ŠTA JE POJAM

U svakodnevnom životu često upotrebljavamo reč »pojam«:

U običnom govoru: »nema pojma«, »pobrkao pojmove«, »on ima čudne pojmove na stvar«
U nauci.: »Pojam ljudske spoznaje«, »Pojam motivacije«, »Pojam ličnosti«, »Pojam i izvori frustracije«.

Što je taj »pojam«? O tome ne postoji jedinstveno mišljenje među logičarima.

I naši školski udžbenici takođe ga različito definišu:

 Pojam je misao o biti onoga što mislimo (G. Petrović)

 Pojam je opšte obeležje ili obeležje koje čini bit predmeta (S.Kovač)
 Pojam je misao o biti onoga o čemu mislimo, tj. misao o bitnim obeležjima misli (Jakić)

Pet je karakterističnih logičkih teorija pojma koje smatramo da dovoljno dobro opisuju "pojam": formalistička, psihologistička,
norninalistička, vulgarno-materijalistička i realistička.

Pojam kao misao o biti onoga o čemu mislimo

Pojam je element suda i skup oznaka. Pojam ima veze s rečju i s predstavama. Ali on se ne može svesti ni na reč ni na predstavu.
Pojam »ima veze« i s mišlju ali on nije misaoni »odraz«, nego misao sama. Bez obzira na to mislimo li o nečem postojećem
ili o nečem nepostojećem, pojam je uvek misao o suštini ili biti onoga o čemu mislimo.
Primer: pojam čovek
nije misao o bilo kakvim svojstvima čoveka, nego misao o onim svojstvima po kojima je čovek baš čovek: živo biće s
razumom (animal rationale)
Primer: pojam vile
Pojam vile nije misao o nekim sporednim svojstvima ili karakteristikama vile, nego misao o onim karakteristikama koje su
preko potrebne i dovoljne da bi ne bajkovita vila - bila vila.

Ono po čemu nešto jest to što jest, nazivamo obično bit ili suština. Ako je nešto to što jest po nekim svojstvima ili
karakteristikama, onda takva svojstva ili karakteristike nazivamo njegovim bitnim svojstvima, obeležjima ili karakteristikama.
Možemo dakle reći da je pojam:
 misao o biti onoga što mislimo odnosno
 misao o bitnim karakteristikama onoga što mislimo

Ako sve što mislimo i o čemu uopše možemo misliti nazovemo »predmetom«, možemo reći da je pojam:
 misao o biti predmeta.

Pojam odgovara na pitanje:

šta je neki predmet,
Držimo li se definicije pojma kao misli o biti ili o bitnim karakteristikama onoga o čemu mislimo, znači da je:
pojam trougla misao o biti ili o bitnim karakteristikama trougla,
pojam brucoša misao o biti ili o bitnim karakteristikama brucoša,
pojam države misao o biti ili o bitnim karakteristikama države.

Sadržaj i obim pojma

1.Sadržaj pojma

Primer: trugao je geometrijska figura koji ima tri stranice.

Da bi nešto bilo trougao, mora imati barem sledeće dve karakteristike, bitne oznake:

1
 (1) mora biti geometrijska figura
trougao
(2) mora imati tri stranice.

Budući da je pojam misao o biti ili o bitnim karakteristikama onoga o čemu mislimo, pojam trougla je misao o tim
karakteristikama, dakle misao o geometrijskoj figuri koji ima tri stranice. Misao o karakteristici onoga o čemu
mislimo nazivamo i oznakom. Ove dve oznake trougla (geometrijski lik i trostranost), jesu bitne oznake pojma
trougla.

Bitne oznake nekog pojma čine njegov sadržaj.

Dakle, sadržaj je skup bitnih oznaka pojma.

2. Obim pojma

Primjer: trougao
Ako kod trougla gledamo stranice, možemo razlikovati tri vrste trougla: jednakostranične, jednakokračne i
raznostranične. To su pojmovi vrste ili vrsni pojmovi u odnosu na pojam trougla.
Pojam trougla je sa svoje strane rodni (generički) pojam u odnosu na pojam jednakostraničnog, jednakokraki i
raznostraničnog trokuta. Za rodni pojam kažemo da je viši u odnosu na svoje vrsne pojmove, a za vrsne
pojmove kažemo da su niži u odnosu na svoj rodni pojam.

Za rodni pojam možemo reći da obuhvata svoje vrsne pojmove.

Niži pojmovi koji potpadaju pod jedan viši pojam čine njegov obim.

Dakle:
obim je skup nižih pojmova koje obuhvata jedan viši pojam.

Odnos između sadržaja i obima pojma

Primer:

čovek umetnik književnik, , , romanopisac

Pojam umetnika ima veći sadržaj, a manji obim nego pojam čoveka;
pojam književnika ima veći sadržaj, a manji obim nego pojam umetnika; pojam romanopisca ima veći
sadržaj, a manji obim od pojma književnika.

Možemo dakle reći:

kod pojmova koji su međusobno u odnosu vrste i roda, što je sadržaj veći, to je obim manji i obrnuto, što je
sadržaj manji, to je obim veći.
Kraće rečeno:
sadržaj i obim pojma obrnuto su proporcionalni.

Vrste pojmova

2
 Prema predmetima misli - postoje pojmovi o materijalnim predmetima, osobinama, odnosima, pojavama, itd.
Drugi način poele je u odnosu obima i sadržaja

 Individualni i klasni pojmovi - ovi pojmovi se razlikuju prema obimu. Individualni pojmovi u svom obimu imaju
samo jedan predmet. Klasni pojmovi se odnose na čitavu grupu (klasu) sličnih predmeta. Na primer Platon je
individualni pojam a filozof je klasni pojam.

 Nekvantifikovani i kvantifikovani pojmovi – nekvantifikovani pojmovi imaju tačno određen obim, oni su
globalni. Na primer u rečenici,"Učenici su nestašni" nismo odredili na koje učenike mislimo i koliko ih je. Kvantifikovani
pojmovi imaju tačno određen obim i mogu biti univerzalni, partikularni i singularni.

o Svi učenici- univerzalni

o Neki učenici- partikularni
o Sokrat- singularni

 Jednostavni i složeni pojmovi - razlikuju se po sadržaju. Jednostavni pojmovi u svom sadržaju imaju samo
jednu osobinu, dok složeni imaju barem dve osobine.

 Pozitivni i negativni pojmovi -Pozitivni pojmovi ističu neku osobinu a negativni pojmovi negiraju neku osobinu.

 Apstraktni i konkretni pojmovi -Apstraktni pojmovi imaju uži sadržaj a konkretni imaju širi sadržaj

 Jasni-nejasni, razgovetni-nerazgovetni pojmovi- Jasni i nejasni pojmovi se razlikuju po obimu. Jasan nam je
onaj pojam kod kojeg nam je obim potpuno poznat. Razgovetni i nerazgovetni pojmovi se razlikuju po sadržaju.
Razgovetan nam je onaj pojam kod kojeg nam je sadržaj potpuno poznat, a nerazgovetan nam je onaj kod kojeg nam
sadržaj nije potpuno poznat.