1.

POJAM I ZNAAJ LIZINGA

Da bi se objasnili pojam i znaaj lizinga (leasing) treba istai da se u
meunarodnom privrednom pravu lizing shvata kao nain kereditiranja
(finansiranja) bez angaovanja sopstvenih sredstava. Da bi se ova privredna
aktivnost realizovala potrebno je zakljuiti ugovor o lizingu. Pod ovim ugovorom
podrazumeva se (najire uzev) ugovor kog koga jedna strana davalac lizinga
daje na korienje predmet lizinga (najee opremu ili druga trajna sredstva
koja sam proizvodi ili nabavlja kod drugog) drugoj strain korisniku lizinga
prenosei na njega pravo korienja na toj opremi za odreeni remenski rok.
Korisnik lizinga u tom roku plaa davaocu odreenu naknadu. Istekom roka (koji
je na razliit nain odreen ili odrediv, zavisno od lizing posla I ugovora) korisnik
lizinga ima tri mogunosti:
- Da produi ugovor za isti ili drugi rok (pod istim ili povoljnijim uslovima);
- Da vrati opremu, ili
- Da korienu opremu otkupi.
Davaocu lizinga svakako najvie odgovara da korisnik otkupi opremu koju je
koristio ili da produi rok ugovra o lizingu. Ovo zato sto je oprema koja je data u
lizing u ugovorenom roku najveim delom amortizovana I za davaoca lizinga vie
nije od interesa. Otuda se on najee slae da istekom roka ponudi korisniku da
opremu otkupi ili da produi ugovor pod povoljnim uslovima. Ovo, naravno, moe
biti u interesu korisnika , ali njemu moe da odgovara I mogunost da opremu
vrati, ukoliko je u ugovorenom roku postigao ciljeve koje je zakljuinjem ugovora
o lizingu eleo da ostvari.
Lizing se kao pravni posao pojavio najpre u SAD (ak se I naziv ne prevodi u
najveem broju drava a taj naziv u engleskom jeziku oznaava zakup, kome je
lizing, uostalom I pravno najblii). Lizing posao je amerikim kompanijama
koristio da zaobiu korienje klasinih ugovora kao to je, na primer, kupovanje
opreme na kredit, da nabave opremu bez korienja sopstvenih sredstavaime
se uveo nov nain finansiranja koji nije bio u suprotnosti s postojeim sistemom.
Posle Drugog svetskog rata lizing se preneo u Evropu I za kratko vreme postigao
izvanredno veliki uspeh jer je u poslovnim transakcijama pokazao niz prednosti
pred klasinim nainima (naroito u pogledu nabavke elektronske opreme,
kompijutera, gradjevinskih, tekstilnih maina I slino).

1. Pravno regulisanje lizinga
Pravnih propisa o lizingu u svetu nema mnogo. Iako je prvo poeo da se koristi u
SAD, zanimljivo je da ovaj posao u toj zemlji nije pravno regulisan. Postoje,
medjutim, drugi propisi koji se primenjuju na lizing a odnose se na oporezivanje,
kreditiranje ili finansiranje. Ovome treba dodati da se i neke odredbe
Jednoobraznog trgovakog zakonika SAD, naroito odredbe dela 9 (l. 9-401),
koje se odnose na posebno zatiena prava koriste i kog lizing transakcije. U
Velikoj Britaniji, takoe, nema posebnih propisa ali je u toj zemlji (kao i u SAD) u
ovoj oblasti razvijena sudska praksa koja u zemljama common law sistema
(kojima pripadaju i SAD i Velika Britanija) predstavlja izvor prava pa se zbog toga
i ne osea nedostatak pravnih propisa.
Kod nas je 2003. godine donet Zakon o finansijskom lizingu Republike Srbije koji
je prvi zakon u ovoj oblasti u naoj zemlji. Ovaj zakon regulie samo jednu vrstu
lizinga a to je finansijski lizing. Svojim reenjima treba da omogui pribavljanje
savremene industrijske i proizvodne opreme, bez bez angaovanja sopstvenog
kapitala ili sredstava dobijenih po osnovu kredita. Finansijski lizing treba da
omogui i privremeno korienje opreme za iju kupovinu ne postoji trajan
interes na strani primaoca lizinga.
Na meunarodnom planu postoji Konvencija o meunarodnom finansijskom
lizingu iz 1988. godine koja je doneta na diplomatskoj konferenciji UNIDROIT u
Otavi. Uslov za primenu ove konvencije je da se sedita ugovorenih strana
nalaze na teritorijama razliitih drava i da su njihove drave ratifikovale ovu
konvenciju. Meutim, za primenu Konvencije nije dovoljno da samo davalac i
korisnik lizinga imaju sedite u dravi potpisnici Konvencije, ve je potrebno i da
lice od koga se stvari nabavljaju ukoliko je re o indirektnom lizingu ima sedite u
dravi koja je ratifikovala Konvenciju.

2. Pravna priroda ugovora o lizingu
razmatranje pravne prirode ugovora o lizingu je, pre svega, teorijsko pitanje, ali
ona imaju i praktine posledice pre svega zbog toga to u nedostatku pravnih
propisa na lizing treba da se primene postojea pravila klasinog prava kao
supsidijarna. Ugovor o lizingu ima najvie slinosti sa zakupom, prodajom sa
zadravanjem prava svojine, a ima i karakteristike ugovora o kreditu, delu,
mandatu pa se zbog toga smatra i kao meovit ugovor, a ima autora koji
smatraju da je re o posebnoj (sui generis) vrsti ugovora. Ovome treba dodati da
se teorijska razmatranja ovog ugovora znatno razlikuju u common i civil law
sistemu, o emu treba voditi rauna prilikom zakljuivanja ugovora i odreivanja
merodavnog prava.

a) Lizing kao zakup
I u teoriji i u praksi se smatra da je ugovor o lizingu najblii ugovoru o zakupu,
iako se od nejga razlikuje. Ova slinost je logina jer je lizing i nastao iz posla
zakupa, ali je vremenom dobio mnogo specifinosti koje ga razlikuju od zakupa
pa na to treba ukazati. Ugovor o zakupu je ugovor na osnovu koga jedna strana
drugoj daje individualno odreenu i nepotroenu stvar na upotrebu na odreeno
vreme uz plaanje odgovarajue zakupnine. Kod ugovora o lizingu razlike se
odnose kako na predmet, tako i na rokove trajanja kao i na opcije koje korisniku
stoje na raspolaganju istekom ugovora o lizingu. Ugovor o lizingu je uvek
formalan dok je ugovor o zakupu neformalan ugovor.
Kada je re o SAD, u kojima se lizing prvi pojavi, treba rei da se u toj zemlji
lizing tretira kao klasian zakup (true lease) ili zakup koji slui za obezbeenje
(kao security interest). O ovim finesama se nee govoriti, ali se na njih ukazuje
kao na specifinosti koje su predviene u amerikom Jednoobraznom
trgovakom zakoniku.

b) Lizing kao prodaja sa zadravanjem prava svojine pactum reservati
dominii
Prodaja sa zadravanjem prava svojine je ustanovljena u interesu zatite
prodavca. Sutina ovakve transakcije je u injenici da prodavac zadrava pravo
svojine na predmet koji je faktiki predao kupcu sve dok mu kupac ne isplati cenu
u potpunosti. U SAD ovaj modalitet prodaje se naziva uslovna prodaja (ili
conditional sale) . praktina posledica odloenog prelaska svojine sa prodavca
na kupca je vezana za pitanje rizika. Osnovna razlika izmeu lizinga i prodaje s
pravom zadravanja svojine ogleda se u injenici to istekom ugovora o lizingu
korisnik lizinga ima opcije o kojima je napred bilo rei, to nije sluaj kod prodaje
s pravom zadravanja svojine.

c) Elementi ugovora o kreditu, delu i mandatu kod ugovora o lizingu
Kod ugovora o lizingu (naroito finansijskom lizingu) postoje elementi ugovora o
kreditu, ali se lizing od tog ugovora razlikuje pre svega po tome to je predmet
ugovora o kreditu potrona zamenjiva stvar (novac) sto ukazuje na to da je re o
ugovoru o zajmu, dok je predmet ugovora o lizingu nepotrona stvar koja se
istekom roka vraa, s tim to je usled korienja izgubila od svoje poetne
vrednosti.
Kod ugovora o lizingu sreu se klauzule kojima se davalac lizinga obavezuje da
e da odrava opremu, vri opravke, otklanja kvarove i zamenjuje dotrajale
delove ili da obuava kadar korisnika lizinga. Ove klauzule podseaju na ugovor
o delu ali su one akcesorne prirode uz osnovni ugovor i ne predstavljaju sutinu
ugovora o lizingu. Jer, ne treba zaboraviti da je sutina ugovora o delu izvrenja
odreenog posla, dok je sutina ugovora o lizingu ekonomsko iskoriavanje
predmeta ugovora.
U teoriji postoje i miljenja da ugovor o lizingu ima elemente ugovora o mandatu.
Ovo zato to lizing kompanija daje nalog buduem korisniku lizinga da u njeno
ime i za njen raun pregovara sa isporuiocem radi zakljuenja ugovora o prodaji
opreme. Ovo miljene ne moe da se brani jer je evidentno da ugovor o lizingu
ima karakteristike koje ga bitno razlikuju od ugovora o mandatu.

g) Lizing kao ugovor sui generis
najvie pristalica ima teritorija po kojoj je ugovor o lizingu ugovor sui generis.
Iako ima slinosti sa ugovorima o kojima je bilo rei, njegova finansijska priroda
namena kao i sloenost i specifinost transakcije ukazuju na to da je re o jednoj
posebnoj vrsti ugovora. Za ovaj stav opredeljuje se ne samo teritorija nego i
sudska praksa.

3. Prava i obaveze ugovornih strana
a) Prava i obaveze davaoca lizinga
Osnovna obaveza davaoca lizinga je da preda korisniku lizinga objekt koji je
predmet ugovora o lizingu. Kako je korisniku bitno da stvar ekonomski
iskoriava to se opravdano smatra (kao uostalom kod svih ugovora) da predmet
ugovora mora da ima sva ugovorom predviena svojstva i karakteristike, tj. da
bude saobrazan ugovoru. Davalac objekta ima obavezu da odrava objekt
lizinga. Kada je re o opremi ili mainama koje se daju u lizing to znai da
davalac ima obavezu da montira, odrava, servisira i zameni dotrajale delove a
esto se, kao akcesorna obavez davaoca, predvia i njegova obaveza obuke
kadrova (i nadzor nad njihovim radom) koji rukuju opremom. Ovo se naroito
odnosi na situacije kada se kao predmet lizinga nau avioni, kompijuteri i slini
tehniki komplikovani objekti.
Davalac lizinga ima i obavezu zatite korisnika od pravnog uznemiravanja od
strane treih lica (zatite od evikcije).

b) Prava i obaveze korisnika lizinga
Osnovna obaveza korisnika lizinga je plaanje ugovorene naknade. Ukupan
iznos naknade (po jednom zakljuenom ugovoru) nikad ne odgovara vrednosti
objekta. To znai da u iznos naknade ulazi samo jedan deo iznosa nabavne cene
ali, po pravilu, ulaze i trokovi predaje, odravanja, servisiranja, zamena delova i
osiguranja.
Na koji nain e se nagrada za korienje lizinga plaati zavisi od sporazuma
stranaka. Nagrada se najee plaa u ratama iji se iznosi i dospelost ureuju
ugovorom.
Ukoliko se istekom ugovora o lizingu oprema ne otkupi od davaoca ili se
ugovorom ne produi, korisnik lizinga je duan da objekt lizinga vrati. Oprema se
vraa u stanju u kome je primljena, s tim to se uzima u obzir redovno troenje i
habanje predmeta tokom korienja.