VRSTE SUDOVA

U pregledu teorija suda naveli smo da razlika u njegovoj

interpretaciji proizilazi iz razlika u smislu i karakteru
tvrdnje koju iznosi.
 Tako vezu izmeĎu pojmova u sudu možemo
razumeti kao vezu subjekta i predikata, kao
pripisivanje neke osobine subjektu.
 Tu vezu možemo razumeti i kao neku drugu
relaciju izmeĎu dva pojma, koji otuda nisu više
subjekt i predikat.
 Ali isto tako, i kao da utvrĎivanje postojanja ili
nepostojanja nečega.
 Vrste sudova (podela prostih sudova)
1.Predikativni sudovi
-Ovaj kamen nije težak.
-Steva je lažov. 4.Sudovi imenovanja
-Ovo je Četvrta gimnazija.
.
2.Relacioni sudovi
-Jovana je Petrova sestra.
-Jovana je mlaĎa od Petra. 5.Bezlični (impersonalia)
- Sava je poplavila obalu. -Grmi.
-Seva.
3.Egzistencijalni sudovi
-Ima da te nema.
-Ima komaraca.
-Nema ulja.
Vrste sudova (podela u predikativnoj teoriji)

PREDIKATIVNI SUDOVI
Pas je verna životinja.
Ova prezentacija nije razumljiva..

Ovakav sud analiziramo kroz subjekat, predikat i

kopulu koja ih povezuje (je, nije).
Sud opisuje slučaj kada nekom subjektu pripisujemo ili
odričemo izvesnu osobinu (logički predikat). Logički
to znači da sadržaj predikata pridružujemo sadržaju
subjekta, i pritom obim subjekta uključujemo u obim
predikata. Naravno, moguća je i varijanta odricanja,
pa se klase iz obima dva pojma isključuju.
Četvorostruka podela predikativnih sudova (Aristotel)
S obzirom na prirodu kopule, po kvalitetu su:
1. Afirmativni (potvrdni), npr. “Dan je topao”
2. Negativni (odrečni), npr. “Vetar nije hladan”
Kant ovoj podeli dodaje limitativne, npr. “Duša je
besmrtna”, gde je kopula afirmativna a predikat
negativan.

S obzirom na prisustvo kvantifikatora uz subjekt, po

kvantitetu:
Mogu da se odnose samo na jednu stvar (klasu sa jednim
članom), na neke stvari (bar jednog člana ili deo neke
klase), ili na svakog člana klase (bez izuzetka).
1. Singularni (pojedinačni): Taj udžbenik je zastareo.
2. Partikularni (posebni): Neki glumci dobro pevaju.
3. Univerzalni (opšti). Svi pesnici su osetljivi.
Predikativni sudovi prema modalitetu
Postoje razlike u načinu na koji se tvrdnja odnosi prema
stanju stvari koje iziče.
1.Sudovi koji su asertorički, tj. koji govore o nekom
predmetu naprosto kao o nečemu što jeste ili nije
slučaj, koriste formu izjavne rečenice.
Mnogo smo jaki. Vreme je vetrovito. On je lažov.

2. Ali, ima i takvih da o nečemu govore s pomakom u

odnosu na realnost, kroz verovatnoću ili mogućnost –
problematički.
Možda ćemo ojačati.
Moguće je da bude vetrovito.
Verovatno laže.
3. Kada tvrdimo nužnost nekog stanja stvari koje ne
može biti drugačije nego što jeste, reč je o
apodiktičkim sudovima. Ova vrsta suda
karakteristična je za tvrdnje zakona u naukama, čak i
kada se modalne reči (mora, nužno) u njima
eksplicitno ne pojavljuju.

U vakuumu, dva tela različite mase (moraju) padati s

istim ubrzanjem.
2+2 je (nužno) 4.
Sve što je smrtno ima kraj.
Podela predikativnih sudova po strukturi ili
relaciji (Teofrast)
1. Prosti predikativni sudovi S-P strukture nazivaju se
kategoričkim jer se u njima pripisivanje vrši bez
ikakvog dodatnog uslova, naprosto onako kako to
izriče kopula:
Jelka je profesor srpskog jezika.

2. Sudovi koji ovo povezivanje pojmova izvode pod nekim

uslovom, pretpostavkom, koji moraju biti ispunjeni da bi
ostatak tvrdnje bio prihvaćen, nazivaju se hipotetički
sudovi (implikacija i ekvivalencija).
Ako učim, znaću. Ako štedim, imaću.
Ako je Marko stariji od Janka, onda je Janko mlaĎi
od Marka.
3. Kada subjektu pripisujemo vezu sa dva predikata ili
predikatu vezu sa dva subjekta, na način da je to
spojivo ili se uzajamno isključuje, govorimo o
(inkluzivnim i ekskluzivnim) disjunktivnim sudovima.

Ova je novčanica prava ili lažna.

4 je kvadrat broja 2 ili (-2).