon za samoodranjem je osnovni i najjai nagon. ivot je najvea vrednost za oveka, kojoj su sve druge vrednosti podreene. Iako je drava kao levijatan smrtni bog ili zver stvorena je da bi se ljudske strasti izkontrolisale (da se ljudi ne bi meusobno istrebili, ljudski ivot i dalje ostaje najvea vrednost). I to e biti jedini sluaj kada e podaniku biti dozvoljeno da otkae svoju poslunost suverenoj vlasti (koja inae ima apsolutni suverenitet po svim drugim pitanjima). Dakle, u odbranu svog ivota oveku su dozvoljena sva sredstva, pa ak i da ubije drugo ljudsko bie. Da bi zatitio svoj ivot ovek moe sve: to je njegovo prirodno pravo. ovekov nain ivota bitno odreuje: (a) prirodno pravo, i (b) nagon ili sklonost. (2) Nagon za stalnim gomilanjem moi Hobsovo shvatanje oveka je suprotno od Lokovog i Kantovog po njima ovek je razumno bie (prirodno pravo se bazira na razumu). I tu dolazi do izraaja razlika izmeu toga kako Hobs gleda na oveka, a kako ostali predstavnici prirodno pravnih teorija. Lok i Kant smatraju da je ovek razumno bie, a prirodno pravo, ivot, sloboda, jednakost baziraju se na razumu.

85

Kod Hobsa je to sasvim drugaije: ljudi su po prirodi jednaki, ali ne zato to imaju razum, ve zbog svoje afektivne i strasne prirode i svoje tenje ka njenoj realizaciji, kao i zbog ravnotee u snazi ili sposobnosti kad je ta realizacija u pitanju. Njega vode njegove elje, i zato je ljudski ivot neprestani put od jedne elje ka drugoj. Ispunjenje jedne elje ima vrednost samo u odnosu na sledeu elju. elja vodi elji i tako bez kraja. ovekova srea je mogunost da ostvari sve svoje elje i zato mu je potrebna mo. Zato ovek po prirodi tei moi i nepreza ni od ega da bi do nje doao. ovek je sebino i egoistino bie koje brine jedino o svojoj srei i njenoj realizaciji, pored toga, ovek je bie po prirodi sklono takmienju, jer ljudi ne samo da tee moi, nego se u tom svojoj teinji i realizaciji i takmie. Jer za ljude mo nije samo gola fizika snaga, ve je mo i slava, ast, mudrost, tj. sve ono to moe da osigura sreu. Zbog svega ovoga neminovno je da pojedinci dou u sukob. Ako dva oveka ele istu stvar koju ne mogu obojica uivati oni postaj neprijatelji i na putu ka svom cilju (ili samoodranje ili zadovoljstvo) nastoje da jedan drugog unite ili potine. Prirodno stanje Sve teorije drutvenog ugovora (Hobsova, Lokova, Kantova) polaze od hipotetikog prirodnog stanja iz kojeg se izlazi sklapanjem drutvenog ugovora na osnovu kojeg se valst i odgovornost pojedinca prebacuje u ruke suverena. Graansko stanje: (a) postoje zakoni i vlada koja garantuje njihovo izvrenje, (b) postoji zakonodavna, sudska i izvrna vlast, (c) postoji posebno politiko telo izabrano voljom veine. este su nedoumice u vezi s tim da li je prirodno stanje prethodilo graanskom stanju, tj. da li je u istoriji ikada postojalo jedno totalno prirodno stanje iz kojeg se uz saglasnost veine prelo u graansko stanje. Ali, kod Hobsa o tome nije re, ve o tome da su ljudi uvek u prirodnom stanju tamo gde nema drave. E u tom smislu (logikom) prirodno stanje prethodi graanskom stanju. Suprotnost izmeu antike politike terije i Hobsa Antike politike teorije: Nema oveka bez i nezavisno od polisa. Aristotel: ovek je "zoon politikoon". Onaj kome za sreu nije potrebna drava je zver ili Bog. Re individua je nepojmljiva u antici. Suprotno od antike politike teorije Hobs smatra da je prirodno stanje stanje u kojem individue egzistiraju posebno (svaka za sebe) kao individue koje su van politike zajednice i kao takve zasebno se bore za sopstveni opstanak. Prirodno stanje je rat svih protiv svih (bellum omnium conkta omnes), gde je ovek ovek vuk (homo homini lupus) najgore stanje i najgora mogua opcija za oveka. ovek je samoivo i egoistino bie koje se po prirodi rukovodi svojim nagonima i eljama ne birajui sredstva da ih ostvari. U ljudskoj prirodi nalazimo tri uzroka svae: (1) takmienje navodi ljude da napadaju druge radi dobiti; (2) podozrivost radi bezbednosti, (3) slava radi sticanja ugleda. Zbog ove tri osobine svi ljudi se nalaze u ratu. To je stanje konstantne napetosti. Prirodno stanje nije stanje aktualnog rata, ve stalne spremnosti na rat, iekivanje rata. Rat nije samo borba (stvarna borba), ve spremnost za borbu (kao to priroda nevremena ne lei u jednom pljusku ili dva pljuska kie ve u tendenciji ka takvim pljuskovim u toku nekoliko dana). Jedini ratio koji preostaje i koji dovodi do otpoinjanja rata je: napadni prvi da ne bi bio napadnut; otmi da ti ne bi bilo oteto; ubij da ne bi bio ubijen. U prirodnom stanju ovek ide za svojim nagonima i ne bira sredstva; svaki ovek je neprijatelj svakom oveku; svi ive u konstantnom optem strahu od otimaine i nasilne smrti; nema

86

nieg izvesnog i trajnog, ni rezultata rada, ni poslova, ni kulture; ne moe da se razvije civilizacija, ak ni da se zane, jer civilizacija zahteva organizaciju. Ne postoje ni pravda (pravda i nepravda nisu date od prirode), ni pravo, ni svojina (ljudi poseduju stvari onoliko koliko mogu da ih zadre od napada, a u odbrani ili napadu du im dozvoljena sva mogua sredstva, ak i da ubiju). Dve osnovne vrline su sila i prevara. U prirodnom stanju pojedinci nee uspeti: (a) da zadovolje svoje tenje i ambicije, (b) da ouvaju ono najelementarnije goli ivot. ovekov ivot je usamljen, siromaan, opasan, skotski, kratak. Krajnji rezultat prirodnog stanja je potpuno meusobno istrebljenje svih i to je ono to ljude navodi da istupe iz prirodnog stanja i drutvenim ugovorom uu u politiku zajednicu. Na ovaj korak ljude navode: (a) strasti, koje oveka navode na mir strah od smrti, elja za stvarima koje ivot ine udobnim, nada da radom mogu da ih dobiju; (b) razum, koji sugerie, savetuje pogodne mirovne klauzule koje nisu nita drugo do prirodni zakoni sa kojima ljudi mogu da se saglase. Ipak Hobs je na racionalnom pravcu politikog miljenja, jer strasti ne odluuju ve nagone, ali da shvati moe samo razum. Poglavlje XIV razlika izmeu jus naturalis i lex naturalis jus naturalis prirodno pravo Sloboda oveka da se sopstvenim moima slui onako kako sam eli za odravanje sopstvenog ivota. Sloboda da ini sve to smatra (po svom razumu i rasuivanju) najpogodnijim sredstvom za tu svrhu. lex naturalis prirodni zakon Je izvestan propis ili opte pravilo razuma koje oveku zabranjuje da ini ono to bi unitilo ivot ili oduzelo sredstva za odravanje ivota, i da proputa ono ime bi ivot mogao najbolje da se odri. Razlika (jus lex) je razlika izmeu slobode, s jedne strane, i obaveze, s druge strane. Prirodno pravo je sloboda da se neto uradi prirodno pravo odrava oveka u prirodnom stanju, a prirodni zakon je nareenje ili obaveza prirodni zakon (zakon razma) ga iz prirodnog stanja izvodi. Prirodno pravo se odnosi na prirodno stanje u kojem svaki ovek ima od prirode pravo na sve (pri tom ima pravo da se slui svim moguim sredstvima). Prirodno pravo je u maksimi da je sve dozvoljeno, ak i ubistvo. Prirodni zakon je zapovest ili opte pravilo razuma koje nalae da svaki ovek treba da tei za mirom sve dotle dok se nada da ga moe postii, a kada ne moe da ga dobije moe traiti i upotrebiti sva sredstva i sve koristi rata. Prvi deo tog pravila sadri prvi i osnovni zakon prirode teiti miru i odravati mir. Drugi deo tog pravila sadri najvie prirodno pravo, a to je braniti se svim moguim sredstvima. Razum i priroda su sjedinjeni u prvom zakonu i predstavljaju prvi korak na put prelaska u graansko stanje. Iz prvog osnovnog zakona prirode izvodi se drugi osnovni prirodni zakon: da je ovek spreman, ako su i drugi isto tako spremni (u cilju mira i sopstvene odbrane) da napusti prirodno pravo na sve stvari, i da se zadovolji sa onoliko slobode prema drugim ljudima koliko je i on voljan da drugim ljudima u odnosu na sebe prizna to je princip, naelo drutvenog ugovora. Jer dokle god svki ovek zadrava svoje prirodno pravo da ini sve to mu je volja, sve dotle e ljudi biti u stanju rata. Nuno je da svi pojedinci istovremeno izvre prenos prava, jer koliko je pojedinac voljan da se odrekne ili lii svog prirodnog prava, a drugi nisu, on nema nikakvog razloga da to uini jer bi to znailo postati plenom, na ta ni jedan ovek nije obavezan. U pitanju je zakon: nemoj da ini drugima ono to ne eli da tebi ine. Radi ouvanja ivota (prema naelu mira) pojedinci se odriu dela prirodnog prava na sve, i sklapaju ugovor kojim svoje pravo prenose na jednu linost (suverena) ili grupu ljudi

87

(skuptina), tj. jedno politiko telo to je sutina drutvenog ugovora kojim se stvara drava. Politiko telo koje je njihov predstavnik odraava njihovu volju (odluka ovog tela je isto kao voljna odluka svake individue). Suveren, koji je nosilac njihovih linosti, tj. njihov predstavnik, je obavezan da (1) obezbedi mir, sigurnost i zatitu podanicima, i (2) omogui sredstva za valjan i udoban ivot. Mnotvo ljudi sjedinjeno u jednoj linosti je drava. To je postanak onog velikog Levijathana, onog smrtnog boga, kome dugujemo svoj mir i svoju odbranu. Posle ovog prenoenja prava na suverena dunost svih podanika je da mu se (a) apsolutno besprekorno pokoravaju, i (b) da ne kre zakone ustanovljene drutvenim ugovorom (to bi predstavljalo nepravo i povredu tueg prava. Povreda tueg prava, posle sklapanja drutvenog ugovora, predstavlja apsurd, jer je voljno ponitenje neega to je ovek u poetku voljno uinio. (Najpre je voljno sklopio drutveni ugovor, da bi ga potom voljno prekrio u tome lei apsurd). Jer ugovor znai uzajamno prenoenje prava. Koja je svrha sklapanja drutvenog ugovora? Kad se ovek odrie svog prava ili ga na nekog prenosi on to ini zato to u naknadu dobija neko pravo koje se na njega prenosi, ili zato to se nada da e time dobiti neko drugo dobro. Svrha odricanja i prenoenja prava na suverena je bezbednost pojedinca, i to ne samo njegovog golog ivota, ve i eventualne udobnosti i srenog ivota. U tom smislu, suverena svast deluje kao garant da se pojedincu nee nita dogoditi i da e moi da ostvari ono to eli. Zatoo suverenitet vlasti mora biti apsolutan. Napomena: Nisu sva prava otuiva. Posotje neka prava kojih se pojedinac ne moe odrei, niti ih moe preneti. Npr. ovek ne moe napustiti pravo da se odupre onima koji ga napadaju da bi mu oduzeli ivot (pravo na odbranu od napada na ivot i slobodu), niti se moe odrei prava da se brani od onoga ko pokuava da ga lii slobode ili da ga na bilo koji nain povredi, niti se moe naterati da svedoi protiv sebe, niti da sam sebe optui. Neotuiva prava: Jer je najvie pravo oveka njegovo pravo na ivot i njega se ovek ne moe liiti. Neotuiva prava su: (1) na odbranu, (2) na ivot, (3) na slobodu. Na koji nain e uspostavljena vlast vriti regulaciju mira i pravde u politikoj zajednici? "Sporazumi bez maa su samo rei." Prinudnim aparatom milicija i vojska. U prirodnom stanju svaki sporazum je bez vrednosti, jer tu vladaju takmienje, podozrivost, slava. Meutim, ako su oba ugovaraa potinjena jednoj zajednikoj valsti koja ima mo prinude, onda sporazum nije bez vrednosti. Vezanost reima je slaba da bi zauzdala ljudske strasti, ambiciju, bes, i drugo. Ako nema straha od neke sile koja moe da izvri prinudu (to nije mogue u prirodnom stanju u kojem su svi ljudi jednaki). Odatle Hobs dedukuje i pojam pravde to je trei prirodni zakon: da ljudi ispunjavaju sklopljene sporazume. Suprotno od toga, neispunjavati i kriti sporazume je nepravedno. Ali pre nego to ovi pojmovi zaive mora postojati izvesna mo prinude koja e, s jedne strane, da primora ljude na ispunjavanje sporazuma, a s druge strane, da obezbedi svojinu koju ljudi (uzajamnim ugovorom) stiu, kao naknadu za opte pravo koje naputaju. A takve moi, kao to je mo prinude, nema pre stvaranja drave. Suverena vlast prinuda drava svojina pravda. Gde nije uspostavljena suverena vlast koja vri prinudu, tj. gde nema drave, nema ni svojine (jer svi imaju pravo na sve) nema ni pravde. A priroda pravde je odravanje sporazuma. Vaenje sporazuma poinje tek sa uspostavljanjem dravne vlasti koja ima mo da primora ljude da se pridravaju sporazma.

Pojam pravde (kritika Aristotela) Komutativna pravda (slino aritmetikoj proporcionalnosti) se sastoji u jednakoj vrednosti onih stvari o kojima je sklopljen drutveni ugovor i meri se prema apetitu ugovaraa. Pravedna vrednost je ona koju su oni spremni da daju. Komutativna pravda je pravda ugovaraa:

88

ispotovati sporazum ili ugovor: prilikom kupovine i prodaje, davaoca i uzimaoca pod zakup (na zajam), prilikom trampe ili razmene, i druge vrste ugovora. Distributivna pravda (alino geometrijskoj proporciji) je dodeljivanje jednake koristi ljudima koji imaju podjednake zasluge. Distributivna pravda je pravda arbitra akt kojim se definie ta je pravedno. Stranke koje su arbitra izabrale imaju u njega poverenje, pa ako on to poverenje opravda onda se kae da je svakome dodelio ono to mu pripada. Ovo su prirodni zakoni. Svi prirodni zakoni (19) dedukuju se jedan iz drugog i mogu se saeti u prost rezime: ne ini drugome to ne eli da tebi bude uinjeno. U prirodnom stanju ovi drugi nemaju obavezujuu snagu, ve predstavljaju obine savete razuma (a zakon u pravom smislu zapoveda, nareuje). Hobs: Prirodni zakoni su nepromenljivi, veiti; nuni za odravanje mira, tj. ivota; nuni za graansko stanje; njihovo poznavanje predstavlja istinsku i jedinu moralnu filozofiju (jer se na osnovu njih dobro i zlo razlikuje). U prirodnom stanju nema razlikovanja dobra i zla, jer je u njemu sve dozvoljeno i nema razlike izmeu dobrih i loih elja (nagona), nego su svi nagoni isti. Tek sa graanskim stanjem (drava) uspostavlja se razlika dobro ravo i nastaju moralni principi. Bez drave nema pravde i nepravde, nema morala. XVII Drava Cilj drave je obezbeivanje sigurnosti, tj. istupanje iz prirodnog stanja graanskog rata. Drava daje snagu prirodnim zakonima, tj. ona je sila kojim se oni sprovode. Kako? Prinudnim aparatom, silom, zbog ljudske afektivne prirode. "Sporazumi bez maa samo su rei." Drava se brine za dobro pojedinca pomou dva sredstva: (a) prinudni aparat, (b) apsolutni suverenitet. Apsolutni suverenitet vlasti (1) Jednom sklopljen drutveni ugovor podrazumeva da se kasnije ne moe sklapati drugi. (2) Ne moe se menjati ni oblik vladavine. (3) Ne moe se menjati suveren, njegova vlast je apsoltna. To znai da nijedan podanik nema pravo pobune protiv te vlasti niti ruenje. (4) Ne postojanje prava na pobunu jednom uspostavljena vlast, ako uspeno vri svoju funkciju (kljuni uslov), ne moe se ni na koji nain promeniti (pa ni silom). Tu izmeu ostalog, dolazi do izraaja uloga prindnog aparata: on mora biti tolike snage, da predupredi mogue pobune ili, ako do njih ve doe, da ih uspeno ugui (slino Kantu). Osobine suvereniteta: neposredno slede iz drutvenog ugovora. (5) Nepostojanje mogunosti za tubu rptiv postupaka suverena. (6) Nepostojanje mogunosti da suveren za svoje postupke bude kanjen (jer njenu pripada apsolutno pravo odluivanja o tome ta je najbolje za dravu, podanike). (7) Vladar ustanovljava pravo na svojinu tako to po svojoj proceni deli zemlju i dobra podanicima tako se omoguava koncept pravinosti, jer ga nema pre i nezavisno od svojine. Svaki podanik postaje vlasnik svoje svojine, odnosno ima apsolutno pravo i mo u odnosu na sve duge podanike, izuzev u odnosu na suverena. Odnosno, vladar je suvereni vlasnik sve svojine; on ima pravo prvenstva u odnosu na svojinu i apsolutno pravo da raspolae svojinom onako kako smatra da je u najboljem interesu za ostvarenje tog cilja. (8) Vladaru pripada i vrenje pravosua i reavanje sporova. Suveren postavlja sudije i sve presude se donose u njegovo ime. (9) Suverenu pripada pravo zapoinjanja rata i zakljuivanja mira. (10) On je vrhovni komandant vojske. Sva ova prava jesu nedeljiva i neotuiva. Nema odvajanja izmeu zakonodavne, sudske i izvrne vlasti, jer bi to odvajanje tetilo dravi i miru (svaka podela znai razdor, rat). Takoe, ova prava su neprenosiva: suveren ih ne moe preneti (abdicirati) a da se time direktno ne narui suverena vlast.

89

Poglavlje XIX Prema Hobsu postoje samo tri oblika dravnog ureenja, a sva ostala se svode na njih. (1) Monarhija suverena vlast pripada jednom lanu (2) Demokratija skup svih onih koji hoe da se udrue (3) Aristokratija zbor samo jednog dela. Realno najbolji oblik vladavine je monarhija. Razlozi: (a) Pored opteg interesa uvek je prisutan i lini. Ma ko da je nosilac linosti naroda on je ujedno nosilac i svoje sopstvene linosti. To znai da e uvek gledati da ostvari i svoje lino dobro i dobro svoje porodice i prijatelja. Ako se desi da se javni i privatni interes sukobe, on e dati prednost privatnom interesu zato to su obino ljudske strasti jae od razuma. Zato je bolje da dravom upravlja jedan ovek (jer je tu vea ansa da se javni i privatni interesi poklapaju). Ni jedan kralj ne moe biti bogat, ni slavan, ni bezbedan, ako su njegovi podanici siromani ili dostojni prezira. Demokratiji i aristokratiji ovakvo stanje vie ide u prilog. (b) Odluke monarha nisu izloene nikakvoj nestalnosti, izuzev nestalnosti ljudske prirode. (U skuptini postoji i nestalnostu usled broja: odsustvo ili prisustvo nekolicine moe bitno uticati na promenu odluke.) (c) Monarh ne moe da bude u nesaglasnosti sa samim sobom iz zavisti ili interesa (skuptina moe). (d) Oni koji provlae svoje interese uz interese monarha su malobrojni (roaci, prijatelji), za razliku od skuptine vie poslanika, vie roaka i prijatelja. Zamerke monarhiji: Kad vlast prirpadne maloletnom detetu, pa se onda regenti i tutori gloe oko vlasti. Pravo naslea pripada iskljuivo sadanjem monarhu (ako se ovo pravo prepusti mnotvu sledi stanje rata). Poglavlje XX Do suverene vlasti moe se doi na dva naina: (1) prirodnom silom politika zajednica je steena, i tu je najea despotska vlast podanici sklapaju ugovor ne izmeu sebe ve sa vladarom iz straha od smrti ili od ropstva; (2) sporazumom politika zajednica je ustanovljena. Ali i u steenoj ili ustanovljenoj dravi prava suverena su identina. Poglavlje XXI sloboda podanika i graanski zakoni Sloboda je odsustvo prepreke. Sloboda podanika se sastoji u onome to nije regulisano zakonom podanici postupaju po svom razumu i prema svojoj koristi. Bezgranina sloboda je sloboda vladara, ne podanika (vladara ne vezuje ni jedan zakon). Zakoni koji njega vezuju su prirodni zakoni naela razuma. Meutim, ak i njih moe da prekri, i u tom sluaju vladar ne snosi odgovornost ni prema jednom od podanika, ve jedino prema Bogu. On ne snosi odgovornost prema podanicima zato to su se sklapanjem drutvenog ugovora podanici sporazmeli i pristali na sve odluke i akte vladara. Suvereni vladar je izabran za predstavnika naroda i u njegovoj linosti je oliena volja naroda, to znai: sve to on odlui to je kao da je narod odluio. Meutim, postoje izvesni sluajevi kada podanici imaju pravo da odbiju da se povinuju naredbi suverene vlasti. Izuzetak je: ako se zahteva neto protivno miru, tj. cilju stvaranja zajednice i razloga sporazuma (da podanik ubije sebe, svedoi protiv sebe, pravo da odbije odlazak u vojsku, tj. rat ukoliko je razlog tog odbijanja opravdan, npr. straljivost). Podanici su obavezni na poslunost suverenu samo dok traje mo kojom je on u stanju da ih zatiti. Posle toga njihova obaveza poslunosti nestaje. Poglavlje XXVI graanski zakoni Prava sloboda nije u filozofskom, ve u pravnom smislu mogua je tek u odnosu na graanske zakone. Tek sa uvoenjem graanskih zakona moemo govoriti o pravdi i

90

nepravdi. Graanski zakoni su oni zakoni koje su ljudi duni da potuju, ne zato to su lanovi ove ili one drave posebno, nego zato to su lanovi drave. Graanskih zakona nema pre i nezavisno od drave. Zakone izdaje samo drava, a zakonodavac je samo suveren. Drava je ta koja donosi zakone, ali samo preko predstavnika, tj. suverena. Drava propisuje pravila u vidu zapovesti: usmeno, pismeno, dovoljni znacima kojima se volja izraava da bismo pomou njih razlikovali ta je pravo a ta nepravo. Suveren nije potinjen graanskim zakonima, on je iznad njih. Prirodni zakoni nisu zakoni nego osobine koje ljude ine podobnim za mir i poslunost. Ali ovi zakoni su pravila razuma ili pravila savesti i ona nemaju obavezujuu snagu (jer zakon zapoveda, nareuje), ve ostaju na nivou savesti. Hobs navodi 19 ovih zakona, meu kojima su prvi fundamentalni prirodni zakon, drugi prirodni zakon, trei prirodni zakon naelo pravednosti, naelo milosra, zahvalnosti, skromnosti, itd. Svi prirodni zakoni postaju graanski zakoni prelaskom u graansko stanje, tj. stvaranjem drave. Razlika izmeu prirodnih i graanskih zakona Graanski zakoni su pismeno izloeni i objavljeni, oni su manifestacija volje. A prirodni zakoni su nepisani zakoni, neobjavljeni (ne mogu se saznati nikako drugaije nego razumom), to su pravila razuma i moralne vrline. (Tuma zakona je sudija koga postavlja suverena vlast.) Zahvaljujui graanskim zakonima omogueni su koncepti pravde i morala. U prirodnom stanju je sve dozvoljeno (nita nije zabranjeno); a tamo gde ne postoji nikakva zabrana (vlast, niti prinidni aparat) ne moe biti ni pojma o tome ta je zlo ili nepravda. U prirodnom stanju sve je dozvoljeno samo ako slui svrsi samoodranja i gomilanja moi; nema razlike izmeu dobrih i loih elja (nagona), nego su svi zakoni isti, nema razlike izmeu dobra i zla. Prirodni zakoni su zakoni od uvek, to su moralni zakoni, moralne vrline (pravda, milosre). Graanske ili pozitivne zakone stvorili su suvereni i oni su pisani i ljudima objavljeni. Pozitivni zakoni se dele na ljudske i boanske; ljudski se dalje dele na distributivne i kaznene. Kazneni su oni koji objavljuju kakva e se kazna primeniti na onoga ko povredi zakone, a distributivni oni koji odreuju prava podanika, na koji nain podanici stiu i uivaju svojinu na zemlji i dobrima, i pravo na slobodu delanja ovi zakoni govore svim podanicima. Hobs navodi jo jednu razliku neu zakonima: na one koji su osnovni (oni bez ijeg postojanja drava propada, ustav) i one koji nisu osnovni (tiu se sporova meu podanicima). Kriterijumi valjanosti zakona (1) zakon mora da bude potreban (2) donet za dobro naroda (3) zakon mora da bude jasan (ne u jezikoj formulaciji zakona, nego u objavljivanju razloga i motiva zbog kojih je zakon donet) Cilj zakona nije da narod sputaju (liberalistika tendencija), ve da ga pravilno usmere, tako da sam sebi ne nanosi tetu (svojom prenagljenou, estinom, neodmerenou). Slino kao to ograde kraj puta nisu napravljene zato da putnike zaustavljaju, ve da bi putnici pomou njih mogli da se dre svog puta. Pravi cilj zakona je dobro naroda, a ne dobro suverena (ne mogu se odvojiti). Jasnost zakona ne sastoji se u formulaciji zakona (to krai tekst zakona), koliko u objavljivanju razloga i motiva zbog kojih je zakon donet. To je smisao zakona.ta su dobri zakoni? Ne pravedni zakoni, jer nijedan zakon ne moe da bude nepravedan. Tek sa pojavom zakona pojmovi pravedno i nepravedno dobijaju smisao, tek u odnosu na zakon. Zakone stvara suverena vlast, a sve to takva vlast donese odobrio je i prihvatio svaki pojedinac iz naroda, samim tim ne moe biti nepravedno. Sa dravnim zakonima je slino kao i sa pravilima igre: ono na ta su svi igrai pristali ne moe da predstavlja nepravdu prema bilo kome od njih. Uzroci propasti drave

91

(1) Manjak apsolutizma vlasti. (2) Privatno rasuivanje o dobru i zlu. (3) Pogreno postpanje po savesti = greh, tj. sve ono to ovek ini protivno svojoj savesti. Privatno rasuivanje se meu ljudima razlikuje, kao i njihove savesti. Savest koja je druga strana zakona je javna savest. Svaki pojedinac, samim tim to ivi u dravi, ve je pristao da njome bude voen. Pojedinane savesti su raznovrsne, pa drava mora da padne u propast. (4) Potinjavanje sverene vlasti graninim zakonima. Vlast je nuno iznad zakona, u suprotnom drava ne moe biti stabilna. Jer ako se vladar povinuje zakonima to znai ograniavanje njegove snage, pa zato ne moe da odri mir i stabilnost drave. Da bi u dravi vladali red i mir neophodno je da vladar ima to pravo da ide nasuprot zakonima, ukoliko proceni da je to neophodno, jer to je ono to je dogovoreno drutvenim ugovorom: svi se odriu prirodnog prava (pokoravaju se zakonima), prenosei ga na vladara koji jedini ima to prirodn pravo da uini sve to je po njegovom sudu potrebno za bezbednost graana. Zato on ne sme da bude vezan zakonom. (5) Pripisivanje apsolutne svojine podanicima (6) Deoba suverene vlasti i meovita vladavina. Miljenje da razliite funkcije vlasti pripadaj razliitim telima (npr. skuptini snbdevanje i ishrana, vlast voenja i zapovedanja jednom oveku, a mo izdavanja razuma saglasnosti izmeu njih ili treem telu. Nemamo meovitu monarhiju i meovitu vlast, ve zapravo tri nezavisne frakcije, ne jednu predstavniku linost, ve tri. Nedeljivost suverene vlasti, jer svaka deoba dovodi do razdora, i neprenosivost suvereniteta suveren ni na jedan nain, pa ni nasleem, ne moe da prenese delove svoje vlasti drgim telima jer je to isto to i deoba vlasti to su osnovne osobine suvereniteta. Poglavlje XXX funkcija suverena Funkcija suverena je uvek staranje o bezbednosti naroda, ne samo golo odravanje ivota, ve i ostala ivotna zadovoljstva. To se postie optim prosveivanjem naroda i izvravanjem dobrih zakona. Podanike treba uiti da ne ele promenu vladavine, jer prosperitet jednog naroda i drave ne zavisi od oblika vladavine, ve od poslunosti i sloge podanika. Narod ne bi trebalo da pristaje uz popularne ljude jer su oni samo podanici i nikada se ne mogu meriti sa suverenom, a to im je pretenzija. Narod uvek mora znati ko je suveren i ta to znai, i da potuje i voli svog suverena iznad svega. Narod mora da potuje zakone, da im se pokorava. Kritika univerziteta: Prosveivanje naroda zavisi od pravinog uenja omladine na univerzitetima, a Hobs kritikuje univerzitete jer njima vlada praznoverje svetenstva, koje huka narod protiv sverene vlasti kraljeva. Bezbednost naroda zahteva da se pravda podjednako deli svim slojevima naroda ne vodei rauna o njihovom socijalnom statusu i poloaju u drutvu. Jednakost pravde zahteva jednakost oporezivanja: jednaki porezi za sve, ali ne u doslovnom smislu, nego u smislu jednake srazmere stvari koje ljudi troe, jer tek u tom sluaju svaki ovek podjednako plaa za ono to koristi. Javno milosre: Drava nikog ne sme ostaviti na cedilu, ko ostane bez osnovnih ivotnih sredstava, s tim da oni koji su radno sposobni mora da natera na rad, jer drava ne sme da dozvoli besposliarenje.

LOK - PRIRODNO STANJE

92

(1) Prirodno stanje je stanje slobode radnji i raspolaganja svojinom, linou. Ali stanje slobode nije apsolutna sloboda (samovolja), nego je sloboda ograniena zakonom prirodnim zakonom (razumom). (2) Prirodno stanje je stanje jednakosti u kojem niko nema vie vlasti od drugog jer ne postoji zajedniki zakon koji bi regulisao ljudske odnose, niti postoji zajedniko sredstvo koje bi reavala sporove i kanjavalo prekrioce. Prirodni zakon je zakon razuma ili razum (zasniva se na racionalnoj prirodi oveka) i obavezuje svakoga. On nas ui da su svi ljudi jednaki i spobodni, da niko ne trebe da nanosi zlo tuem ivotu, zdravlju slobodi, imovini, ouvanju drutva. Prirodni zakon se mora potovati radi opte sigurnosti ljudi. Izvrna vlast prirpdnog zakona je u rukama svakog oveka i ovlauje svakoga da kazni prekrioca, ali srazmerno prekraju prema umu, savesti. (Svaki ovek ima vlast da usmrti ubicu ko prolije krv oveiju, njegovu krv e proliti ovek.) Pravo kazne je dvojako: (1) pravo kanjavanja zloina pripada svakome i postoji radi spreavanja slinog prekraja; (2) pravo obeteenja koje ima samo oteena strana. Prirodno stanje je savreno to nije stanje rata (nema sukoba, neprijatnosti), ivot je u skladu sa umom, harmonino je, ali bez zajednikog sudije koji bi presuivao meu ljudima. Stoga je to potencijalno stanje rata (tj. moe biti stanje rata), jer nema nikog ko bi svima bio pretpostavljen, ko bi bio izvrilac prirodnog zakona. Jer ako je svaki ovek izvrilac ovog zakona moe se oekivati da e: samoljublje uiniti ljude pristrasnim prema sebi, i da e rava priroda, strast, osveta odvesti suvie daleko u kanjavanju drugih, odakle e proizii pometnja i nered. Tri velika nedostatka prirodnog stanja: (1) nema zakonodavne vlasti ne postoji poznat ili objavljen zakon koji bi bio mera pravinog i nepravinog: prirodni zakon s jedne strane je oigledan, jasan za sva racionalna bia, ali ih ne obavezuje, a s druge strane, pod uticajem svojih interesa, ljudi ga nekad i ne prihvataju, jer ih ne obavezuje. (2) nema sudske vlasti raavanja sporova i kanjavanja prekrioca; (3) nema izvrne vlasti koja bi omoguila izvrenje presude U takvim uslovima dolazi do konflikta meu ljudima. Prirodno stanje se zavrava postizanjem uzajamne saglasnosti drutveni ugovor da se stupi u zajednicu u zajednicu i da se stvori jedno politiko telo. Razlog zbog kojeg ljudi naputaju prirodno stanje je izbegavanje stanja rata u kome nema sudske vlasti; slino Hobsovom shvatanju. (Leo Srauss: Kod Loka i Hobsa prirodno stanje se shvata isto to je stanje rata.) Svojina Svojina prethodi gtaanskom drutvu, tj. pripada izvornim ?. Svojina se dokazuje ili opravdava (a) bilo pozivanjem na prirodni zakon ili razum koji nam kae da je prirodno pravo pravo na samoodranje, tj. prisvajanje svega to je potrebno za opstanak, (b) bilo pozivanjem na biblijsko otkrovenje prema kojem je Bog zemlju dao ljudima (u smislu zajednikog dobra). U irem smislu svojina se odnosi na linost i materijalna dobra, a u uem samo na materijalna dobra (imovina, zemlja, posedi, proizvodi rada). (Lok pod svojinom podrazumeva ue znaenje u poglavlju "O svojini".) Ali pravo svojine ne znai odmah i pravo na linu ili individualnu svojinu. Osnova privatne svojine je rad: (a) rad je neto ovekovo vlastito, (b) rad stvara privatnu svojinu nad pravima prirode i izuzima ih iz zajednikog stanja. Radom prisvajamo plodove zemlje (nuno za opstanak: ir, jabuka), ali i samu zemlju ona je ovekova svojina u onoj meri ukojoj je on obrauje, unapreuje, kultivie. Prirodni zakona opravdava (daje) pravo na svojinu, ali ga i ograniava. Naime, ovek moe da prisvoji neto samo ako ostavlja dovoljno i za druge (ako ne teti drugima). Dakle, on moe da prisvoji samo onoliko koliko moe da upotrebi radi neke ivotne koristi (pre neogo to se pokvari npr. plodovi istrunu, mesu divljai se pokvari). A ako prisvojimo vie plodova, a ne iksoristimo ih, to je protivno prirodnom zakonu na tetu drugih.

93

Ali ova ogranienja bila su primenjena u prvim vekovima sveta. Meutim, putem saglasnosti, preutnim sporazumom (dolazi u prirodno stanje i zato ga treba razlikovati od ugovora kojim se formira graansko drutvo), ljudi su uveli novac (on se ne kvari, ne propada) i na njega preneli vrednost svih drugih stvari. Viak plodova ovek moe zameniti za novac tako se opravdava posedovanje vie zemlje nego to mu je potrebno za opstanak. Moralno opravdanje nejednakosti je uvoenje novca (time i nejednakost imanja, tj. voenje veih poseda). Zbog razliitog stepena radinosti i umenosti u radu postepeno dolazi do stvaranja razlika u imovini. Prirodno stanje nesigurno za ouvanje svojine, jer uporedo ive: oni koji imaju velike posede, oni koji imaju malo zemlje za obradu, bezemljai. Ouvanje svojine je glavni razlog to ljudi naputaju prirodno stanje i udruuju se u dravu. Teorija saglasnosti Legitimna vlada je ona vlada koja poiva na saglasnosti. Prvobitni (izvorni) ugovor, kojim se stvara drutvo i kojim pojedinci naputaju prirodno stanje radi ouvanja ivota, slobode i imovine, zasniva se na saglasnosti svih lanova jednog drutva. A ugovor vlade, izmeu lanova drutva i vlade, nije ugovor ve akt poverenja, zasniva se na saglasnosti veine (o obliku vlasti, o tome ko e raspolagati vrhovnom zakonodavnom vlau). Po Loku bez saglasnosti nije mogue ni stvaranje graanskog drutva, ni uspostavljanje vlade. Vladavina veine Princip vladavine veine i saglasnosti veine je po prirodnom zakonu (mada su, naravno, i prvo i drugo stvar konvencije, a ne prirodnog zakona). Akt veine sadri akt celine, a to je po prirodnom zakonu. Akt veine odluuje zato to iza akta veine stoji vea sila. Pojedinci koji se iz prirodnog stanja udruuju u zajednicu svu vlast predaju veini zajednice (sem ako se nisu izrzito saglasili sa nekim brojem koji je vei od veine). Ako akt veine ne sadri akt celine => samo saglasnost svih pojedinaca predstavlja akt celine. U ovom sluaju akt veine se povlai pred principom jednoglasnosti. Po Loku saglasnost svih u jednoj zajednici je nezamisliva (zbog razliitosti mnjenja, suprotnosti interesa, nemogunost samog pojedinca usled bolesti, specifinog zaposlenja i sl.). Dakle, veinsko odluivanje je realno najbolji oblik donoenja odluka. Preutna saglasnost Tekoa: Ako se izrzito ne saglasimo ispada da veina podanika drutva nije obavezna da se pokorava vladi, jer se nije izriito saglasila. Reenje je, po Loku, uvoenje pojma preutne saglasnosti. Preutna saglasnost nema manji znaaj od izriite, obavezuje kao i izriita, i daje se utke, tj. kad se uzdrava od injenja. Lok smatra da svako ko ima neku svojinu (posed) ili preuzima naslee svojih predaka, ili se nalazi na teritoriji jedne vlade izraava preutnu saglasnost sa postojeom vladom time to ostaje u okvirima njene teritorije. Jedino naputanje njene teritorije, tj. emigracija, oslobaa pojedinca od obaveze pokoravanja vladi. Ali ako to to ljudi ive na teritoriji jedne vlade samim tim znai da su i saglasni sa tom vladom, onda bi Lokova preutna saglasnost bila nesvesna ili mehanika, i ne bi bilo razlike izmeu demokratske i nedemokratske vlade. Meutim, upravo je suprotno Lok podvlai razliku izmeu demokratske ili legitimne i tiranske ili nelegitimne vlade. Demokratks vlada Ljudi su po prirodi slobodni, jednaki i nezavisni, i liavaju se prirodne slobode da bi uli u zajednicu na osnovu veine obrazuju vladu koja upravlja imajui u vidu ciljeve udruivanja: ouvanje svojih ivota, slobode i imanja, tj. opte dobro drutva. Ovakvoj vladi podanik je duan (obavezan) da se pokorava. Tiranska vlada zasniva se na sili, kri ukazano joj poverenje, ne vlada na opte dobro drutva, samovoljno menja zakone, oduzima imovinu bez pravine naknade. Veina podanika nije duna da se pokorava ovakvoj vladi. Obaveza pokoravanja zavisi od prirode ili kraktera vlade (demokratska ili tiranska), a ne od saglasnosti pojedinca (bilo preutne ili izriite). Tako bi jedino merilo razgraniavanja legitimne i nelegitimne vlade bilo to graani nelegitimne vlade mogu da otkau poslunost, tj. imaju pravo pobune protiv tiranske vlade (bez obzira da li su dali svoju saglasnst ili ne)! Pravo na pobunu

94

Ako je grupa ljudi (ili pojedinac) liena prava (sloboda, jednakost, ivot), pa nema nikakve apelacije na zemlji, ona moe da se obrati Bogu. Obraanje Bogu je pravo na otpor. (Mada narod, po ustavu drave, ne moe imati vlast da odluuje ili izrie predrasudu, ipak moe, kad nema druge apelacije, po prirodnom zakonu imati pravo otpora.) Pravo otpora oveku ne moe da se uskrati (a) jer ovek ne moe da se potini drugom, niti da mu da slobodu da ga uniti, (b) Bog i priroda ne doputaju oveku da zanemaruje svoje odranje, (c) po prirodnom zakonu ovek ne moe da oduzme ivot, niti da nekome da vlast da mu ga oduzme. Pravo pobune ne znai stalnu osnovu za bunu, zato to je potrebno da se ispune odreeni uslovi za sticanje tog prava. Potrebno je da neugodnost koja izaziva pobunu bude dovoljno velika da je veina osea, da je nje sita i da, stoga, smatra nunim da je izmeni. Ljudi dugo trpe zla dokle god su ikako podnoljiva. Tek kad niz zloupotreba i uzurpacija tei da se pretvori u apsolutni despotizam, pravo i dunost pojedinca i celog naroda je da izbace takvu vladu. Da li pravo pobune pripada narodu, veini ili pojedincu? Na prvi pogled je to pravo veine, jer potrebno je da odreeni nezakoniti akti dopru do veine naroda, ili ako pogaaju samo nekolicinu da izgleda kao da ugoravaju sve. Nije da pojedinac nema pravo da se buni, ve mora da se uzme u obzir i miljenje drugih. Mogunost greke pojedinca opada ako raste broj onih koji se sa njim slau. (Lokovo i Rusoovo miljenje o otporu veine je dosta slino. Charles Vaughan: Ruso je savremenik naroda, a Lok je savremenik pojedinca za vladavinu neodreene.) Lokova teorija saglasnosti nije teorija parlamentarnog predstavnitva (iako je smatrao da zakonodavna, vrhovna vlast treba da bude predata jednom drugom odabranom telu). Monarhija, aristokratija i demokratija su podjednako legitimne, pod uslovom saglasnosti svih; saglasnost je hipotetika ne stvarna. Zakonodavna, izvrna i federativna vlast Zakonodavna vlast je vrhovna, znai najvia, ali ograniena nije suverena, nije apsolutna (arbitrarna) nad ivotima i imovinom graana. Ona je poverena: (a) ne sme da vlada na osnovu improvizovanih dekreta, (b) ne sme ni jednom oveku da uzme bilo koji deo njegove svojine bez njegove saglasnosti; (c) ne sme da prenese ili preda vlast donoenja zakona u neke druge ruke. Cilj mora da joj bude opte dobro drutva (naroda), mir i sigurnost (ouvanje svojine) i zakoni moraju biti u skladu sa prirodnim zakonom. Ako zakonodavna vlast prekri poverenje onda dolazi do rasputanja vlade. Narod ima vrhovnu vlast da je ukloni ili zameni, jer je zakonodavna vlast samo "poverena" vlast koja dela za odreene ciljeve. Izvrna vlast: Nadgleda izvrenje zakona (to vri kralj unutar drutva). Federativna vlast: Upravlja spoljnom bezbednou i interesom zajednice. Obuhvata odnose sa stranim dravama. Raspad vlade je raspad "iznutra" kad zakonodavna vlast prekri poverenje. A raspad drutva je raspad "spolja", upad strane sile i povratak u prirodno stanje.

RUSO - DRUTVENI UGOVOR

95

Suverenitet je nedeljiv, stoga se ini da nema podele vlasti. Meutim, Ruso u treoj knjigi govori o izvrnoj vlasti (magistratima), odvojenoj od zakonodavne. Ako ima podele vlasti, onda je ona hijerarhijska: (1) zakonodavna vlast je najvie, (2) zakoni su opti i odnose se na opte, a ne na pojedinano (nema opte voje o pojedinanoj stvari), (3) zakoni su izrazi opte volje (zakon moe da utvrdi da e biti privilegija, ali ne moe da ih daje poimence nikom; zakon moe da stvori vie klase graana, ali ne moe konkretnog pojedinca da uvrsti u neku u njih; zakon moe da ustanovi monarhijski oblik vladavine, ali ne ne moe da izabere kralja). Volja moe biti opta kada predstavlja volju itavog tela i kada je izraena, onda predstavlja akt suvereniteta, tj. zakon. Volja, takoe, moe biti pojedinana, kao volja jednog dela, dakle akt uprave (izvrnih organa), tj. ukaz. Distinkcija: Rusoov zakonodavac je suveren, a ukaz se odnosi na neto pojedinano, ne donosi ga suveren, nego izvrna vlast. Postoji distinkcija izmeu oblika upravljanja i oblika vladavine. Oblik upravljanja moe biti republikanski republika je svaka drava zasnovana na zakonima, bez obzira na oblik njene vladavine (demokratski, aristokratski, monarhijski). Oblik upravljanja moe biti i despotski (despotija) bez zakona (nije tiranija, tj. uzurpator kraljeve izvrne vlasti). Oblik vladavine: demokratija, arisstokratija, monarhija Ruso se ne izjanjava o tome koji je oblik vladavine najbolji; svi imaju i dobre i loe strane (npr. demokratije je narod bogova i ona je dobra, ali uz mnogo ogranienja). Svaka legitimna vlada je po svojoj prirodi republikanska, rukovoena optom voljom olienom u zakonima. Pa tako i sama monarhija moe da bude republikanska, npr. Velika Britanija ako je zasnovana na zakonima i ako je usmerena na opte dobro. I Vlada Postoje dva uzroka radnji: moralan (volja) i fiziki (snaga). Slino tako i politiko telo ima snagu i volju (izvrnu i zakonodavnu vlast). Zakonodavna vlast moe da pripada samo narodu koji predstavlja srce drave, tj. volju. Izvrna vlast sastoji se u donoenju pojedinanih akata koji ne padaju u oblast zakona, ni u nadlenost suverena i to predstavlja mozak drave, tj. fiziku snagu. Zakonodavna i izvrna vlast sadejstvuju. Izmeu suverena i podanika je vlada posredniko telo. Novo telo u dravi razliito od naroda i suverena. lanovi vlade su magistri (vladaoci). Vlada je legitimno obavljanje izvrne vlasti. Akt kojim se narod potinjava vladi nije ugovor, ve je poverenitvo (nalog). Suveren poverava izvrenje vlasti narodu, s tim to je neotuivo pravo suverena da tu vlast moe da ogranii, izmeni, oduzme. Zadatak vlade: (1) donosi pojedinane uredbe, naloge; (2) izvrava zakone suverena, (3) odraava graanske i politike slobode. Suveren izdaje naredbe vladi, a ona narodu. Da bi drava funkcionisala treba da postoji jednakost vlasti vlade i vlasti graana, koji su s jedne strane suvereni, a s druge strane podanici. Ako bi se poremetio odnos ili srazmera izmeu suverena, magistrata i podanika, onda bi drava pala u despotizam ili anarhiju. Npr. ako suveren hoe da vlada ili ako magistrat hoe da izdaje zakone ili ako podanici otkau poslunost, onda snaga i volja ne dejstvuju zajedno; ako se to dogodi, onda se vlada mora rtvovati narodu (slino Loku narod sudi ko je kriv). Vlada u malom je ono to je politiko telo u velikom. To znai da je vlada moralna linost (ne samo fizika), koja ima izvesne sposobnosti. Ona je aktivna kao suveren, pasivna kao drava i njen je nedeljivi lan magistrat (ef). Volja vladaoca je opta volja. A ako je volja vladaoca pojedinana (ako pojedinana volja bude dlotvornija od volje suverena i ako se poslui drutvenom silom da bi ostvarila drutvenu volju), onda dobijamo dva suverena: legalnog (da bi nestalo drutvene veze) i faktikog (da bi se politiko telo raspalo).

96

Vladino telo mora da se razlikuje od dravnog tela (politikog tela koje je mrtvo ako nema izvrioca). Sila vlade je policija, a sila drave je vojska u tome je glavna razlika izmeu vlade i dravnog tela. Drava postoji po sebi, a vlada zavisi od suverena. Zato je vladino telo jedno posebno ja, jedna posebna egzistencija, koja pretpostavlja skuptine, savete, donoenje odluka. Tekoa je to tu podreenu celinu treba urediti u krilu celine; to ne sme uvrivati sopstveno ureenje na tetu opteg; to svoju silu mora razlikovati od drutvene, dravne, sile; i to mora da se rtvuje narodu, a ne obrnuto. II Drugi princip razlikovanja raznih oblika vlade Kad je re o snazi vlade, onda to vie ma magistrata (lanova vlade), to je vlada slabija, jer veliki deo snage troi na svoje lanove i umanjuje uticaj na ceo narod. Postoje tri volje: (1) sopstvena (lina) volja individue, koja je bez uticaja i tei posebnom interesu (moralna + fizika linost = individualna); (2) opta volja magistrata ili volja celog tela, nas kao celine grupna podreena volja, koja se odnosi na interes vladaoca, tj. magistrata, koja je opta u odnosu na vladu, ali posebna u odnosu na dravu, jer vlada je deo drave kao celine; (3) volja naroda, tj. suverena volja, koja je opta u odnosu na dravu kao celinu i u odnosu na vladu kao deo celine, ona gospodari. Savreno zakonodavstvo bi podrazumevalo da suverena, tj. volja naroda, gospodari. Meutim, po prirodnom redu stvari te volje se drugaije rasporeuju, pa obino na prvo mesto izbija pojedinana volja (npr. sam lan vlade), pa zatim magistrat, i na kraju graanin, kao najslabiji predstavnik opte volje. Ako bi cela vlada (najaktivnija, najefikasnija) bila u rukama jednog oveka, onda bi posebna volja + volja celog tela bile savreno spojene. Suprotno tome, ako vladu spojimo sa zakonodavnom vlau (kad suveren postane vladaoc, a graani magistrati), onda dolazi do deaktiviranja opte volje koja je tad loe spojena sa dosta pojedinanih volja. Rezime: to je broj magistrata vei, to je vlada slabija; i to je broj podanika vei, to je suveren jai (a jaa je i represivna snaga drave). Meutim, Ruso govori o snazi vlade koja je relativna, a kada je re o ispravnosti (legitimnost) stvar je potpuno obrnuta. Ako je vei broj magistrata, onda se volja vladinog tela pribliava optoj volji, dok jedan magistrat znai samo volju pojedinca. Dakle, odnos snage i volje vlade moraju biti srazmerni, a zakonodavac ovaj odnos mora da kombinuje tako da on bude najpovoljniji za dravu. Izvrna vlast mora da ima snagu (srazmera). III Podela vlada (oblici vlada) pram broju lanova (1) Suveren moe da poveri vladu celom narodu (ili veem delu naroda) tako da bude vie graana magistrata nego obinih graana (pojedinaca) to je demokratija. (2) Vlada u rukama jednog malog broja => vie obinih graana nego magistrata, i to je onda aristokratija. (3) Vlada koncentrisana u rukama jednog magistrata (od koga e svi ostali dobijati vlast) i to je onda monarhija. Bez obzira to ima samo tri naziva vlada moe imati razne oblike, tj. iz ta tri kombinovana oblika moe nastati mnotvo meovitih oblika. Uvek se raspravljalo o apsolutno najboljem obliku vlade, a uopte se nije uzimalo u obzir da je svaka vlada najbolja u nekim sluajevima, a najgora u drugim. Ako broj magistrata treba da bude obrnuto srazmeran broju graana, onda demokratska vlada odgovara malim dravama, aristokratska srednjim, a monarhija velikim dravama. IV) Demokratija Demokratija vlast ima ceo narod ili vei deo naroda. Logino bi bilo pretpostaviti da je ovo najbolja vlada, jer onaj ko sastavlja zakone, ujedno je i onaj koji ih izvrava. Izvrna vlast spojena sa zakonodavnom. Meutim, nije dobro to se te dve stvari ne razdvajaju, jer kad bi vladaoc i suveren bili jedno isto lice, onda bi obrazovali vladu bez vlade. Nije dobro da tvorac zakona bude i njihov izvrilac, niti je dobro da se narod kao celina odvraa od optih pitanja a

97

posveti se posebnim. Najopasniji je uticaj privatnih interesa na optu volju (javne poslove). ak je manje zlo kad vlada zloupotrebi zakone, nego kad je zakonodavac korumpiran to je posledica uticaja pojedinca. Kad bi narod dobro vladao, onda vlada ne bi bila potreba. Demokratija je idealno najbolji oblik vlade, a u stvarnosti postoji samo u jednom ogranienom obliku. Potpuna, prava demokratija nikada nije postojala niti e ikada postojati. Protivno je prirodnom poretku da veliki broj ljudi vlada nad malim. Ne moe narod po vasceli dan sedeti u skuptini i bistriti javne interese. Ta potpuna demokratija bi pretpostavljala mnoge stvari koje bi bilo teko spojiti, npr: malu dravu u kojoj bi se narod lako skupio i u kojoj bi svaki graanin poznavao sve druge graanine; jednostavnost obiaja koja bi spreila mnotvo komplikovanih poslova i rasprava; jednakost u poloajima i u bogatstvu, jer onda bi bilo jednakosti i u pravima i u vlasti (jer bogatstvo kvari i bogate i siromane). (Ovo je slinost sa Platonom, a pogotovo sa Aristotelom.) Zato je Monteskje, jedan uveni pisac, postavio vrlinu kao temelj drave, jer svi ovi uslovi ne bi mogli opstati bez vrline. Ova vlada je najpodlonija graanskim ratovima, nestabila je jer stalno tei menjanju obliku i zahteva najvie budnosti i hrabrosti da bi se ouvala. "Da postoji kakv narod bogova on bi sobom upravljao demokratski. Tako savrena vlada nije za ljude." V) Aristokratija Vlast ima jedan mali broj ljudi. Istorijat: Aristokratski se upravljalo u prvim zajednicama. postoje tri vrste aristokratije: (1) Stareine (svetenici, senat, gerontokratija), porodica su upravljale javnim poslovima, a mladi su priznavali autoritet starijih. To je prirodna aristokratija pogodna za necivilizovane narode. (2) Vremenom drutvena nejednakost je poela da potiskuje prirodnu nejednakost (bogatstvo, mo). Tu se suprotstavljalo starijim stareinama i tako je aristokratija postala izborna. Izborna aristokratija je najbolja u pravom smislu. (3) Poto se imovina i mo prenosi sa oca na potomke onda tako nastaju plemike porodice, a vlada postaje nasledna. Nasledna aristokratija je najgora od svih vlada. Dobre strane: U demokratiji su svi graani magistrati, u aristokratiji ovaj broj se svodi na mali broj postaju tek izborom, vrednuju se naela politikog prvenstva, a to su vrline, potenje, hrabrost, prosveenost, iskustvo (garanti mudre uprave). Najbolje i najprirodnije ureenje je ono u kome mudri upravljaju gomilom u njihovu, a ne u svoju korist. Posao e bolje obaviti sto dobrih (odabranih), nego 20.000 drugih ljudi. Loe strane: Tenja da se volja vlade osamostali od opte volje; slino oligarhiji (Platon, Aristotel). Tenja da se zakoni jednim delom ne izvravaju. Aristokratiji odgovara srednja drava ni velika ni mala. Aristokratija zahteva manje vrlina nego demokratija (to su nie antropoloke pretpostavke), ali zato ona zahteva neke druge vrline koje njoj odgovaraju, a to su: umerenost kod bogatih i zadovoljstvo kod siromanih. U aristokratiji nema stroge jednakosti (ona ak nije bila potovana ni u Sprati). Osnovna karakteristika aristokratije je nejednakost u imovinskom stanju; to je samo posledica aristokratije kao prvenstvo najboljih. Prvenstvo nemaju najbogatiji, nego najbolji (kao kod Aristotela). Evolutivan (postepen) prelazak aristokratije u timarhiju. Revolucionaran: prelazak timarhije u oligarhiju (nus produkt). Vrlina aristokratije je efikasnost (bolje 100 dobrih, nego 20.000 loih). VI) Monarhija Vlast ima jedan magistrat. Vlast je u rukama jedne linosti, jednog oveka, a to je monarh ili kralj. Dakle, jedan pojedinac predstavlja jedno kolektivno bie. Sve poluge politikog tela se pokreu jednom istom voljom: i volja naroda, i volja vladaoca, i javna sila drave, i posebna sila vlade. To je vlada koja ima najjau snagu, ali u njoj je i volja pojedinca najjaa. Mana: Kralj ne shvata, niti se u to moe ubediti, da je u njegovom interesu da narod bude napredan, brojan, opasan za susede, tj. da je snaga naroda i njegova snaga. Naprotiv, njega vodi lini interes da narod bude slab i bedan i da nikad ne bude u mogunosti da mu se odupre. Zato je monarhija podesna samo za velike drave. Ona je po srazmeri odnosa

98

vladara i naroda maksimalna (vrednost vladara je najvea, narod najmanje utie na njega). Dakle, velika udaljenost izmeu vladara i naroda zahteva veliki broj posrednikih stupnjeva (npr. plemstva) koje moe obezbediti jedino velika zemlja. Protivrenost: Mana monarhije je u tome to je monarhija ispod republike, je u republikanskoj vladi javno mnenje na najvia mesta postavlja samo prosveene, sposobne ljude, a u monarhiji na najviim mestima su smutljivci i spletkaroi. Pravi ovek je redak u kraljevskoj vladi, koliko budala na elu republikanske vlade. Republike odlikuju stalni nepromenljivi stavovi (gledita), suprotno kraljevstvu koje odlikuje nestalnost jer se vlada prema linoj volji. Problem monarhije je svaka smena kralja i predstavlja potres (prevrat) za dravu, bilo da su u pitanju izborne ili nasledne promene. VII) Meovite vlade U podeli izvrne vlasti uvek postoji stupnjevitost. Nema proste vlade, skoro sve su meovite. Jako prosta vlada je najbolja, ali snaga vlade uvek ide na utrb suverena i opte volje,tako da taj nedostatak srazmere treba nadoknaditi podelom vlade(to vladu u odnosu na suverena slabi,ali je ne slabi u odnosu na narod).Suvise slabu vladu suprotno ovome treba koncentrisati to se sprovodi u svim demokratijama. VIII) Svaki oblik vladavine nije pogodan za svaku zemlju Oblik vladavine je slian karakteristikama zemlje i ljudi (nisu svi narodi za slobodu). Monteskije uticaj podneblja na vladu zavisi od: plodnosti zemlje,vrste rada na toj zemlji, prirode njenih proizvoda, snage stanovnika, jer graansko drutvo poiva na proizvodnji vikova. Prema koliini vikova dreuje se oblik vlade. (Nije u pitanju visina poreza ve koliku korist oni donose onom od koga su naplaeni.) Udaljenost naroda od vlade poveava kotanje vlade: u demokratiji narod je najmanje optereen, to odgovara siromanim i malim narodima; u aristokratiji vie, to odgovara osrednjim narodima po bogatstvu i veliini; u monarhiji najvie, to odgovara samo bogatim narodima. Dakle,u svakoj zemlji ima prirodnih uzroka prema kojima se moe propisivati oblik vlade, koji donosi snaga podneblja, i prema kojima se moe rei kakvu vrstu stanovnika ta zemlja mora imati. IX) Znaci dobre vlade Postoje razliiti znaci o tome da li je vlada dobra ili rava. Neki hvale mir, drugi slobodu pojedinaca, sigurnost imovine, novac... Po Rusou treba se samo upitati koja je svrha politikog udruivanja, a to je podranje i blagostanje lanova tog drutva. A najsigurniji znak njihovog odranja i napredovanja je porast broja stanovnika. X) Zloupotreba (izopaenje vlade) Kao to se pojedinana volja suprotstavlja optoj volji, slino tome se i vlada stalno opire suverenu i time kvari ureenje. Kada vlada ovlada nad suverenom tada se kri opta volja. Ali, to je uroena (neizbena) mana politikih tela da ide ka svom kraju kao to starost i smrt unitavaju ovekovo telo. Dva naina izopaenja vlade: (1) Kada se vlada suava (kada se sa velikog broja ljudi prelazi na mali), tj. iz demokratije u aristokratiju pa u monarhiju. Prirodna tenja svake vlade je koncentrisanje. (2) Kada se drava raspada postoje dva naina: (a) kada vladar nasilno prisvaja suverenu vlast (ne upravlja na osnovu zakona) tada se velika drava raspada i u njoj se obrazuje druga drava (drava u dravi), tj. vlada kao drava koja je narodu tiranin despotija (gaenje drutvenog ugovora); (b) kada lanovi vlade, svaki za sebe, nasilno prisvajaju vlast, a treba da je vre iskljuivo kao telo ili celina ima isto toliko vladara koliko i magistrata, isto toliko vladara koliko i drava.

U svakom sluaju rezultat je monarhija koja ima tri oblika: Demokratija se izopaava u ohlokratiju vladavina oloa

99

Aristokratija u oligarhiju Monarhija u tiraniju ima dva smisla: u obinom smislu rei tiranin je kralj koji upravlja nasilno bez obzira na pravdu i zakone; u uem smislu rei tiranin je pojedinac koji bespravno prisvaja kraljevsku vlas. Tiranin je uzurpator kraljevske vlasti (mimo zakona vlada po zakonima) a despot je uzurpator suverena vlasti ili opte volje (stavlja se iznad zakona). Tiranin ne mora da bude despot ali despot je uvek tiranin. XI) Smrt politikog tela Politiko telo u sebi nosi uzrok raspada jer je vetako, to znai da je njegov vek mogue produiti vetinom staranje o zakonodavnoj vlasti, koja je srce drave, jer su zakoni osnovno sredstvo opstanka drave. XII) Kako se odrava suverena vlast? Suverena vlast dela samo preko zakona to zanai ceo narod u jednoj skuptini. To je neposredna demokratija koja je nemogua danas ali je bila mogua kod Grka i Rimljana. XIII) (nastavak) Potrebne su ne samo zasnivake skuptine (utvrditi dravno ureenje, ustanoviti vladu, izabrati magistre) koje su neto poput vanrednih, ve su potrebne i redovne skuptine naroda (ili pojavljivanje suverena) i to da ih ne poziva vlada ili vladar. Ovo moe da vai samo za jednu varo, ali ta ako ih ima vie u dravi? Da li e se suverena vlast podeliti ili je treba koncentrisati u jednoj varoi (npr. glavni grad)? Da li je suverena vlast prosta tj. nedeljiva ili je koncentrisana u svakoj posebnoj varoi koje ne treba da se potinjavaju jedna drugoj. Ni jedno ni drugo, zato to je sutina politikog tela sklad izmeu poslunosti i slobode a rei podanik ili suveren se sjedinjuju u rei graanin. (Slino je tvrdio i Aristotel kada je rekao: "Uvek je ravo ako se vie varoi sjedini u jednu dravu" ideal polisa). XIV) (nastavak) Za vreme trajanja skuptina izvrna vlast je suspendovana. To iritira vlast (vladare), pa oni odvraaju graane od skuptina i to im uspeva ako graanima fali vrlina. A skuptina naroda je tit politikih tela i konice vlade. XV) Poslanici ili predstavnici Izmeu suverene vlasti ili samovolje vlade ponekad se namee jedna srednja vlast. Drava propada: (a) kada javna sluba presaje biti glavna briga graana, (b) kada graani dravu slue novcem a ne liniu, i (c) kada plaaju vojsku, imenuju poslanike i ostaju kod kue oni plaaju da se oslobode od dunosti = prodaja otadzbine. U dobro ureenoj dravi glavni poslovi preteu u odnosu na privatne, pa narod tri u skuptinu. U loe ureenoj dravi niko ne ide u skuptinu niti ga zanima ta se tamo dogaa. Prevaga domainskih poslova ili briga tera podanike da ostanu kod kue, a to je zbog nepoverenja u optu volju, tanije detektovanje nemoi skuptine da je izrazi. A to se deava kada u skuptini ojaaju pojedinani interesi. Kada se podanika ne tiu dravni poslovi drava propada. Slabljenje ljubavi prema otadbini, oivljavanje privatnih interesa, zloupotreba vlade i slino, raaju ideju o poslanicima ili predstavnicima koji bi predstavljali narod u skuptinama i negde se oni nazavaju treim staleom . Suverenitet ne moe da ima predstavnike jer optu volju niko ne moe predstaviti, kao to je niko ne moe ni otuiti (suprotno Kantu). Narodni poslanici nisu predstavnici naroda ve samo njihovi komisionari i ne mogu donositi nikakve definitivne odluke. (Engleski narod misli da je slobodan, a slobodan je samo da izabere lana parlamenta; im se oni izaberu on je rob.) Zakoni su izjava opte volje pa zato u zakonodavnoj vlasti narod ne moe niko da predstvlja. Ali on mora da bude predstavljen u izvrnoj vlasti (primrna sile shodno zakonu). Dakle nema predstavnika u zakonodavnoj vlasti, ali ima u izvrnoj. Moderni narodi uobraavaju da su slobodni iako imaju predstavnike; a im jedan narod da sebi predstavnike nije vise slobodan,

100

vie ne postoji. (Vukadinovi: ne znai da nema predstavnika. Ima predstavnitva i ima poverenika. Oni su poverenici a ne predstavnici imperativni mandat.) XVI) Ustanovljenje vlade na osnovu veinske saglasnosti a ne ugovora Izvrna vlast deluje samo u pojedinanim aktima i odvojena je od zakonodavne. Ona se ne dodeljuje ni po kakvom ugovoru izmeu naroda i vlastodrca, jer bi takav ugovor bio protivan drutvenom ugovoru. Takav ugovor bi bio pojedinani akt, koji narod sklapa sa tim i tim osobama, pa onda ne bi bio ni zakon ni akt suvereniteta. Postoji samo jedan ugovor u dravi a to je ugovor o udruivanju u nju. XVII) Ustanovljenje vlade Akt kojim se ustanovljava vlada je sloen i sastavljen od dva akta: (1) akt donoenja zakona suveren daje oblik vladinom telu (taj akt je zakon), (2) akt izvrenja zakona ovim aktom narod imenuje vlastodrce; ovo imenovanje je pojedinani akt a ne neki drugi zakon. Postoje i dve tekoe: (1) Suveren prvo donosi zakon o vladi, pa ga zatim izvrava imenujui vladu, a to je akt vladanja pre postojanja vlade. (2) Kako narod kao suveren ili kao podanik moe da postane vladar ili magistrat? Pa politiko telo ima zanimljivu osobinu da izmiruje nauzgled protivrene radnje, jer ova radnja se obavlja naglim pretvaranjem suvereniteta u demokratiju tako to graani postaju magistrati i (a) prelaze sa donienja optih na donoenje pojedinanih akata, i (b) sa donienja zakona na njegovo izvrenje. Primer u praksi: ova promena odnosa se svakog dana deava u engleskom parlamentu, gde se Donji Dom u izvesnim prilikama pretvara u jedan veliki odbor, radi boljeg raspravljanja o izvesnim pitanjima. Tako od suverenog tela, kakav je bio malopre, postaje obina komisija. Tako on samom sebi, kao predstavnikom telu, podnosi posle toga izvetaj o onome to je uradio kao veliki odbor, i ponovo raspravlja (u prvom svojstvu) o onome to je ve odluio (u drugom svojstvu). XVIII) Sredstva za spreavanje uzurpacija vlade Nosioci izvrne vlasti nisu graani ve slubenici naroda. Vlada se u naelu moe menjati po volji naroda i u praksi to ne treba raditi bez neke preke potrebe osim kad vlada radi protiv naeg dobra. Prirodno stanje i drutveni ugovor "ovek se raa slobodan a svuda je u okovima". Drutveno ureenje je osnova svih prava, ali ovo pravo ne proizlazi iz prirode, nego se zasniva na sporazumima. Kae se da svaka vlast potie od Boga, ali i svaka bolest potie od njega pa opet traimo lekare. Sila ne ini pravo duni smo pokoravati se samo legitimnoj vlasti (sporazumu). Pravo porobljavanja je nezkonito. Rei rob i pravo su protivurene. Besmisleno je da kae ovek oveku ili ovek narodu: "Sklaoam sa tobom sporazum iji sav teret pada na tebe, a sva korist na mene, i koji u potovati dok se to meni svia, a i ti e ga potovati dok se to meni svia". Humanistiki (optimistiki) motiv ovek nije rob ni po prirodi ni po ratu. Parola prosveenosti: (1) Um neodreeno ime za ono to oveka ini ovekom = zoon politikoon, animal rationalis. (2) Kritika Um je tesno povezan sa kritikom, tj. sa sposobnou da kritiki sudimo o stvarima. (3) Sloboda Antipodi: um neum (mrak, neznanje), kritika dogma (tradicija), sloboda ropstvo. Um se kritiki usmerava na mrak olien u tradiciji. Cilj i ideal je otklanjanje ropstva, tj. sloboda, ali sa jasnim politikim smislom, a do slobode se dolazi umom i kritikom. Prirodno stanje

101

Ruso daje normativnu skicu ljudskog drutva kakvo treba da bude, a ne realan opis kakvo jeste. Prvi prirodni zakon je samoodranje. Postoji dilema izmeu drutvenog ugovora i njegovih rasprava. Rasprave: prirodno stanje je sjajno, pozitivno, lepo, idealizivano, ali iz nekih razloga to ne funkcionie (slino Loku, a nasuprot Hobsu, tj. ne tako apokaliptino kao kod Hobsa). Ali zato ljudi onda uopte izlaze iz prirodnog stanja? ovek prirodnog stanja je Robinzon koji lii na Petka dobroudni divljak ali usamljen, amoralno instiktivno bie; njegove individualne snage su slabe i ne moe dugorono (trajno) da opstane zbog ugroenosti ivota (ljudi ne mogu da stvaraju nove snage, ve samo da udruuju ili sjedinjuju one koje ve postoje samoodranje udruivanje). ovek prirodnog stanja je ugroen, ali ne od drugih ljudi (kao kod Hobsa) nego od negostoljubive prirode (okruenja). Prvi model prirodne zajednice je porodica koju pravi ovek prirodnog stanja a ne pravi Robinzon. Porodica ima bioloku osnovu ali moe da bude i politika zajednica, pa je ovo i prvi model politike drutvene zajednice. Ali, ovek kao porodica ne moe dugo opstati. 1762. apoteoza ljudske slobode (himna slobode) Drutveni ugovor je osnova svih drugih prava i osnova je svake legitimne vlasti meu ljudima; ne proistie iz prirode. Definicija drutvenog ugovora: "Pronai takav oblik udruivanja, u kojem bi svako ujedinjavajui se sa svima ipak pokoravao samom sebi, i tako ostao isto slobodan kao i ranije." "Svaki od nas unosi u zajednicu svoju linost i celu svoju snagu, pod vrhovnom upravom opte volje; i jo svakog lana smatramo kao nerazdvojan deo celine". Suprotno Hobsu koji smatra da se drutveni ugovor sklapa radi zatite i sigrnosti, gde se odriemo svojih prava; Ruso kae da se bezbedno ivi i u tamnicama argument protiv isticanja sigurnosti pa i mira kao osnovnog naela. Hobsova drava je takva tamnica gde su svi robovi sem suverena. Po Rusou odrei se svoje slobode i moralnosti znai odrei se svoje ljudskosti, ovenosti. To nije u skladu sa ljudskom prirodom. To je onda uzaludan i protivrean sporazum koji, s jedne strane, predvia apsolutnu vlast, a, s druge strane, bezgraninu apsolutnu pokornost. Formulacija "slobodan kao i pre" sadri dva razliita smisla slobode: u prirodnom stanju i u civilnom stanju. Prirodna sloboda je neograniena sloboda na sve to ga mami, sloboda kao samovolja, sloboda u Hobsovom prirodnom stanju, koja je ograniena samo snagama pojedinca. Pojedinac se odrie te slobode i prihvata graansku slobodu. Graanska sloboda je "filizofska sloboda" (moralna sloboda), sloboda pod zakonima = autonomija, ali nije prisila, nego se sloboda satoji u pokoravanju zakonu koji smo sami sebi nametnuli. To nije zapravo pokoravanje nego poslunost koju smo sami sebi propisali. Graanska sloboda je prava (via) sloboda koja je ograniena optom voljom. Drutveni ugovor sadri preutnu obavezu da e celo politiko telo prinuditi na poslunost i svakoga ko odbije da se povinuje optoj volji => znai prinudie ga da bude slobodan. Ruso je blii Loku nego Hobsu Lokovo i Rusoovo prirodno stanje je slino, tj. motivi u prirodom stanju su slini. Razlika: u Rusoovom prirodnom stanju nemamo moral. Robinzon nije dobar u moralnom smislu jer nema morala. Prirodni ovek je pitoma beslovesla ivotinja, bezazleno bie koje opstaje u prirodi, ivi sam ili u porodici (jedina zajednica). Ako nema morala nema ni vrline. ovek je slobodan kao ptica na nebu. Lok ima svojinu, moral, a Ruso nema ni svojinu ni moral. Po Rusou ovek mora da se udruuje zbog samoodranja, a da bi to bilo pravo udruivanje odrei e se slobode u jednom smislu a dobiti je u drugom. Tek tada ovek postaje moralna osoba.

102

Prelaz iz prirodnog u graansko stanje dovodi oveka do veoma znaajne promene, zamenjujui instinkt pravom, i dajui njegovim postupcima moralnost koja im je ranije nedostajala. Tek tada glas dunosti zamenjuje fiziki nagon, a pravo prohtve (glupa i ograniena ivotinja se pretvara u razumno bie oveka). ovek koji je do tada gledao samo sebe, sada je prinuen da postupa po drugim naelima, i da pita razum pre nego to se povede za sklonostima. I ako se u tom stanju liava nekih prirodnih preimustava on stie druga: vebanje ili razvijanje njegovih sposobnosti, proirivanje ideja, oplemenjivanje oseanja itd. Ali, Ruso ipak ne zaboravlja realnost u kojoj postoje zloupotrebe tog nonog stanja koje ga esto sputaju ispod prirodnog stanja. Dobit od graanskog stanja je moralna sloboda, koja ini da je ovek sam svoj gospodar, jer podsticaj prohteva je ropstvo a pokoravanje zakonu koji smo sami sebi propisali je sloboda. Mi smo kao benigni Petko glupa ivotinja i treba da se pretvorimo u civilizovanog oveka. Instinkt oveka tera da se udruuje a to se ne deava preko noi, ve e proi milenijumi a to je dug evoluutivni proces u kojem se dogaa da kvantitet prelazi u kvalitet (deavaju se sitne mutacije iz kojih nastaju kvalitativne promene, a rezultat je skokovit). Rusoov divljak je kroz muku i borbu za opstanak postao civilizovan ovek biblijsko i darvinistiko tumaenje (slino Kantu). Suveren To nije Hobsov suveren u smislu da ga ne obavezuj nikakvi zakoni. Iz prirodnog stanja smo izali i dolazimo do nekog tipa udruivanja. Stvara se novi organizam politiko telo; to je novo bie koje ima svoje organe i delove a to su pojedinci u politikom smislu ivo organsko bie koje ima svoju volju, svoje ja (organicistiko shvatanje). Opta volja je volja tog politikog tela. Ta opta linost koja nastaje spajanjem svih pojedinanih linosti nekada se zvala grad (politeja) a sada se zove republika ili politiko telo. Politiko telo je drava kad igra pasivnu ulogu a suveren kad je aktivno (razliito od Hobsovog suverena). Ali prava nadlenost suverena je ista kao kod Hobsa, tj. apsolutna, skoro niim ograniena. lanovi politikog tela su narodi, pojedinano su graani (kad uestvuju u vlasti deo su suverena), a podanici su kad su potinjeni dravnim zakonima. Politiko telo = drava = suveren Narod = graani =podanici Sve su ovo sinonimi za Rusoa koji se samo koriste u razliitom smislu kad je aktivno ili pasivno. Sve je to suveren, jer nema politikog tela van suverena. Suveren nije ika s krunom nego narod. Povrediti ugovor znailo bi unititi samog sebe, jer nije mogue povrediti jednog lana a da se ne povredi telo i obrnuto. Suveren ne moe dati nikakvo jemstvo podanicima zato to nije nikakava sila iznad njih; ali se obezbeuje od njih (zbog starosti, sebinih interesa, egoistinih ciljeva pojedinanih volja itd., to je suprotno optoj volji). Zato se suveren mora tititi (malo kontradiktoran). (Danas ministri, poverenici vlasti, koje suveren moe opozvati). Kod Rusoa nema svojine. Primarni vlasnik svega je zajednica, dok je pravo pojedinca na vlasnitvo sekundarno i podreeno je pravu zajednice na sve. Tu ima elemenata kolektivizma autarkija vlasnitva => drava u dravi; kao i slabljenje subjektivnih veza (nema subjektivne kohezije) slino Platonovim Zakonima. Suverenitet i opta volja Suverenitet je neotuiv i nedeljiv. To da je neotuiv znai da je neprenosiv, odnosno da se vlast moe prementi, ali ne i suverenitet i opta volja. Suverenitet je vrenje opte volje (manifestacija opte volje). Pojedinana volja tei privilegijama, a opta volja jednakost. Opta volja je uvek u pravu i uvek je usmerena na javnu korist ili opte dobro ili opti interes, to ne znai da je svaka odluka naroda dobra. (Kod Rusoa su esto isprepleteni empirijski (deskriptivni) i normativni nivo kako jeste i kako treba.)Volja naroda moe da grei, jer iako se uvek eli dobro, dobro se uvek ne vidi; tj. narod moe da grei u vezi toga ta je dobro za njega.

103

(1) Opta volja nije volja svih ili zbir pojedinanih volja (to nije povratak na neposrednu atinsku demokratiju); oni nije nuno volja veine, ve moe da bude i volja manjine. (2) Opta volja je zbir razlika optih volja zbir pojedinanih volja, tj. zbir kada se od tog zbira oduzmu pozitivni i negativni koji se meusobno potiru => zbir razlika. (3) Opta volja ne svodi se na glasanje (prosto prebrojavanje glasova), ve moe da bude glasanje koje tei konsezusu. Partije, frakcije i sekte unitavaju optu volju i razaraju dravu (politiko telo). Svaka od ovih grupacija postaje opta u odnosu na njene lanove, a pojedinana u odnosu na dravu. Dodatak: Volja je opta kada je volja itavog tela, kada je izraena, a to je akt suvereniteta, tj. zakon; i volja je pojedinana kada je volja jednog dela, a to je akt uprave (ili izvrni organ), tj. ukaz. Distinkcija je sledea: zakon je opti i suveren (Rusoov Zakonodavac je suveren), a ukaz se odnosi na neto pojedinano, ne donosi ga suveren, ve izvrna vlast. Npr. akt objave rata ili zakljuivanja mira nije zakon nego primena zakona, tj. pojedinani akt kojim se na konkretne sluajeve primenjuje zakon. Granice suverene vlasti Rekli smo da je suverena vlast nedeljiva, neotuiva, apsolutna, a sada se pojavljuju nekakve granice. To je unutar granica suverena vlast zahteva samo ono to je u interesu zajednice, i mora da uzurpira samo onoliki deo koliko je bitno za zajednicu. Sve to pojedinac otuuje od svoje moi, imanja, slobode je samo deo onoga to je vano za zajednicu. A suveren je jedini merodavan da odredi koliki deo. Suveren ne moe da optereti podanike nikakvim okovima nepotrebni za zajednicu. On to ak ne moe ni da zahteva, jer u carstvu razuma nita se ne ini bez razloga (kao ni u carstvu prirode) racionalno, dobro shvaen opti interes (prosvetiteljstvo, optimizam, vera u razm). Obaveze koje nas vezuju za drutveno telo moramo da potujemo zato to su uzajamne. Ispunjavajui ih, ne moemo da radimo za drugoga, a da ne radimo za sebe.

104

RUSOOVO I KANTOVO RAZLIKOVANJE OBLIKA UPRAVLJANJA I OBLIKA VLADAVINE

Definicija lanova venog mira (meu dravama) je da graansko ureenjeu svakoj dravi treba da bude republikansko. Republikansko ureenje proizlazi iz ideje prvobitnog ugovora koje je osnov svakog prava. Republikansko ureenje se zasniva na: 1) principu slobode svih lanova drutva kao ljudi 2) principu zajednike zavisnosti ili potinjenosti istom zakonu kao podanika 3) zakonsku jednakost svih kao graana Republika ne sme da se brka sa demokratijom. Postoje dva naela podele ureenja: 1) ko je nosilac vrhovne vlasti, to je isto to i oblici vladanja: (a) monarhija, (b) aristokratija nekolicina je na vlasti, (c) demokratija svi su na vlasti 2) kako poglavar (a to moe da bude bilo ko) upravlja narodom, to je isto to i oblici upravljanja: (a) republikanski, i (b) despotski. Republikanizam je vlast zasnovana na ustavu kao aktu opte volje, kojim od gomile postaje narod. Republikanizam je dravni princip koji trai da izvrna vlast bude odeljena od zakonodavne. Despotija je kada drava samovoljno donosi i sprovodi zakon; to je uzurpacija opte volje poistoveuje se sa privatnom voljom vladara ma ko to bio. Demokratija je despotizam jer osniva takvu izvrnu vlast gde svi odluuju o jednom ili protiv jednog i koji, prema tome, nije sa tim saglasan. Demokratije je despotizam u kome odluuju svi koji ipak nisu svi, a to znai protivurenost opte volje kako same sa sobom, tako i sa slobodom. Svaki oblik upravljanja mora biti reprezentativan ili nema niega od podele na zakonodavnu i izvrnu vlast, jer isti zakonodavac ne moe biti i izvrilac svoje volje. Reprezentativni oblik vladavine moe da postoji u aristokratiji i monarhiji i zato su one bolje od demokratije. Kod demokratije je to nemogue, jer u njoj sveko hoe da vlada. to je vei nivo reprezentacije to je bolji republikanizam, zato je monarhija najbolja za republiku. A kralj, ako je razuman, iz tog svog poloaja ne moe izvui oholost, ve poniznost, poto je to najtea i najuzvienija funkcija; a narodu je neuporedivo vie stalo do naina upravljanja nego do oblika vladavine. Ako nema reprezentativnog sistema, onda nije mogue republikanski nain upravljanja, tj. uprava je despotska ili nasilna.

105

KANTOVA POLITIKA FILOZOFIJA

Izbor Kantovih politikih spisa Um i sloboda predstavljaju fragmente njegove nepostojee etvrte kritike Kritike praktikog uma. Kant pripada tradiciji prosvetiteljstva, a prosvetiteljstvo podrazumeva tekovine francuskog XVIII veka, enciklopedista, Rusoa, Voltera, materijalista, a kada je re o nemakim predstavnicima, po Hegelovom miljenju, filzofiji prosveenosti pripada pre svega Kant, ali i Fihte. Sutina pozicije filzofije prosveenosti sadrana je u tri kljuna pojma: um, sloboda i kritika. Didro: "Svako doba ima neku ideju koja ga odreuje; u nae doba to je ideja slobode." A osnovni autoritet je autoritet razuma to predstavlja dominantni stav prosvetiteljske epohe (sve se podvrgava kritici razuma). Parole prosveenosti: Um je neodreeno ime za ono to oveka ini ovekom (zoon politikon, animal rationale). Um je tesno povezan i sa kritikom; sposobni smo da kritiki sudimo o stvarima. Um se kritiki usmerava na mrak i neznanje olieno u tradicionalnoj dogmi. Cilj je otklanjanje ropstva, a do slobode se dolazi umom i kritikom. Pojam progresa je originalni produkt hrianstva, ali u nekom odlunije spocijalnom i politikom smislu predstavlja tekovinu novovekovlja i prosvetiteljstva. Kondorseova vera u progres izraena je reima: "Priroda nije postavila nikakve prepreke ljudskoj sposobnosti da se usavrava i napreduje." Progres prosveenosti je mogu i nuan, a njegov garant je zasnovan upravo na autoritetu razuma (prosvetiteljska vera u razum). Cilj progresa je poumljavanje sveta i stvarnosti. Tri osnovna merila napretka: 1) Ukidanje nejednakosti u meunarodnim odnosima; 2) ukidanje nejednakosti unutar drave; 3) usavravanje celokupnog oveanstva. Prosveenost U svom tekstu ta je prosveenost Kant kae: "Prosveenost je ovekov izlazak iz stanja samoskrivljene nezrelosti". 1) Nezrelost je nemo da se svoj razum, um upotrebljava bez tueg vostva, a to dalje znai da ovek (oveanstvo) nije odgovorno za svoje postupke. 2) Samoskrivljena nezrelost znai da je do nje ovek doao sopstvenim grekama i zabludama (ovek je za nju sam odgovoran, nije u pitanju nikakav usud). 3) Prosveenost predstavlja ovekovu sposobnost i hrabrost da se samostalno slui sopstvenim razumom. (Sapere aude Usudi se da koristi svoj razum parola prosveenosti.) Prepreke koje stoje na putu prosveenosti su lenjost i kukaviluk, a udobnost i nezrelost predstavljaju bekstvo od slobode. Pod prosveenou se ne misli samo na XVIII vek, nego na osveenje oveanstva uopte. Prosveenost je spis pre svih drugih i pripada pre svega Rusou i Volteru klasinim prosvetiteljima. Javna i privatna upotreba uma Kantova novina u odnosu na prosvetitelje sastoji se u pojmovima javne i privatne upotrebe uma, koje on upotrebljava u znaenju obrnutom od kolokvijalnog. Javna upotreba uma Javna upotreba uma se zaela u sferi privatnosti; graanski saloni XVIII veka, modernisti, snobovski pariski kruoci svi oni predstavljaju zaetak ideje javnosti, slobodoumlja i javnog mnenja. Za razliku od francuskih prosvetitelja, Kant nije smatrao da je napredak prosveenosti mogu i nuan, ve da je njegov jedini uslov sloboda in concreto. Prosveenosti nema bez hrabrosti i slobode da se slui samostalno sopstvenim razumom. Dakle, sloboda je uslov prosveenosti, ali ne bilo koje slobode. Kant ne misli da onu slobodu da se ini ta nam je volja (samovolja), niti na slobod kao autonomiju, ve ona sloboda javne upotrebe uma da se sopstveni um javno primenjuje i to je naelo publiciteta. Kant misli na

106

slobodu naunika i graanina da o svemu slobodno razmiljaju i sude pred javnou (tj. italakom publikom). Pravo je graanina da svaki stav sme i moe podvri kritici, i ukinuti ovu spobodu bio bi zloin protiv ljudske prirode. Osnovna je osobina ljudske prirode sposobnost napretka. Kant je inae skeptian u pogledu ljudske prirode, ali ovde je optimistian, progreivan i pedagog u smislu obrazovanja ljudi. Javna upotreba uma je vrlo suena, ali neograniena, to bi trebalo da doprinosi napretku (mi bismo rekli privatna). Ona se obraa italakoj publici, obrazovanoj italakoj javnosti. Njena svrha je promiljanje kritikog odnosa prema velikim temama pred publikom. Privatna upotreba uma (Ono to bismo mi nazvali javna, jer pod privatnim mi mislimo intimno.) Za Kanta privatna upotreba uma odreena je pravilima i obavezama odreenih graanskih dunosti, te je stoga i ograniena (lat. privatio = ogranienje), ali ne ugroava napredak prosveenosti. Strogo govorei, u privatnoj upotrebi uma i nema slobode, jer ova tu nije ni potrebna. Re je samo o funkcionalnosti drutvenog aparata i sobodi u tom domenu. Ne samo da ne doprinosi nita u domenu funkcionalnosti, ve moe i da potkopa funkcionalnost drutvenog aparata. Npr. Svetenik ne sme da zloupotrebljava crkvu za iznoenje vlastitih stavova (da li ima ili nema Boga); vojno lice ne sme da ne izvri nareenje (oficir da bude pacifista); poreski obveznik ne sme da raspravlja o tome da li je dobro ili ne plaati porez (dravni slubenik ne moe da bude anarhista). Oni to ne smeju da rade na dunosti, ali mogu kao graani. Javna upotreba uma dozvoljava da se svaka stvar podvrgne kritici. Javna upotreba uma mora biti neograniena, i kao takva ona dovodi do napretka. Naunik sme, kao naunik, javno kritiki protestvovati, ali privatno na dunosti ne sme. Npr. Kant je predavao metafiziku na univerzitetu, ali kao filozof naunik kritikovao je metafiziku pred javnou. Kant u kontekstu napretka govori slino Kondorseu: prirodne obdarenosti oveka se mogu bezgranino razvijati, ali samo u drutvu. oveku kao izolovanom pojedincu to nije mogue, jer je on drutveno bie (zoon politikon). Sa druge strane, ovek je istovremeno i egoistino bie sklono da svoje sebine interese i htenja suprotstavi svemu ostalom. Ova dva aspekta ljudske prirode, i drutveni i nedrutveni, predstavljaju njene konstitutivne elemente. Ideal savrenog drutvenog stanja je da pomiri ove dve suprotnosti (zajednica koja bi ouvala i ovu egoistinu stranu ovekove prirode, ali ne na utrb drugih lanova zajednice). To je aporija politikog uma, koju nije mogue praktino razreiti, ve joj je mogue samo teiti kao idealu savrenog raanskog stanja. Dok istorija u tom kontekstu napretka predstavlja skriveni plan prirode (slino "lukavstvu uma") za ostvarenje tog savrenog poretka kojem se moemo beskonano pribliavati, ali ga nikada ne moemo dostii. Novo doba nije izgubilo samo distinkciju izmeu teorije i prakse, ve je promenilo i smisao prakse. Kod Aristotela praksa je socijalno delovanje sfera praksisa je delovanje (oveka sa drugim ovekom i oveka sa drugim ljudima); sfera teorije je sfera prvih nepromenljivih principa; sfera poiesisa je sfera proizvoenja (tehne) ili rukotvorenja (bavi se oblikovanje materijala, tj. mrtvim stvarima). Distinkcija izmeu praksisa i poiesisa je izuzetno bitna za Aristotela, ali kod modernog oveka ove distinkcije se gube (Makijaveli). Praksa se uzdie iznad teorije, i gleda se samo mogunost operacionalizacije ili praktine primene. Hobs i Makijaveli prave novi obrt koji nije ideoloki, ve metodoloki raskidaju odnos izmeu etike i politike. Tako nastaje nauka o politici! To vie nije znanje koje poiva na fronesisu (praktinoj mudrosti), ve se tehnicizira (mehanicizira), tj. postaje s6tvar tehnije i tehnologije. ovek postaje materijal koji se oblikuje. Njihova filozofija raskida odnos etike i politike politika = tehne = vetina dolaska, opstanka i uveanja vlasti! Kod Kanta politika ne moe da bue neto to nije u vezi sa naelima praktinog uma. Kant (kao donekle i Ruso) rehabilituje ulogu morala u politici. Fronesis je sredina koju bi odredio razborit ovek, i predstavlja pandan refleksivnoj moi suenja. Kant je protiv obogotvaranja

107

prakse, a potcenjivanja teorije moralna teorija u politici, moralu i meunarodnom pravu nije nespojiva s praksom, tavie Kant tvrdi primat ove nad praksom. O uobiajenoj izreci: To bi moglo biti tano u teoriji, ali ne vai u praksi. Kant tretira odnos (usklaenost) teorije i prakse u moralu, u dravnom pravu i u meunarodnom pravu u svim ovim oblastima teorija i praksa moraju biti usklaene. Kant se otro protivi stanovitu da principi teorije nemaju smisla i promene u praksi. On smatra da u politici i u etici mora da vai saglasnost teorije i prakse. Kantova teorija je bazirana na iskustvu francuske revolucije i na naelu uma (naelu univerzalizacije). Posebna panja je posveena skaldu teorije i prakse u dravnom pravu. Postoje tri uslova za ovaj sklad: (1) sloboda oveka (2) jednakost podanika (3) samostalnost graanina To su aproiri principi koji konstituiu pravno graansko stanje (graansko stanje = odnos slobodnih ljudi koji stoje pod prinudnim zakonima; pravo = ogranienje slobode svakog pojedinano, uz uslov da se ona slae sa slobodom svakog drugog). Kritika despotizma i paternalizma Dravom se ne moe vladati istim principima kao domainstvom, to je znak nepunoletstva i nezrelosti uma. I) Sloboda oveka: (a) Svako sreu sme traiti na putu koji se njemu ini da je dobar, samo ako pri tom ne ugroava slobodu drugih da to ine. (b) Niko me ne moe naterati da na njegov nain budem srean. Ja se pokoravam zakonu samo zato to sam dao saglasnost da se moja sloboda unekoliko ogranii zakonom zbog slobode svih drugih (slino Rusou naterati drugog da bude slobodan). Kritika patrnalizma (oinska vlast) to je najvei despotizam za podanika tu je Kant liberal. To je najvei despotizam za podanike jer ih dri u stanju pasivnosti, kao nedorasla deca koja ne mogu razlikovati ta mu je korisno, a ta tetno, ve ekaju na sud vladara, tj. despota, da im kae na koji nain oni treba da budu sreni. Kant se zalae za otadbinsku, a ne oinsku vlast, zalae se za republikanizam (odnosi se na ljude sposobne za pravo slobode i niko nije izuzet od toga). II) Jednakost podanika je jednakost pred zakonom Svaki lan politike zajednice ima pravo prisile protiv svakog drugog lana, tj. svi podanici su podvrgnuti pravnoj prinudi, sem poglavara zajednice oportunizam. Dakle, poglavar zajednice je jedina osoba koja je izuzeta od ovog naela, tanije jedina osoba koja ima pravo da nekog prisili, a da sam ne bude podvrgnut prinudnom zakonu. Princeps legibus solutus da je princip izuzet od zakona. Ovde je oigledan pad Kanta u odnosu na Rusoa, jer kod Rusoa nema ovog izuzetka. Jer, ako bi lvadar bio pod prinudom, odatle bi sledio niz podreivanja koji bi iao u beskonanost. A ako bi postojala dva poglavara narod i poglavar nijedan ne bi stajao pod prinudnim zakonima, tako da jedan drugom ne bi mogli uiniti nikakvu nepravdu. Meutim, vladar nema pravo da nametne zakone kojima se sam ne bi pokorio, odnosno, koje ne bi sam sebi propisao, i u tom smislu vladar bi trebalo da se povodi za naelom univerzalizacije ili naelom opte volje (tj. drutvenog ugovora). Svaki zakonodavac je obavezan da propisuje zakone prema naelu univerzalizacije, kao da su proizali iz prvobitnog drutvenog ugovora, koji simbolizuje ujedinjenu volju naroda. Drutveni ugovor kao ujedinjena volja naroda je ideja uma (kao da bi se ceo narod saglasio sa tim zakonom), i stoga ima praktini realitet. Ovo je suprotno utilitaristikom principu sree koji se ne moe uskladiti sa naelom univerzalizacije, jer bi njegovo univerzalizovanje dovelo do uruavanja slobode onog drugog. Po Kantu, vladar koji se rukovodi utilitaristikim naelo postaje despot, a narod buntovan. Apsolutna zabrana prava na pobunu Narod nema pravo da odluuje o nainu kako se njime vlada. ak i ako se vladar ne rukovodi principom uma (naelom univerzalizacije). Ovu

108

radikalnu i protivrenu odluku Kant je izrazio, istorijski posmatrano, zbog sveeg seanja na jakobinski teror. Ovaj stav bi se mogao braniti sa utilitaristike pozicije sledeim argumentom: da svaka intervencija protiv neke tiranije proizvede vie zla i nesree od prethodnog despotskog reima. Kantova odbrana, pak, glasila bi se da princip tj. maksima pobune protiv vlasti ne moe univerzalizovati: ne moe u ustavu kao zakon stajati, na primer, Svaki put kada mislis da je tvoje pravo ugroeno, podigni pobunu. Ureenje koje korespondira ovakvoj Kantovoj teoriji bi bio prosveeni apsolutizam. Vladar je izuzet od pravne tradicije, ali mora konstituisati zakone shodno naelu univerzalizacije iz samog uma. Kolizija izmeu teorije i prakse, koja je uvek utilitaristiki orijentisana, reava se tako to zakon mora proizlaziti iz samog uma, a prema a prirori principu uma sloboda svakog podanika mora biti ograniena radi slobode drugih podanika; dok podanik koji se ne opire mora moi da pretpostavi da mu vladar nee uiniti naao (psiholoka pretpostavka). Reenje U naelu publiciteta: ako postoji sloboda javne upotrebe uma mi nemamo razloga, ni pravo da ruimo vladu. Credo = reforma, a ne revolucija!!! Pobuna razara temelje drave Kantova odbrana teze da pobuna razara temelje drave. (1) Pravo na pobunu se ne moe univerzalizovati, tj. uiniti optom maksimom, inae bi dovelo do unitenja graanskog ureenja. Npr. ne moe u ustavu stajati svaki put kada misli da je tvoje pravo ugroeno, podigni pobunu. Svaka pobuna ili odupiranje najvioj (zakonodavnoj) vlasti je najvei zloin, koji razara temelje politike zajednice, destabilizuje i dovodi do stanja anarhije. Zabrana za pobunu je bezuslovna! Slino Hobsu po kkome apsolutni monarh ima sve ingerencije, i koji smatra da je bolja i vlast tirana nego prirodno stanje. Kantova zabrana prava na pobunu je rigorozna, ak i radikalnija od Hobsove, jer kod Hobsa postoji mogunost otkazivanja poslunosti; dok kod Kanta ova zabrana vai ak i ako je poredak despotski. Ali, kad zabranjuje pravo na pobunu Kant podrazumeva takav poredak u kome su zadovoljeni apriorni principi graanskog drutva, odnosno pravno-republikanski poredak ili prosveeni apsolutizam kao da vlada opta volja, tj. zakoni koji su proli opte prihvatanje (sloboda, jednakost i samostalnost graana). Meutim, tu je Kant kontradiktoran: pr. o Francuskoj revoluciji Kant kae: kad promena uspe onda joj se narod mora povinovati. Kontradikcija: s jedne strane je kategoriki zabranjena pobuna, a s druge strane ako do pobune ipak doe onda se svi moraju pokoravati novoj vlasti. Kant je protiv raunice, tanije protiv utilitaristikog principa, ali onda ispada da je uvek na strani pobednika, to je opurtunistika nota i slaba taka Kantove politike filozofije. (2) Narod pod ve postojeim graanskim ureenjem nema pravo da odluuje o nainu kako se njime vlada. Jer, ako bi narod imao to pravo, nasuprot poglavaru drave, ko e odluiti na ijoj strani je pravo? Tako bi se poremetio osnovni pravni princip: da niko ne moe biti sudija u svojoj sopstvenoj stvari. U tom sluaju bi morao postojati jo jedan poglavar koji bi odluio izmeu ovog i naroda, to je protivreno. Poglavar poseduje najviu javnu brigu za pravo i osloboen je pravne prinude. Pobornici prava na pobunu, koji se pozivaju na prirodno pravo, kau: ako je poasnost za politiku zajednicu, zbog nepravednog poglavara spram naroda, vea od pobune, onda je pravo na pobunu legitimno. Kantov odgovor: takve stvari kao maksime ine nesigurnim svako pravno ureenje i uvode stanje potpune nezakonitosti (prirodnog stanja status naturalis). Pobornici prava na pobunu gree, jer poturaju princip sree kada prosuuju o principima prava. Princip sree i u moralu i u dravnom pravu ini tetu. Ako se suveren rukovodi ovim principom, on je despot, jer hoe prema svom shvatanju da uini narod srenim. A narod ako hoe da napusti zahtev za vlastitom srenom, onda je buntovnik. Normativno moramo pretpostaviti drutveni ugovor jer ima transcedentalni status kao uslov mogunosti razumevanja graanskog drutva; ali oni ga pretpostavljaju deskriptivno, kao da

109

se stvarno dogodilo, i tumae ideju prvobitnog ugovora pa misle da narod zaista moe da odustane od njega, kad god je povreen. (3) Suverena prava naroda spram vladara (a) Dok je tu opta volja narod nema pravo prisile, niti reima niti delima, protiv poglavara drave. Ovde se moe initi da je Kant dosta slian Hobsu, koji je smatrao da poglavar drave ugovorom nije ni na ta obavezan, pa moe da ini nepravdu graanima i uopte moe s njima raspolagati kako hoe. Ali to nije tano. Kod Hobsa jedini zakon je zakon samoodranja. Kantova razlika spram Hobsa, osim slobode pisanja, ogleda se i u tome da narod ima svoja neotuiva prava naspram poglavara drave, premda ona ne mogu biti prava prisile. (b) Sloboda pisanja je svetinja narodnog prava (neograniena je). Naelo publiciteta = javna upotreba uma (mada Kant u istoj reenici ograniava tu slobodu u interesu dravnog ureenja u kome ivi). (c) Ono to narod ne moe sam sebi nametnuti, to takoe ne moe nametnuti ni zakonodavac (zakoni kao da su izrazi opte volje pretpostavka o dobrom vladaru, tj. podanik mora pretpostaviti da vladar ne eli da mu uini nepravdu). (4) Pravo na pobunu ne moe postojati kao pozitivni zakn. To raa protivrenost, jer onda bi ugovor morao sadrati javno konstituisanu protivsilu; to bi bio jo jedan poglavar drave, pa bi morao postojati i trei koji bi odluivao na ijoj je strani pravo izmeu ove dvojice. Teorija dravnog prava je obavezujua, ima objektivni (praktini) realitet; ne sme se osvrtati na oseaj dobra i zla; sa njom svaka praksa mora da se sloi; zasniva se na principima a priori (jer iskustvo ne moe pouiti o tome ta je pavo). str. 158 fusnota:Zakoni istog uma dozvoljavaju da se neko nepravedno pravno stanje odri sve dotle dok samo od sebe ne sazre za potpuni prevrat ili dok se mirnim sredstvima tome ne priblii. Jer, ma kakvo pravno ureenje bolje je nego nikakvo, a takva sudbina (anarhija) moe da zadesi prenagljenu reformu. Dunost prave dravne mudrosti je da sprovede reforme u duhu ideala javnog prava, a revolucije koje sama priroda izazove nee iskoristiti da opravda jo vee ugnjetavanje, ve e ih shvatiti kao poziv prirode da sprovede temeljnu reformu i stvori zakonsko ureenje zasnovano naprincipima slobode. III) Samostalnost graanina Samostalnosst graanina je potrebna da bi imao birako pravo i da bi uestvovao u vlasti. Ona se odnosi na pravo glasa koje je aktivno graansko pravo, dok je jednakost podanika pred licem zakona pasivno graansko pravo. U tom smislu (prava glasa) bitno je napomenuti da nisu svi podanici graani. Da bi se bio graanin mora se zadovoljiti kriterijum samostalnosti. To su: a) Da nije dete ili ena, jer im je priroda ograniena; b) Da bude svoj gospodar (sui juris), to je kljuno; c) Da ima svoje vlasnitvo ili imovinu od koje se izdrava, inae bi glasao kao gazda, mu, otac, a to ne bi imao smisla. Pojam vlasnitva je kod Kanta proiren i podrazumeva vetinu, zanat, lepu umetnost ili nauku. Dakle, i intelektualna i drutvena svojina. U tom smislu obini radnici i sluge nisu graani i nemaju pravo glasa. d) Da ne slui nikome sem svojoj politikoj zajednici. Kant je revolucionaran, jer kae da svi, i mali i veliki poduzetnici, moraju imati jedan glas; i zbog toga to je tvrdio da je glasanje veinsko odluivanje (konsenzus), u kome se ispoljava opta volja, tj. opta saglasnost (slino Rusou). O nesaglasnosti izmeu morala i politike u pogledu veitog mira Kant zajedno sa Rusoom eli da premosti jaz izmeu etike i politike (morala i prava), koji su prokopali Makijaveli i Hobs. Kant vraa aristotelovsko jedinstvo etike i politike (re je samo o prividnoj nesaglasnosti), ali istovremeno i obre ovaj odnos politika je iznad morala. Moral je objektivna praksa i poiva na apriornim zakonima uma, tj. na dunostima. Zato ne moe postojati spor izmeu politike i teorije, ili izmeu prakse i morala.

110

Politika kae: Budite mudri kao zmije; moral dodaje, kao ograniavajui uslov: I nevini kao golubovi. Ako oboje ne mogu postojati zajedno u istoj zapovesti, onda zaista postoji sukob politike sa moralom. Ali, ako su bezuslovno ujedinjeni, onda je pojam suprotnosti besmislen. (Teorijska izreka da je potenje bolje od svake politike je nuni preduslov politike.) Ako nema slobode i na njoj zasnovanog moralnog zakona, i ako je sve to se dogaa samo goli mehanizam prirode, onda je politika samo praktina mudrost, tj. tehnika kojom se oblikuju ljudi , tj. zahvaljujui kojoj se manipulie ljudima. Ali, ako se moralni zakon povee sa politikom, onda on predstavlja njen ograniavajui uslov, koji je preuslov svake politike i koji je iznad svake politike (ali ne bez veze sa njom). Sloboda je zajedniki koren morala i politike. Moralni politiar bira principe politike tako da oni mogu postojati uporedo s moralom (zamisliv koncept). Politiki moralista kuje moral onako kako je to korisno za dravnika (nezamisliv koncept). Politiki moralista poinje odande gde moralni politiar zavrava: podreuje principe svrsi. O principima mogu suditi mimo uma empiriki (ugledajui se na razna dravna ureenja koja su se najbolje odrala, ali su u veini sluajeva bila protivpravna). Da li kod zadatka ? treba poi od njegovog materijalnog principa, tj. svrhe kao predmeta nae volje; ili od formalnog principa: radi tako da maksima tvoje volje moe postati opti zakon. Formalni princip ima prvenstvo jer je bezuslovno nuan. To je princip moralnog politiara koji vodi ? i koji proizilazi iz dunosti. Materijalni princip je princip politikog moraliske, koji poseduje dravnu vetinu ili umenost; ovaj princip zahteva dobro poznavanje prirode kako bi se njen mehanizam mogao iskoristiti za pomenutu svrhu. Ako vas ja tretiram kao zemlju ili glinu, onda ete se vi ponaati kao prirodna stihija, a priroda nema slobodu, ve je samo podruje nunosti. Ako vas ja tretiram kao materijal za oblikovanje, onda ete se vi tako i ponaati. Polazna taka politike maksime ne sme biti blagostanje ili srea, jer je to empirijska svrha, a potreban je ist pojam pravne dunosti a prirodni princip istog uma. Dakle, objektivno, u teoriji, uopte nema sukoba izmeu morala i politike, ali subjektivno taj sukob e uvek postojati, i neka postoji, jer se na njemu izotrava naa vrlina (s obzirom na ovekove sebine sklonosti koje se ne zasnivaju na maksimama uma). Pravna politika ne moe da uini ni jedan korak, a da se pre toga ne pokloni moralu. Ljudsko pravo je svetinja i tu se ne moe raditi na pola, ili izmiljati neko srednje, pragmatsko pravo neto izmeu prava i koristi. Nego, politika na kolena pred pravom (moralom). Moralna vrstina, a ne vetina! O saglasnosti politike i morala (kao nauke o pravu) prema transcendentalnom pojmu javnog prava Naelo publiciteta Pravda se moe zamisliti samo kao obnarodovana. Bez forme publiciteta nema pravde. Forma publiciteta potencijalno sadri svaki pravni zahtev . Ona se dobija kada apstrahujemo celokupnu materiju javnog prava, tj. kada uklonimo empirijske odnose (ljudi u dravi ili jedne drave prema drugoj). Prva transcendentalna formula javnog prava: Svi postupci koji se dotiu prava drugih ljudi, nepravini su, ako se njihova maksima ne slae sa publicitetom. Ovaj princip je etiki, jer se tie vrline, i juridiki, jer se tie ljudskih prava. Jer, maksima koju ne smem javno (glasno) da kaem, a da ne osujetim svoju nameru, je nepravina. Ovaj princip je samo negativan, jer pokazuje ta nije pravo u odnosu na druge. Primena principa u unutranjem dravnom pravu Da li buna predstavlja zakonito sredstvo da neki narod zbaci ugnjetaku vlast takozvanog tiranina? Nezakonito je da podanici na taj nain trae svoje pravo. Prema

111

transcendentalnom principu narod se ne bi usudio da javno obznani maksimu o podizanju bune. Ako bi narod prilikom stvaranja drave postavio uslov da u izvesnim sluajevima sme da upotrebi silu nad njihovim poglavarom, prisvojio bi zakonsku vlast nad njim. Tada vrhovni vladar ne bi bio to to jeste; i tada ne bi bilo mogue stvaranje srave. Za razliku od naroda, poglavar ne mora da brine da e publicitet njegove maksime (svaka pobuna se kanjava smru) osujetiti njegovu nameru, jer on poseduje vrhovnu vlast kojoj se ne moe odoleti. Primena principa u meunarodnom pravu Ovde ne vai obrnut zakljuak: da samim tim to su maksime meunarodnog prava spojive sa publicitetom da su one pravedne, poto onaj koji je sigurno nadmoan ne teba da krije svoje maksime. Meunarodno pravo mogue je samo na jednom pravnom stanju, a to je federativno stanje koje jedino ne zadire u slobodu drava. Saglasnost izmeu politike i morala mogua je samo u federativnoj zajednici to je pravna osnova celokupne politike. U svakom drugom sluaju meunarodno pravo je ista kazuistika (lukavstvo, dovitljivost). Drugi pozitivni transcendentalni princip javnog orava Sve maksime kojima je publicitet potreban slau se istovremeno i sa pravom i sa politikom. Ako maksime svoj zadatak mogu da postignu publicitetom, onda su one saobrazne optoj svrsi publike (srei). Da je ova filozofija transcendentalna vidi se po tome to je uzeta samo u obzir forma, a ne i sadrina zakona (uklonjeni su empirijski uslovi, npr. nauka o srei).

112

ALEKSIS DE TOKVIL I PROBLEM TIRANIJE VEINE

Tokvilov odnos prema demokratiji Tokvil pokuava da odgovori na pitanje da li je mogua sloboda u demokratiji. U prouavanju demokratskog poretka Tokvil je poao od analize amerikog drutva, koje je zato to je lieno feudalne prolosti prualo uzor demokratiji u najistijem obliku. Po njegovom shvatanju pokretano naelo demokratije je jednakost uslova. Ono to je za Makrsa bila klasna borba, za Tokvila je jednakost. Glavno naelo evropske istorije poslednjih sedam vekova je izjednaavanje drutvenih redova. irenje jednakosti doprinelo je irenju demokratije. Pod demokratijom Tokvil je podrazumevao pre svega stanje koje obeleava odsustvo aristokratskog naela u ureenju drutva. Sutina demokratske revolucije je u prelasku aristokratskog (feudalnog) drutva u demokratsko drutvo. Posledice irenja jednakosti ne mogu se svesti samo u okvire politikog delovanja, ve utiu na najrazliitije strane drutvenog kulturnog ivota. U stvaranju demokratskog poretka uestvuju voljno ili nevoljno svi; taj razvoj je opti, postojan i izmie ljudskoj moi. Meutim, Tokvil je bio protiv istorijskog determinizma to to savremeno drutvo ide u pravcu demokratije ne znai da ljudi ne mogu da utiu na tok i odlike demokratskog procesa i na svoj ivot u demokratski ureenim drutvenim zajednicama. Voja ljudi moe mnogo da uini, ali ne moe vie da povrati stare odnose i drutveni poredak. S dreuge strane, to to savremeno drutvo stremi u pravcu demokratije ne znai da je sloboda u njemu unapred osigurana. Demokratska revolucija povezuje demokratiju sa slobodom, ali ostavlja mogunost ii njihovog suprotstavljanja. Dok sloboda u doba demokratije moe da postoji samo sjedinjena sa jednakou, jednakost je mogua i u savezu sa despotizmom jednakost u ropstvu, umesto jednakost u slobodi.Demokratiji prete dve vrste opasnosti: 1) ukidanje same demokratije uvoenjem nedemokratskih ustanova, 2) novi oblik despotizma koji se razvija u krilu samih demokratskih ustanova u tiraniji veine. Preveden na renik dananje drutvene nauke Tokvilov pojam tiranije veine obuhvata pojave masovnog drutva, izdvojenost pojedinca i porpadanje zajednice, preovlaivanje konformizma i osrednjosti, svoptu racionalizaciju i birokraciju drutvenog ivota i savremene drave. tetne posledice (irenje jednakosti bez slobode) mogu se obuzdati pomou vie drutvenih i politikih sredstava. To je: lokalna samouprava, drutveno i politiko udruivanje, sloboda tampe, nezavisno sudstvo, potovanje pravno propisanih postupaka i normi. Tako izlazi da i opasnosti po slobodu u demokratski ureenim drutvima, kao i sredstva da se ove opasnosti preduprede i otklanjaju, izviru iz samog tog drutva. Politika tiranije veine Neograniena vast veine je sutina demokratije. Narod je izvor svega. Kao to je u monarhiji bila svojstvena izreka da kralj ne moe da grei, u demokratiji vai i naelo da je narod (veina) uvek u pravu. Moralni autoritet veine zasniva se delom na ideji da ima vie sposobnosti u vie ljudi, odnosno da je broj onih koji upravljaju vaniji od drugih njihovih svojstava. Istovremeno, autoritet veine ima za svoj osnov i naelo da interesi veine ne treba da budu pretpostavljeni interesima manjine. U nedemokratskim reimima oseanje nezadovoljstva i nepravde potpaljuje iskru otpora u grupi koja je izloena napadima. Oni koje veina u demokratiji nipodatava ili osuuje nemaju vie kome da se ale, jer su iscrpeli sve mogunosti odbrane vlastitog gledita. Na taj nain se umanjuje vanost manjine i pojedinaca koji su drugaijeg miljenja.

113

Naelo jednakosti, na ovaj nain posmatrano, dovodi do rezultata suprotnih onima za kojima se ilo. Pojedinci su jednaki, ali ipak ti isti pojedinci padaju niice pred jednim autoritetom iznad svih pred miljenjem veine. U oblasti politikih ustanova tiranija veine najvie dolazi do izraaja u radu zakonodavnog tela. Razlog tome je to se zakonodavno telo bira neposredno i na srazmerno kratko vreme, tako da je podlono uticaju ne samo optih ubeenja, ve i svakodnevnih prohteva veine. Dakle, dve najvee opasnosti za demokratiju lee u potinjavanju zakonodavca volji izbornog tela i u usredsreivanju sve vlasti u rukama zakonodavca. Tokvil je, kao i neki mislioci pre njega, smatrao da se tiranija veine u oblasti politikih ustanova moe umeriti primenom naela podele vlasti. Prirodnu snagu veine treba vetaki umanjiti stvaranjem odgovarajuih politikih ustanova. To se moe postii tako to e vlast u okviru drave biti razbijena u vie grana koje se suprotstavljaju jedne drugima i meusobno se ograniavaju, takoda jedna vlast zaustavlja drugu vlast. Tokvil je smatrao da vlast veine mogu najvie da ogranie izvrna vlast i jako i samostalno sudstvo. Dutvena tiranija veine Tokvilovo izuavanje tiranije veine u savremenom drutvu ne zavrava se prouavanjem mogunosti da veina u demokratskom poretku zloupotrebi vlast i ukazivanjem na sredstva koja tu zloupotrebu mogu spreiti. Njega daleko vie uznemirava drutvena strana tiranije veine. Sutina ove pojave nije tiranije veine nad manjimana, ve tiranija mnjenja nad autonomijom pojedinaca. Osnov ove pojave je u jednoj od odlika savremenog, demokratskog drutva u njegovom individualizmu. Glavna drutvena pojava koju donosi irenje jednakosti u novom drutvenom poretku jeste individualizam. Prema Tokvilu, dve su osnovne strane individualizma: vera u mogunost i snagu pojedinanog razuma, i naini miljenja i ponaanja usmereni ka samome sebi, ka linim interesima. Sjedne strane, dakle, individualizam dolazi do izraaja u slobodnom razmiljanju svakog pojedinca koje se suprotstavlja drutvenim podelama, razlikama i autoritetu dogme, as druge strane u tenji pojedinca da svekolika svoja razmiljanja i postupke upravi na samoga sebe. U prvom sluaju, individualizam znai izlaenje pojedinca iz drutvenih okvira koji su ograniavali njegovo kretanje i misao u feudalnom drutvu (iz okvira stalea, struka, teritorijalnih zajednica), ruenje hijerarhijskog ustrojstva srednjovekovlja, a u drugom znai zatvaranje pojedinca u sopstveni svet i vrednosti (pre svega materijalnog karaktera). Dok se u feudalnom drutvu pojedinac iznad svega oseao kao pripadnik odreenog drutvenog sloja, poziva ili porodice, sa raskidanjem veza koje odvajaju ove drutvene grupe jedne od drugih i pod uticajem naela jednakosti pojedinac poinje sve vie da posmatra sve oko sebe kroz prizmu sopstvenih interesa. U feudalnom drutvu ljudi su bili nejednaki i pripadnici grupa koje su ih razdvajale. Ovo drutvo stajalo je u znaku kolektivnog individualizma. U savremenom drutvu sredite svega je u svakom pojedincu, uzev za sebe. Kolektivni individualizam zamenjen je jedininim individualizmom. Uzdiui razum pojedinca, individualizam savremenog drutva, prema Tokvilu, rui verovanja (ne samo religijska). Ova verovanja, meutim, neophodna su i drutvu i pojedincu. Ona im daju odreenu postojanost, sigurnost i oslonac usred promena koje se zbivaju u njima i oko njih. Bez zajednikih verovanja nijedno drutvo ne moe da opstane, jer bez njih nema ni zajednikog delovanja. Zato i u savremenom drutvu nezavisnost miljenja pojedinca moe biti manja ili vea, ali ne i neograniena. Ni u modernom demokratskom poretku drutva ne postavlja se pitanje postojanja duhovnog autoriteta, ve pitanje gde se on nalazi i koje su mu granice. Ista pojava (jednakost koja ga ini nezavisnim od drugih, ini ga i izdvojenim, nezatienim i slabim pred mnotvom. Pojedinac zato poinje da poklanja sve veu panju zajednikom miljenju broj sve vie postaje glavni autoritet koji izaziva potovanje. Vera u javno mnjenje postaje vrsta religije, a veina je njen prorok. Javno mnjenje ogromnom snagom vri pritisak na svest svakog pojedinca; ono je obuhvata, usmerava i tlai (Demokratija u Americi).

114

Poredak demokratije je zbog svega ovoga izgraen na jednoj protivrenosti. Stavljajui pojedinca u sredite svega, demokratija na kraju ograniava njegovu nezavisnost i snagu. Pojedinac je tako progutan u mnotvu jednakih pojedinaca, on se gubi u gomili postajui i doslovno ovek gomile. Poloaj onih koji se ne slau sa veinom je bezizgledan, a teina osude okoline se ne moe porediti ni sa im ni sa im slinim. Osuda je mnogo tea od one kojoj su pojedinci i grupe ljudi izvrgnuti u nedemokratskim reimima. Prema Tokvilu, u srednjovekovnom drutvu ima vie raznolikosti u ponaanjima, idejama i oseanjima nego u savremenom. I zato je, po njegovom sudu, ameriko drutvo, kao tada najrazvijenije demokratsko drutvo, bilo u isto vreme i uzburkano i monotono. Tiranija drutvene veine jaa je od tiranije politike veine. Tokvil daje i primer za jednu ameriku dravu u kojoj crnci i pored toga to su imali pravo glasa su odustajali od uea na izborima plaei se nasilja belaca. Zakon nije bio u stanju da odri svoj autoritet vez podrke veine. Zato Tokvil kae da ne poznaje ni jednu zemlju u kojoj ima manje duha i slobode raspravljanja nego u Americi (kao to je reeno ona je u tom trenutku bila najrazvijenija demokratska zemlja). Tako javno mnjenje veine postaje izvor duhovnog autoriteta. Tokvil je s pravom istakao, da je vladavina veine (mase) znaila istovremeno i vie individualizma i manje individualnosti. Vie individualizma, jer je ukidanje srednjovekovnih privilegija pruilo mogunost napredovanja snanim pojedincima. Manje individualnosti, jer udnja za jednakou vodi u konformizam, u stanja u kojima je uslov napredovanja prihvatanje merila prosenosti. Piui o pojavi konformizma, neki savremeni sociolozi (osobito predstavnici kritike teorije drutva) izneli su da je autoritet u nae vreme izmenio svoj lik, da on nije ni nalik autoritetu kojim su se rukovodili ljudi u prethodna dva veka. Pre se tano znalo ko zabranjuje odnosno ko nareuje. U savremenim demokratskim reimima autoritet crpe svoju snagu iz injenice da je anoniman. Niko nije autoritet, ve je to neto. Ali kako moemo da ustanemo protiv neega to izmie ve samoj moi naeg opaanja? Kao i Tokvil, i savremeni sociolozi misle da takav autoritet u demokratiji moe da pritiskuje pojedinca i potisne njegovu linost, vie nego prinuda u autoritarnim reimima. Ali, predmet Tokvilovog prouavanja nisu samo promene koje tiranija javnog mnjenja izaziva u pojedincu, ve i drutvene posledice ove pojave. Prav posledica tiranije javnog mnjenja je preovlaivanje osrednjosti u drutvenom i politikom ivotu. Demokratiji ne samo da nedostaje snaga rasuivanja koja je neophodna da se izaberu ljudi koji zasluuju njeno poverenje ve elja da se to uini. Demokratske ustanove razvijaju oseanje zavisti u ljudima. Razbuujui strast jednakosti, demokratske ustanove je nikada potpuno ne zadovoljavaju. Zbog toga narodu (veini) sve to je ma u emu uzvieno nad njim izgleda kao smetnja njegovim eljama, i nikakva uzvienost nije toliko legitimna da mu ne umara oi. Nee demokratija izbaciti na svoje elo najvrednije, ve najprosenije. Veina u demokratiji ne diskriminie sposobne i nije nemarna prema njima. Ona im zavidi. Duh prosenosti, koji je toliko tipian za demokratiju, i posebno dolazi do izraaja u svetu politike, nagoni izuzetne pojedince da se klone politike kao poziva. Posebno su vidne posledice tiranije javnog mnjenja na podruju kulture, zbog toga to ova oblast ljudskog duha zahteva izuzetne oblike delovanja i izuzetne pojedince. Dok je u aristokratskom drutvu, prema Tokvilu, nauno saznanje imalo optiji karakter, u savremenom demokratskom drutvu sve manje ima naunog istraivanja koje je samo sobom nadahnuto. Drutvo i nauku vie zanima praktina primena naunih saznanja nego samo saznanje. Nemir i uzburkanost demokratskog drutva, borba za sticanje moi i materijalnih dobitaka, sve vie oteavaju predavanje smirenom razmiljanju koje je od tolikog znaaja za razvoj teorije. Ipak, prema Tokvilu, ovo ne znai da nauka spolja i kvantitativno posmatrano zaostaje, da je sve slabija i nemonija. Ni govora o tome. U demokratskom drutvu sve je vie onih koji se naukom bave, a nauka sama, ba zbog svoje praktine usmerenosti, vri sve vei uticaj na drutvene odnose. Nekada rezultat pojedinanih napora, nauka postaje sve vie veliko zajedniko preduzee. Njena mo je u stalnom porastu. Demokratsko drutvo ne samo da ne dovodi u pitanje nauku, ve podstie njen rascvat. Premda je to, kako Tokvil pie, drukiji vid

115

nauke: Dela esto nisu savrena, ali su pokuaji nebrojeni; i mada su rezultati pojedinanih napora po pravilu veoma mali, opti rezultat je uvek vrlo veliki. Kao i nauka, i knjievnost odraava duh vremena. Kao i drutvo, i ona je nagrizena demokratskim duhom. Demokratija, po njegovom miljenju, ne samo da usauje interes za knjievnost u industrijsku klasu (buroaziju) ve unosi industrijski duh i u knjievnost. Veina ljudi zato na knjievnost gleda kao na industriju; pored nekoliko velikih pisaca koji krase knjievnost, preovlauju sitni trgovci idejama. Broj knjievnih dela se umnoava i preovlauju manje vredna dela. Pisci vie obraaju panju na brzinu pisanja nego na usavravanje pojedinosti. Njihov je cilj da iznenade i uznemire strasti, a ne da opine ukus. Zbog svega ovoga u demokratskim vremenima javnost esto postupa sa svojim piscima onako kao to su kraljevi postupali sa svojim dvoranima: ona ih plaa i prezire. U nauci pripadnici demokratskog drutva stavljaju praktino saznanje iznad teorijskog; u umetnosti korisno (praktino) stoji iznad lepog. Stavljajui korisno iznad lepog, demokratija zahteva da i lepo bude korisno. Neguju se oni oblici umetnikog izraza koji ivot ine lakim, nasuprot onima koji ga ulepavaju. Dakle, ono to je najpogubnije u drutvenoj tiraniji veine je da je to tiranija nad duhom a ne nad telom. Drutvena tiranija veine i svemo drave Demokratija raa jo jednu pojavu koja je dovodi u pitanje svemo drave. Izjednaavanje drutvenih uslova i umanjivanje drutvenih razlika istovremeno je uinilo pojedince jednakim i slabim u odnosu na drutvo, a posebno na javno mnjenje. inei pojedince jednakim i slabim, a drutvo jakim, demokratija navodi pojedince na zakljuak da je vlast koja predstavlja drutvo prosveenija i mudrija od ma kog pojedinca, te da zato ona ima ne samo pravo ve i dunost da upravlja pojedincima. Tokvil doslovce kae da je pravo i dunost drave da uzme svakog pojedinca za ruku i vodi ga Centralizacija vlasti i podreivanje pojedinca rastu u srazmeri sa irenjem jednakosti. Da bi se vlast centralizovala, pre svega je potrebno da graani ude za jednakou. Centralna vlast je ve po svojoj prirodi naklonjena jednakosti i podstie je, jer jednakost izvanredno olakava, iri i osigurava uticaj centralne vlasti. Izgleda, veli Tokvil, da se u vreme demokratije odvijaju dve revolucije: jedna stalno slabi vlast, druga je jaa. Onaj isti narod, koji je uzdrmao i sruio vladajui poredak stvari, ponizno se priklanja pred najsitnijim inovnikom. Dve revolucije, o kojima Tokvil govori, uzajamno su povezane svojim zajednikim poreklom i, mada idu razliitim smerovima, vode istim ishodima. Staro aristokratsko drutvo zasnivalo se na naelu nejednakosti i privilegija. Da bi postali jednaki, ljudi su morali da budu slobodni. Ali u meri u kojoj se jednakost sve vie irila u savremenom drutvu uz pomo slobode, samu slobodu bilo je sve tee odrati. Ta nova vlast postaje ne samo sve jaa ve i sve brojnija; u meri u kojoj se uveava centralna vlast raste broj javnih slubenika koji tu vlast vre. To to su pojedinci u demokratiji nezavisni ispunjava ih samopouzdanjem i gordou. To to su oni istovremeno slabi primorava ih da pomo ne oekuju od sebi ravnih (i takoe slabih) ostalih pojedinaca, ve od drave. Njihove elje i slabost stalno ih podseaju na dravnu vlast, u kojoj oni na kraju vide lek za sopstvenu nemo. Dok je u srednjovekovnom drutvu bilo vie sredita koja su delila vlast izmeu sebe (porodice, stalei, cehovi) i sa dravom, u savremenom demokratskom drutvu vlast drave je neograniena. Kao i Monteskje pre njega, i Tokvil iznosi da je u srednjovekovnom drutvu postojalo vie drutvenih snaga koje su se nalazile izmeu pojedinca i drave, i titile ga u odnosu na dravu; u savremenom drutvu ovakve snage, odnosno drugostepene vlasti ne postoje. U srednjovekovnom drutvu drava uspostavlja odnos sa drutvom preko niza drutvenih grupa i organizacija kojima pojedinci pripadaju; u savremenom drutvu ona upravlja mnotvom meu sobom jednakih pojedinaca.

116

Unitavanjem sekundarnih vlasti i uzdizanjem drave, rasprostiranjem materijalistike i individualistike usmerenosti u drutvenom ivotu demokratija gui i duh zajednitva u drutvenom ivotu. Kidajui stare drutvene veze, drava je ta koja treba da ih nadomesti. Ona, meutim, nema nieg istorodnog sa zajednicom. Iz shvatanja o jedinstvenoj i sredinjoj vlasti drave, koje je prevagnulo u demokratsko doba, proizlazi i shvatanje o jednoobraznom zakonodavstvu. Poto je svaki pojedinac svestan toga da se veoma malo razlikuje od ostalih, on smatra da ista pravna pravila moraju da budu primenljiva na sve. Dok su u srednjem veku za razliite stalee vaili razliiti propisi, u demokratskom drutvu za sve pojedince vae ista pravila, svi su jednaki pred zakonom. U aristokratskom, srednjovekovnom drutvu vrhovna vlast zadovoljavala se upravljanjem i nadzorom nad zajednicom u onome to se ticalo optih interesa; u pogledu svega drugog pojedinci su bili slobodni. Vlast je imala nemaran odnos prema linim nedaama i patnjama pojedinaca, ne pitajui se uopte u kojoj meri one mogu da utiu na postojanost i razvoj jedne zajednice. Demokratska drutva krenula su drugim pravcem. Drava se u demokratskom poretku ne zadovoljava da narodom upravlja kolektivno; ona se osea pozvanom da ue u lini ivot i probleme svojih graana. Prema Tokvilu, pak, vlast u demokratiji postaje sve vie centralizovana, obuzeta pojedinostima i inkvizitorska. Stvljajui svakog pojedinca pod svoje okrilje i oblikujui ga po svojoj volji, vlast se rasprostire nad celom zajednicom. Ona nad drutvom iri mreu jednoobraznih, sloenih i do tanina razraenih pravila iz kojih izuzetni pojedinci nisu u stanju da se iupaju i oslobode. Dravna vlast u ovom pogledu deluje kao tiranija javnog mnjenja. Ne prisiljavajui ljude da deluju, drava ih stalno spreava da deluju. Ona samu ovekovu volju razmekava, savija je i njome upravlja. Takva vlast kao mora pritiska drutvo sve dok narod nije sveden na nita vie od stada plaljivih i vrednih ivotinja, iji je pastir drava. ovek u demokratskom poretku u osnovi je protivrean. Njega istovremeno raspinju dve razliite tenje: on eli da bude voen i da ostane slobodan. I jedna i druga tenja proizvod su onoga to je svojstveno savremenom drutvu jednakosti. Jednaki meu sobom, pojedinci su svesni svoje slobode i ponosni su na nju. Jednaki meu sobom i svesni svoje nemoi u odnosu na ostale pojedince i drutvo, oni stavljaju svoju sudbinu u ruke starateljskoj vlasti, koju su sami odabrali. ak i kada se gnuaju onih koji tu vlast vre, oni tu vlast podupiru. Kao to se u ljudskoj prirodi bude dve suprotstavljene tenje, tako se i drutvo temelji na dvama protivrenim naelima: na naelu narodnog suvereniteta i na naelu centralizacije. Poznata je Rusoova estoka kritika predstavnike demokratije i njegova misao da je engleski narod slobodan samo za vreme izbora lanova parlamenta, da bi odmah po njihovom izboru pao u ropstvo. U Demokratiji u Americi nailazimo na jedno mesto koje veoma podsea na Rusoa. U demokratiji, pie Tokvil, ljudi se oslobaaju svoje zavisnosti toliko dugo koliko im je potrebno da izaberu gospodara, a tada ponovo padaju u zavisnost. Omoguujui pojedincima da povremeno sudeluju u odluivanju u vanijim stvarima, demokratija ih potiskuje u manjim i linijim pitanjima. Ono to je naroito opasno jeste zarobiti ljude u malim pojedinostima, razdeocima njihovih ivota. A to je ba ono to drava-pastir ini. Poslunost koja se povremeno ispoljava u velikim stvarima nije ni priblino tako opasna kao poslunost u malim stvarima. Da li e ovek, iji ivot do najsitnijih tanina odreuje i ureuje drava, biti u stanju da se uzdigne i svesno i samostalno izabere svoje upravljae? Da li on to uopte moe? Tako je snaga drave u demokratskom poretku neto to se ne moe ni sa im slinim porediti. Ni u jednom ranijem obliku politikog ureenja nije drava bila u stanju da upravlja iskljuivo preko svojih organa, bez pomoi meuvlasti. Niti je mogla sistemom jednoobraznih pravila da obuhvati sve svoje podanike i da podrobno regulie i njihov lini ivot. Razmatranje mesta i uloge drave koje daje Tokvil nagovetava Veberovo prouavanje racionalizacije i birokratizacije drutvenog - ivota i sumorne vizije koje izviru iz Kafkinog dela. Ipak, ni opti utisak koji ostavlja Demokratija u Americi, ni poslednje stranice ovoga dela, nisu pesimistike. U poslednjem poglavlju Demokratije u Americi Tokvil pie da niko sa sigurnou ne moe tvrditi da je novi svet bolji od staroga, ve samo da je drukiji. Stanje

117

jednakosti moe da je manje uzvieno, ali je pravednije, i u njegovoj pravednosti sadrana je njegova veliina i lepota. O pravednosti demokratije moe se govoriti samo u onim demokratskim drutvima u kojima se jednakost ostvaruje u savezu sa slobodom. Znaaj Tokvilovog prouavanja tiranije veine Shvatanja o politikoj tiraniji veine, pa i Tokvilovo, kako danas izgleda, imaju vie mana. Kada je pisao o tiraniji politike veine u demokratiji, Tokvil je poao od pretpostavke da je postojea demokratija poredak u kome vlada veina, ako ne neposredno, a ono makar posredno. Dalji razvoj u prouavanju demokratije pokazao je da u njoj narod ne vlada ni posredno. Ono to daje osnovni ton savremenoj demokratiji jeste takmienje vie politikih manjina za glasove veine. Za razliku od autoritarnih reima ona nije vladavina manjine, ali nije ni vladavina veine. Karl Manhajm i Jozef umpeter su u drutvenoj nauci prvi i najjasnije ukazali na ovu crtu graanske demokratije. Ovom se shvatanju, tzv. teoriji demokratskog elitizma, prebacuje da svojstva savremene demokratije brka sa prirodom demokratije uopte. Ruei mit o tome da u demokratiji vlada veina, predstavnici ovoga gledanja u politikoj misli doveli su u pitanje jo jedan mit mit o mogunosti tiranije veine. Ako je vladavina veine mit, onda je i tiranija veine mit. Ako veina ne moe da vlada, onda ona ne moe biti ni tiranska. Svi oni koji su krajem 18. i poetkom 19. veka pisali o tiraniji veine, pa i Tokvil, greili su utoliko to se u demokratiji uopte ne postavlja pitanje da li e veina nametnuti svoju volju manjini, ve u kojoj meri razliite manjine jedna drugu ograniavaju uz veu ili manju zainteresovanost veine. Sve u svemu, Tokvilova bojazan od tiranije politike veine posmatrana iz ugla savremene politike misli i iskustva sve je manje osnovana.

118

D.S. MIL
1. Mehanicizam i organicizam ORGANICIZAM Vladavina = organski izraz prirode i ivota jednog naroda; nastaje iz obiaja, instinkta, potreba, elja naroda... pitanje o vladavini zadire u oblast istorije prirode; 2. Oblik tvorevina, onakav kakvim ga zatiemo; Ustav = izraz duha naroda Politike institucije nisu stvorene, nego nastaju, rastu. Uzaludno je presaivati oblike vladavine, nametati ih drugim narodima. Mil: Obe teorije su pogrene ako se prihvate bez izuzetka. Ali: 1.Niko ne misli da je svaki narod sposoban da se slui svakom vrstom ustanova. 2.Ni organicistiko shvatanje politikih institucija nije fatalistiko. Organicisti ne tvrde da ljudi nemaju nikakvu slobodu izbora u pitanju o vladi. Mil tei da uzme najbolje od obe suprotstavljene koncepcije. Politike ustanove su delo ljudi. Oni ih nisu nali gotove. U svakom periodu postojanja pol. institucija na njih utie slobodna ljudska akcija. Tri uslova da oblici vlade budu dobri za narod: 1) dobrovoljno prihvatanje- narod za koji je oblik odreen mora biti voljan da prihvati taj oblik, ne treba da mu se odupire. vladavine = spontana

MEHANICIZAM 1. Vladavina = praktino umee, koje se tie relacije sredstvo-cilj; stvar invencije; pitanje o vladavini je poslovno pitanje; - treba samo odrediti svrhu i oblik vladavine, te ubediti druge da je taj oblik najpodesniji i usmeriti ih na njegovo ostvarivanje; 2. Oblik vladavine = stvar izbora, svojevrsna maina izjednaava se sa svim drugim sredstvima za postizanje ljudskih ciljeva; Ustav = slian parnoj maini Pol. institucije su stvorene ljudskim razumom i voljom;

a ne stvar izbora; mora se uzeti

119

2)

sposobnost i volja za odranje poretka- narod mora biti voljan i sposoban da ini ono to je nuno da se taj oblik odri* 3) sposobnost i volja za ostvarenje svrhe datog poretka - ako ovoga nema, ako je narod necivilizovan, predstavnike institucije su od malog znaaja (kada veina biraa nije zainteresovana za vladu da bi glasala, ili, ako uopte glasa, ne koristi svoje pravo glasa za opte dobro, nego ga prodaje za novac ili glasaju na mig nekoga ko nad njima ima kontrolu; Smetnje za ostvarenje ovih uslova mogu biti dvojake: moralne i mehanike. Moralne smetnje: neki narodi su nesposobni za slobodu; nesposobni su da ispune dunosti koje im odreeni oblik vlade nalae. Za takve narode je od koristi despotska vlada. Mehanike smetnje: kada nema uslova za obrazovanje i irenje nekog javnog mnenja. Misli se da je usvajanjem predstavnikog sistema ta prepreka uklonjena. Ali da bi se ona potpuno nadvladala bila je neophodna sloboda tampe. Koliko koji oblik vladavine tei da potpomogne napredak? Ukoliko naturalisti misle da ne moe opstati nijedna vlada koja ne ispunjava uslove 1,2 i 3, njihova doktrina je neosporna. Veliku greku bi inio onaj vladar koji se ne bi koristio obiajima i oseanjima naroda za postizanje svojih politikih ciljeva. Ta i i druga politika sredstva nisu nuni uslovi za uspostavljanje ustanova. Narod lake ini ono nata je ve navikao, ali to ne znai da ne moe da naui da ini neto novo. U granicama tri pomenuta uslova, ustanove i oblici vlade jesu predmet izbora.

3.

Kritika paternalizma i ideje o dobrom despotu

Despotska vladavina, paternalizam (oinski despotizam) su bila zgodna sredstva za podizanje velikih naroda do nivoa civilizacije, ali poto su jednom doli do tog nivoa, oni su tu zastali jer nisu postojale duhovne slobode i lina samostalnost, koji su neophodni za napredak. Da bi se ocenilo koliko koji oblik vladavine vredi, kao merilo se uzima onaj oblik vlade koji bi mogao najvie da doprinese napretku u svim njegovim stupnjevima. Mil kritikuje ideju po kojoj bi despotska vladavina bila moda najbolji oblik dravnog ureenja, ako bi se mogao nai neki dobri despot. Pretpostavka: apsolutna vlast u rukama jednog odlinog oveka osigurala bi savesno i razumno ispunjavanje svih dunosti vlade. Izdavali bi se i izvravali i dobri zakoni, najbolji ljudi od poverenja bi se postavljali na vodea mesta u dravi. Da bi se zaista dolo do takvih rezultata despot bi morao ne samo dobar, ve i svemoan i svevidei, u svako vreme tano izveten o rukovoenju i o radnji svake administracije u svkom okrugu zemlje. Morao bi biti sposoban da deli pravdu 24 asa na dan i da meu svojim saradnicima pronae najsposobnije i najpotenije. Ideja apsolutne vlasti obuhvata ideju PASIVNOSTI NARODA. Za narod i njegove lanove sve reava jedna volja koja nije njihova sopstvena. Kakva vrsta ljudi se moe razvijati pod takvom vladom? Do kakvog bi razvoja njihove misaone i radne sposobnosti dospele pod njom?
*

Ima sluajeva kada je narod nesposoban da ispuni ak i one uslove koji su nuni za opstanak odreenog oblika vladavine. Kada je narod nesposoban za slobodu? 1) Kad se ne bori za dravu kad je direktno napadnuta; 2)ako ljudi lako naputaju dravu zavedeni raznim lukavstvima; 3) ako u panici ili entuzijazmu narod predaje slobodu pred noge ak i velikog oveka, to mu omoguuje da srui narodne institucije; 4) ako nije spreman da sarauje sa zakonom i javnim vlastima u onemoguavanju poinitelja zla.

120

Pod vlau dobrog despota ne strada samo umnost podanika, ve i njihove moralne osobine... Idejno najbolji oblik vlade je onaj u kome je suveren celo drutvo. Tamo gde svaki graanin poseduje pravo glasa. Predstvnika vlada kao idealni tip savrene vlade Budui da se neposredna demokratija moe ostvariti samo u malim varoima, uzorni oblik savrene vlade jeste PREDSTAVNIKA DEMOKRATIJA. Pod kojim se drutvenim ustanovama predstavnika vlada moe ostvariti? 1) da narod bude voljan da je primi; 2) da bude voljan i sposoban da uini ono to je nuno za njeno odranje 3) da bude voljan i sposoban da vri dunosti koje mu ona zadaje Ako jedan narod ne ceni predstavniku demokratiju i nije joj naklonjen, nema izgleda ni da e je dobiti. Ima naroda kod kojih je strast za gospodarenjem nad drugima jaa od elje za linom nezavisnou. Kod Mila, drugi princip ima prioritet. Liberalna deviza: U rukama drave treba da bude tano onoliko vlasti koliko je neophodno za vrenje nunih poslova jedne vlade. Opasnost za predstavniku demokratiju: opte neznanje, nesposobnost ili nedovoljne duhovne sposobnosti u skuptinskom telu; opasnost da e skuptina biti pod uticajem koji nisu opte blagostanje drugih. Idealno najbolje dravno ureenje po Milu jeste predstavnika demokratija i birokratska vlada. Ova druga je u prednosti jer sabira iskustvo, sakuplja isprobana i zrelo ustanovljena opta pravila i brine se za praktino obrazovanje rukovodilaca. Ali njena najvea mana je rutina, ona esto radi kao maina bez duha. Zbog toga je narodna vlada nuna, da bi se duh darovitih pojedinaca uzdigao iznad mediokritetskih nazora. Idealni predstavniki sistem bio bi podeljen na jednake delove, pa bi svako uticao na jednak broj glasova u parlamentu. Ne treba dopustiti nijednom od stalea da postane toliko jak da pretegne protiv istine i pravde. O pravoj i lanoj demokratiji. Predstavnitvo svih i predstavnitvo samo veine. Dve opasnosti kojima je izloena predstavnika demokratija: 1)Opasnost niskog stupnja umskog razvitka u predstavnikom telu i u javnom mnenju koje to telo kontrolie. 2)Opasnost stalekog zakonodavstva - donoenja zakona u interesu samo jednog stalea kada ovaj odnese prevagu. Na koji nain demokratiju treba urediti da bi se ova zla smanjila? Ljudi obino misle da e to postii ograniavanjem predstavnikog tela time to e manje ili vie ograniiti pravo glasa.

121

Ali: Mil kae da i potpuno jednaka demokratija (u kojoj samo jedan stale ini brojnu veinu) ima izvesnih nedostataka, a kamoli dananje demokratije (gde je na delu nejednakost u korist gospodareeg stalea. Dve ideje demokratije koje se esto meaju: ideja iste demokratije - kada je ceo narod suveren; ideja obine demokratije - nad celim narodom vlada prosta veina, predstavnika veina. Birai koji glasaju za istu ideju moraju initi srednji broj jednog okruga biraa, a da bi se to dogodilo oni se moraju jedni s drugima udruivati u cilju izbora jednog predstavnika.

. 45-57 1. . . , . , . . , ... ? , . , : () ( , ) , . , ... . , , . . , : () ( ), , , , ().

122

 , . , ... 2. . , . , . . : . . , - . . . , ... , , ... ... , . 3. , , . , , ... , . . , . . : ? . . , . , . . . :

123

. 432.- 457. 2. , , , . , : . , . , . : , . . . , . . . , , ... ... , . , : . ... , , , , , ... ( ) . , , , , , . 3. . , . - .

124

. , , , , , , , . ! . , , . (, , , , , ) . . . . l . s . . : , . . , . . : ; . ( ) , . . , . . , , (. ). - . , . , , . , , ... -. . : , . , , ( .). sine ira et studio . . , , ira et studium,

125

 . . , , . , . !!! . . , . , . . . , . . , . : ?

? ?

126