ZAKL1UCAK I

ZAKL1UCIVAN1E
NKOLA SNKOVC P1, 92/10
Zakljucivanje i zakljucak su predmet razmatranja logicara i
IilozoIa jos od antickih vremena.
Zakljucivanje i zakljucak su bitni cinioci politikoloskog
saznanja.
Zakljucivanje je neposredno povezano i uslovljeno procesima i
oblicima logickog sudenja i preko njih sa pojmovima.
Javljaju se mnoge deIinicije zakljucaka, medutim, postoji
minimum saglasnosti bar u sledecem:
a. Zakljucivanje je slozen oblik misljenja
b. Ono je shvatanje slozenih odnosa vise predmeta ili vise
njihovih odredaba
c. To je posebno shvatanje predmetnih odnosa preko jednog ili
vise poznatih odnosa izrazenih sudom
d. Zakljucivanje je izvodenje sudova jednih iz drugih
e. To je logicko sledovanje jednih sudova iz drugih
I. Sud(sudovi) iz kojeg (kojih) se izvodi drugi sud su premise,
razlozi, a izvedeni sud je zakljucak(conclusio).
a osnovu ovih odredaba moguce je Iormirati valjanu deIiniciju
koja glasi: :aklfucivanfe fe sloen proces i:vodenfa novog valfanog
suda i: fednog ili vise prethodno postofecih sudova nfihovovim
dovodenfem u odgovarafuci odnos i posrednim shvatanfem
predmetnih odnosa dva ili vise predmeta.
!redmet zakljucaka je odnos najmanje tri predmeta ili tri
predmetne odredbe. !o tome se zakljucak razlikuje od suda koji je
odnos dvaju strana.
Kao osnovni logicki problemi zakljucivanja javljaju se:
a) !roblem predmetne osnove zakljucivanja
b) !roblem logickog sadrzaja i logickog smisla suda i zakljucka
c) !roblem sustine raznih vrsta zakljucivanja i klasiIikacije
zakljucaka
d) !roblem postojanja i razlikovanja osnovnih Iormi zakljucivanja
!redmet mislfenfa uopste, pa saglasno tome i njegovih osnovnih
logickih osobina jeste objektivna stvarnost (ukupnost svih stvari,
pojava, procesa, i odnosa u toj stvarnosti). !od objektivnom
stvarnoscu podrazumevaju se svi prirodni, drustveni i psihicki
predmeti.
ogicki sadraf :aklfucivanfa cine same misli- pojmovi, stavovi i
sudovi- odnosno ono sto se njima zamislja, a to uvek ima
objektivno postojecu predmetnu osnovu. Zakljucak se ovde javlja
kao izraz odnosa dva ili vise predmeta, ili najmanje tri predmetne
odredbe.
Samo zakljucivanje je stvarno dijalekticko jedinstvo misli i
predmeta, a ne neka prosta i neposredna kontemplacija objektivne
stvarnosti ili neko misaono operisanje i manipulisanje nekakvim
'cistim mislima.
$ustina :aklfucivanfa sastoji se, u dva osnovna odnosa od kojih se
prvi tice obima(obuhvatanje nize klase visom klasom), a drugi
sadrzaja pojmova(pripadanje jedne stvari(pojave, procesa,
odnosa) njenoj vrsti, a sa njom i visoj klasi predmeta).
U procesu zakljucivanja uvek su prisutna tri osnovna sustinska
cinioca:
1. !redmet zakljucivanja, na koji se ono kao misaoni proces
odnosi, tj. koji se zakljucivanjem shvata.
2. Sam misaoni proces zakljucivanja koji se sastoji u misaonom
shvatanju predmeta zakljucivanja i ciju sustinu cini izvodenje
novog suda iz vec poznatih sudova ili suda.
3. !rincipi, aksiomi ili zakoni na osnovu kojih se vrsi
zakljucivanje, odnosno izvodi zakljucak.
!rema tome da li zakljucak izvodimo iz jedne ili vise premisa
razlikujemo: 1. direktno (neposredno) zakljucivanje na osnovu
jedne premise; 2. indirektno (posredno) zakljucivanje iz vise
premisa.
U posrednom zakljucivanju obavezno postoji posredujuci clan,
tzv. Srednji clan (terminus medius). !o !etronijevicu razlikujemo
pet vrsta neposrednog zakljucivanja:
1. !o subalternaciji (zakljucivanje od univerzalnog ka patikulanom i
obrnuto)
2. !o opoziciji (istinitost ili laznost se izvode iz istinitosti ili laznosti
njemu suprotnog suda).
3. !o konverziji (pojam predikata postaje subjektom).
4. !o ekvipolenciji (tu se predikat datog suda zamenjuje kontrarno
suprotnim predikatom).
5. !o kotrapoziciji (koja podrazumeva izvodenje suda evipolencijom
pa zatim sledi njegovo obrtanje).
!ostoje tri osnovne vrste posrednog zakljucivanja: traduktivno,
induktivno, deduktivno.
Traduktivno zakljucivanje ima za svoj predmet izvesne odnose
(identicnosti i neindenticnosti, jednakosti i nejednakosti, slicnosti
i razlicitosti, itd.). Ovi se odnosi dalje prenose na osnovu odnosa
datih u premisama s jednog predmeta i njegovih odredaba na
druge predmete i njihove odredbe. Ukratko, to je zakljucivanje
misaonim prenosenjem odnosa jednakosti, slicnosti, razlika.
nduktivno zakljucivanje iz vise posebnih i pojedinacnih stavova
izvodi opsti stav (zakljucak). !ravi predmet ovog zakljucivanja su
veze vise posebnih odredaba s opstom odredbom.
eduktivno zakljucivanje za predmet ima veze opste odredbe sa
posebnim, pa i individualnim. Iz opsteg stava se izvodi poseban
stav.
$ilogi:am je vrsta deduktivnog zakljucka. jegovu strukturu cine
tri pojma: terminus mafor, terminus medius, terminus minor (prvi
visi pojam, srednji (najvazniji) i treci koji je zakljucak). Srednjim
pojmom (sudom) se povezuju prvi i treci pojam.
$ilogi:am, u zavisnosti od premisa, moze da bude kategorican,
disjunktivan i hipotetican. U obicnom i naucnom misljenju bitnu
ulogu imaju tri osnovna oblika (modusa) hipotetickog
zakljucivanja:
. eduktivni modus ponendo ponens u kome se na osnovu razloga
izvodi posledica.
2. Modus tollendo tollens u komes se zakljucuje na osnovu
nepostojanja posledica o nepostojanju razloga.
3. Redukcioni modus ponendo ponens u kome se iz postojanja
posledica zakljucuje o postojanju razloga
Zakljucci se mogu klasiIikovati na vise nacina, ali je dovoljno
primeniti kriterijum predmeta zakljucivanja. a osnovu toga
kriterijuma imamo sledecu klasiIikaciju:
. Kvalitativni zakljucak ciji su predmet stvari i njihove osobine.
Zakljucak cine kvalitativni sudovi.
2. !rocesualni zakljucak se odnosi na medusobno povezane procese.
3. Relacioni zakljucak se bavi posrednim odnosima predmeta ili
njihovih odredaba. jega cine pojmovi odnosa i relacionih
sudova.
#elacioni zakljucci se ne mogu smatrati silogistickim. Silogisticki
zakljucak svodi se na shvatanje pripadanja jednih klasa drugim
klasama, pa se procesualni zakljucci ne mogu svrstavati u
silogisticke.
Sustinu svih vrsta saznanja zakljucivanjem cine prelazi i veze od
izvesnih poznatih predmeta ili odredaba sadrzanih u premisama
ka saznanju onih predmeta koji nisu neposredno dati. !ri tom se
ostvaruje misaoni skok od poznatog ka nepoznatom.