Visoka škola Socijalnog rada

Studijski program: Logopedija

Seminarski rad
Neuropsihologija
Tema seminarkog: Povezanost mišljenja, učenja
i govora

Profesor:
Student:
Dragan Milica
Sparić 125/19

Beograd ,april 2020.

Sadržaj
 Uvod

Mnogobroji psiholozi, pedagozi i filozovi godinama unazad su istraživali

pojmove mišljenja, govora i jezika. Njihove teorije danas korisimo za istraživanje
i međusobno povezivanje pomenutih pojmova. Sve teorije od davnina,
prilagođenu su i uklopljene u savremena shvatanja.
Jean Piageta (1896-1980), jedan od značajnijih psihologa i filozofa, značajno je
uticao na pogled o detetovom mišljenju. Njegova teorija se bazira na tome da je
samostalno rešavanje probelma zasnovano na učenju. Za razliku od njega Bruner
(1915-2016) pridaje veću važnost ulozi jezika i kominikacije. Dok Vigotski
( 1896-1934) je stavljao kulturu u centralni deo indidualnog razvoja.
Svaki autor je dao svog udela u razmatranju i shvtanju, tako kompleksnih
procesa, kroz seminarski rad, razmotriće se postoji li povezanost između
mišljenja, jezika i učenja.
 Mišljenje, jezik i učenje.
Šta je mišljenje ?
Mišljenje spada u kognitivne procese, ono je psihiloška funcija pomoću
koje čovek zadovoljava svoje saznajne porebe. Može se reći da je mišljenje
obrada svake informacije, pojma ili simbola. Pomoču njega se shvata kauzalitet i
interakcija svih pojava i odnosa. Najviši oblik mišljenja je zaključivanje, koje se
temelji na opaženim činjenicama i odgovarajućih pretpostavki. Može biti
deduktivno i induktivno. Deduktivno zaključivanje je od opštih ka pojedinačnim
informacijama, tzv “odozgo, prema dole”. Dok induktivno predstavlja
zaključivanje na osnovu pojedinačnih slučajeva, tj “odozdo prema gore”
Mišljenje je simbolički proces kojeg omogućava i obeležava upotreba simbola.
Simboli predstavljaju objekte i događaje. Korišćenje simbola nam omogućava da
se odvojimo od vezanosti za stvarni svet i događanja u njemu, jer ih možemo
predočiti pomoću simbola, a samim tim predočavanjem i mentalno obrađivati.
Mišljenje je zapravo simboličko posredovanje koje nam omogućava sećanje
prošlih doživljaja i njihovo preoblikovanje, predviđanje budućih događaja i
rešavanje problema.
Vrste mišljenja:
 Konkretno- (perceptivno) razlikovanje predmeta na osnovu
osobina koje se mogu opipati
 Apstraktno- (pojmovno) prevazilazi nivo percepcije, uključuje
logiku

Šta je jezik ?
Za razlike od mišljenja koje je kognitivni proces, jezik je urođeni. Teoriju
jezičkog razvoja osmislio je Chomsky ( 1957) on tvrdi da se na jezik ne može
gledati kao na samo zvučne signale, koji su odogor nadražaja, već i na gramatički
ispravan govor koji omogućava da čovek izrazi svoje misli, osećanja ili događaje.
Jezik, prema Chomskom, možemo opisati kroz površinsku i dubinsku strukturu.
Površinska struktura se sastoji od pravila slaganja reči i fraza, koje se mogu
razlikovati od jednog do drugog jezika, dok se dubinska struktura odnosi na
urođena pravila koja ljudi poseduju o osobinama jezika
Noam Chomsky, svetski poznati lingvista, bio je kreator zanimljive teorije jezika.
Univerzalna gramatika je bila teorija koju je on predložio. On je tvrdio potpuno
suprotno od onoga što je Skiner obrazložio kao svoje mišljenje o teoriji jezika.
Skiner je tvrdio da svo učenje dolazi od uticaja spoljašnjih faktora, dok je Čomski
tvrdio da postoji urođenje sredstvo za usvajanje jezika. Ono što je Skiner shvatio
kao vid uslovljanja spram specifičnih događaja, Chomsky je shvatio kao rezultat
univerzalnih elemenata koji čine strukturu svih jezika.

Šta je učenje ?
Učenje je proces u kojem iskustvo i vežba dovode do promene u
mogućnostima obavljanja određenih aktivnosti.
Najjednostavniji oblik učenja je privikavanje (habituacija), a događa se kada
refleksni odogvor privremeno nastaje kao rezultat toga što