UVOD

Savremeno trino poslovanje se odlikuje mnotvom inovacija, novih formi poslovanja, novih vidova poslovne prakse i organizacije. Lizing, iako vekovima prisutan, tek u poslednjem veku dobija na znaaju i definitivno se smatra trinom inovacijom, pored franizinga, faktoringa, forfetinga. Smisao lizinga odslikava se u Aristotelovoj tvrdnji: "Istinsko bogatstvo nije u vlasnitvu nad imovinom, ved u pravu da se ona koristi". Preduzede ili preduzetnik ne moraju posedovati odreeno sredstvo da bi ostvarivali profit. Dovoljno je raspolagati pravom koridenja tog sredstva tokom odreenog vremenskog perioda. Lizing aranmani omogudavaju pravnim i fizikim licima jednostavniji, bri i jeftiniji nain nabavke opreme, naroito u uslovima nedostatka sopstvenog kapitala, nedovoljno povoljnih bankarskih kredita, nefunkcionisanja pravne drave, kao i zbog postojanja poreskih olakica. Korisnicima lizinga ti aranmani obezbeuju finansiranje kupovine sa pravom koridenja predmeta lizinga do isteka ugovora, a pravo svojine prenosi se na korisnika tek po isplati poslednje rate. Lizing se moe definisati kao pisani ugovor izmeu dve strane: lizing kompanije (davaoca lizinga) i korisnika opreme (primaoca lizinga). U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljaa i daje je na koridenje primaocu lizinga na odreeni vremenski period, dok je korisnik lizinga zauzvrat duan da davaocu vri periodina pladanja po uslovima definisanim u ugovoru. Osnovni princip lizing poslovanja je: Davalac lizinga zadrava pravno vlasnitvo nad predmetom lizinga, dok primalac lizinga stie ekonomsko vlasnitvo.

Razvoj lizinga
Sama re lizing (leasing) potie od engleske rei "to lease", to u prevodu znai "dati pod zakup, najam". U Egiptu, oko 3.000 godina pre nove ere, u vreme vladavine Tintesa i Menesa, pojavili su se prvi oblici davanja stvari pod zakup i smatra se da je to i bio nastanak lizinga. Prvu pravu kompaniju za finansijski lizing osnovao je Henri ofeld 1952. godine u SAD. Kompanija je osnovana sa ciljem da realizuje jednu konkretnu transakciju u domenu eleznikog transporta. Navedenom transakcijom demonstrirana je ekonomska efikasnost finansijskog lizinga pa je ofeld odluio da nastavi poslovanje i osnuje ameriku lizing kompaniju "United States Leasing Corp." (koja se danas zove - "United States Leasing International Inc."). Razvoj finansijskog lizinga u Evropi poeo je krajem 50-tih i poetkom 60-tih godina prolog veka. Nekoliko faktora je podstaklo brz razvoj finansijskog lizinga u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Tehnoloki napredak stvorio je kod preduzeda potrebu da obnove sopstvena stalna sredstva, a finansijski lizing je pruio neophodni mehanizam pribavljanja stalnih sredstava pod povoljnijim uslovima nego to je to sluaj pri kupovini opreme Koncept finansijskih lizinga je 70-tih godina prolog veka usvojen u zemljama u razvoju Azije, June Amerike i Afrike, a 80-te je obeleilo irenje navedenog koncepta na svetskom nivou. Danas lizing predstavlja efikasan finansijski instrument za pribavljanje i obnavljanje stalnih sredstava kako za mala i srednja preduzeda, tako i za finansiranje milionskih dolarskih transakcija u domenu transporta (na primer, lizing aviona), u vaenju nafte (lizing naftnih izvora) i drugde.

Cross-border lizing

Lizing transakcija se vodi kao cross-border lizing transakcija ako davalac zakupa (lizing kompanija) i primalac lizinga imaju sedita u razliitim pravosudnim sistemima. U takvom sluaju, zemlja sedita dobavljaa nema nikakav znaaj. Najsloenije cross-border lizing transakcije mogu da obuhvate neogranien broj zemalja uesnica.

Prve cross-border lizing transakcije realizovale su amerike lizing kompanije 50-tih godina. Razliiti tipovi opreme proizvedene u SAD su u skladu sa ugovorima o cross-border lizingu prebacivani u druge zemlje. U takvim sluajevima davalac lizinga ostvarivao je pravo na ubrzanu amortizaciju predmeta lizinga i dobijanje odreenih poreskih beneficija po osnovu ulaganja, te su na taj nain smanjivani trokovi cross-border lizinga za primaoce lizinga sa seditima u drugim zemljama. Kasnije su britanske i evropske firme poele da primenjuju ovu praksu, koja je trenutno iroko rasprostranjena u Aziji. Prednost cross-border lizing transakcija je u poreskim olakicama koje su dostupne u odreenim zemljama. Na ovu vrstu lizing transakcije moe se gledati i kao na izvoz poreskih beneficija iz zemlje davaoca lizinga u zemlju primaoca lizinga. Cross-border lizing transakcije takoe slue i kao popularan mehanizam za prodaju opreme proizvedene u zemlji davaoca lizinga. Navedeni mehanizmi prodaje su prilino ekonomini za proizvoae jer im omogudavaju realizaciju transakcija koje se praktino u potpunosti finansiraju putem lizinga. Zauzvrat, primaoci lizinga takoe ostvaruju prednosti jer je u zemlji davaoca lizinga mogude obezbediti finansiranje posla uz niu kamatnu stopu nego u zemlji primaoca lizinga, to se naravno odslikava i u trokovima transakcije. Meutim, postoji znaajan nivo rizika u vezi cross-border lizing transakcija, koji moraju biti razmotreni pre ulaska u takav posao: rizik vezan za razliite pravosudne sisteme, rizik dvostrukog oporezivanja, pogrena procena kreditnog rizika, politiki rizik, valutni rizik, itd. Kod nas se lizing javlja od sredine XX veka i to prvo u vidu uzimanja u zakup elektronskih ureaja. Od sedamdesetih godina na dalje lizing poslovi su se poeli iroko upranjavati, obuhvatajudi mnotvo objekata, najpre investicionu opremu, pa zatim i proizvode za stanovnitvo. Danas, to zbog stranih firmi koje nastupaju na naem tritu, to zbog povedane trine orijentacije domadih firmi, poslovi lizinga su u naglom razvoju.

Definicija i karakteristike lizinga

Lizing je ugovor kojim se jedna strana obavezuje da de drugoj strani predati predmet lizinga na koridenje, na odreeni vremenski period, dok se druga strana obavezuje da de za to platiti odgovarajudu naknadu. Lizing je kompleksna meavina pravnih poslova: zakupa, kupoprodaje sa pravom zadravanja prava svojine, ugovora o delu, kreditiranju, pruanju specijalizovanih usluga, ugovora o obuavanju kadrova i jo mnogo toga. Ugovorom o lizingu se preduzeda ili obini graani, umesto da kupe kompjutere, ureaje, automobile, ili neku drugu opremu i samim tim plate njihovu punu cenu, obradaju proizvoau ili specijalizovanom lizing preduzedu da im tu opremu da u zakup, za odreeni period u kome de pladati ugovoreni iznos u ratama, s tim da oni stiu pravo da tu opremu koriste do ugovorenog roka i da je posle toga eventualno otkupe. Davalac lizinga moe biti ili direktno proizvoa, ili specijalizovana kompanija koja uzima opremu od proizvoaa i daje je u zakup korisniku. Ugovorom se jo moe definisati i mogudnost da, ako se radi o kompleksnoj opremi, davalac lizinga obezbedi obuku kadrova, popravku eventualnih kvarova i sl. Lizing je veoma vaan izvor srednjoronog i dugoronog finansiranja, jer predstavlja ekonomski efikasno reenje nabavke sredstava potrebnih za poslovanje preduzeda. Lizing prua mogudnost preduzedima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasniji i konkurentniji. Lizing je naroito pogodan za mala i srednja preduzeda, kao i nova, tek osnovana preduzeda koja esto ne mogu da raunaju na druge mogudnosti finansiranja. Upravo zato vlade mnogih zemalja podravaju lizing kao vaan metod podsticanja investicija.Svaki pojedinac ili preduzede koje se odlui da ue u lizing aranman, tu odluku donose sagledavajudi prednosti i nedostatke lizinga u odnosu na samofinansiranje ili kupovinu na kredit. Sledede prednosti lizinga su u najvedem broju sluajeva odluujude: -Nabavkom na lizing se ne daje gotov novac, kao kod samofinansiranja i nema zaduivanja unapred i davanja avansa, kao kod kupovine na kredit. - Lizingom korisniku ostaje mogudnost koridenja kredita u druge svrhe, jer banke de teko odobriti kredit komitentima koji ved koriste neki drugi kredit, a lizing nije kredit. - Dobrom organizacijom i planom otplate moe se uklopiti da se svaka rata naknade koridenja neke opreme na lizing pokriva prilivom sredstava po osnovu realizacije robe proizvedene tom opremom. - U sluaju da je neka stvar korisniku potrebna samo odreeno ogranieno vreme, npr. sezonski, lizing je mnogo bolje reenje od kupovine te stvari, jer bi dugorona kupovina bila nerentabilna. - Odreena oprema koja, kao graevinske maine na primer, po svojoj ceni, nije dostupna korisnicima, a ne moe se ni dobiti na kredit. U tom sluaju je lizing jedino mogude reenje za njeno koridenje. - Pravne formalnosti u vezi zakljuenja samog ugovora se mnogo bre zavravaju nego kod bankarskih kredita.

Vrste lizinga
Dve osnovne vrste lizinga, koje se najede sredu u praksi, su: 1. finansijski lizing 2. operativni lizing Finansijski lizing je sklapanje dugoronog ugovora u kome se korisnik lizinga obavezuje da de izvriti pladanja tako da ukupan iznos svih rata premauje iznos nabavne cene date stvari, tzv. full-pay-out ugovor. Pri tome, rok trajanja lizinga je 70-90% oekivanog veka trajanja te stvari, tako da je logino da se data stvar posle isteka tog roka vie ne moe davati u zakup nekom drugom korisniku (jer vredi mnogo manje). Radi se uvek o pokretnoj nepotronoj stvari: oprema, vozila, postrojenja, kompjuteri... Korisnik snosi sve trokove i rizike vezane za datu opremu. Ovakav ugovor ne moe biti otkazan. Operativni lizing je, za razliku od finansijskog, kratkoroan i otkaziv u svako doba. Trajanje ugovora je krade od ekonomskog veka date opreme, a naknada je manja od vrednosti opreme. Sve trokove i rizike snosi davalac, a to su rizik sluajne propasti stvari, zastarelosti, trokovi osiguranja, odravanja, nabavke rezervnih delova, obuke kadrova, pruanje tehnike pomodi... Kod operativnog lizinga, nakon isteka perioda lizinga, korisnik vrada predmet lizinga davaocu lizinga. Razlike izmeu finansijskog i operativnog lizinga sastoje se pre svega u tome to finansijski lizing predstavlja finansiranje kupovine, a operativni finansiranje koridenja predmeta lizinga i to kod finansijskog lizinga postoji imovinski rizik, odnosno rizik propasti ili otedenja predmeta lizinga, koji snosi korisnik lizinga, dok je kod operativnog taj rizik na davaocu lizinga. Za razliku od operativnog lizinga koji je veoma slian klasinom iznajmljivanju, finansijski lizing je mnogo kompleksnija transakcija. To je oblik kreditnog aranmana koji finansira nabavku odreene opreme za potrebe primaoca lizinga. Ugovorom o lizingu se definie da korisnik lizing aranmana ima obavezu da u odreenoj vremenskoj dinamici plada utvrenu zakupninu. Za sve vrste lizing poslova karakteristino je da ih prate lizing kalkulacije. Praktina iskustva ukazuju da se kalkulacije prave kod lizing poslova do godinu dana i preko godinu dana. Lizing se u praksi moe pojaviti i u slededim oblicima: Direktni i indirektni lizing U direktnom lizingu (ili proizvoaki lizing) je davalac lizinga ujedno i proizvoa stvari koja se daje na lizing. Na primer, proizvoa automobila daje na lizing automobil direktno nekom graaninu ili preduzedu. Ovakav lizing je vrlo slian prodaji na kredit, s tim to ovde najede ne dolazi do prenosa prava svojine nad tom stvari. U indirektnom lizingu davalac lizinga nije istovremeno i proizvoa te stvari. Davalac lizinga je tzv. lizing drutvo, koje moe biti banka ili neko preduzede specijalizovano za davanje lizinga, a koje sklapa dva ugovora: jedan sa proizvoaem, a jedan sa korisnikom lizinga. Lizing pokretnih i lizing nepokretnih stvari

KARAKTERISTIKE KALKULACIJE LIZING ARANMANA

Karakteristika svakog lizing aranmana jeste da poseduje odgovarajudu dokumentaciju. Dokumentacija treba da sadri: 1. tehniko-tehnoloki deo 2. ekonomsko-finansijski deo 3. ugovor o lizing aranmanu Tehniko-tehnoloki deo elaborata treba da sadri: a) procenu svrsishodnosti uzimanja i koridenja opreme b) tehniko-tehnoloke karakteristike opreme c) proizvodne karakteristike opreme d) uvoenje i koridenje opreme e) odravanje lizing opreme Ekonomski deo elaborata treba da sadri proizvodne efekte koridenja lizing opreme (povedanje obima proizvodnje, povedanje usluga, produktivnosti rada...). Finansijski deo elaborata treba da sadri elemente putem kojih de se utvrditi vrednost opreme, trokovi zakupa, prihodi od lizing zakupa i sl. Ugovor o lizing aranmanu predstavlja zavrni deo elaborata putem kojeg se blie odreuju svi elementi dati u elaboratu. Treba da sadri: ugovorne strane, detaljan opis predmeta, naziv i koliinu opreme, njenu ukupnu vrednost, rok isporuke, kao i rok zakupa i ratu zakupnine, garanciju, nain preuzimanja opreme... Ugovorom o lizingu se definie da korisnik lizing aranmana ima obavezu da u odreenoj vremenskoj dinamici plada utvrenu zakupninu. Za sve vrste lizing poslova karakteristino je da ih prate lizing kalkulacije. Kalkulacije za lizing posao do godinu dana treba da sadre: 1. godinju vrednost zakupnine 2. iznos carine 3. iznos uvozne takse 4. iznos uvoznih trokova redovan rashod 5. proviziju uvoznika 6. ugovoreni rok otplate preduzeda 7. cenu kotanja lizinga 8. broj rata (od 2 do 12) 9. vreme pladanja zakupnine 10. nain pladanja zakupnine Pri isteku zakupa lizing oprema se najede otkupljuje i njena cena (obino nia) prevodi se u materijalna ulaganja i plada se iz investicionih sredstava.Svaki lizing aranman preko godinu dana smatra se materijalnim ulaganjem. Po otplati ugovorene cene lizing oprema postaje vlasnitvo zakupca, te se unosi u poslovne knjige kao oprema i ostala osnovna sredstva (materijalna ulaganja). Meutim, ukoliko zakupnina ne obuhvata i otkup ostatka vrednosti opreme, tada se najede ista vrada vlasniku ili otkupljuje po ugovorenoj ceni. Ukoliko izmeu proizvoaa i korisnika lizing opreme postoji posrednik tada kalkulacija mora da ima svoje posebne elemente, a to su: provizija lizing organizacije porez na promet otkupna cena ostatka opreme i sl.

EKONOMSKO-FINANSIJSKE SPECIFINOSTI LIZINGA

Sve vrste lizinga imaju za cilj da na nov i savremen nain ubrzaju proirenje izvora finansiranja tokova reprodukcije i na osnovu toga se smatra da finansijski lizing nije kredit ved samostalni izvor finansiranja i zbog toga to korisniku omogudava povedanje kapaciteta proizvodnje dobiti i to bez povedanja stepena zaduenosti. Smatra se da je lizing i jedan od najskupljih naina finansiranja, izmeu ostalog zbog: 1. komparativnih kalkulacija (kupovina za gotovo, kupovina na kredit) 2. velike konkurencije i kratkog trinog veka 3. jednokratnih poslova velikog trinog obima (npr. svetska takmienja, sezonske priredbe, nauna istraivanja i sl.) 4. zbog kupovine opreme visoke vrednosti koja moe ostati nedovoljno iskoridena

Pored brojnih prednosti postoje i nedostaci lizing poslova, ti nedostaci se odnose na sledede injenice: da je korisnik u ekonomski nepovoljnijem poloaju u odnosu na lizing finansijera, da lizing drutvo ima tipizirane ugovore, da njihova cena pored efektivnih trokova dotinog posla sadri rizik i dobit.

Koriscenje lizinga za nabavku automobila

Lizing svakako ima najvedu primenu u cilju nabavke automobila (novih ili polovnih), kako za fizika, tako i za pravna lica. Zato ovom trendu posvedujem dunu panju. Najedi minimalni uslovi koji moraju biti ispunjeni za dobijanje automobila u lizing su: -najmanje tri godine radnog staa, a minimum est meseci na trenutnom poslu; - prijava na adresi stanovanja najmanje godinu dana; - podnosilac zahteva i iranti ne mogu biti iz iste firme, ni brani drugovi; - podnosilac zahteva ne moe biti mlai od 23 godine, niti stariji od 65 godina u trenutku kad bude isticala poslednja rata za otplatu kredita; - neto zarada podnosioca kredita i iranata ne moe biti manja od oko 12.000 dinara, a rata kredita moe biti u visini jedne polovine linog dohotka. Trokovi koje ima korisnik lizinga pri sklapanju ugovora: - trokovi odobrenja ugovora u visini od 1 do 2% vrednosti predmeta lizinga, - porez na promet proizvoda na putniki automobil 10 dana nakon potpisivanja ugovora, odnosno nakon ispostavljanja fakture, - sudska taksa za zapisnik o utvrivanju prava na preuzimanje pokretne stvari u dravinu, - trokovi tehnikog pregleda i registracije vozila, - trokovi obaveznog osiguranja vozila, - trokovi kasko osiguranja vozila, - ugradnja atestiranog alarma u vozilo (ukoliko nije ugraen), - opremanje vozila protivpoarnim aparatom.

Primjer lizinga: Osnovna cijena automobila Carina Porez na promet Cijena sa carinom i porez na promet Ucece 25% Razlika za otplate Kamatna stopa Rok otplate Rata kredita Troskovi: Naknada 1% osiguranje Osiguranje kredita 3% Kasko osiguranje 3% Uplata u gotovini (ucesce+troskovi) Ukupna uplata na rate Uplata na kraju (porez na prenos 5%) Kupovina za gotovinu Kupovina na lizing Cijena lizinga

Cijena u eurima: 7.400 1204.32 1517.45 9100.89 2275.22 6825.66 12% 60 mjeseci 151.83 546.05 68.25 204.76 273.03 2827.58 9109.99 7.59 9100.89 11938.86 2837.97

OGRANIENJA PROPISANA U VEZI SA ZAKLJUENJEM UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU

U pogledu vrednosti predmeta lizinga - Ugovorena nabavna vrednost predmeta lizinga ne moe biti manja od 2.000 evra; U pogledu roka na koji se ugovor o finansijskom lizingu zakljuuje - Minimalni rok na koji se ugovor o finansijskom lizingu zakljuuje ne moe biti kradi od dve godine; U pogledu visine uea (iznos koji primalac lizinga plada davaocu lizinga u skladu s ugovorom o lizingu i koji se iskazuje u odnosu na bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga), kao i odnosa ukupnih prihoda prema ukupnoj zaduenosti : 1. 2. za pravna lica nema nikakvih ogranienja, za fizika lica ogranienja postoje ako je ugovor o lizingu zakljuen na period do deset godina, u kom sluaju su ogranienja slededa:

a) primalac lizinga je obavezan da davaocu finansijskog lizinga uplati uede u iznosu koji ne moe biti manji od 20% iznosa bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga, b) ukupna zaduenost primaoca lizinga (zbir iznosa ugovorene rate lizing naknade, drugih kreditnih obaveza i obaveza po osnovu jemstva) ne moe biti veda od 30% ukupnih redovnih prihoda primaoca lizinga. Ogranienja navedena za fizika lica ne odnose se na preduzetnika u smislu zakona kojim su ureena privredna drutva, niti na poljoprivrednika (ali samo osiguranika poljoprivrednika u smislu zakona kojim je ureeno penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno nosioca registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u smislu propisa kojim je ureen registar poljoprivrednih gazdinstava) ako predmet lizinga slui za obavljanje njihove osnovne delatnosti.

PRAVA I OBAVEZE
Pravo svojine nad predmetom lizinga, tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu, pripada davaocu lizinga, pri emu se tim ugovorom moe predvideti pravo opcije otkupa predmeta lizinga. Primalac lizinga ima puno ovladenje da predmet lizinga dri i sve koristi uiva nesmetano tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ali ujedno snosi sve rizike i trokove koji proizlaze iz prava vlasnitva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta lizinga.

Prava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga:

pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plada ugovorenu naknadu; pravo na povradaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene tete po tom osnovu; pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izluno pravo) iz steajne mase u sluaju steaja primaoca lizinga; poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u dravinu u sluaju nepladanja lizing naknade, pri emu je sud duan da u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva donese reenje o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donoenja tog reenja; obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca lizinga; davalac lizinga je duan da primaocu lizinga urui informativnu ponudu pre podnoenja zahteva za finansiranje; pre zakljuenja ugovora o lizingu, davalac lizinga je duan da saini konaan obraun lizing naknade i drugih trokova u vezi s lizingom i da ih podnese na uvid primaocu lizinga; kada je ugovorom o lizingu predviena mogudnost izmene ugovorene rate lizing naknade, davalac lizinga je duan da precizno odredi nain, uslove i rokove izmene te rate; davalac lizinga, uz konani obraun, primaocu lizinga obavezno uruuje i plan otplate koji je sastavni deo ugovora o lizingu; u sluaju promene nekih od uslova iz ugovora o lizingu, davalac lizinga je obavezan da saini i urui primaocu lizinga novi konani obraun i novi plan otplate; odgovornost prema primaocu lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga (ukoliko trede lice polae neko pravo na predmetu lizinga koje primaocu lizinga iskljuuje, umanjuje ili ograniava neometanu dravinu predmeta) i odgovornost prema primaocu lizinga za pretrpljenu tetu po tom osnovu.

Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga:

pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije isporuen u skladu s ugovorom (ako isporuilac predmet ne isporui, isporui s docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak), pravo na naknadu tete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade do isporuke koja je u svemu u skladu s ugovorom o lizingu; naknadne izmene ugovora o isporuci sa ijom sadrinom se primalac lizinga nije saglasio ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on na njih ne pristane; obaveza preuzimanja predmeta lizinga na nain, u vreme i na mestu predvienim ugovorom; obaveza odravanja predmeta lizinga; obaveza pladanja rata lizing naknade i drugih trokova koji nastaju zakljuenjem ugovora; obaveza osiguranja predmeta lizinga; odgovornost za sluajno unitenje ili otedenje predmeta lizinga od momenta preuzimanja predmeta.

Obaveze i odgovornosti isporuioca predmeta lizinga:

obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na nain, u vreme i na mestu koji su predvieni ugovorom o isporuci; odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga.

NA TA SVE TREBA OBRATITI PANJU PRILIKOM ZAKLJUENJA UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU?

Bruto nabavna vrednost Bruto nabavna vrednost predmeta lizinga razlikuje se u zavisnosti od isporuioca, ali moe da se razlikuje i zavisno od uslova koje davalac lizinga ima kod isporuioca. Primalac lizinga ima interes da ta vrednost bude to povoljnija za njega, jer njegove obaveze prema davaocu lizinga zavise od tog iznosa (pogledati i taku Uslovi ugovora o isporuci). Preostala vrednost Ugovaranje preostale vrednosti predmeta lizinga umanjuje visinu pojedinane rate, ali stvara obavezu primaoca lizinga da po isteku perioda na koji je ugovor o lizingu zakljuen plati vedi iznos ukoliko eli da predmet lizinga pree u njegovo vlasnitvo. To znai da bi primalac lizinga, tokom perioda u kome plada nie rate, trebalo da tedi odreeni iznos kako bi bio u mogudnosti da obezbedi vede pladanje u bududnosti. Trokovi osiguranja Osiguranje predmeta lizinga je zakonska obaveza primaoca lizinga, s tim to davalac lizinga tu obavezu ugovorom moe preuzeti na sebe. Naknada tete se ispladuje davaocu lizinga. Troak osiguranja nije ukljuen u efektivnu stopu lizing naknade.Ukoliko davalac lizinga odreuje drutvo za osiguranje kod koga de predmet biti osiguran, primalac lizinga gubi mogudnost da izabere drutvo sa najpovoljnijim uslovima osiguranja. Takoe, treba obratiti panju na to kako je regulisan odnos izmeu davaoca i primaoca lizinga u sluaju nastanka tete, tj. da li i pod kojim uslovima primalac lizinga ima pravo na deo naknade koju ispladuje drutvo za osiguranje. Poeljno je da ovi odnosi budu regulisani ugovorom. Efektivna stopa lizing naknade (ELIN) ELIN prikazuje relativnu cenu finansiranja koje vam davalac lizinga odobrava na nain da obezbeuje uporedivost uslova finansiranja razliitih davalaca lizinga, kao i davalaca lizinga i banaka. Na visinu ove stope utie visina nominalne kamatne stope, iznos drugih trokova koji nastaju zakljuenjem ugovora o finansijskom lizingu, ali i momenat nastanka novanih tokova, odnosno pladanja po lizingu. Drugi trokovi koji nastaju zakljuenjem ugovora o finansijskom lizingu Drugi trokovi (trokovi obrade zahteva, upisa ugovora o lizingu u registar finansijskog lizinga, poreza, naknade za opciju otkupa i dr.) veoma su bitni sa aspekta poreenja razliitih ponuda za finansiranje. Postoji mogudnost da se niske kamatne stope kompenzuju visokim drugim trokovima koje napladuje davalac lizinga.

Valutna klauzula Preuzimanjem obaveze iji je iznos indeksiran u nekoj stranoj valuti vi preuzimate i znatan devizni rizik, osim u sluaju kada imate redovan novani priliv u istoj toj valuti. Davalac lizinga ugovara deviznu klauzulu kako bi se zatitio od rizika promene deviznog kursa u sluaju kada su njegove obaveze (izvori finansiranja) denominirane u toj valuti. Ukoliko ste ipak spremni da snosite rizik promene deviznog kursa, obratite panju na kurs po kome se vri preraun visine rate lizing naknade. Da li je re o srednjem ili prodajnom kursu? Da li se primenjuje kurs na dan dospeda rate lizing naknade ili na dan uplate? Pravo opcije Da li imate pravo da po isteku perioda lizinga otkupite predmet lizinga i pod kojim uslovima? Da li je to u skladu s vaim potrebama, ili elite da, po isteku tog perioda, pribavite potpuno nov predmet? Davalac lizinga ovo pravo moe da uslovi pladanjem odreene naknade cena opcije. Uslovi prevremene otplate Ukoliko ste planirali da tokom perioda trajanja lizinga utedite odreena novana sredstva kako biste prevremeno otplatili ostatak lizing naknade i otkupili predmet lizinga, vodite rauna o tome da prevremena otplata ne moe da nastupi pre isteka roka od dve godine. Najede se u tom periodu otplati i vedi deo kamate glavnica preostalog duga esto ne opada srazmerno proteklom periodu, to moete da vidite iz Plana otplate. Pored navedenog, obratite panju i na to da li de i na koji nain davalac lizinga obraunati troak prevremene otplate, koji u nekim sluajevima moe da bude daleko od zanemarljivog. Zbog svega navedenog, dobro procenite opravdanost prevremene otplate pre nego to se odluite na taj korak. Mogunost promene nominalne kamatne stope Posebno treba obratiti panju na odredbu ugovora kojom se ureuje pravo davaoca lizinga da tokom trajanja lizing ugovora izvri promenu visine lizing rate. Najede je to situacija u kojoj dolazi do povedanja EURIBORA-a ili neke druge referentne kamatne stope (vrsta kamatne stope na domadem ili meunarodnom finansijskom tritu u odnosu na koju se odreuje kamatna stopa u konkretnom poslu). Tako, npr., EURIBOR predstavlja kamatnu stopu na depozite u evrima na meubankarskom tritu. U zavisnosti od ronosti depozita, razlikuje se nedeljni, dvonedeljni, tronedeljni, meseni, tromeseni i sl. EURIBOR. Razlog zbog kojeg davaoci lizinga ugovaraju ovakvu odredbu jeste zatita od rizika promene kamatne stope i najede predstavlja indikator da se kamata koju davaoci lizinga pladaju svojim poveriocima odreuje prema istoj referentnoj kamatnoj stopi. Za primaoca lizinga bitno je da zna da povedanje EURIBOR-a povlai za sobom povedanje visine njegove budude mesene obaveze prema davaocu lizinga i povedanje ukupne kamate, koju de morati da plati. Ukoliko je ugovorom predvieno pravo primaoca lizinga da predmet otkupi na kraju perioda lizinga, izmena visine rate lizing naknade stvara i obavezu pladanja dodatnog PDV-a zbog promenjene osnovice za njegov obraun. Ugovorom o finansijskom lizingu treba da bude precizno odreeno na koji nain de promena referentne kamatne stope uticati na promenu rate lizing naknade.

PRESTANAK UGOVORA O LIZINGU

Ugovor o lizingu prestaje protekom roka na koji je zakljuen ugovor, propadanju predmeta usled vie sile,. Mogude je i produiti ugovor ili otkupiti predmet lizinga, najkasnije mesec dana pre isteka roka na koji jeugovor zakljuen. Registar finansijskog lizinga predstavlja javni registar i jedinstvenu bazu podataka u koju se upisuju podaci o ugovorima o lizingu zakljuenim izmeu fizikih i pravnih lica. Nadlenost za voenje registra ima organizacija koja je odreena u skladu sa zakonom. Podaci koji se upisuju u registar su javni, i moraju biti dostupni svima bez obzira na mesto i teritoriju na kojoj pristupaju registru. Organizaciji nadlenoj za Registar plada se naknada za: upis ili izmena podataka u Registru pretraivanje koje ukljuuje dobijanje izvoda dobijanje ovjerenog izvoda

Zahtev za upis ugovora o lizingu u Registar sadri: podatke o identitetu davaoca lizinga i primaoca lizinga; precizno odreenje predmeta lizinga; rok na koji je ugovor o lizingu zakljuen; potpis podnosioca zahteva za upis ugovora o lizingu u registar.

Lizing pokretnih i lizing nepokretnih stvari

Lizing pokretnih stvari za predmet lizinga ima obino opremu. To moe biti Plant Leasing, gde se na lizing daju cela postrojenja. Equipment Leasing je lizing pojedinane opreme. U Second Hand Leasingu se na lizing daje stvar koja je ved bila data na lizing, pa je po isteku roka vradena davaocu (naravno, pod uslovom da ta stvar i dalje ima upotrebnu vrednost, tj. da se moe koristiti). Lizing nepokretnih stvari je situacija kada se na lizing daju nepokretnosti, zgrade. Sale-and-Lease-Back je lizing nekretnina velike vrednosti. Vlasnik prodaje svoju nekretninu, koja ima veliku vrednost, pa je naknadno uzima u lizing. Znai, on prenosi svojinu na nekog drugoga, zadravajudi pravo koridenja preko lizinga. Leveraged Leasing je lizing vrlo skupe pokretne opreme i velikih ekonomskih projekata dugog veka (preko 30 godina). Ovde uestvuju najmanje tri uesnika: korisnik, davalac i kreditor na dugi rok. Oprema se otkupljuje tako to davalac obezbeuje 20-40% vrednosti opreme, a preostali iznos se nabavlja kreditnim linijama od banke. Kredit se osigurava pravom zaloge na objektu lizinga.