1.

Комуникологија: предмет и метод

-Комуникологија је предметно почела да се уобличава у првој

половини 20. Века у емпиријским истразивањима и радовима
појединих научника. У савременој науци, предмет
комуникологије оформљује следеће области истраживања:
семиотичке основе комуницирања, субјекте комуницирања,
садржаје комуницирања, комуникациона пракса и облици
комуникационе праксе , посредници у комуницирању-медији,
интеракција медија и друштва, и медијски системи.

2. Комуникологија:историјско наслеђе, друштвени услови

настанка и развоја

-Најзанчајнији узрок настанка и развоја комуникологије јесте

све значајнија улога медија масовног комуницирања у
друштву. Као година настанка комуникологије може се узети
1949. Бројна истраживања су показала да радио и телевизија
поред штампе и филма утичу на политичке процесе, развој
медијске индустрије и доводе до појаве историјски новог типа
културе-масовне културе. Разликујемо 3 приступа
комуникологији. Први, један део теоретичара њен научни
идентитет јасну предметну одређеност, тврдећи да
комуницирање представља природни и друштвени феномен.
Други, комуникологију одређују као друштвену науку са
интердисциплинарним подручјем истраживања. Трећи,
афирмише комуникологију као нову дисциплину у оквиру
социјалне филозофије.

3. Комуникологија и друге науке

-Комуницирањем се баве и друге сродне науке, нпр. у

социјалогији је питање зашто људи успостављају односе, а у
комуникологији како људи обликују односе. Пошто су
садржаји комуницирања продукти људскe свести, воље и
емоција, комуникација је повезана са психологијом. Језик је
најуниверзалнији инструмент за комуницирање међу људима
и због тога је комуникологија повезана са реториком, за коју
се сматрало да је претеча науке о комуницирању. Осим
наведених наука комуникологија је повезана и са
лингвистиком, антопологијом, економијом.

4. Семиолошки аспекти комуницирања: Знак: појам.

дефиниција. врсте и функције

-Знак је чулна јединица, надражај, која указује на одређени

објекат: живо биће, материјални предмет, идеју,
осећање,појаву.Или како се каже према дефиницији нешто
стоји уместо нечег.По начину настанка знаци могу бити
природни (севање муње) и вештачки (саобраћајни знак).Могу
се поделити и на визуелне,звучне, тактилне, олифакторне и
густативне,тј, знаке доступне чулима укуса, мириса,слуха,
вида , и додира.У погледу сложености могу бити прости или
моносемични (сва слова у српској азбуци) и сложени или
полисемични (државни грбови).Знак представља основну
јединицу комуницирања , и без њега се не може остварити
ниједна људска интеракција. Знаци имају експресивну
(изражавање стања објекта), апелативну (указивање на
објекат), репрезентативну (замењивање објекта) и
комуникациону (чулни носиоци информација) функцију.

5. Семиоза: процес настајања значења

-Семиоза је ментално-психички процес у којем, под одређеним

условима , неки аспект окружења функционише као знак за
човека.У том процесу настаје значење знака, које садржи
једну или више информација.диниоци семиозе су- ознака,
означено и значење.Има З димензије семантичку,
синктактичку и прагматичку.Процес семиозе се дешава увек
када је успостављен активан однос субјекта према окружењу
које му се непрестано указује кроз мноштво знакова.

6. Код и контекст. енкодирање и декодирање. повратна спрега

-Код у најширем смислу представља скуп инваријантних

јединица и скуп правила који регулише њихово коришћење у
комуницирању.У ужем смислу скуп правила који обједињује
одређени или неодређени број инваријнтних јединица у
знаковне или симболске системе. Енкодирање је процес
обликовања информативног садржаја у поруку , при чему је
најзначајнији сегмент овог процеса превођење одређене идеје
или садржаја у одговарајући симболички
еквивалент.Декодирање је процес када се подаци послати од
извора претварају у информацију разумљиву примаоцу.

7. Симбол – човек као Homo sybolicum

-Знакови настају и мимо човекове воље, док са друге стране

симбол је увек људска творевина.Симболи настају у процесу
семиозе, који је својствен једино човеку као свесном бићу.
Симбол је знак обогаћен менталном представом (која у себи
репрезентативно садржи смисао, или слику неког
материјалног објекта), излученом из целине човековог
ментално-психичког и социјалног искуства, а значење
симбола, исцрпљује се у садржају те менталне представе.

Лингвистички/вербални симболски системи

-Вербалне симболске системе чине: усмени и писани језици,
односно говори. Језик је универзални, неизбежни и
доминантни вербални симболски систем у комуницирању. У
ширем смислу израз језик обједињује све живе и изумрле
језике које човек користи и које је користио од настанка
људске врсте. У ужем, лингвистичком смислу језик је посебан
симболски систем који користи одређена друштвена група или
групе.Говор је усмена или писана реализација језика. Са
комуниколошког становишта говор је примарни медиј
комуницирања који омогућава човеку да садржаје свести и
емоције саопштава другим људима у вербалној, усменој или
писаној форми. Усмени говор је претежно синхрон —
истовремено се говори и слуша, насупрот писаном језику који
је претежно асинхрон. Из тога произилазе и њихове остале
карактеристике. Усмени говор је спонтанији од писаног, који
је увек резултат претходне намере и често врло брижљиво
планиран. Усмени говор је емоционалнији, афективнији и
фрагментарнији, насупрот писаном који је, по правилу,
когнитиван, логичан и линеаран.

9. Нелингвистички/невербални симболски системи

-Невербалне симболске системе чине: паралингвистички или

прозодијски симболски систем, екстралингвистички симболски
системи и иконички симболски системи. Паралингвистички
симболски систем је невербални симболски систем који се
може користити само у усменом комуницирању. То су
невербалне вокализације: паузе у говору, интонација, брзина
и ритам изговарања речи и реченица, гласност, шапат, чујни
уздаси издаси, подрхтавање гласа током говорења,
акцентовање.Има велики значај У беседништву,
комуницирању са различитим публикама и обликовању
говорних порука које се масовно комуницирају радиом.
Екстралингвистички симболи настају, спонтано или
планирано, положајем тела, покретима тела, покретима
делова тела, покретима на лицу и физичком интеракцијом
људи. Покрети тела и покрети делова тела називају се
гестови. Најчешће се гестикулира главом, рукама и шакама,
али и осталим деловима тела и телом у целини. Покретина
лицу називају;се фацијална експресоили мимика, а остварују
се, у највећем броју случајева, челом, обрвама, очима, носем,
уснама и брадом.Иконички симболски системи у којима је
основна семиотичка јединица дословна или метафоризована
непокретна слика објекта на који указује. Најстарији
иконички симболски систем је пиктографско, односно
сликовно писмо. Могуће је препознати затворене и отворене
иконичке симболске системе. У првима је број слика
ограничен.Пример су иконички симболски системи којима се
регулише саобраћај, приказују различите врсте спортова на
олимпијским играма и другим спортским приредбама или
омогућава коришћење компјутера. Отворени иконички
симболски системи могу садржати неограничен број дословних
и/или метафоризованих слика као семиотичких јединица.
Њима се обликују иконичке поруке попут логотипа, амблема
или грбова.

10. Структура комуникативног процеса

-Извор, порука, одредиште

-Енкодирање и декодирање

- Повратна спрега
11. Информација и значење поруке

-Појам информација сусрећемо у свакодневној

употреби.Покушаји да се информација дефинише,
резултирали су великим бројем дефиниција које се могу
поделити у З групе.У првој информација се одређује као
трансцендентална категорија.У другој се дефиниција развила
у крилу кибернетике, односно теорија из којих је ова наука
настала.Насупрот кибернетичком, развијен је
социоантрополошки оквир за истраживање
комуницирања.Дакле, информација представља садржај
свести који настаје у интеракцији човека и његовог
природног, техничког и социјалног окружења. орука је
средство комуникације које пружа одређене информације.
Њено значење зависи од контекста у коме се користи.

12.Врсте порука: прагматске н естетске поруке

-Прагматске поруке,садржаји комуницирања су релативно

високог изоморфног значења за субјекте комуницирања, где
значење поруке које ствара пошиљалац тежи да буде
приближно или једнако значењу поруке које јој придаје
прималац. Обликују се, првенствено, у когнитивној равни
људске егзистенције, вербалним и/или невербалним
симболским системима.Њима се, углавном, изражавају чулима
доступни аспекти универзума. Естетске поруке, садржаји
комуницирања су неизоморфног значења за субјекте
комуницирања , где значење естетске поруке које јој придаје
или не придаје пошиљалац може да буде потпуно различито
од значења исте поруке за примаоца. Обликују се на
емоционално-рационалном и емоционално-афективном плану
људске егзистенције, употребом вербалних и/или невербалних
симболских и семиотичких система. Естетске поруке могу, у
извесној мери, да представљају симболску обраду неког дела
стварности, али самим настајањем, могу бити и потпуно нови
аспекти универзума, не указујући на било шта постојеће у
материјалном и духовном свету, осим на саме себе.

13.Појам и дефиниција комуницирања: мноштво различитих

приступа

-Појмови комуникација и комуницирање се користе

свакодневно као синоними.За разлику од комуницирања,
којим се у српском језику именује људска вербална или
невербална интеракција, комуникација је вишезначни израз
који се најчешће користи као синоним за комуницирање, у
одређеном контексту може означавати и садржај
комуницирања.Развијеност културе, као израза човековог
друштвеног бића које настаје комуницирањем у историјском
смислу ствара одређени културни контекст.

14.Морфостатичко објашњење комуницирања: субјекти

комуницирања. комуникациони чин и комуникациона
ситуација

-Субјекти комуницирања или комунукатори могу бити само

људи у различитим комуникационим улогама пошиљаоца или
прималаца тј емитера и примаоца или прималаца односно
реципијента или реципијената.Комуникациони чин је
временски симболска интеракција људи која се непрестано
понавља у процесу комуницирања.Постоје 4 фазе сваког
комуникационог чина.Прва је успостављање активног односа
човека и стварање ифнормације.Друга је њено
енкодирање.Трећа је посредна или непосредна интеракција
трансмисија поруке од пошиљаоца до човека или људи којима
је намењена.Четврта фаза је рецепција те поруке.У
зависности од комуникационе ситуације прималац може
реаговати на 2 начина, први је тренутно или одложено
обликовање нове поруке, други је привремени или трајни
прекид комуницирања.Комуникациона ситуација је релативно
непромењљив психосоцијални оквир комуницирања који
директно утиче на комуникационе чинове односно процес
комуницирања.Свака комуникациона ситуација је одређена
субјектима комуницирања, друштвеним контекстом, простором
и временом.

15.Основна шема аналогни научни модел

-Основна шема комуницирања је аналогни научни модел

комуницирања, који је настао уопштавањем бројних теорија
комуницирања и иконичко-вербалним представљањем
субјекта комуницирања, фаза комуникационог чина и
елемента комуникационе ситуације који су карактеристични
за све облике комуникационе праксе.

16. критеријуми и класификације различитих облика

комуницирања

-најшире прихваћени критеријуми за препознавање

различитих облика комуницирања, јесу структурални
елементи комуникационе ситуације.Узимајући за критеријум
број субјеката комуницирања, могуће је разликовати
интрапејэсонално, интерперсонално, комуницирање са
различитим публикама тј групно комуницирање, масовно и
виртуелно комуницирање.
17. Интраперсонално комуницирање

-Ово комуницирање у комуниколошком смислу може бити

доказано само у 2 комуникационе ситуације. У првој
саопштава усмену или писану поруку нпр. молитву често
праћену невербалном поруком нпр. гест којим се на телу
приказује знак крста.Друга комуникациона ситуација, у њој
постоји један субјекат комуницирања, човек који упућује
поруку сам себи преко одређениг медија, нпр. бележница.

18.Интерперсонално комуницирање

-Интерперсонално комуницирање је облик комуникационе

праксе чија је најважнија карактеристика могућност
реципрочне измењивости комуникационих улога пошиљаоца и
примаоца порука.У већини случајева интерперсонално
комуницирају 2 човека али може их бити и више.Може бити
планирано, увежбано или спонтано.

19. Комуницирање са различитим публикама: ..групно

комунипиранэе”

-Субјекти комуницирања су, у улози пошиљалаца порука

појединац ида припадници одређене друштвене групе, а у
улози прималаца, припадници специфичне друштвее+не
групе-публике.У комуникационој пракси је могуће изолловати
4 вида комуницирања са различитим публикама. 1) екс
катедра, у образовању, у политичком форуму,културно-
уметничких догађаја и у светилиштима , 2) театарско
комуницирање , З) комунцирање на тргу , 4) комуницирање у
арени.
20. Масовно комуницирање: комуникациони центар. мас-
медиј, масовна публика

-Масовно комуницирање почиње да се развија од средине 15.

века захваљујући изуму Јохана Гутемберга- штампарској
преси са помичним словима.Масовно комуницирање је увек
посредно јер се поруке саопштавају и примају коришћењем
медија масовног комуницирања.Централни део масовног
комуницирња је комуникациони центар који обједињује скуп
професионалних комуникатора.Масовна публика је
аструктурална друштвена група својствена искључиво
масовном комуницирању, која обједињује карактерисктике
масе и публике.

21.Вербално комуницирање,усмено и штампано

-вербално комуницирање представља облик комуникационе

праксе у којем се поруке саопштавају коришћењем вербалних
симболских система природних или вештачких језика,
њиховом звучном или визуелном артикулацијом односно
говором. Постоје 2 вида вербалног комуницирања , усмено
или писано. Усмено се остварује аудитивним, а писано
визуелном перцепцијом порука.Усмено се може комуницирати
преко посредника и непосредно, а у писаном комуницирању
медији си неизбежни. Усмено може бити спонтано и
планирано, а писано је увек планирано.

22. Невербално комуницирање:семантички кључ вербалних

порука

-Невербално комуницирање је облик комуникационе праксе у

којем се поруке изражавају и саопштавају
паралингвистичким , екстралингвистичким и иконичким
симболским системима.У највећем броју случајева је спонтано,
изражавајучи емоционално-афективна стања субјекта, али
може бити и плански и увежбано.Невербално комуницирање
се дешава са вербалним представљајући семантички оквир за
досезање значења изговореног и/или прећутаног.

23. Јавно комуницирање• интеракције у јавној сфери

-Јавно комуницирање се дешава у јавној сфери друштва, у

свим функционалним областима и на свим нивоим друштвеног
организовања.У њему могу да учествују, у комуникационим
улогама пошиљаоца и примаоца или само прималаца сви људи
заинтересовани за садржај комуницирања. Јавно
комуницирање може бити интерперсонално, комуницирање са
различитим публикама ,масовно и виртуелно комуницирање.

24. Руморно комуницирање: ширење гласина

-Руморно комуницирање је специфичан облик комуниакционе

праксе у којем се поруке дисеминирају интерперсоналним
комуницирањем до неутврдивог броја припадника одређене
социјалне заједнице.Руморно комуницирање проузроковано је
друштвеним и индивидуалним разлозима.Најважнији разлози
јесу јавно саопштавање порука које су очигледно неистините,
вандредне околности нпр. ратно стање, вођење психолошко-
пропагандних ратова између различитих друштвених
група.Порука која се дисеминира руморним комунициирањем
зове се гласина.

25. Тајно комуницирање: аркански простор људских

интеракција
-Тајно комуницирање се дешава изван јавне сфере
друштвеног живота.Претпоставка тајног комуницирања је увек
известан степен организованости субјекта комуницирања, који
се минимално манифестује у претходно постигнутој
сагласности да поруке које саопштавају и примају могу бити
доступне само њима.Употреба медија у тајном комуницирању
по правилу подразумева криптографско обликовање порука
коришћењем шифре.Тајно комуницирање је увек мотивисано
приватним, индивидуалним и групним циљевима.

26. Појам, дефиниција и врста медија

-израз медиј потиче од латинских речи плесни$(средгьи, У

средини) и medium (средина,половина,оно што Је значење
медија је да Је он Посредник у комуницирању.Са
комуниколошког становишта медиј је природна и/или
вештачка супстанца, односно СКУП природних или вештачких
услова који омогућава синхроно или асинхроно
комуницирање.Могуће је разликовати примарни медиј-људски
Говор вербални или невебрални , секундарни медиј- сви
остали медији.С обзиром на чулне перцепције медији могу
бити визуелни,аудитивни, и аудио-визуелни.Према условима у
којима настају могу бити природни и вештачки медији.

27. Медији масовног комуницирања

-Медији масовног комуницирања или мас-медији су неизбежни

посредници у масовном комуницирању, техничко-технолошке
структуре настале склопом вештачких и у случају појединих
мас-медија природних услова, са њима својственим
могућностима којима се из једног или више комуникационих
центара дисеминирају поруке према неограниченом броју
прималаца у масовној публици. У мас-медије се убрајају
штампа, филм, радио и телевизија.

28. Штампа

-Штампа је у комуникологији збирни назив за све штампане

мас-медије :књигу,плакат,летак, новине и стрип.Сви
штампани мас-медији имају З заједничке карактеристике.Прва
карактеристика штампаних мас-медија је да се њима
дисеминирају искључиво визуелне, вербалне и/или иконичке
поруке. Друга је да су начином дисеминације порука то
дистрибутивни медији. Трећа карактеристика је да имају
идентичну медијску структуру, коју чине писмо и иконички
симболи, материјал на којем се штампа, материјал којим се
штампа и уређаји за штампање. Књига је најпре била писани
и први штампани медиј у историји људског друштва, и постала
је један од штампаних медија масовног комуницирања, којим
се дисеминирају визуелне, вербалне, иконичке или вербално-
иконичке поруке.Новине су најраспрострањенији и друштвено
доминантни штампани медиј масовног комуницирања.
Узимајући као критеријум временску динамику објављивања,
могуће је разликовти дневне и периодичне новине, Плака'г је
штампани медиј масовног комуницирања, у највећем броју
случајева табак папира одређених димензија на чијој се
једној страни налази визуелна порука.То је дистрибутивни
мас-медиј који се у великом броју примерака поставља на
јавним местима, поред којих пролази неутврдив број људи у
комуникационој улози. Летак се од плаката разликује
димензијама и начином дистрибуције.Мањи је од плаката јер
његова величина мора да се уклопи у димензије осталих
појединачних штампаних мас-медија
(књига,новина,стрип).Леци се дистрибуирају и бацањем из
вазуха (балон, авион,високе згаде) из земаљских превозних
средстава (аутомобил, воз) поштанским саобраћајем
(писмима) , разношењем до релативно великог броја
различитих места у простору. Стрип је у српском језику
хомоним, реч којом се означава и стрип-прича и
стрипмедиј.Први стрип није био посебни штампани медиј
масовног комуницирања, већ скуп иконичковербалних порука
посредованих новинама.

29. Филм

Филм је у српском језику хомоним којим се означава први

аудио-визуелни медиј масовног комуницирања и порука која
се филмским медијима дистрибуира или трансмитује до
гледалаца.Филм је настао у Паризу и први филмови су трајали
по неколико минута.Структуру филмског медија, поред
филмске траке и, физичког носиоца поруке, чине и уређаји за
снимање и пројекцију филма , филмско платно и отворени или
затворени простор за њихово приказивање.Филм може бити
информативан, документарни, играни или анимирани.Време
трајања критеријум је за разликовање краткометражних (до
30 минута) и дугометражних (од 1 до 2, максимално 5
часова).Играни и анимирани филмови се реаЛИ3УЈУ У много
филмских жанрова.Језик филма је први услов настајања
филмског спектакла, који је филмском медију својствена врста
естетске поруке.Филм неизбежно мора укључити језике и све
језике уметности (речи, покрете, светлост, боје, облике,
звуке, тонове, глуму, који постају саставни део филмске
експресије и уметности филма.Они су неизоставни у свим
фазама настајања филмског спектакла и без њих филм не би
могао да постане седма уметност.

30. Радио
-Радио је први електронски, искључиво аудитивни и
најраспрострањенији медиј масовног комунцирања.Постао је
могућ 1895. године када је Никола Тесла први успео да
електромагнетним таласима пренесе електронски сигнал на
одређеној удаљености.Најпре је био медиј интерперсоналног
и групног комуницирања, а затим постаје и масовни медиј,
континуираним емитовањем обликованих радио-програма из
одређеног центра до неутврдивог броја слушалаца у масовном
комуницирању.Прекретницу у разумевању друштвене улоге
радија, представљала је радио-драма Орсона Велса, Рат
светова.Емитовање ове радио-драме изазвало је панику међу
слушаоцима који су уверени у веродостојност драмске приче о
искрцавању Марсоваца на Земљу, масовно бежали из кућа
оикушавајући да се сакрију од ванземаљаца.Структуру радија
као масмедија чини разуђени скуп вештачких и природних
услова који омогућавају превођење звучних порука у
електронске сигнале и електронских сигнала у аудитивне
поруке.Радио је и данас најраспрострањенији мас-медиј јер је
број људи на Земљи који никада нису слушали неки радио
програм готово занемарљив.Радио изискује најмање
финансијских средстава за покретање, продукцију и
рецепцију радио-програма.Појединачно или групно слушање
радија је могуће у свако доба дана, у току радног и слободног
времена и у превозним средствима.

31.Телевизија

-Телевизија је електронски аудио.визуелни медиј масовног

комуницирања којим је могуће синхроно и/или асинхроно
посредовати стварност.Незамисливост савременог друштва без
телевизије извире из њене високе персуазцвне моћи која је
последица овом медију иманентне способности да
телевизијским спектаклом симулира стварност.Структуру
класичног телевизијског медија чини сложени скуп техничких
нриродних услова, међу којима су најважнији светлосно
акустучки дефинисан простор за обликовање визуелних и
звучних порука, тенички уређаји за аналогно или дигитално
превођење визуелних и звучних порука у електронске
сигнале,телевизијски пријемници којима се електронски
сигнали преводе у визуелне и звучне поруке.У техничком
смислу ,према начину превођења порука у електронске
сигнале и обрнуто могуће је разликовати аналогну и
дигиталну телевизију, а према начину трансмисије
електронских сигнала до телевизијских гледалаца можемо
разликовати земаљску, кабловску и сателитску
телевизију.Телевизијским спектаклом који се најчешће јавља
у информативним програмским блоковима, затим ток-шоу
емисијама, као и телевизијским преносима различитих
друштвених догађаја , прожета је целина сваког телевизијског
програма, који садржи још телетекст и снимљене емисије
различитих, телевизији својствених жанрова.

32. Социоцентрично и медијацентрично разумевање улоге

масовних медија

-социоцентричност је теоријски правац и школа мишљења у

друштвеним наукама међузависности, тј. међусловљености
медија и друштва, супротан медијацентричности.заступници
овог правца посебно бројни међу теоретичарима социолошке
научне оријентације, сматрају да су друштвени положај
медија њима посредованих садржаја и последице масовног
комуницирања израз друштвене стварности тј. друштвених
односа у одређеној социјалној заједници.3аступници
медијацентричног правца у промишљању међузависности
медија и друштва, чији је родоначелник Маршал Меклуан, а у
савремености га најдослендије заступају теоретичари
постмодеристичке оријентације, виде медије као покретаче
друштвених промена и најважније субјекте обликовања
друштвених односа.Медијацентричност се заснива на идеји да
су комуницирање и рад основни елементи друштвене
структуре.

ЗЗ. Функционицање масовних медија

-Комуникационе функције мас-медија су информисање,

образовање и забава.Информативна функција мас-медија се
остварује дисеминацијом правовремених порука о актуелним
одгађајима, појвама или стањима из социјалног живота
читаоцима, слушаоцима и гледаоцима који о њима ништа,
мали или недовољно знају.Образовна функција масовних
медија остварује се целином овјављених порука индиректно
или планским деловањем на одређене сегменте масовне
публике-директно.Будући да је образовање континуиран
животни процес едукативном функцијом мас-медија захваћене
су све социјалне катеогрије у масовној публици али
најдуготрајније последице оставља на образовање деце и
омладине. Забавна функција мас-медија претпоставка је
остваривања претходне две, информативне и образовне па и
самих медија масовног комуницирања каквим их данас
познајемо.Без забавних садржаја масмедији можда не би ни
постојали.Социјалне функције масмедија су интегрисаност и
стабилност друштва.Медији нису увек фактор социјалне
интеграције.По правилу они су то у стабилним друштвима у
којима су друштвене промене еволутивне и дешавају се у
оквирима релативно непромењљивог система вредности.Ако је
друштвена заједница у довољној мери интегрисана у
оквирима неупитно доминирајућег система вредности масовни
медији комуникационим функцијама доприносе њеној
стабилности и унутрашњој равнотежи.Осим наведених постоје
и економске функције мас-медија а то су стицање
добити,техничко-технолошки развој медијског комплекса и
запошљавање.функција стицања добити је израз чињенице да
се сваки човек у организованом друштву појављује као
потрошач.Медијска организација је стога и систем који
покреће новац са профитом као примарним циљем и
програмским садржајем као средством да би се тај циљ
остварио.Друга функција је подстицање техничко-
технолошког развоја медијског комплекса у целини. Техничко-
технолошки развој није ништа друго него материјална
артикулација акумулираних финансијских средства.Ни,мало
занемарљива економска функција медијских организација је
запошљавање великог броја радника, највећим делом
стручњака и уметника различитих профила.

34. Мас-медији, јавност и јавно мњење

-Јавност је истовремено јавна сфера, саставом прогсењљива

друштвена група грађана који имају активан однос према
одређеном друштвено м питању.Јавна сфера је услов
функционисања јавности као друштвене групе у одређеној
социјалној заједжщи.Постојање јавне сфере омогућава
формирање и функционисање јавности, чији припадници могу
јавно да расправљају о свим питањима преображеним у
проблем од општег интереса.јавно мњење је у јавној сфери
одређене социјалне заједнице јавно изражавање мишљења
припадника јавности у циљу њиховог активног учешћа у
ешавању проблема од општег интереса.јавност и јавно мњење
су два лица једног те истог сномена,не.мајавности која не
излучује јавно мњење,нити је јавно мњење могуће без
јавности.

35. Мас-медији, слобода јавног комуницирања и цензура

Слобода јавног комуницирања је остварена могућност јавног

изражавања мишљења појединаца и друштвених група, Која
подразумева слободу јавног окупљања, слободу удруживања,
слобоу медија и слободу рецепције медијских
садржаја.слободајавног изражавања мишљења представља
основу слободе јавног комуницирања у свим епохама.Цснзура
је нормирано и институционализовано и/или
ванинституционализовано спречавање или ограничавање
слободе јавног изражавања мишљења појединаца и
друштвених група, слободе медија и слободе рецепције
медијских садржаја, односно слободе јавног
комуницирања.Исполава се у низу поступака најчешће
посебних државних органа али и свих друштвених субјеката
који фактички располажу инструментима државне
власти.Цензура може бити класична и индиректна.

36. Мас-медији. манипулација и пропаганда

-Манипулација у комуницирању је збирни назив за све

технике које примењује пошиљалац приликом садржинског
структурирања симболског обликовања и саопштавања порука
да би утицао на њихово чулно опажање тумачење и
последично понашање прималаца у складу са претходно или
истоврмено постављеним циљем/циљевима који треба да буду
остварени комуницирањем.Пропаганда је збирни назив за
свеукупност планираних активности организованих
друштвених објеката у обликовању и саопштавању наглашено
персуазивних порука укључујући дезинформације класичне
огјчасе рекламне и пропагандне поруке у свим облицима
комуникационе праксе.Могућа је у свим функционалним
областима организовања друштва али је најприсутнија у
политичком и привредном сектору.

37.Мас-медији и масовна култура

-За разумевање културе у комуниколошком научном оквиру

битно је да су култура и комуницирање два лица једног истог
феномена,будући да се било која духовна ,индиректно и
материјална вредност не може испољити ван неког облика
комуникационе праксе, нити је комуницирање могуће а да не
укључује културне вредности.Масовна култура је свеукупност
духовних и из њих изведених материјалних вредности,
садржаних у масовним медијима дисеминираним порукама
које се усвајају као доминантан или алтернативни културни
обрасци у индивидуалном, друшвеном и приватном и јавном
животу.Општост масовне културе значи да њеног утицаја није
поштеђен нико које изложен деловању масовних медија.

38. Компјутерска мрежа/ интернет

-Компјутерска мрежа је дакле нови медиј и до сада

најпотпунији мултимедиј чији су настанак и развој
проузроковали појаву потпуно новог облика у комуникационој
праски човека, као и обједињавање експресивних могућности
масовних медија и свих осталих посредника у
комуницирању.Структуру компјутерске мреже чини ограничен
или неограничен број корисничких провајдерских компјутера
тј сервера који су у јединствену целину повезани различитим
физичким каналима нпр каблови.Компјутерска мрежа
омогућава синхроно и/или асинхроно обликовање,
дисеминацију и пријем визуелних, звучних и аудио-виуелних
порука људима чији су компјутери део мреже.Полазећи од
броја корисника могуће је препознати локалне и глобалне
компјутерске мреже. Узимајући у обзир технички критеријум
који се заснива на начину повезивања компјутера у мрежи
могуће је разликовати мреже организоване као
магистрала,прстен, стабло и њихове различите
комбинације.Интернет је општеприхваћени назив за глобални
систем компјутерских мрежа.Чини га неограничен и стално
растући број појединачних комјутера, локалних и глобалних
компјутерских мрежа на Земљи. Технички приступ интернету
обезбеђују, под одређеним комерцијалним условима
специјализоване организације које се називају интернет
провајдери.0бјдињавањем могућности појединачних
информацоно-комуникационих интернет сервиса настале су
специфичне мреже друштвеног повезивања преко интернета
тзв фејсбук, инстаграм,твитер...

39. Нови облик комуникационе праксе: виртуелно

комуницирање

-Виртуелно комуницирање је могуће само посредством

компјутерске мреже која мимо природне стварности у
индивидуалном и друштвеном животу ствара потпуно нову тзв
виртуелну стварност.Суштинска карактеристика виртуелног
комуницирања је да укида разлике и интегрише својства
интерперсоналног групног и масовног комуницирања,
омогућавајући људима који имају приступ мрежи интеракцију
једног са једним,једног са многим, многих са многим и многих
са једним учесником или учесницима комуницирања.Врменск
може бити синхроно и асинхроно.Сваки субјект виртуелног
комуницирања самостално одлучује коме ће саопштавати и од
кога примати поруке у којој симболској форми , да ли ће то
чинити у привантој или јавној сфери , када ће и како
користити компјутерску мрежу.Виртуелним комуницирањем
посредованим глобалним системом компјутерских мрежа-
интернетом настај хипертекст неограничен скуп визуелних,
звучних и аудиовизуелних порука које се дисеминирају и
примају посредством интернета коришћењем различитих
интернет сервиса.

40.Педагошко комуницирање:методика и комуникологија

-Педагошко комуницирање с може издвојити уочавањем

специфичности комуникацоне ситуације и комуникационог
чина које су својствене образовно-васпитном прицесу тј
настави и учењу, имајући у виду да се образовање које чини
основу васпитања поред друштвено-генерацијског и
индивидуалног аспекта одређује и интеракцијским аспектом.

41. Педагошка комуникациона ситуација

-Свака комуникациона ситуација као рслаггивно статички

моменат комуницирања, одређена је субјектима
комунициран,а, целином социјалног контекста у којима се
дешавају комуникациони чинови, симболским системом унутар
се информацијс енкодирају у поруке и карактеристикама и
специфичностима медија посредством којих се опс аопштавају
и примају.Ако је реч о социјалном контексту педагошко
комуницирање по правилу се дешава или је повезано са
друштвеном институцијом чији је смисао постојан,а
образован,с и васпитањем.Реч је о школи на свим нивоима
њеног организовања од предшколских установа до
факултета.Сама чињеница да се педагошко комуницирање
дешава у школи указује Гђа то даје једна одлика педагошке
комуникације)Не ситуације неизбежна
интитуционализованост, коај се испољава у мноштво
различитих форми.Педагошка комуникациона ситуација је
увек прстходно дефинисана палетом друштвено прихваћених
норми, без којих је школа као друштвена иституција немогућа
и које у већој или мањој мери утичу на саме комуникационе
чинове тј педагошко комуницирање уопште.

42. Педагошки комуникациони чин

-На педагошки чин у образовно-васпитном процесу утичу

комуникациона компетентност субјеката комуницирања-
учитеља и ученика, облици комуникационе праксе односно
облици наставе, комуникабилност порука које се у настави
размењују.Комуникативни чин се може дефинисати на
следећи начин: комуникативни чин обујмљује читав корпус
интерференција социјално-психолошког порекла међу
субјектима тог чина, комуникативни чин педагошке
комуникације је у свој априорном статусу узет акт
интерперсоналне комуникације субјекта педагошке праксе, у
свом секундарном моделу комуникативни чин педагошке
комуникације постаје акт комуникативног посредовања
комуникатора, с једне стране и групног колективитета
реципијената, педагошком процесу подређених индивидуа , с
друге стране.Најзначајнија компетеност за интеракцију
учитељ-ученик свакако је емпатија.Емпатијски приступ
ученику је услов успешности комуникационог чина.