Pitanja za kolokvijum iz poslovne komunikacije

1.Šta je jezik, a šta govor?

Jezik je osnovno srestvo komunikacije. Jezik kojim čovek govori pokazuje nam koliko
je on obrazovan. Jezikom opštimo sa drugim ljudima, njima upućujemo pitanja,
dajemo odgovore, saveti, upustva i sl.

Govor je konkretna primena jezika, tj. realizacija jezičkog sistema. Govor se sastoji
od reči a reči su iskazane glasom. Govorom se izkaziju misli a to je največi čovekov dar.

2.Koje su osnove dobrog govora?

Osobine kultivisanog govora – Pravilnost, jasnost, tacnost, zivost, melodicnost, ubedljivost,

bogatstvo recnika I dobra dikcija.

3.Čime je uslovljena jezička kultura?

Karakteristike jezicke kulture – U jezicku kulturu spadaju jezicko osecanje I jezicka kultura,
odnosno razlikujemo jezicku kulturu I jezicko osecanje. Jezicko
osecanje je urodjeno, tu spada pravilno izrazavanje, pravilno akcentovanje reci. Jezicko osecanje
zavisi od sredine u kojoj je neka osoba rodjena I odrasla. Stice se u detinjstvu, nasledjuje se
genetski. Licna jezicka
kultura jeste naknadno steceno znanje sopstvenim trudom. Taj trud mora utoliko biti veci,
ukoliko je covekova urodjena jezicko osecanje manje razvijeno.

4. Šta je retorika, a šta komunikologija?

Retorika kao osnova komunikacije – Retorija je vestina govorenja. Retorski govor
podrazumeva govornika, slusaoce I govor. Retorika je nastala na Siciliji, ali ju je u 5. veku p.n.e.
Gorija preneo u Grcku. Tvorcem prvog retorskog prirucnika smatra se Koraks. Isokrat je imao
znamenitu skolu retorike I bio je jedan od najboljih ucitelja retorike. Isokratovi ucenici su
Demosten I Likurg. Isokrat je smatrao da su uslovi za dobro govornistvo talenat, vezba I
obrazovanje. Prirodna (urodjena) recitost je samo preduslov da neko postane dobar govornik.
Prvu knjigu retorike napisao je Aristotel. On je bio najveci anticki teoreticar retorike.
Najznacajniji rimski retoricar bio je Cicero.

5. Objasnite psihologiju mase?

Psihologija mase to je grana socijalne psihologije bavi se izračunavanjem

reagovanja više ljudi na zajednički pogled, kao i proučavanje psihičkih odlika
zakonitosti ponašanja mase, kao i ponašanje pojedinca?

6. Šta je komunikacija, a šta informacija?

Pojam komunikacije – Termin komunikacija potice od latinskog glagola communicare
sto znaci saopstiti. Komunikacija je proces emitovanja I primanja znakova koji imaju
odredjeno znacenje. Nesto moze postati znak samo ako ima znacenje I za posiljaoca I za
primaoca. Isti znak moze imati razlicita znacenja na razlicitim mestima I u razlicitim
trenucima. Sredstva koje komunikacija koristi su: Forma (nacin na koji se nesto
saopstava), medijum (sredstvo komunikacije koje kombinuje razlicite forme), mediji
(tehnoloska sredstva masovne komunikacije).

Iformacija- je obaveštenje, podatak ili skup podataka koji se na organizovan način

prenose od pošiljaoca do pošiaoca. Poruka je uobičajno obaveštenje koje pošiaoc šalje
primaocu. jezička poruka je govorni niz, sastavljen od jezičkih znakova kojima se prenose
obaveštenja od govornika do slušaoca.

7. Nabrojte i objasnite vrste komunikacije?

Vrste komunikacije – Komunikacije se dele na formalne I neformalne. Formalnu

karakterise neposredan odnos izmedju posiljaoca I primaoca informacije. Postoji vise
razlicitih formi u okviru verbalne I neverbalne komunikacije. Verbalna komunikacija se
odlikuje neposrednoscu I brzinom. Neverbalna komunikacija omogucava prenos poruke
bez koriscenja reci (kroz razlicite forme).
I. Formalne komunikacije su zvanicne, normativno uredjene forme razmene poruka.
One prate liniju formalne organizacione seme I rade zvanicnu mrezu komunikacija.
Razlikuju se dve vrste formalne komunikacije: vertikalna I horizontalna. Vertikalna
komunikacija je dominantan oblik komunikacije izmedju zaposlenih. Njena osnovna
funkcija je prikupljanje informacija za donosenje odluka. Horizontalna komunikacija se
ostvaruje izmedju pojedinaca na istom organizacionom nivou. Za razliku od vertikalne,
gde su ljudi u nejednakoj poziciji, u horizontalnoj komunikaciji ljudi imaju podjednaku
moc uticaja na resavanje problema I donosenje odluka. *Centralizovane mreze su
tradicionalni oblici komunikacija koji se vezuju za vertikalnu hijerarhijsku organizaciju.
Osnovne karakteristike su: zaposleni nemaju jednak pristup informacijama, informacije
se prenose preko posrednika, efikasne su za jednostavne, rutinske poslove, otezana
koordinacija. *Decentralizovane mreze su savremeni oblici komunikacija koji se vezuju za
horizontalnu organizaciju. Osnovne karakteristike su: zaposleni imaju jednak pristup
informacijama, informacije se prenose direktno, jednostavna koordinacija, veca
motivisanost zaposlenih jer su ukljuceni u odlucivanje.
II. Neformalne komunikacije predstavljaju nezvanican nacin prenosenja poruka.
Osnovne osobine neformalne komunikacije su: povezuju pojedince koji su na razlicitim
nivoima u organizaciji, tesko ih je kontrolisati, brze su od formalnih komunikacija.

8. Od čega se sastoji komunikacijski lanac?

Komunikacioni lanac – Da bi se obavila komunikacija mora postojati: posiljalac,

primalac, nacin ili sredstvo (odnosno kanal), poruka I efekat poruke na onoga koji je
prima. Proces pocinje slanjem poruke koja se kodira, prevodi u neki signal, prenosi
putem posebnog medija ili kanala do primaoca koji potom dekodira poruku, tumaci je,
desifruje I zatim vraca signal do posiljaoca da poruka jeste ili nije shvacena. Komunikacija
moze biti interpersonalna (odvija se izmedju dvoje ili vise ljudi), intrapersonalna (odvija
se unutar same licnosti – subjekat komunikaciju obavlja sa samim sobom, on je
istovremeno i posiljalac i primalac), grupna (odvija se unutar jedne grupe ili izmedju dve
ili vise grupa) I masovna (odvija se izmedju velikog broja ljudi bez obzira na pol,
starost…).
 9. Nabroj i objasni modeme komunikacije?

Senon-Viveron matematicki model komuniciranja – To je najstariji model

komuniciranja. Oni su taj model izlozili u svojoj knjizi “Matematicka teorija
komuniciranja”, 1949. godine. Prema ovom modelu, izvor informacije proizvodi
odredjenu poruku koju transmiter pretvara u signal koji se prenosi kanalom do
prijemnika koji taj signal ponovo pretvara u poruku koja ide do destinacije. Osnovni
nedostatak ovog modela je nepostojanje fidbeka – povratna sprega.

Sramov model komuniciranja – Po ovom modelu, svaka osoba je encoder I decoder,

odnosno svaka osoba I salje I prima poruku. Veliku vaznost ima fidbek. Po ovom modelu,
izvor informacije proizvodi poruku, enkodira je (salje), poruka se prenosi kanalom, zatim
je prima primalac, dekodira je I odmah je enkodira nazad do posiljaoca ili izvora poruke.
Prema Sarmu:

· poruka mora biti sastavljena I prenesena tako da izazove paznju onoga kome je
upucena

· poruka mora podstaci licne potrebe primaoca

· poruka mora sugerisati na koji nacin se mogu zadovoljiti potrebe

Gerbnerov model komuniciranja – Gerbner je razvio svoj model komunikacije

opisujuci komunikaciju kao proces u kojem osoba vidi neku pojavu ili dogadjaj, reaguje u
odredjenoj situaciji, putem nekog sredstva, da bi ponudila podatke u nekom obliku koji
imaju sadrzaj I posledicu. Prema njemu, proces komunikacije se sastoji iz dve dimenzije:
perceptivno-receptivne i dimenzije komunikacije ili sredstava kontrole.

Vesli-Meklinov model komuniciranja – To je cetvorostepeni model masovnog

komuniciranja, kojim Vesli I Meklin pokusavaju da prevazidju jednostranost prvih modela
komunikacije. Moguc je neogranicen broj pojava, dogadjaja, objekata I ljudi koji
predstavljaju takozvane objekte orijentacije. Ovaj model omogucava fidbek – povratnu
spregu. Prema njima, izmedju posiljaoca I primaoca poruke, umece se komunikator, tj.
masovni medij koji omogucava orijentaciju u nepoznatoj sredini.
 10. Šta podrazumeva odnos s javnošću?

Odnosi sa javnošću- podrazumevaju specifičan oblik oblik komuniciranja i

prenošenja porukja, prvi udzbenik koji govori o odnosu sa javnošću je knjiga edvarda
bornesa, ciljevi odnosa su: upravljački, komunikativni, marketinški.

11. Koja su načela usmenog poslovnog komuniciranja?

Načela su: nače međusobne pomoći, načelo profesionalne savesnosti,

načelo funcionalnog sklada, načelo poštovanja dogovora, načelo
medjunarodnog prihvatanja, načelo poštovanja ličnosti.

12. Nabroj i objasni principe poslovne etike?

Poslovna etika – Poslovni moral predstavlja skup utvrdjenih kriterijuma i nacina

ponasanja u okviru poslovnog komuniciranja. Drzanje poslovne reci predstavlja jedan od
kljucnih momenata u poslovnoj komunikaciji. Jednom data rec mora da se odrzi bez
obzira na novonastale prepreke. Poverenje se lako gubi tako da neodrzavanjem date reci
ili davanjem obecanja koja nemaju pokrice moze se narusiti ugled licnosti ili preduzeca.
Ime i pouzdanost firme sticu se solidnim poslovanjem, postovanjem dogovora,
odrzavanjem reci i obecanja. Etika se moze definisati kao sistematsko nastojanje da se
nase individualno i drustveno moralno iskustvo ucine smislenima tako sto ce se odrediti
pravila ispravnog ponasanja, vrednosti kojima treba teziti. Poslovna etika proucava
primenu moralnih normi i vrednosti na aktivnosti i ciljeve preduzeca i organizacija. Ocem
evropske etike smatra se anticki filozof Sokrat. Izneveravanje poslovne etike ogleda se u
davanju pogresnih informacija, razlicitim podmetanjima, vredjanju i potcenjivanju
saradnika, favorizovanju nesposobnih itd.

13. Šta je bonton?

 Bonton ili etikecija – Rec bonton ili etikecija potice iz francuskog jezika, a obuhvata pravila
lepog ponasanja u drustvu. Rec kavaljerstvo je pre znacilo majstorstvo u udvaranju i uopste
uljudnost prema damama. Kada se u savremenoj komunikaciji upotrebi rec kavaljer, misli se da je
osoba usluzna, rado pomaze drugima. Adolf Franc fon Knight napisao je knjigu “O kontaktima
medju ljudima”.

14. Koje su etape poslovnog razgovora?

Bonton u razgovoru podrazumeva:

- Ne treba pricati o onome u sta se ne razumemo.

- Ne treba uvek nametati svoje JA.

- Oni koji druge ljude, posebno saradnike nize po rangu oslovljavaju sa TI, ne treba
da se ljute kad im se I oni na taj nacin obracaju.

- Ne treba iznositi intimnosti o drugima.

- Ne treba koristiti postapalice i psovke.

15. Karakteristike pregovaračke veštine?

Struktura poslovnog razgovora – Poslovni razgovor je skup vise poslovnih partnera koji se
dogovaraju, pregovaraju, zakljucuju posao. Svi poslovi zapocinju, odvijaju se, realizuju i
zavrsavaju uz pomoc poslovnih razgovora. Pocetni nastup je najbitniji za dalje odvijanje
poslovnog razgovora. Treba kod sagovornika privuci paznju, stvoriti prijatnu atmosferu, precizno
izneti ciljeve razgovora, oslovljavati sagovornika imenom ili titulom, drzati pogled na sagovorniku
i staviti mu do znanja da je postovan i uvazen. Funkcije poslovnog razgovora su mnogostruke:

- pokretanje, usmeravanje i kordiniranje poslova,

- odrzavanje poslovnih kontakata i razmena informacija izmedju poslovnih partnera,

- medjusobna komunikacija subjekata iz jedne poslovne firme,

- podsticaj za inovaciju u svim oblastima poslovnog zivota.

Po formi i usmerenju, poslovni razgovor moze biti: propagandni, privredni, naucni, trgovinski.
Struktura poslovnog razgovora ima 6 etapa:

1. Uvod u razgovor – Od toga kako ce se pripremiti poslovni razgovor zavisi i njegov uspeh.
Uvodjenje u razgovor moze biti posredno i neposredno.

2. Etapa informisanja

3. Argumentovanje – moze biti jednostrano (samo jedan partner iznosi argumente) i

obostrano (oba partnera iznose argumente). Cilj argumentovanja je da se poslovni
partner ubedi i pridobije.

4. Reakcije sagovornika – Reagovanje sagovornika moze biti razlicito. Domacin treba da

primeti i sagleda da li se i koliko sagovornik unosi u razgovor, kako ga licno dozivljava i sl.

5. Usaglasavanje stavova – U ovoj fazi poslovnog razgovora moze doci i do prigovora.

Prigovor istovremeno pokazuje zainteresovanost partnera za prethodno izlaganje i
njegov aktivan odnos u razgovoru. Prigovori nisu prepreka, oni pomazu da se razrese
pitanja i nedoumice. Prigovori treba da budu izgovoreni kratko i jasno. Mogu biti
subjektivni i objektivni, opravdani i neopravdani. Ovde se mogu sresti prigovori koji sluze
da se izbegne neki odgovor.

6. Donosenje odluke – je zavrsna etapa poslovnog razgovora. Donosenjem odredjene

odluke ostvaruju se ciljevi koji su postavljeni pre pocetka razgovora.
 16. Pojam korekspodencije?

Reč korekspodencija- potiče od latinske reči i znači pisanje, dopisivanje i pripisku koja se
primenjuje i u u poslovne svrhe i u privatne svrhe. Najpoznatije pismo je hireoglifi i klinasto
pismo nastalo u egiptu tj mesopotamiji oko 3000 godina pre nove ere.

17. Osnovna pravila poslovne komunikacije?

Principi su: ekspeditivnost, čuvanje poslovne i službene tajne, tačnost i

preciznost izražavanja, estecki izgled poslovnog pisma, arhiviranje
korekspodencije.

18. Koji su delovi poslovnog pisma?

Delovi su: ablem poslovnog pisma, dizajn poslovnog pisma, datum, sadržal
pisma, uljudne učtive veze, potpis, učtiv završetak, prilozi.

19. Napišite cirkolarno pismo.

Cirkularno pismo – To su pisma koja imaju zadatak da gosta obaveste o

eventualnim promenama vezanim za otvaranje novih hotela, promene adrese,
organizacije zanimljivih putovanja i slicno. Cirkularna pisma treba da budu napisana
jasno, razumljivo i primamljivo kako bi se gost pridobio.
Hotel " Mimoza "
Bar
Ulica Baja Sekulića 25
Tel. 082-324556

"Zaječarska"
20.4.2016.god
11000 Beograd
Starca Vujadina 23

sadrzaj pisma

potpis firme koja

salje

20. Sastavite poslovno pismo u francuskoj formi.

naziv pošiljaoca

datum slanja
kome saleš

sadržaj

Srdačan pozdrav,

direktor

potpis