Vrste Pojmova:

Pojam je u logici, misao o biti (suštini) onoga o čemu mislimo, odnosno, o bitnim karakteristikama
onoga o čemu mislimo. Kod pojma razlikujemo: sadržaj, obim i doseg.

 Sadržaj - bitne karakteristike nekog pojma, odnosno, ono što nešto čini onim što jeste. Na
primer sadržaj pojma "čovek" je taj da je čovek svesno biće, i ta činjenica da je čovek svesno
biće čini čovjeka onim što jeste.
 Obim - nekog pojma čini skup nižih pojmova na koje se taj jedan pojam odnosi. Na primer
obim pojma "čovek" je taj da se ljudi mogu deliti po rasama, državama i drugo.
 Doseg - je broj pojedinačnih predmeta na koje se jedan pojam odnosi. Na primer pojam
"čovek" doseže do sedam milijardi.

Obim i sadržaj pojma su obrnuto proporcionalni kada se radi o pojmovima iste vrste ili roda. Ako je
širok obim uzak je sadržaj i obrnuto.

Prema predmetima misli - tako postoje pojmovi o materijalnim predmetima, osobinama, odnosima,
pojavama i drugo.

 Drugi način podjele je u odnosu obima i sadržaja

 Individualni i klasni pojmovi - ovi pojmovi se razlikuju prema obimu. Individualni pojmovi u
svom obimu imaju samo jedan predmet. Klasni pojmovi se odnose na čitavu grupu (klasu)
sličnih predmeta. Na primjer Platon je individualni pojam a filozof je klasni pojam.
 Nekvantificirani i kvantificirani pojmovi - nekvantificirani pojmovi imaju tačno određen
obim, oni su globalni. Na primjer u rečenici,"Učenici su nestašni" nismo odredili na koje
učenike mislimo i koliko ih je. Kvantificirani pojmovi imaju tačno određen obim i mogu biti
univerzalni, partikularni i singularni.
 Svi učenici- univerzalni
 Neki učenici- partikularni
 Sokrat- singularni
 Jednostavni i složeni pojmovi - razlikuju se po sadržaju. Jednostavni pojmovi u svom
sadržaju imaju samo jednu osobinu, dok složeni imaju barem dvije osobine.
 Pozitivni i negativni pojmovi -Pozitivni pojmovi ističu neku osobinu a negativni pojmovi
negiraju neku osobinu.
 Apstraktni i konkretni pojmovi -Apstraktni pojmovi imaju uži sadržaj a konkretni imaju širi
sadržaj
 Jasni-nejasni, razgovjetni-nerazgovjetni pojmovi- Jasni i nejasni pojmovi se razlikuju po
obimu. Jasan nam je onaj pojam kod kojeg nam je obim potpuno poznat. Razgovjetni i
nerazgovjetni pojmovi se razlikuju po sadržaju. Razgovjetan nam je onaj pojam kod kojeg
nam je sadržaj potpuno poznat, a nerazgovjetan nam je onaj kod kojeg nam sadržaj nije
potpuno poznat.
Najjednostavnije rečeno, koncept je ime ili oznaka koja
apstrakciju posmatra ili tretira kao da ima konkretno ili
materijalno postojanje, kao što je osoba, mesto ili stvar.
Može predstavljati prirodni objekat koji postoji u stvarnom
svetu kao što je drvo, životinja, kamen, itd. Takođe može
imenovati veštački (koje je napravio čovek) objekat poput
stolice, kompjutera, kuće itd. Apstraktne ideje i znanje
domeni kao što su sloboda, jednakost, nauka, sreća itd.,
takođe su simbolizovani pojmovima. Važno je shvatiti da
je koncept samo simbol, reprezentacija apstrakcije. Reč
se ne sme zameniti za stvar. Na primer, reč "mesec"
(pojam) nije veliki, svetao objekat koji menja oblik na
nebu, već samo predstavlja taj nebeski objekat