DEDUKTIVNO ZAKLJUČIVANJE

Dedukcija je oblik posrednog zaključivanja, gde na osnovu činjenice da jedna osobina krasi vrstu ili rod u
celini sledi zaključak u kome se tvrdi da ta osobina krasi i jedan slučaj te vrste ili roda.
1. Svi lekari su humani.
Jovan je lekar.
Jovan je human.
Ovde je posredovao opšti pojam "lekar". Ovakav tip dedukcije zove se silogizam. Kod silogizma ono što
važi uopšte važi i u posebnom slučaju.
Postoje dedukcije kod kojih nema hoda od opšteg ka posebnom.

2. A=B
B=C
A=C
U drugom tipu dedukcije zaključak je moguć jer je karakteristično za odnos jednakosti da kad je jedan
predmet jednak drugom, a drugi nekom trećem, onda je i prvi jednak trećem.

3. Ako se poljoprivreda obrađuje na moderan način prinosi će biti veći.

Poljoprivreda se obrađuje na moderan način.
Prinosi su veći.
U trećem tipu dedukcije povezujemo uzrok i posledicu, tako da ako je dat uzrok nužno sledi da je data i
posledica, a kad nije dat uzrok nije data ni posledica.

U drugom i trećem primeru u premisama nema odnosa opšteg i posebnog, već kod drugog imamo odnos
jednakosti između A, B i C , a u trećem odnos uslovljavanja.

Odnos između indukcije, dedukcije i analogije

Između ovih vrsta zaključivanja nema odsečne granice.

Dedukcija je oblik posrednog zaključivanja koji daje najsigurnije zaključke..
Saznajna vrednost zaključka zavisi od načina na koji je izveden zaključak i od kvaliteta premisa. Kad su
premise istinite,a zaključak logički nužno sledi, onda je i on istinit. Ako su premise problematične i
zaključak će biti problematičan.

Kod indukcije zaključak je problematičan čak i kada su premise istinite. Ipak je u većoj meri istinit od
deduktivnog zaključka koji sledi iz problematičnih premisa.

Dedukcija obezbeđuje veću tačnost u izvođenju zaključka ali ne i veću saznajnu vrednost.
Ona je dragocena za dokazivanje onoga što smo drugim putem saznali, ali nije plodna jer ne omogućuje
sticanje novih znanja. Do novih znanja dolazimo indukcijom i analogijom.

Ove vrste zaključivanja razlikujemo samo u teoriji, dok u praksi predstavljaju različite strane procesa
mišljenja i saznanja.
Indukcija nosi u sebi analoško zaključivanje, pri uopštavanju. Da bi zaključak bio logički opravdan
uzimaju se opšti stavovi iz date oblast.
Stavovi od kojih dedukcija polazi dobijeni su iz iskustva indukcijom.
Indukcija, analogija i dedukcija daju nam relativno istinite zaključke, ipak su kod dedukcije moguće
greške ređe.
TEORIJA SILOGIZMA

Silogizam je specijalna forma dedukcije.

Odlike su:
1. Čine ga tri suda - dve premise iz kojih sledi zaključak.
velika premisa - opšteg karaktera.
mala premisa - posebnog karaktera
2. Sudovi imaju formu predikativnih sudova, ograničeni su na problematiku odnosa opšeg, posebnog i
pojedinačnog.

3. U premisama se nalaze tri i samo tri pojma.

Srednji termin M ( terminus medius ) pojavljuje se u obe premise, a nema ga u zaključku, funkcija
mu je da poveže ostala dva termina.
Veliki termin (P) je predikat zaključka.
Mali termin (S) je subjekat zaključka.
Primer:
Sve ribe su kičmenjaci.
Pastrmke su ribe.
Pastrmke su kičmenjaci.

Sudove delimo na: 1. KATEGORIČKE - u kojima se nešto bezuslovno tvrdi

2.HIPOTETIČKE - u kojima se tvrdnja uslovljava
3.DISJUNKTIVNE - tvrdi se nekoliko mogućnosti koje se isključuju

Tako i silogizme delimo na KATEGORIČKE, HIPOTETIČKE i DISJUNKTIVNE.

Značajniji su kategorički silogizmi.

Oblik kategoričkog silogizma zavisi od: 1. položaja srednjeg termina u premisama

2. od kvaliteta i kvantiteta premisa

Prema položaju srednjeg termina moguće su četiri različite kombinacije - četiri figure silogizma.
I II III IV
M-P P-M M-P P-M
S-M S-M M-S M-S
S-P S-P S-P S-P

I Nijedan čovek nije nepogrešiv.

Svi mudraci su ljudi.
Nijedan mudrac nije nepogrešiv.

II Svi dobri ljudi su humanistii.

Nijedan ubica nije humanista.
Nijedan ubica nije dobar čovek.

III Neki romani su potresni.

Svi romani su književna dela.
Neka književna dela su potresna.
IV Nijedna ptica nije insekt.
Svi insekti imaju krila.
Neke životinje koje imaju krila nisu ptice.

Kvantitet suda određuje figuru, a kvalitet određuje modus. ( moguće je napraviti 256 modusa). Većina
ovih modusa daje besmislene zaključke.

Na primer:
Francuzi su Evropljani.
Neki Evropljani su Nemci.
Francuzi su Nemci.

Zato su data pravila kategoričkog silogizma.

PRAVILA KATEGORIČKOG SILOGIZMA:

1. Srednji termin ne sme biti dvosmisle, jer bi nastala greška kvaternio terminorum ili greška četvrtog
termina
2. Srednji termin mora biti razdeljen bar u jednoj od premisa. ( razdeljen znači uzet u čitavom obimu)
3. Nijedan termin ne sme biti razdeljen u zaključku ako nije razdeljen u premisi.
4. Iz dve negativne premise ne sledi zaključak.
5. Ako je jedna premisa negativna, zaključak mora biti negativan.
6. Ako je jedna premisa posebna zaključak mora biti poseban.
7. Ako su obe premise posebne, nemoguće je izvesti ma kakav zaključak.
8. Ako je prva premisa posebna druga ne sme biti negativna.

Primenom ovih pravila ostaje samo devetnaest mogućih modusa i to: po četiri modusa u I i II figuri, šest
u III i pet u IV.
Modusi imaju svoja imena čiji samoglasnici pokazuju vrstu sudova koji učestvuju.
I BARBARA, CELARENT, FERIO, DARII

II CESARE, KAMESTRES, FESTINO, BAROKO

III DARAPTI, DATISI, DISAMIS, FELAPTON, FERISON, BOKARDO

IV BRAMANTIP, KAMENES, DIMARIS, FESAPO, FRESISON

I figura
B
A Svi ljudi su živa bića.
R
B
A Svi Srbi su ljudi.
R
A Svi Srbi su živa bića.
II figura
B
A Sva mora su slana.
R
O Neke vode nisus lane.
K
O Neke vode nisu mora.

III figura
D
A Svi učenici su pismeni.
T
I Neki učenici su ljubitelji sporta.
S
I Neki ljubitelji sporta su pismeni.

IV figura
F
E Nijedna Zvezda nije planeta.
S
A Sve planete su nebeska tela.
P
O Neka nebeska tela nisu zvezde.