THEORIA 1 BIBLID 03512274 : (2009) : 52 : p.

65-76

UDK 159.964.2:165.24 ; 159.963.3 Originalni nauni rad Original Scientic Paper

Nemanja Kanaki METAFIZIKA NESVESNOG Filozofska kritika Frojdovog uenja

APSTRAKT: U radu se razmatra problematinost teze o psihoanalizi kao nauci, vienoj iz razliitih filozofskih uglova. Dok filozofija Bekog kruga naelno doputa pojmovni okvir psihoanalize pravdajui ga njenom eventualnom uspenou, Poper odbacuje Frojdovu teoriju kao nenaunu jer ona ne zadovoljava kriterijum opovrgljivosti. Vitgentajn, pak, smatra da psihoanaliza moe biti plodna ukoliko se adekvatno shvati kao alternativni nain govora o odreenoj klasi psihikih fenomena, a ne kao doslovno istinita teorija, jer se njene krajnje pretpostavke ne temelje na evidenciji. KLJUNE REI: nesvesno, opovrgljivost, protivrenost, hipoteza, evidencija.

Postoji sklonost da se kae, Da, naravno, mora biti da je tako. Mona mitologija. L. Vitgentajn, Razgovori o Frojdu

Predmet ovog rada je kritiko sagledavanje Frojdovog zasnivanja psihoanalize i njegovog uenja o nesvesnom, sa posebnim osvrtom na tehniku tumaenja snova. Pokuau da, u glavnim crtama, ponudim razloge pro et contra zbog kojih Frojdova doktrina (ne) moe pretendovati na status nauke. Pri tome u se, u velikoj meri, oslanjati na kriterijum razgranienja izmeu nauke i pseudo-nauke ustanovljen lozojom Bekog kruga, a osvrnuu se i na gledita onih lozofa koji su sa ovom tradicijom bili veoma bliski, iako se nisu izjanjavali kao njene pristalice re je o Poperu i Vitgentajnu. Poper nam je poznat, kada su metodoloki principi u pitanju, pre svega po svom kriterijumu opovrgljivosti koji, po njegovom miljenju, jasno razgraniava naune doktrine od metafizikih (videemo kako Frojdovo uenje izlazi na kraj sa ovim principom). Ukratko, da bi jedna teorija bila nauna, moraju biti zamislive instance koje je opovrgavaju. One teorije koje su principijelno neoborive jer su postavljene tako da ih nikakvo mogue iskustvo ne moe ugroziti, Poper naziva metafizikim, i znaajan deo njegovog filozofskog opusa (vid. Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji) posveen je kritici upravo takvih teorija koje se ele predstaviti kao naune premda to, prema navedenom kriterijumu, nisu.

66

Nemanja Kanaki

U svojoj intelektualnoj autobiografiji Traganje bez kraja on se prisea presudnog uticaja koji je na njegovu metodologiju odigrala jedna Ajntajnova izjava, kojom on tvrdi kako je spreman da odbaci svoju teoriju relativnosti ukoliko bi ona na odreenim eksperimentima zakazala. Ovo je jedan stav potpuno razliit od dogmatskog stava Marksa, Frojda, Adlera, pie Poper. Ukoliko neko postavi naunu teoriju, morae poput Ajntajna da odgovori na pitanje: pod kojim uslovima u priznati da je moja teorija neodriva? Drugim reima, koje u eventualne injenice prihvatiti kao pobijanje, odnosno dokaz netanosti moje teorije? Bio sam okiran injenicom da su marksisti i psihoanalitiari svih pravaca bili u stanju da svaki mogui dogaaj interpretiraju upravo kao potvrdu svojih teorija.1 Vitgentajn, s druge strane, nije bio zastupnik nikakve pozitivne doktrine za njega je filozofija, tavie, predstavljala aktivnost iji je cilj konano osloboenje od svih doktrina. Paragrafi, od kojih se sastoji itav njegov filozofski opus jer govorio je kako je ono najbolje to je bio kadar da napie uvek ostalo tek filozofska napomena 2 predstavljali su uglavnom otroumne opaske, esto bez ikakve sistematske razrade, uperene protiv uvreenih zabluda drugih. Na meti njegove kritike, izmeu ostalih, naao se i Frojd. Znaaj pretpostavke o nesvesnom (Frojd bi rekao, otkrie nesvesnog) ogleda se u fundamentalno novom nain razmiljanja i interpretiranja neeg ve odavno poznatog svakodnevnog ljudskog iskustva. Naime, pomou ove teorije mogue je po Frojdovom ubeenju na egzaktan nain objasniti odreenu vrstu pojava koje su ranije bile svrstavane pod kategoriju sluajnog: omake u govoru, zaboravljanje imena i tome slino. Nit vodilju teorije inila je pretpostavka da u psihikom ivotu vlada strogi determinizam (kao to to o fizikom svetu pretpostavljaju prirodne nauke) kojeg ljudi nisu svesni, a zadatak naunika je u tome da te psihike zakone otkrije (Frojd: Gospodo, hoete li da kaete da promenama u mentalnim fenomenima upravlja sluaj?).3 Jednom kada se oni utvrde, svu raznolikost duevnog ivota mogue je objasniti uniformno. Recimo, Frojd je verovao da mora postojati jedinstveno objanjenje sutine snevanja (a bio je ubeen da je do tog objanjenja i doao: svaki san je ispunjenje elje). Svakako da predstavlja ogromnu eksplanatornu mo jedne teorije, ako joj polazi za rukom da objanjenja svih pojava jedne oblasti iskustva izvede iz jednog osnovnog principa to gotovo da je ideal nauke, paradigma kojoj se teilo jo od starih Grka, koji su tragali za arche-om, jednim pretpostavljenim prvobitnim principom svega postojeeg. Kao to Vitgentajn primeuje, izvesne vrste objanjenja su neodoljivo privlane (...) ljude je izuzetno privukla objedinjenost te (Frojdove) teorije jednim principom koji je prihvaen kao oigledno reenje 4. U emu je, onda, njen nedostatak? Kako u pokuati da pokaem, u tumaenju ak i onih instanci, koje se oigledno protive teoriji, na takav nain da se iste ele prikazati kao
1
2 3 4 K. Poper, Traganje bez kraja, Nolit, Beograd 1991, str. 52 L. Vitgentajn, Filozofska istraivanja, Nolit, Beograd 1969, str. 39 Prema: L. Vitgentajn, Predavanja i razgovori o estetici, psihologiji i religioznom verovanju, Clio, Beograd 2008, str. 54 Ibid., str. 38

Metafizika nesvesnog

67

potvrujue. Kao posledica toga, izvetaenost i neprirodnost pojedinih objanjenja je tolika, da to dovodi u pitanje prihvatljivost Frojdove teorije. Ontologija nesvesnog u kljuu filozofije Bekog kruga Postoji li nesvesno? Ovo je tipian primer ontolokog pitanja. Zanimljivo je videti kako rade alternativna filozofska tretiranja ove vrste problema kada je pojam nesvesnog u pitanju. Sa stanovita filozofije Bekog kruga, uzmemo li R. Karnapa kao njenog tipinog predstavnika, pitanje o nesvesnom spadalo bi u takozvana eksterna pitanja, to jest pitanja o prihvatanju odreenog pojmovnog okvira. Bez obzira na to to kljuni pojmovi psihoanalize nesvesno, kompleks, simptom i sl. nemaju direktnu potvrdu u iskustvu, to nije razlog za njihovo odbacivanje, jer oni igraju ulogu okvira (Reference na nesvesne komplekse u psihologiji ne impliciraju tvrdnju kako se entiteti ovih vrsta javljaju kao neposredne date).5 Okvir, sam po sebi, nikada nije ni istinit ni laan on je samo odabrani nain, sredstvo kojim e se interpretirati odreeni aspekt iskustva. Stoga, govor o nesvesnom ne bi smeo biti odbaen a priori. Prihvatanje okvira ne zahteva nikakvo teoretsko opravdanje, jer ono je praktina odluka koja se tie strukture naeg jezika. Moramo napraviti izbor da li prihvatamo i koristimo forme izraavanja za okvir koji je u pitanju, ili to ne inimo (...) Prihvatanje se ne moe procenjivati kao istinito ili lano zato to ono nije tvrdnja.6 Za razliku od eksternih, interna pitanja podleu proveri: poto je odreeni okvir prihvaen, primenom principa verifikacije odreeni iskazi unutar okvira se utvruju kao istiniti a drugi kao lani interna pitanja su ovde, uopte, empirijska pitanja na koje treba odgovoriti empirijskim istraivanjima. Sa druge strane, eksterna pitanja (...) su pseudo-pitanja.7 Kojim kriterijima se, onda, rukovodimo u odluivanju za ili protiv prihvatanja novog okvira? Karnapov odgovor na ovo pitanje krajnje je pragmatian: U prihvatanju ili odbacivanju (...) bilo kojih lingvistikih formi, u bilo kojoj grani nauke, na kraju e odluiti njihova uspenost kao instrumenata, srazmera postignutih rezultata i koliine i kompleksnosti napora koji su potrebni (...) Dopustimo slobodu onima koji rade u nekom specijalnom podruju istraivanja da koriste bilo koju formu izraavanja, koja izgleda da im koristi; sam rad na tom polju e pre ili kasnije dovesti do odbacivanja onih formi koje nemaju korisnu funkciju.8 Dakle: teorija o nesvesnom kao i bilo koja druga naelno je doputena, a tek rezultat njenog razvoja mera njenog uspeha u suoavanju sa problemima presudie o tome da li ona treba i da opstane. Beskorisne, neplodne teorije vreme e samo izbrisati sa naune scene.
5 6 7 8 Rudolf Karnap, "Empirizam, semantika i ontologija", III program, Beograd, br. 8, zima 1971, str. 101 Ibid., str. 97 Ibid., str. 96 Ibid., str. 102

68

Nemanja Kanaki

Meutim, procenjivanje validnosti Frojdove teorije pokazuje se delikatnim iz sledeeg razloga: ostavljajui po strani procenu njene uspenosti, ona se, kao teorija, moe dovesti u pitanje ako se dokae da naruava bazine principe logike i metodologije. Na primer, ako neki principi psihoanalize kre princip neprotivrenosti, koji predstavlja jedan od osnovnih logikih principa, onda oni time kre i principe same racionalnosti, pa a fortiori i principe nauke; a iroka prihvaenost reenja psiholokih problema sugerisanih psihoanalizom, tada se lako moe objasniti posledicom ljudske iracionalnosti i sklonosti ubeivanju. Psihoanalitiki metod vs Vitgentajnova Filozofska istraivanja Frojd polazi od pretpostavke da, s jedne strane, postoji skriveni smisao svih nesvesnih psihikih procesa (koji on izjednaava sa svrhom kojoj oni slue), a sa druge, da e slobodne asocijacije i otroumna pitanja postavljena od strane psihoanalitiara navesti ispitanika da sam otkrije taj smisao koji je lekaru, na osnovu dugogodinjeg iskustva, ve unapred poznat. Frojd pie: Psihoanaliza se slui takvom tehnikom da (...) reenje svojih zagonetki dobije od samih ispitivanih osoba.9 Meutim, lekar ovde nije nalik Sokratu koji, znajui da nita ne zna, samo navodi sagovornika na otkrivanje istine koja se u njemu ve nalazi; analitiar je takoe i posednik istine, i njegova uloga je da intervenie i koriguje ukoliko doe do zastranjivanja. Ukoliko se reenje do kojeg pacijent doe razilazi sa onim do ega bi, po nalazu analitiara, trebalo da doe, pacijent je u zabludi, i zadatak lekara je da ga izvede na pravi put. Vitgentajnov stav prema Frojdu bio je ambivalentan s jedne strane ga je visoko cenio (i jedno vreme ak govorio o sebi kao o Frojdovom sledbeniku10) ali je istovremeno smatrao da Frojdovo uenje lako moe da zavede na pogrean put ukoliko se shvati bukvalno. Filozofija je za Vitgentajna kao i psihoanaliza za Frojda bila sredstvo borbe protiv problema, ali za razliku od Frojda on nije razvio nikakvu tehniku terminologiju, niti je teio utemeljenju odreene kole, i to zbog toga jer je smatrao da je pogreno uzvisiti jednu odreenu vrstu diskursa makar on bio nauni ili medicinski kao obrazac za reenje svih problema. Problemi mogu biti raznovrsni, i nema nikakvog osnova za pretpostavku da se svi mogu reiti u istom kljuu. Cilj filozofske terapije je zadobijanje jasnog uvida u ono to nas mui, ali taj uvid nikada nije zagarantovan rutinskom primenom odreene tehnike. ak i ako psihijatar jasno vidi problem pacijenta, on ga ne moe reiti umesto pacijenta kao to duhovito kae Vitgentajn, Niko ne moe misliti neku misao za mene, isto kao to mi niko umesto mene ne moe staviti eir11. Doktrina veine psihoanalitiara poziva na ulazak u svet sigurne usidrenosti. Frojd je mislio za ljude, pruao im je znanje o sadraju njihove svesti, vrsto ve9 10 11 S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad 1979, str. 92 Prema svedoanstvu Raa Riza (Rush Rhees), videti u: L. Vitgentajn, Predavanja i razgovori o estetici, psihologiji i religioznom verovanju, Clio, Beograd 2008, str. 53 Prema: John M. Heaton, Wittgenstein i psihoanaliza, Jesenski i Turk, Zagreb 2001, str. 12

Metafizika nesvesnog

69

rujui da su on i njegove kolege osloboeni iluzija. Nasuprot tome, za Vitgentajna terapija je miljenje koje dele dvoje, i u kojem je hrabrost da se ispadne glup i neznalica mnogo vanija od znanja (Nemojte se, zaboga, bojati govoriti besmislice! Samo ne propustite da obratite panju na njih).12 Sutina Vitgentajnovog pristupa sastoji se u rasvetljavanju istog problema iz razliitih uglova, sve dok jedan aspekt vienja ne upali i ne raspri problem time to ga uini jasnim jer filozof tretira jedno pitanje, kao to se tretira neka bolest13, a krajnji cilj filozofske kure je potpuno ieznue problema. Smer u njihovom reavanju trai se bez vostva doktrine, i Vitgenatajn je, shvatajui filozofiranje prvenstveno dijaloki, upozoravao na uvanje od iskuenja umirujuih objanjenja, glasa koji se trai izvan razgovora, koji bi upravljao milju i ponaanjem. Poenta nije u reenju samom kao takvom, jer reena istina je beskorisna sve dok greka ostaje na svom mestu; poenta je u nalaenju puta koji vodi od greke ka istini. Kriterijum naunosti: opovrgljivost ta, konkretno, stoji na putu prihvatanja istinitosti Frojdovog uenja? Jedan od glavnih razloga je u tome, to njene kljune postavke esto ostaju u sferi pukih hipoteza koje se ne mogu opovrgnuti, ali ni potvrditi nikakvim (moguim) iskustvom osobina koja ih ini, poperovskim argonom reeno, metafizikim (kao suprotstavljene naunim). Na primer, jedna od pretpostavki psihoanalize glasi, da je svaki san ispunjenje elje koja je u biti seksualnog karaktera. Razmotriemo u ovom radu kako Frojd, oslanjajui se na tu pretpostavku, izlazi na kraj sa mnotvom primera snova u kojima su snevani motivi najrazliitije vrste, od kojih mnogi ne samo da odstupaju od tog postulata, ve su sa njim u direktnoj suprotnosti. Primetivi da su ljudi odvajkada nalazili u snovima neto zagonetno, to ih je navodilo na njihovo tumaenje, Frojd je doao do zakljuka da neko objektivno znaenje snova i mora da postoji. Pri tome, nije iskljuena mogunost da znaenje jednog sna moe biti sasvim razliito od onog koje nam sugerie njegov manifestni sadraj, to jest onaj kojeg se o snu seamo prilikom buenja. To, da su ljudi skloni verovanju da snovi imaju neko skriveno znaenje, primeuje i Vitgentajn: Za snove je karakteristino da se snevau esto ini da oni zahtevaju tumaenje (...) Postoji neto u predstavama iz snova to poseduje izvesnu slinost sa znacima nekog jezika. Slinost koju bi mogao da ima niz oznaka na papiru ili u pesku. Meu njima ne mora da se nalazi nijedna oznaka koju smo prepoznali kao konvencionalni znak iz nekog alfabeta koji poznajemo, a, ipak, mogli bismo da imamo snaan oseaj da te oznake moraju biti nekakav jezik: da neto znae.14 Za razliku od Vitgentajna, koji odoleva iskuenju da zakljui kako zbog te prirodne sklonosti mora postojati neki tajni jezik snova koji treba otkriti zakljuak koji, striktno logiki gledano, i ne sledi Frojd ini jedan hrabar korak i kao radnu
12 13 14 L. Wittgenstein, Culture and Value, Blackwell 1998, p. 64 L. Vitgentajn, Filozofska istraivanja, Nolit, Beograd 1969, 255 L. Vitgentajn, Predavanja i razgovori o estetici, psihologiji i religioznom verovanju, Clio, Beograd 2008, str. 57

70

Nemanja Kanaki

hipotezu svoje teorije uzima, zdravo za gotovo, da mora biti da je san ... izopaena zamena za neto drugo, nesvesno, i zadatak tumaenja snova je da nae to nesvesno.15 Tako, on razlikuje oigledni san od skrivenog, drei da se u osnovi oiglednog sadraja svakog sna nalazi jedan drugi, primarni, koji analizom tek treba otkriti, od kojeg je rad sna putem raznih cenzura i iskrivljavanja proizveo onaj koji nam je jedino dat neposredno. Tanije, ne neposredno, nego u seanju, koje samo po sebi nije garancija verodostojnosti: Kad neko pria neki san, ima li on kakvo jemstvo da ga je tano ispriao, a ne da ga je menjao za vreme prianja, da je neto izmislio, nagnan na to neodreenou svoga seanja?16 Drugim reima, Frojd pretpostavlja da je cilj analize originalni san, kojeg se nikada ne seamo uvek preruen kako bi, predstavljajui se u svom manifestnom obliku, bio prihvatljiv svesti. Ono od ega polazimo zapravo je falsifikat originala do kojeg analizom tek treba doi i koji je uvek skriven neposrednom uvidu. ak i najlepi snovi mogu na prikriven nain predstavljati najrudimentarnije potisnute nagone, koje nismo skloni da priznamo. Povodom toga, Vitgentajn pominje sluaj sna jedne Frojdove pacijentkinje, koji je ona opisala kao lep, i u kojem se ona sputa s visine, posmatra cvee i bunje, polomi granu drveta itd. Frojd je nazvao ovaj san lepim, stavivi lepo pod navodnike. Ali zar taj san nije bio lep? Rekao bih pacijentkinji: Zar ove asocijacije ine san runim? Bio je to lep san. A zato ne bi bio lep? Rekao bih da je Frojd prevario pacijentkinju.17 Analizu koja svoje tumaenje zasniva na formuli san je nita drugo do... a zatim ga rastavlja na elemente, koji najee imaju suprotno znaenje, obino nisko i prljavo, Vitgentajn poredi sa apsurdnou svoenja mirisa na neprijatne hemijske supstance od kojih su napravljeni (Mirisi koji se prave od stvari koje nepodnoljivo smrde. Da li bismo zbog toga mogli da kaemo: Najbolji miris je zapravo samo sumporna kiselina?).18 Postojanje snova kojih se niko nikada ne sea a Frojd postulira, Vitgentajn takoe dovodi u pitanje. On primeuje da sklonost prihvatanju takvog objanjenja pokazuje da smo podloni ubeivanju, potpuno zaboravljajui pri tom na princip verifikacije. ini se da razlog na osnovu kog neku vrstu analize (Frojd) naziva ispravnom nije stvar evidencije (...) nema naina da se pokae da celokupan rezultat analize ne moe biti obmana.19 Drei se dogmatski esencijalistike pretpostavke da svi snovi imaju jednu istu sutinu Frojd neke snove tumai na prilino usiljen nain kako bi, po svaku cenu, sauvao njenu istinitost. Kada on kae: jedno obeleje ispunjenje elje

15 16 17 18 19

S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, Matica srpska Novi Sad 1979, str. 105 Ibid., str. 76 L. Vitgentajn, Predavanja i razgovori o estetici, psihologiji i religioznom verovanju, Clio Beograd 2008, str. 34 Ibid. Ibid., str. 55, 57

Metafizika nesvesnog

71

jeste konstantno; drugo se moe menjati20, zanimljivo je videti do koje mere u menjanju toga svega drugog on ide. Takozvana cenzura sna je takva, da njenim delovanjem bilo koji element manifestnog sna moe biti izvitoperen tako da moe znaiti i samog sebe, kao i svoju suprotnost, ili i jedno i drugo u isto vreme; tek smisao moe odluiti koje prevode treba izabrati.21 Ukoliko nije precizirano ime je taj smisao odreen, ovaj Frojdov stav predstavlja circulus vitiosus, jer budui da do smisla tek treba doi analizom, a ona sa svoje strane doputa kontradiktorna tumaenja istog elementa, to ostavlja neodreenim koje tumaenje treba prihvatiti kao verodostojno. Osim toga, mogunost tumaenja istog elementa na suprotne naine ogreuje se o logiki princip neprotivrenosti to je za jednu racionalnu teoriju dovoljno da je potkopa jer, sa tvrenjem da dva kontradiktorna tumaenja mogu istovremeno biti istinita, pojam istine gubi svaki smisao. Frojd se pravda time da princip neprotivrenosti ne vai za sferu nesvesnog u kojoj se, kao na kakvoj pozornici, sukobljavaju oprene sile.22 Zato se snevanje onih stvari koje pobuuju oseaj straha ne protivi njegovoj hipotezi o snu kao ispunjenju elje; jer, strah je direktna suprotnost elje, suprotnosti u asocijaciji su naroito bliske jedna drugoj, a u nesvesnome se, kao to smo videli, poklapaju.23 Krei princip neprotivrenosti, Frojdova teorija samim tim prenebregava i Poperov(ski) princip opovrgljivosti, jer svaki san moe se protumaiti na takav nain da potvruje teoriju, budui da svaki element sna moe, ali i ne mora, imati znaenje svoje suprotnosti. Svestan i sam da ovakva doktrina doputa suvie, Frojd iznosi prigovore sopstvenoj teoriji na koje potom daje odgovor: ...Vi ete zato navesti da, prvo, nikad ne znamo da li izvestan elemenat sna treba razumeti u pravom smislu ili simboliki (...) A ako nemamo nikakvog objektivnog oslonca da to odluimo, onda je tumaenje u toj taki ostavljeno na volju tumau snova. Zatim, usled podudaranja u radu sna, ostaje uvek neodreeno da li se izvestan elemenat sna ima razumeti u pozitivnom ili negativnom smislu, kao on sam ili kao njegova suprotnost.24 U odbranu svog uenja Frojd prvo naglaava da treba praviti razliku izmeu tumaeve samovolje i njegove umenosti i razumevanja jer, na osnovu meusobne povezanosti elemenata sna, zatim povezanosti sna sa ivotom snevaa i, napokon, celokupnog ivotnog konteksta u kojem se dati san pojavljuje, od moguih alternativnih tumaenja iskusni analitiar bira jednu a druge odbacuje kao neupotrebljive. A izvoenje netanosti naih tvrenja iz nesavrenstva tumaenja sna pobija se jednom primedbom prema kojoj se viesmislenost ili neodreenost sna pokazuje ak kao njegova nuna osobina.25
20 21 22 23 24 25 S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad 1979, str. 208. Ibid., str. 165. Ibid., str. 69. Ibid., str. 204. Ibid., str. 212. Ibid., str. 213.

72

Nemanja Kanaki

Dakle, san je po svojoj prirodi takav da skriva svoje znaenje i da doputa razliita shvatanja, pa je lina umenost analitiara, a ne nepogreivost metoda, ono na ta Frojd tipuje. Ipak, principijelno pitanje i dalje stoji ime analitiar moe jamiti za ispravnost upravo odabranog tumaenja, a ne nekog alternativnog? Koji je nain da se pokae da celokupan rezultat analize ne moe biti obmana?26 ini se da nikakvog opipljivog kriterijuma ovde nema. Ono to Frojd nudi kao visok stepen garancije, jeste ogromna verovatnoa da e se tumaenja istog sna od strane nekolicine vrhunski specijalizovanih analitiara podudariti. Kao analogiju za to, on navodi jedan sluaj deifrovanja vavilonko-asirskih zapisa. Naime, javno mnjenje je tumae zapisa klinaste azbuke smatralo fantastima, sve dok 1857. godine Royal Asiatic Society nije angaovalo etvoricu eksperata iz ove oblasti na prevoenju jednog novopronaenog zapisa. Njihovi nezavisni prevodi, kako se pokazalo, bili su u tolikoj meri slini, da je to odagnalo svaku dalju sumnju.27 No, da li je ova analogija adekvatna? Slinost u prevodima eksperata dokazuje u strogom smislu samo to, da su njihovi metodi tumaenja vrlo slini (zapravo, ni to ne nuno, jer nije iskljuena mogunost da se upotrebom razliitih metoda doe do slinog rezultata; ipak, dokazuje da su metodi vrlo verovatno slini). Sud o tome da li su njihovi prevodi, pored toga to se podudaraju, i tani, mogao bi, u naelu, dati neko ko poznaje oba jezika. Principijelno je, dakle, zamisliva intanca koja bi potvrdila ili opovrgla tezu o valjanosti prevoda sud poznavaoca oba jezika. U sluaju tumaenja snova, pak, nikakve sline instance nema, jer pretpostavka o postojanju nekakvog objektivnog znaenja sna, koje tek treba otkriti, podrana je samo sklonou ljudi da u to veruju (dok bi bilo apsurdno samo verovati, ili pretpostavljati, da pronaeni zapisi klinastim pismom neto znae). Frojd se koristi analogijama na vie mesta u svojim spisima, no u svima njima najee je previeno upravo ono kljuno verifikacija. Govorei o cenzuri sna, on iznosi sledee: U svima tim sluajevima radi se o stvarima koje treba da se sakriju, koje su namenjene zatajivanju; to cenzura sna eli da postigne. No ne moe se oekivati da e se neto to je sakriveno nai na svom mestu (...) Komisije za uvanje granica, koje danas vre tu slubu, u tom pogledu su lukavije nego vajcarska kolska vlast. One se ne zadovoljavaju time da pregledaju lisnice i novanike, kad trae dokumenta i zabeleke, ve imaju u vidu mogunost da pijuni i krijumari nose takve zabranjene stvari na najskrivenijim mestima svoga odela, kao na primer meu dvostrukim onovima svojih cipela. Ako se prikrivene stvari nau tamo, onda su one svakako bile veoma traene, ali i veoma naene!28 Nedostatak ove analogije je u tome, to u sluaju granine inspekcije moemo razlikovati sluajeve u kojima se na nekoga sumnja da je pijun od onih u kojima se to i dokae. Analogija koja bi odgovarala Frojdovoj teoriji bila bi ona u kojoj su svi putnici pijuni neki dokazani, neki nedokazani i u kojoj je bilo koji pronaeni predmet, na bilo kom mestu, vrlo verovatno ifrovana informacija koja treba da obmane uvare reda. ak i ako se nikakav predmet uopte nigde ne pronae, to
26 27 28 Videti fusnotu 19. S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad 1979, str. 216. Ibid., str. 217-218.

Metafizika nesvesnog

73

samo svedoi o prevejanosti pijuna jer cenzura sna upravo je samo onda postigla svoj cilj kad joj je polo za rukom da sakrije put od aluzije natrag ka pravom iniocu, tako da se on ne moe nai.29 (kurziv N. K.) Modifikujui svoju teoriju tako da njome bude mogua uspena analiza svih vrsta snova, Frojd je poboljava sledeom formulom: san je prikriveno ispunjenje jedne potisnute, suzbijene elje.30 Osim toga to ini stvari jo vie neodreenim, doputajui da sve to ne lii na ispunjenje elje moe ipak biti prikriveno ispunjenje, i da ono to nije prepoznato kao elja ipak moe biti potisnuta elja, ova formula ima i jedan nedostatak logike prirode: naime taj, da odreena elja ne moe biti ispunjena time to e se, umesto nje, zadovoljiti neka druga koja treba da predstavlja njenu zamenu. (Svaki) san je ispunjenje elje Da ve i obian zdrav razum potrebuje neku vrstu opipljive, iskustvene evidencije kao dokaz istinitosti Frojdove pretpostavke o snu kao ispunjenju elje, primeuje i on sam: Ako sad postavljam tvrdnju da je ispunjenje elje smisao svakoga sna, da prema tome nema drugih snova do snova elja, onda sam ve unapred siguran da u naii na najenerginije protivljenje.31 Meutim, umesto da ovom protivljenju suprotstavi argumente, Frojd oponente svoje doktrine jednostavno diskredituje kao laike: Laik postavlja pitanje: gde je ispunjenje elja? Postavlja ga odmah im je uo da san treba da je ispunjenje elja, i, postavljajui ga, odgovara negativno. Njemu odmah padaju na um nebrojeni sopstveni snovi, u kojima se na snevanje nadovezivala neprijatnost (...) Nama je lako odgovoriti mu da ispunjenje elja kod izopaenih snova ne moe biti oigledno, ve se tek mora traiti, tako da se pre tumaenja sna ne moe pokazati. Mi znamo i da su elje tih izopaenih snova zabranjene, cenzurom suzbijene elje (...) Ali, nestrunom kritiaru teko je dokazati da se pre tumaenja sna ne moe postavljati pitanje o njegovom ispunjenju elja.32 (kurziv N. K.) Zbog ega je nestrunom kritiaru teko pruiti dokaz? Kako se ini iz svega do sad razmatranog, ne zbog toga to bi njegovo razumevanje bilo onemogueno njegovom nestrunou, nego zato jer za dokaz nedostaju argumenti (Ja sve to vrlo dobro razumem, samo ne znam da li sam uspeo da vama uinim to razumljivim. A i teko mi je da vam to dokaem Frojd.33 Stie se utisak da je on pre ubeen u istinitost svoje teorije nego to je sebi dokazao njenu validnost; jer da je potonje sluaj, dokaz koji je pruio sebi mogao bi predstaviti i drugima). U svetlu Vitgentajnove sintagme jezika igra, moe se zapaziti da Frojd zapravo samo koristi neobine formulacije za ono to bi inae moglo biti opisano i upotrebom obinog
29 30 31 32 33 Ibid., str. 162. S. Frojd, Tumaenje snova, Matica srpska, Novi Sad 1979, str. 166. Ibid., str. 139. S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad 1979, str. 199. Ibid., str. 208.

74

Nemanja Kanaki

jezika: elja koja oigledno nije ispunjena u njegovom argonu postaje elja koja je neoigledno ispunjena (ovaj obrt omoguuje, dakako, izopaenost sna takoe jedna od pretpostavki koje nikakvo iskustvo ne moe ni potvrditi niti osporiti). Drugo, to da se istinitost teze o snu kao ispunjenju elje ne moe dokazati pre tumaenja, svodi se, manje-vie, na sledee: kome je putem analize dokazano da je san imao odreeno znaenje, dokazano je i to da je analiza bila ispravna (dabome, ko je ubeen u ispravnost rezultata analize, teko da e sumnjati u ispravnost nje same). Ali, ta biva sa onim pacijentima koji ostaju skeptini i nakon analize? Drei se pretpostavke da neispunjenje jedne elje znai ispunjenje jedne druge elje34, Frojd spominje sluaj sna jedne svoje pacijentkinje, u ijem sadraju ni nakon analize nije otkriveno nikakvo ispunjenje elje, nego upravo suprotno neeljeni, odbojni elementi. Nesklon da osnovni postulat svog uenja dovede u pitanje da svaki san mora biti ispunjenje elje, bilo svesne ili potisnute, jedino tumaenje koje je Frojdu preostalo bilo je ono, po kojem je potisnuta elja pacijentkinje bila ta, da on sam nije u pravu Ja sam joj jednog dana bio izloio da je san ispunjenje elja; sutradan je ona dola s jednim snom kako se sa svojom svekrvom vozi zajedno na odmor u selo. Ja sam znao da se ona veoma estoko odupirala da leto provede u blizini svoje svekrve (...) Sad je ovaj san osujetio ovo zaeljeno reenje; zar to ne predstavlja najotriju protivrenost mome uenju o ispunjenju elje kroz san? Sigurno, potrebno je bilo samo izvui konsekvence iz toga sna pa da se dobije njegovo tumaenje. Prema ovome snu, ja nisam bio u pravu: to je, dakle, bila njena elja da ja ne budem u pravu i san je ovu njenu elju pokazao kao ispunjenu.35 Prvo pitanje koje ovde pada na pamet, glasi: ta u tom snu prikazuje upravo tu elju (tj. da Frojd grei) kao ispunjenu? Da je pacijentkinja sanjala san u kojem npr. Frojd odustaje od svoje doktrine priznajui zabludu, tada bi imalo punog smisla rei da san prikazuje njenu pretpostavljenu elju kao ispunjenu. Ali mirno otpisati, kao po teoriju benigan, svaki san iji je sadraj direktno opovrgava izgovarajui se time da neispunjenje jedne elje uvek predstavlja ispunjenje neke druge, u krajnjoj liniji te, da Frojd nije u pravu predstavlja zatvaranje vrata mogunosti svakog daljeg smislenog argumenta. (Izgleda da je Frojd razmiljao anti-poperovski: ako se eliminiu svi mogui prigovori teoriji, to dokazuje njenu istinitost; u tom sluaju njegova teorija je metafizika.) Sve snove koji bi oni neupueni bili skloni da pogreno protumae kao pobijajue po teoriju, Frojd svrstava u dve grupe: Jedna pokretna snaga ovih snova jeste elja da ne budem u pravu (...) mogu oekivati da e se sa mnogim od mojih italaca isto to dogoditi; oni e se u snu spremno odrei neke elje samo da bi sebi ispunili elju da nisam u pravu.36 Ovo ne izlazi na drugo do na sledee: ko god se, nakon upoznavanja sa Frojdovim uenjem, sa njim ne sloi jer bar neki snovi pruaju evidenciju za suprotno zapravo ima elju da Frojd nije u pravu, i takvi snovi predstavljaju ispunjenje TE elje. Frojd pokuava da svaku konstataciju o neispravnosti teorije svede na izraz odreene pretpostavljene elje, ije navodno
34 35 36 S. Frojd, Tumaenje snova, Matica srpska, Novi Sad 1979, str. 157. Ibid. Ibid., str. 163.

Metafizika nesvesnog

75

ispunjenje onda opovrgava tu konstataciju. Logika veza izmeu konstatacije i elje je takva, da prisustvo prve implicira drugu, tj. elju. Ako neko posumnja u teoriju, to samo potvruje njenu istinitost gotovo da bi se htelo rei. Osim toga, nemogue je na ovaj nain objasniti sve sline snove koji su snevani pre Frojdovog formulisanja teorije o snu kao ispunjenju elje, jer je logiki iskljuena mogunost naknadnog utvrivanja prisustva elje koje u vreme snevanja, iz oiglednih razloga, nije ni moglo biti. O drugom moguem motivu snova koji se protive njegovoj teoriji, Frojd pie: U seksualnoj konstituciji mnogih ljudi postoji jedna mazohistika komponenta (...) Bez daljeg, biva jasno da ovi ljudi mogu imati snove protiv elja i snove nezadovoljstva, koji za njih nisu nita drugo do ispunjenje elja, udovoljenje njihovih mazohistikih sklonosti37 (kurziv N. K.). Greka koju Frojd ovde pravi pojmovne je prirode: logiki je protivreno govoriti o snovima protiv elja koji ipak predstavljaju njihovo ispunjenje; pretpostavka da se ovde radi o mazohistikim sklonostima potpuno je irelevantna, jer sklonost oseanju zadovoljstva prilikom izloenosti fizikom bolu ili ponienju kako je mazohizam na jednom mestu definisan38 govori samo o kojoj vrsti elje je re. elja ne prestaje da bude, time to je izvitoperena, elja, niti njeno zadovoljenje, zbog toga to je ona mazohistika, postaje neto drugo. Sanjati trpljenje bolova i uvreda, za mazohistu ne bi znailo sanjati san protiv elja i zadovoljstva, kako bi rekao Frojd, jer su upravo to njegove elje. Ipak, Frojd je ovde mogao imati u vidu neto drugo: da je veina ljudi latentno mazohistika, i da snovi u kojima se nikakvo zadovoljenje elje ne prepoznaje svesno, ipak mogu da predstavljaju udovoljenje ovim nastranim nesvesnim tendencijama: Ovo oseanje nezadovoljstva koje se ovako u snu javlja, ne iskljuuje postojanje jedne elje; kod svakog oveka postoje elje koje ne bi eleo da iskae drugima, i elje koje ni sam sebi ne eli da prizna39 (kurziv N. K.). Ali i ovaj stav se moe problematizovati. Ne mora se a priori iskljuiti mogunost posedovanja elja kojih ovek nije svestan ako, na primer, rezultat analize iznese na videlo elje koje ispitanik naknadno prepozna i identifikuje kao svoje, to bi predstavljalo potvrdu teze; ili ako se u ponaanju neke osobe detektuju simptomi koji upuuju na zakljuak o sklonostima koje su u suprotnosti sa njenim svesnim eljama. Ali, ukoliko nikakvo iskustvo ne opovrgava niti potvruje tezu o postojanju neke navodno nesvesne elje, onda ta teza ostaje puko metafizika izraz koji ne samo da ima znaenje suprotno naunom, nego je, u kontekstu Poperovog shvatanja nauke, donekle i pejorativan. Nemanja Kanaki Beograd

37 38 39

Ibid., 164-165. Prema: WIKIPEDIA. S. Frojd, Tumaenje snova, Matica srpska, Novi Sad 1979, str. 165.

76

Nemanja Kanaki

Literatura
Frojd, Sigmund, Psihopatologija svakodnevnog ivota, u: Sabrana dela, Matica Srpska, Novi Sad 1979. Frojd, Sigmund, Uvod u psihoanalizu, u: Sabrana dela, Matica Srpska, Novi Sad 1979. Frojd, Sigmund, Tumaenje snova, u: Sabrana dela, Matica Srpska, Novi Sad 1979. Heaton, John M., Wittgenstein i psihoanaliza, Jesenski i Turk, Zagreb, 2001. Karnap, Rudolf , Empirizam, semantika i ontologija, Trei program, Beograd, br. 8, zima 1971. Poper, Karl, Traganje bez kraja, Nolit, Beograd, 1991. Vitgentajn, Ludvig, Filozofska istraivanja, Nolit, Beograd, 1969. Vitgentajn, Ludvig, Predavanja i razgovori o estetici, psihologiji i religioznom verovanju, Clio, Beograd 2008. Wittgenstein, L., Culture and Value, Blackwell 1998.

Nemanja Kanaki Metaphysics of Unconscoussness

(Summary) This paper examines the problems with considering psychoanalysis as science, as seen from various philosophic aspects. The philosophy of the Vienna circle generally allows the conceptual framework of psychoanalysis, but requires that its ultimate justification be its success. Popper, however, rejects Freuds theory as unscientific since it does not satisfy the falsifiability criterion. Wittgenstein on the other hand, contends that psychoanalysis can be fruitful as long as it is adequately understood as an alternative manner of speaking about a specific class of psychological phenomena. Since its ultimate suppositions are not based in evidence, it should not be regarded as a literally true scientific theory.
KEY WORDS:

unconsciousness, falsifiability, contradiction, hypothesis, evidence.