Sud

Saturday, November 22, 2014

11:56 AM

Sud je spoj pojmova kojim se nesto tvrdi ili porice.

Sudovi se izrazavaju recenicama, ali nije svaka recenica sud.
Sud nije samo spoj pojmova npr. zelena trava je spoj pojmova, ali nije sud.

S obzirom da je sud tvrdnja ili poricanje, on nuzno mora biti istinit ili neistinit.
U skladu s tim mozemo reci da je sud misao koja ima istinosnu vrijednost.

Predikaciona teorija suda

Svaki sud sadrzi nuzno :
Subjekt - misao o onome o cemu u sudu nesto tvrdimo
Predikat - misao o onome sto o subjetku tvrdimo
Kopula - misao o vezi subjekta i predikata *
Rijecce je i nije u sudovima nazivamo kopulama.
Rjeccu je nazivamo pozitivnom(afirmativnom) kopulom
Rjeccu nije nazivamo negativnom kopulom.
I pozitivna i negativna rijecca mogu biti u singularnom i pluralnom obliku.
* Po nekima kopula nije zaseban clan suda, nego je clan predikata, i ne mora se nuzno pojavljivati
u sudu (tigar je krvolocan - je krvolocan predstavlja predikat).

1.
2.
3.
4.

Predikacionu teoriju suda mozemo podjeliti na cetiri podteorije:

Teoriju supsumcije
Teoriju identiteta po opsegu
Teoriju imanencije
Teoriju identiteta po sadrzaju
Prva i druga promatraju sud kao opsegovni odnos pojmova a treca i cetvrta kao sadrzajni
Druga i cetvrta tvrde da sudom identificiramo sadrzaj ili opseg pojmova, a prva i treca da jedan od
pojmova koji cine sud, svojim opsegom ili sadrzajem obuhvacen drugim pojmom.

Teorija supsumcije

Kit je sisavac
Tvrdimo da je kit jedna vrsta sisavca , te da je pojam kit vrsni pojam u odnosu na pojam sisavac..
Opseg subjekta subjekta se moze podvesti (supsumirati) pod opseg predikata.
Bit svakog suda je u supsumiranju opsega subjekta pod opseg predikata.

Teorija identiteta po opsegu

Neki ljudi su knjizevnici
Predikat je supsumiran pod subjekat
Ljudi nisu subjekt, nego neki ljudi , pod cim mislimo samo neke ljude koji su knjizevnici. Po ovome
subjekat i predikat imaju isti opseg.
Bit svakog suda je identifikacija opsega subjekta i predikata.

Teorija imanencije
Tigar je krvolocan - tvrdimo da je krvolocnost jedna od oznaka pojma tigar.
Smisao tog suda je da se sadrzaj predikata obuhvati sadrzajem subjekta, tj. da je sadrzaj predikata
imanentan sadrzaju subjekta
Bit suda je u imanentnosti sadrzaja predikata sadrzaju subjekta.

Teorija identiteta po sadrzaju

Logika Seite 1

Teorija identiteta po sadrzaju

Trokut je trostranicni geometrijski lik.

Oba ova pojma imaju isti sadrzaj, pa sadrzaj predikata ne moze biti imanentan sadrzaju subjekta.
Neki tvrde da ovakvi slucajevi nisu iznimni, nego da vaze za sve sudove.
Tigar je krvolocan
Mislimo samo na tigrovu krvolocnost, i ni na jednu drugu osobinu
Pod krvolocnoscu ne mislimo o krvolocnosti hijene ili vuka nego tigra.
Tigru svojstvena krvolocnost je identicna kvrolocnosti koja je svojstvena tigru.
Bit suda je u identificiranju sadrzaja subjekta i predikata.

Relaciona teorija suda

Zajedniko svim terijama suda su dva elemeta : subjekt i predikat.
Moe li se svaki sud razdvojiti na ova dva elementa ?
"Split je juno od Zagreba"
Po predikacionoj teoriji Split je subjekt, juno od Zagreba predikat
Po teoriji supsumcije opseg pojma Split je dio pojma juno od Zagreba.
Po teoriji identiteta po opsegu opseg pojma Split je identian opsegu pojma poneto to je
juno od Zagreba.
Po teoriji imanencije sadraj pojma Split ima oznaku juno od Zagreba.
Po teoriji identiteta po sadraju sadraj pojma Split koji je juno od Zagreba je identian
sadraju pojma ono juno od Zagreba koje je Split.
Nijedna interpretacija nije nemogua ali su sve nategnute.
Neki smatraju da ovdje nije rije ni o opsegovnom ni o sadrajnom odnosu pojmova, ve o
prostornom.
Split i Zagreb su po tome lanovi odnosa, a juno je odnos (relacija) u kojem lanovi stoje. aRb
Primjeri relacionih sudova :
"Ljubav je jaa od mrnje"
"Grom je uzrok vatre"
"Petar je poslao pismo Jelici po Pavlu"
Ovaj posljednji sud je relacioni sud sa etiri lana - Petar, Jelica, Pavao, pismo. R (a,b,c,d).
Opta formula relacionog suda - R (a,b,...)

Egzistencijalna teorija suda

Uzmimo sudove :
"Svijet postoji"
"Nema vjetica"
Nema relacije, po teoriji supsumcije vjetice spadaju pod neobinu klasu nepostojeih stvari , po
teoriji imanencije vjetici pripisujemo da ne postoji.
Zbog toga, neki kau da treba odbaciti predikacionu i relacionu teoriju suda.
U svakom sudu imamo imamo samo jedan pojam (subjekt).
Bit suda je u priznavanju ili poricanju egzistencije onoga to se tim pojmom misli.
Tvrde ak da su neki sudovi formulisani, primjerice "Neki trgovci su poteni" bi trebalo da bude
"Postoje poteni trgovci"
"Petar alje pismo Jelici po Pavlu" bi trebalo da bude "Petar koji alje pismo Jelici po Pavlu postoji".

Sudovi po strukturi
Sudove po strukturi moemo podjeliti na :
Relacione - sudovi koji neto tvrde o meusobnom odnosu dvaju ili vie predmeta.
Predmeti o ijem odnosu govorimo su lanovi relacije, a odnos u kojem se nalaze je relacija.
Opca shema - R (a,b,c ...).
Po broju lanova razlikujemo :
Dvolane (diadike) - "Ivan je stariji od Milana"
Trolane (triadike) - "Marko daje knjigu Mirku"
Logika Seite 2

Trolane (triadike) - "Marko daje knjigu Mirku"

etverolane (tetradike) - "Nikola alje pismo Predragu po Borisu"
Predikacione - uspostavlja se odnos sadraja i opsega pojmova znanih kao subjekat i
predikat.
Svakim predikacionim sudom uspostavlja se i sadrajni i opsegovni odnos subjekta i
predikata.
Opca shema - S P
Po tome da li je teite da odreenju sadraja ili opsega razlikujemo :
Atribucione
Klasne
Egzistencijalne - tvrdi se egzistencija ili neegzistenija subjekta.
Opca shema - S (ne)postoji.

Tradicionalna etverostruka podjela sudova

Predikacioni sudovi se dijele po :
Kvantitetu - univerzalni, partikularni i singularni
Kvalitetu - afirmativni, negativni, limitativni
Relaciji - kategoriki, hipotetiki, disjunktivni
Modalitetu - problematiki, asertoriki, apodiktini

Sudovi po kvantitetu
"Svi profesori su rastreseni", "sve amebe su praivotinje" - u oba ova suda subjekt je miljen u
itavom opsegu, te su to univerzalni sudovi
"Neki romani su dosadni", "Neke ptice nisu pjevice" - u oba ova suda se misli na samo dio opsega
subjekta, te su to partikularni sudovi.
"Kalija je ovjek", "Sljeme je vrh Zagrebake gore" - u oba ova suda mislimo na samo jedan
predmet koji je subjekt, te su to singularni sudovi. Oni su podvrsta univerzalnih.

Sudovi po kvalitetu
"Svi profesori su rastreseni", "Neki romani su dosadni" - u oba suda se neto tvrdi , te su to
afirmativni sudovi.
"Neke ptice nisu pjevice", "Nijedan pas nije maka" - u oba suda se neto porie , te su to
negativni sudovi.
Razaznajemo ih po kopulama je(st)/je(su), te nije/nisu
"Dua je nesmrtna", "Laljivci su nepouzdani" - u oba suda imamo afirmativnu kopulu a negativan
predikat, te su to limitativni sudovi. Mada oni nisu zasebna vrsta. Al je radimo. Jer logika.

Kombinirana podjela po kvantitetu i kvalitetu

"Svi profesori su rastreseni" - univerzalno-afirmativni sud (a). Formula - Svi S su P.
"Neki romani su dosadni" - partikularno-afirmativni(i). Formula - Neki S su P.
"Nijedan pas nije maka" - univerzalno-negativni(e). Formula - Nijedan S nije P.
"Neke ptice nisu pjevice" - partikularno-negativni(o). Formula . Neki S nisu P.

Sudovi po modalitetu
"Kia je vjerovatno prestala", "Ionesco je moda najpopularniji suvremeni dramatiar" - u oba suda
iskazujemo na povezanost subjekta i predikata, ali ta povezanost nije sigurna, te su ti sudovi
problematiki.
"Sve ivo mora umrijeti", "eljezo nuno tone" - u oba suda iskazani odnos subjekta i predikata
postoji i tvrdimo neto nuno jest (mora biti) onako kako jest, te su to apodiktiki sudovi.
"Svi profesori su rastreseni", "Neki romani su dosadni" - u ovim sudovima nema rijei moda,
vjerovatno, mora, nuno ... te tvrdimo da neto doista jeste kako se tvrdi (premda to kako jest ne
mora biti), to su asertoriki sudovi.

Sudovi po relaciji
Logika Seite 3

Sudovi po relaciji
"eljezo je teko" - subjekat i predikat su neposredno povezani, njihov odnos nije uvjetovan niim
drugim. Takve sudove nazivamo kategorikim. Formula - SP
"Ako kia pada, ulice su vlane" - odnos izmeu subjekta i predikata je neim uvjetovan. Takve
sudove nazivamo hipotetikim. Formula - ako A jest B, onda C jest D.
"On je lud ili genijalan", "Ili Dubrovnik ili Opatija se nalazi u Istri" - u prvom sudu subjekt se
povezuje s jednim ili dva predikata, u drugom dva ili vie subjekata povezujemo s jednim
predikatom. Takve sudove nazivamo disjunktivnim. Formula - S je P1 ili P2 , S1 ili S2 je P.

Sudovi po sloenosti
Sudovi, koji se ne mogu ralaniti na sudove, ve samo na pojmove nazivamo
jednostavnim (atomskim).
"Tigar je krvoloan".
Sudove koje moemo raslaniti na sudove nazivamo sloenim(molekularnim).
"Ako kia pada, ulice su vlane".
Za sud "Dubrovnik ili Opatija je u Istri" moemo rei da je skraena verzija suda "Ili je
Dubrovnik u Istri, ili je Opatija u Istri" to bi ga inilo sloenim sudom.
Hipotetiki i disjunktivni sudovi su sloeni , a kategoriki su jednostavni.
Hipotetiki sud
"Ako kia pada ulice su vlane" se sastoji od sudova "kia pada" i "ulice su vlane".
Hipotetiki sud moemo zapisati kao - ako P onda Q.
Hipotetiki sud je sloeni sud ija istinitost zavisi od istinosti jednostavnih sudova na koje
se moe raslaniti.
P

ako P onda Q

Disjunktivni sud
"Ili grmi il' se zemlja trese" se sastoji od sudova "Grmi" i "zemlja trese".
Disjunktivni sud moemo zapisati kao - ili P ili Q.
Disjunktivni sud je sloeni sud koji je istinit ukoliko je jedan od jednostavnih sudova istinit a drugi
neistinit.
P

ili P ili Q

P ili Q

Petar je lijen ili glup" - P ili Q

Istinit je kad je istinit ili jedan od njih, ili oba

Logika Seite 4

Konjuktivni sud
"Snijeg pada i vjetar pue" - od sudova "Snijeg pada" i "vjetar pue".
Konjuktivni sud moemo zapisati kao - P i Q.
Ovaj sud je istinit samo ako su oba jednostavna suda istinita.
P

PiQ

Binegativni sud
"Niti grmi nit' se zemlja trese" - od sudova "niti grmi" i "zemlja se ne trese".
Binegativni sud moemo zapisati kao - ni P ni Q
Ovaj sud je istinit samo ako su oba jednostavna suda neistinita.
P

Ni P ni Q

Odnosi meu sudovima

Odnosi meu sudovima mogu biti:
Kontrarni - "Svi ljudi su smrtni" i "Nijedan ovjek nije smrtan" imaju isti subjekt i predikat, ali
je prvi univerzalno-afirmativan, a drugi univerzalno-negativan.
Kontrarni sudovi su sudovi koji imaju isti kvantitet,a razliit kvalitet.
Oba kontrarna suda ne mogu biti istinita.
Kontradiktorni - "Svi ljudi su smrtni" i "Neki ljudi nisu smrtni" imaju isti subjekat i predikat,
ali je prvi univerzalno-afirmativan, a drugi partikularno negativan.
Kontradiktorni sudovi su oni koji imaju razliit i kvalitet i kvantitet.
Kontradiktorni sudovi ne mogu biti oba ni istiniti ni neistiniti.
Subalternirajui i subalternirani - "Svi ljudi su smrtni" i "Neki ljudi su smrtni" imaju isti
subjekat i predikat, ali je prvi univerzalno-afirmativni, a drugi je partikularno-afirmativan.
Subalternirajui sudovi su oni koji imaju isti kvalitet a razliit kvantitet.
Univerzalni sud nazivamo subalternirajuim, a partikularni subalterniranim.
Mogue su sve opcije osim da je subalternirajui sud istinit a subalternirani neistinit.
Supkontrarni - "Neki trgovci su poteni" i "Neki trgovci nisu poteni" - isti subjekat i predikat,
prvi je partikularno-afirmativan, a drugi je partikularno-negativan.
Supkontrarni sudovi su sudovi koji imaju isti kvantitet ali ne i isti kvalitet
Logika Seite 5

Supkontrarni sudovi su sudovi koji imaju isti kvantitet ali ne i isti kvalitet
Oba supkontrarna suda mogu biti istinita, ali ne mogu biti oba neistinita.

Logika Seite 6