VISOKA KOLA ZA PRIMJENJENE I PRAVNE NAUKE

SEMINARSKI RAD
TEMA: UGOVOR O ZAJMU

Student: Mentor:

Banja Luka, jun, 2017. godine

Sadraj

Sadraj.........................................................................................................................................2
1. UVOD.....................................................................................................................................3
2. POJAM UGOVORA O ZAJMU............................................................................................4
2.1. Karakteristike ugovora.....................................................................................................4
2.2. Uslovi za zakljuenje Ugovora........................................................................................5
3. DEJSTVO UGOVORA..........................................................................................................7
4. NEKE POSEBNE VRSTE UGOVORA O ZAJMU...............................................................9
5. ZAKLJUAK.......................................................................................................................11
LITERATURA..........................................................................................................................12

2
 1. UVOD

Ugovor o zajmu je nastao kada se jedan od ugovaraa obavee da preda na

raspolaganje odnosno u vlasntvo drugome ugovarau odreeni iznos novca, jo drugih
zamjenljivih stvari, a ovaj se obavezuje da mu vrati poslije izvjesnog vremena isti iznos
novca, odnosno istu koliinu stvari iste vrste i kvalitetu.
Ugovara koji se obavezuje da preda drugome u vlasnitvo odreenu koliinu stvari
naziva se zajmodavac, a ugovara koji te stvari prima u vlasnitvo i obavezuje se da po isteku
odreenog roka vrati istu koliinu istog kvaliteta tih stvari sa eventualnim placanjem naknade
naziva se zajmoprimac. Zamjenljive stvari koje se predaju u vlasnitvo nazivaju se predmet
zajma, a rok u kome se predmet zajma treba da vrati naziva se rok vracanja zajma. Naknada
za koricenje predmeta zajma naziva se kamata ili interes.
Ugovor o zajmu, kao i ugovor o kupovini i prodaji, ugovor o promjeni i ugovor o
poklonu, predstavlja titulus za prenos, odnosno sticanje prava raspolaganja odnosno
vlasnitva povodom predmeta zajma. Ali, razlikuje se od njih po tome to je sticalac prava
svojine na predmet zajma (zajmoprimac) duan da prenosiocu (zajmodavcu) po isteku
odreenog roka prenese na raspolaganje odnosno u vlasnitvo istu koliinu istog kvaliteta
stvari na kojima je stekao pravo vlasnitva. Nuno je naglasiti da prenos prava raspolaganja
odnosno vlasnitva povodom predmeta zajma nije cilj zakljuenja ugovora o zajmu, nego
samo jedna nunost da bi se cilj postigao. S ugovorom o posluzi, ugovorom o ostavi i
ugovorom o zakupu ima zajedniko to to i poslugoprimac i ostavoprimac i zakupoprimac
moraju vratiti primljenu stvar po isteku odreenog roka, ali se razlikuje od njih po tome to
zajmoprimac ne mora vratiti istu stvar, in species, nego moe vratiti istu koliinu istog
kvaliteta tih stvari.

3
 2. POJAM UGOVORA O ZAJMU

Ugovor o zajmu je takav ugovor kojim jedno lice (koje se zove zajmodavac) predaje
odnosno obavezuje se da preda drugom licu (koje se zove zajmoprimac) u svojinu ili na
raspolaganje (ako se radi o davanju drutvenog sredstva sa jednog drutvenog pravnog lica na
drugo), odreenu koliinu zamjenljivih stvari, koje se sa svoje strane obavezuje da vrati po
isteku odreenog vremena istu koliinu stvari iste vrste. To je, dakle, ugovor kojim se daje
1

stvar na upotrebu, uivanje i raspolaganje uz obavezu vracanja iste koliine stvari iste vrste. I
kod ugovora o zajmu stvar se prenosi u svojinu ili daje na raspolaganje kao i kod ugovora o
kupovini i prodaji, ugovora o razmjeni i ugovora o poklonu. Ali razlika je u tome to je
zajmoprimac obavezan da po isteku odreenog vremena vrati zajmodavcu istu koliinu stvari
istog kvaliteta.
I ugovor o zajmu spada u grupu ugovora o privremenom koricenju stvari. On se
razlikuje od ugovora o zakupu i ugovora o posluzi po tome to zajmoprimac za razliku od
zakupca i poslugoprimca ne mora da vrati istu stvar koju je dobio na zajam, vec stvar iste
koliine i kvaliteta.

2.1. Karakteristike ugovora

Katakteristike ovog ugovora su:

a) Da je to realan ugovor to znai da je ovaj ugovor zakljuen tek onda kad se predmet
zajma preda od strane zajmodavca zajmoprimcu. Obaveza jednog lica da da neku stvar
na zajam predstavlja obecanje zajma (predugovor), a ne ugovor o zajmu.
Meutim, postoji i shvatanje da je ugovor o zajmnu konsensualan ugovor i da nastaje
u trenutku postizanja sporazuma zajmodavca i zajmoprimca o davanju odreenih koliina
zamenljivih stvari na zajam. Zatim, postoji i jedno kompromisno shvatanje koje smatra
ugovor o zajmu nekad realnim, a nekad konsensualnim, Naime, ugovor o zajmu bez naknade
je realan ugovor, a ugovor o zajimu s kamatom konsensualan. Izgleda da se teko moe
braniti ovaj kompromisni stav.
b) Da je jednostrano obavezan ugovor, ukoliko se poe od toga da je realan ugovor
odnosno dvostrano obavezan, ako se uzme da je konsensualan ugovor. Ako se poe od
1
Dr. Oliver Antic, Obligaciono Pravo Slubeni Glasnik, Beograd, 2009.
4
 toga, da je ugovor o zajmu jednostrano obavezan ugovor, to znai da postoje obaveze
samo na strani zajmoprimca, a prava za zajmodavca bez obzira da li, je ugovor o
zajmu bez naknade iii sa, naknadom, Ugovor o zajmu shvacen kao dvostrano
obavezan ugovor stvara obaveze i na strani zajmoprimca i na strani zajmodavca.
c) Da je dobroin (besplatan) ugovor, to znai da zajmoprimac ne duguje nikakvu
naknadu za predatu mu koliinu zamenljivih stvari. Ali ugovor o zajmu moe da se
zakljui i kao teretan ugovor, ako zajmoprimac duguje naknadu koja se naziva kamata,
kada se radi o novanom zajmu.
d) Da je ugovor sa trajnim injenjem, to znaci da injenje traje relativno due vreme.

2.2. Uslovi za zakljuenje Ugovora

I kod ugovora o zajmu mora da postoji saglasnost volja predmet i osnov ugovora.
Pored toga za punovanost se zahtjeva i postojanje poslovne sposobnosti stranaka. Ugovorne
stranke moraju da poseduju potpunu poslovnu sposobnost, jer se zakljuenjem ovog ugovora
vre raspolaganja stvarima. Maloljetna lica ne mogu da zakljue ovaj ugovor. Izuzetno,
maloljetnik koji stupi u brak stie potpunu poslovnu sposobnost, pa prema tome moe da
zakljui i ovaj ugovor. A i maloljetnik iznad 15 godina, koji zasnuje radni odnos, moe da
zakljui ovaj ugovor u pogledu imovine steene radom.
a) Saglasnost volja kod ugovora o zajmu znai da su se zajmodavac i zajmoprimac sloili
o predmetu i vremenu vracanja zajma. Bez saglasnosti ta dva elementa nema ugovora
o zajmu. Kod ugovora o zajmu s kamatom potrebno je da se postigne saglasnost i o
naknadi za upotrebu predmeta zajma.
b) Predmet ugovora o zajmu moe da bude bilo koja zamjenljiva stvar (novac, ito, vino,
drvo, hartije od vrijednosti). Stvari odreene po rodu mogu da budu predmet ovog
2

ugovora, dok individualno odreene stvari to ne mogu da budu. Od zamjenljivih stvari

najece su predmet ugovora o zajmu potrone stvari, jer je cilj ovog ugovora da se
stvari upotrebe, a i eventualno i potroe.
Ako se ugovor o zajmu shvati kao realan ugovor, buduca stvar ne moe biti predmet
ovog ugovora, jer nastanak ugovora zavisi od predaje stvari. Ako se shvati kao konsertsualan
ugovor, njegov predmet moe biti buduca stvar.
Po pravilu predmet ugovora o zajmu ne mogu biti tue stvari, jer ugovor o zajmu
predstavlja osnov za sticanje svojine. Zajmodavac nevlasnik ne moe da prenese vie prava
nego to ga ima na zajmoprimca. Ali u praksi se esto puta dogaa da se daje na zajam tua
2
Radiic Jakov, Obligaciono pravo, Beograd, 2005.
5
stvar. Ovde treba razlikovati dve situacije. Ako zajmoprimac prilikom preuzimanja stvari nije
znao da zajmodavac nije vlasnik predmeta zajma (savjestan je), a u pitanju je ugovor o zajmu
s kamatom, zajmoprimac je stekao pravo svojine na predmetu, zajma. Vlasnik stvari moe
samo da se obrati zajmodavcu i da od njega zahtjeva naknadu tete. Ali ako je zajmoprimac
znao da zajmodavac nije vlasnik stvari (nesavjestan je), ili je u pitanju besplatan ugovor o
zajmu, zajmoprimac ne stie pravo svojine na predmetu zajma, pa mu vlasnik svojinskom
tubom moe oduzeti stvar, ukoliko zajmoprimac nije vec potroio stvar. A ako ju je potroio,
vlasnik rnoe da podigne protiv zajmoprimca tubu iz obogacenja bez osnova i da trai
novani ekvivalenat vrednosti potroene stvari.

3. DEJSTVO UGOVORA

Kod ugovora o zajmu shvacenog kao konsensualni i dvostranoobavezni ugovor

moramo voditi rauna i o obavezama zajmodavca i o obavezama zajmoprimca, dok kod
ugovora o zajmu kao realnom i jednostranoobaveznom ugovoru postoje samo obaveze na
strani zajnioprimca.

6
Obaveze zajmodavca. Zajmodavac ima sljedece obaveze:
1) Da preda stvar o roku predvienom ugovorom, a ako rok nije odreen, na zahtjev
zajmoprimca. Predaja stvari kod ugovora o zajmu znai predaju u svojinu odnosno na
raspolaganje. Zajmodavac treba da dovede zajmoprimca u materijalnu vezu sa stvari.
Obaveza predaje stvari ne postoji, ako se ugovor o zajmu smatra realnim ugovorom,
jer ovde predaja ima karakter nastanka ugovora. Zajmodavac moe da odbije da preda
stvar, ukoliko se imovinske prilike zajmodavca pogoraju tako da nije siguran da ce
zajmoprimac moci da izvri povracaj pozajmljene stvari.
2) Da naknadi tetu koju zajmoprimac trpi zbog fizikih nedostataka pozajmljenih stvari.
Ovdje treba razlikovati ugovor o zajmu s naknadom od onog bez naknade. Kod
besplatnog ugovora o zajmu zajmodavac duguje naknadu tete samo ako ne obavijesti
zajmoprimca o fizikim nedostacima koji su mu bili poznati ili su mu morali biti
poznati.
Obaveze zajmoprimca. Na zajmoprimcu lee sljedece obaveze:
1) Da vrati predmet zajma. Ispunjavajuci ovu svoju obavezu zajmoprimac je duan da
vrati stvari istog roda, koliine i kvaliteta kakve je primio na zajam. Promjena
vrijednosti stvari u trenutku vracanja nema uticaja na obavezu zajmoprimca. Tako, ako
je predmet zajma novac, on se ima vratiti u koliini u kojoj je bio primljen (osim ako
zakon predvidi druga rjeenja) . Ako predmet zajma bude iskljuen iz prometa, mjesto
3

stvari koja se ne moe vratiti, vraca se njena novana vrijednost koju ova stvar ima u
trenutku vracanja.
Zajmoprimac je obavezan da vrati stvar u odreeno vrijeme. Rok vracanja zajma
najece odreuju stranke ugovorom. On moe biti odreen bilo kalendarski, bilo prema
izvesnom dogaaju koji treba da se dogodi u buducnosti, a koji se najesce odreuje svrhom
radi koje je zajam uzet (do zavretka posla za ije je kreditiranje i uzet zajam). Rok vracanja
zajma moe biti odreen bilo jednokratno bilo viekratno, u ratama.
Ukoliko je vrijeme vracanja zajma odreeno ugovorom, nijedna ugovorna stranka ne
moe zahtijevati vracanje ni primanje zajma prije roka. Smatra se da je rok odreen u interesu
obe stranke. Meutim, kod besplatnog ugovora o zajmu moe se dopustiti da zajmoprimac
vrati zajam prije roka, jer time nisu pogoeni interesi zajmodavca.

3
Dr Bogdan Loza, Obligaciono pravo, Beograd, 2004.
7
 Ako rok vracanja zajma nije odreen ugovorom i zajmodavac i zajmoprimac mogu
odluiti o roku vracanja. Kada zajmodavac zahtijeva vracanje zajma, zajmoprimac je
obavezan da to uini po isteku primjernog roka.
2) Da isplati naknadu za koricenje predmeta zajma. Ova obaveza postoji u sluaju
zakljuenja ugovora o zajmu kao teretnog ugovora. To je ona suma novca ili neka
druga imovinska vrijednost koju zajmoprimac ima da isplati zajmodavcu zbog
upotrebe pozajmljene stvari. Naknadu obino stranke odreuju svojim sporazumom;
one takoe svojim sporazumom odreuju nain, vrijeme i mjesto placanja. Ako
stranke ne odrede visinu naknade, isplatice se ona predviena zakonom; ako nije
odreen nain placanja, ima se uzeti da se naknada jednokratno isplacuje u trenutku
vracanja zajma.
Kod ugovora o novanom zajmu uobiajeno je davanje naknade, koja se ovdje zove
zajam, interes. To je ona suma novca koju isplacuje zajmoprimac za koricenje tuim novcem.
Kamata moe da bude odreena ili sporazumom stranaka (ugovorna kamata) ili
zakonom (zakonska kamata). Zakonska se kamata primjenjuje u onim sluajevima kada su
stranke predvidjele njeno placanje, ali nisu odredile njen iznos ili su ga odredile preko
zakonom dozvoljenog.
Kamata se placa u vrijeme odreeno ugovorom. Ako o tome stranke nisu odluile
uzima se da se kamata placa sa vracanjem predmeta zajma, ako je zajam uzet na period do
godinu dana, a ako je vrijeme vracanja zajma preko godinu dana, onda se kamata obraunava
i isplacuje po isteku svake godine dana.
Kamata je danas priznato sredstvo pravnog prometa. Samo se u vecini zakonodavstva
postavljaju pravila o maksimiranju kamata da bi se sprijeila njena negativna dejstva. U
svakom sluajuj zabranjenim se smatra ugovaranje kamate na kamatu (tzv. anatocizam).

4. NEKE POSEBNE VRSTE UGOVORA O ZAJMU

U naem pravnom prometu esto se srecemo sa zakljuivanjem nekih ugovora o zajmu

na koja se ne mogu da primjene pravila obinog ugovora o zajmu. To se na prvom mjestu
odnosi na zajmove koje primaju ili daju bankarske organizacije baveci se pasivnim i aktivnim
bankarskim poslovima. Navecemo ovdje neke posebne vrste ugovora o zajmu:
a) Ugovor o investicionom zajmu je zajam sa ugovorenom namjenom (privredne
i neprivredne investicije). Odreena upotreba zajma ini bitan elemenat
8
 ugovora o investicionom zajmu. Ugovor o investicionom zajmu predstavlja
vaan instrument nae planske privrede.
Kod ovog ugovora zajmodavac je bankarska organizacija, a zajmoprimac bi mogli biti
organizacije udruenog rada, drutvenopolitike zajednice, radni ljudi i graani. Bankarska
organizacija moe davati investicioni zajam radnim ljudima i graanima za unapreivanje
njihove privredne dijelatnosti (zanatliji, individualnom poljoprivrednom proizvoau) ili za
podizanje porodinih stambenih zgrada ili stanova. Prije zakljuenja ugovora banka obino
raspisuje konkurs i na taj nain bira onog koji najbolje odgovara uslovima konkursa za
zajmoprimca. Odobravanje zajma od strane banke predstavlja predugovor o zajmu (obecanje
zajma).
Ugovor o investicionom zajmu zakljuuje se u pismenom obliku. Po svojoj sadrini
ugovor o investicionom zajmu odgovara obinom ugovoru o zajmu. Jedino se razlikuje u
tome to ovaj zajam ima odreenu namjenu i stoga banka ima pravo kontrole utroka
pozajmljene sume novca.
b) Ugovor o emisionom zajmu je takav ugovor koji nastaje na taj nain to zajmoprimac
(dunik) izdaje javne obveznice o zajmu, a zajmodavci (povjerioci) te obveznice
4

kupuju. Iz toga izlazi da ugovor o emisionom zajmu ima i osobine ugovora o zajmu i
ugovora o kupovini i prodaji.
Dosada su bili tipini primjeri ugovora o emisionom zajmu kod nas narodni zajmovi.
Kupac obveznica narodnog zajma postali su kupovinom tih obveznica zajmodavci, a drava
zajmoprimac. Narodni zajam kao vrsta ugovora o emisionom zajmu predstavlja teretan
ugovor za koji zajmoprimac isplacuje kamatu. Vracanje zajma vri se po unaprijed utvrenom
planu i to u ratama. Danas republike, pokrajine i organizacije udruenog rada raspisuju
emisioni zajam (za izgradnju i modernizaciju puteva, eljeznica, elektrinih postrojenja).
c) Ugovor o anuitetnom zajmu je takva vrsta zajma sa kamatom kod koga je povracaj
pozajmljene sume novca ugovoren u godinjim obrocima. Ti se godinji obroci
nazivaju anuiteti (od latinske rei annus godina). Karakteristika je anuiteta u tome
da svaki pojedini obrok istovremeno sadri u sebi i dio glavnice i dio kamate. Prvi obrok
sadri u vecem dijelu kamatu, a u manjem glavnicu. Kako obroci sleduju, sve se vie
smanjuje kamata, a povecava glavnica.
d) Ugovor o lombardnom zajmu je takva vrsta ugovora o kratkoronom zajmu novca kod
koga se zajam dobija to se daju u zalogu hartije od vrijednosti, plemeniti metali,
dragocjenosti i druga roba koja se lako i brzo prodaje. Lombardni zajam je pogodno
4
Dr. Ljubia Miloevic, Obligaciono Pravo, Beograd, 2002.
9
sredstvo za dobijanje kredita za one koji imaju velike vrijednosti u stvarima, a nemaju
novca.

10
 5. ZAKLJUAK

Ugovor o zajmu je dosta est ugovor. Razliiti su razlozi koji dovode do njegovog
zakljuenja. Nastao je pod uticajem robnonovanog poslovanja, a pravni je instrumenat za
korisnike tuih stvari, naroito novca, kao i sredstvo za pomaganje drugoga. Pojedinci su vrlo
esto primorani da se poslue tuim stvarima, naroito novcem, da bi zadovoljili svoje
momentane potrebe. Putem zakljuenja ovog ugovora vri se kreditiranje mnogih lica bilo u
cilju otpoinjanja odreenog poslovanja bilo njegovog odravanja, odnosno pojaanja.
Njega zakljuuju kao zajmoprimci kod nas i fizika i pravna lica. Kao zajmodavci su
uglavnom banke. U naem drutvu ugovor o zajmu je izgubio prednje funkcije i cilj mu je
uglavnom pruanje pomoci pojedincima da svoje hitnije i vanije potrebe zadovolje, kao i
omogucavanje uspjenijeg rada privrednih i drugih organizacija.

11
 LITERATURA

1) Dr. Oliver Antic, Obligaciono Pravo , Beograd, 2009.

2) Radiic Jakov, Obligaciono pravo, Beograd, 2005.
3) Dr Bogdan Loza, Obligaciono pravo, Beograd, 2004.
4) Dr. Ljubia Miloevic, Obligaciono Pravo, Beograd, 2002.

12