UGOVOR O PRODAJI

183.- UGOVOR O PRODAJI – POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO I ZNACAJ

Ugovor o prodaji je takav ugovor kojim se obavezuje prodavac da prenese na kupca pravo
svojine na predatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i
preuzme stvar.
Kad ima za predmet prodaju nekog drugog prava, to je takav ugovor kojim se prodavac
obavezuje da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrsenje tog prava zahtijeva drzavinu stvari i da
mu preda stvar.
Ugovorom o prodaji prenosi se pravo svojine, s tim sto se u nekim pravima pravo svojine stice
aktom zakljucenja ugovora, dok se u drugim gde spada i nase pravo, svojina stice realizacijom
jednog materijalnog akta (predaja).
S obzirom da se pravo svojine na predatoj stvari stice njenom predajom, logicno je sto se
predvidja da do predaje stvari kupcu rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari snosi prodavac,
a da sa predajom stvari rizik prelazi na kupca.
Ipak, rizik ne prelazi na kupca, ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor
ili trazio zamenu stvari, a u slucaju kad predaja stvari nije izvrsena zbog kupceve docnje, rizik
prelazi na kupca u casu kad je dosao u docnju.
Ugovor o prodaji je imenovan ugovor koji je uvek dvostrano obavezan i teretan. To je i
konsesualan i neformalan ugovor, jer se po pravilu zakljucuje prostom saglasnoscu volja,
odnosno, bez ispunjenja odredjene forme.
Međutim, za ugovor o prodaji nepokretnih stvari, izricito se predvidja da mora biti zakljucen u
pismenoj formi, pod pretnjom nistavosti. Ugovor o prodaji je najcesce i komutativan ugovor, ali
se moze zakljuciti i kao aleatoran ugovor, odnosno kao ugovor o prodaji nade (na primjer
prodaja buduce zetve, zahvata mreze jednog ribara).
184.- BITNI SASTOJCI UGOVORA O PRODAJI
Bitni elementi ugovora o prodaji su:
1) Stvar koja mora biti moguca, dozvoljena i odredjena ili pravo pod uslovom da je
prenosivo. Kada je u pitanju stvar ona mora:
 Biti u prometu, u protivnom ugovor je nistav. Za stvari koje su u ogranicenom
prometu vaze posebni propisi.
 Postojati u trenutku zakljucenja ugovora, u protivnom ugovor nema pravno
dejstvo osim ugovora o prodaji buducih stvari. Ako je u casu zakljucenja ugovora
stvar samo djelimicno propala, kupac moze raskinuti ugovor ili ostati pri njemu i
traziti snizenje cene.
 Tudja stvar moze biti predmet prodaje, jer u nasem pravu ugovor ima samo
obligacionopravno dejstvo. Kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar
tudja moze raskinuti ugovor i traziti naknadu stete.

2) Cena, kao novcana naknada koju kupac duguje prodavcu treba da je:
a) Izrazena u novcu ali se delom moze dati i u nekoj stvari, pod uslovom da je vrijednost novca
veca od vrijednosti stvari.

1
b) Odredjena ili odrediva, u protivnom ugovor nema pravno dejstvo. Izuzetak predstavlja
samo ugovor o prodaji u privredi, koji je i bez odredbe o ceni punovazan. Kod takvog ugovora
kupac je duzan da plati cenu koju je prodavac redovno naplacivao u vreme zakljucenja ugovora.
U nedostatku ove cene duzan je da plati razumnu cenu. Pod razumnom cenom smatra se tekuca
cena u vreme zakljucenja ugovora. Ako se ona ne moze utvrditi, onda cenu koju utvrdjuje sud
prema okolnostima slucaja.
U izvesnim slucajevima cena moze biti propisana od nadleznog organa (tzv propisana cena). U
slucaju takve cene kupac duguje samo iznos propisane cene. Ako je vec isplatio ugovornu cenu,
ima pravo da mu se vrati razlika.
Odredjivanje cene moze biti povereno trecem licu, ali ne moze biti ostavljeno jednom
ugovaracu. Za odredbu ugovora kojom se odredjivanje cene ostavlja na volju jednom ugovaracu
smatra se kao da nije ni ugovorena. Tada kupac duguje cenu kao u slucaju kad cena nije
odredjena.
v) Stvarna, jer nema cene, pa samim tim ni ugovora o prodaji ako cena nije stvarna vec je
simulovana ili fiktivna.
g) Srazmerna, i u tom slucaju predstavlja uslov punovaznosti ugovora.. Ukoliko cena nije
srazmerna moze se zahtijevati ponistenje tog ugovora.
185.- OBAVEZE PRODAVCA
Osnovne obaveze prodavca iz ugovora o prodaji su sledece;
1.- Obaveza predaje stvari kao glavna prodavceva obaveza. Ima za cilj da kupca ucini
vlasnikom stvari, i da mu omoguci da se koristi ovlascenjima koja iz ovog prava proizilaze.
Prodavac je duzan predati stvar kupcu na nacin, u vreme i na mjestu predvidjenom ugovorom.
Prodavac je izvrsio obavezu predaje kupcu, po pravilu, kad mu stvar uruci ili preda ispravu
kojom se stvar moze preuzeti“.
Redovan oblik predaje je urucenje (traditio), tj fizicka predaja iz ruke u ruku, kojim se
drzavina prenosi sa prodavca na kupca. Obaveza predaje moze se izvrsiti putem tzv. simbolicne
predaje, kao i nekim vrstama fiktivne predaje (primjer, traditio brevi manu).
Prodavac je duzan predati stvar kupcu u ispravnom stanju zajedno sa njenim pripacima.
Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kad je prodavac bio duzan da mu ih
preda.
Kad datum predaje stvari kupcu nije odredjen, prodavac je duzan izvrsiti predaju u razumnom
roku posle zakljucenja ugovora.
Kad mjesto predaje nije odredjeno ugovorom, predaja stvari vrsi se u mjestu u kome je
prodavac, u casu zakljucenja ugovora imao svoje prebivaliste, ili, u nedostatku ovoga, boraviste,
a ako je prodavac zakljucio ugovor u vrsenju svoje redovne privredne djelatnosti, onda u mjestu
njegovog sedista.
Kod ugovora o prodaji, kao dvostrano-obaveznog ugovora, primjenjuje se pravilo o
istovremenom ispunjenju obaveza obeju strana, ako nije sto drugo ugovoreno. Prodavac nije
duzan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno, ili nije spreman da to
istovremeno ucini. Ali, kupac nije duzan isplatiti cenu pre nego sto je imao mogucnost da
pregleda stvar.

2
2.- Obaveza zastite u slucaju materijalnih i pravnih nedostataka sto je izlozeno u opstem
djelu.
186.- OBAVEZE KUPCA
Osnovne obaveze kupca iz ugovora o prodaji su sledece:
1.- Obaveza isplate cene se u predaji odredjene sume novca u svojinu prodavca. To je ona suma
novca koja je ugovorom bila odredjena ili zakonom propisana. Ukoliko nije drugo predvidjeno
kupac je duzan da isplati cenu odjednom a ne u pojedinim delovima (ratama).
U pogledu vremena i mjesta isplate cene, merodavno je ono sto je odredjeno ugovorom. U
nedostatku ugovorne odredbe ili drugacijih obicaja, placanje se vrsi u casu i mjestu u kome se
vrsi predaja stvari. Ako se cena ne moze platiti u casu predaje, placanje se vrsi u prebivalistu,
odnosno sedistu prodavca.
2.- Obaveza preuzimanja stvari sastoji se u odnosenju stvari od strane kupca.
Kupac dolazi u poverilacku docnju ako ne preduzme radnje koje omogucuju prodavcu da izvrsi
predaju stvari ili ako neopravdano odbije da je preuzme. Prodavac moze, ako ima osnovanog
razloga da posumnja da kupac nece isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor, ako kupac bez
opravdanog razloga odbije da preuzme stvar.
Obavezu cuvanja stvari za racun saugovaraca imaju jedan prema drugom i prodavac i kupac.
Ako je zbog kupceve docnje rizik presao na kupca pre predaje stvari, obaveza je prodavca da je
cuva sa paznjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domacina.
Istu obavezu ima i kupac kad mu je stvar urucena a on hoce da je vrati prodavcu, bilo sto je
raskinuo ugovor, bilo sto je zahtijevao zamenu stvari. Ugovarac koji je duzan cuvati stvari, ima
pravo na naknadu troskova potrebnih radi ocuvanja stvari
187.- NAKNADA STETE U SLUCAJU RASKIDA PRODAJE
U slucaju raskida prodaje zbog povrede ugovora od strane jedne, druga strana ima pravo na
naknadu stete koju zbog toga trpi, prema opstim pravilima o naknadi stete nastale povredom
ugovora.
Posebna pravila su predvidjena za sledece slucajeve:
1.- Kad je predmet prodaje stvar koja ima tekucu cenu ako je prodaja raskinuta zbog povrede
ugovora od strane jedne strane, druga strana moze zahtijevati razliku između cene odredjene
ugovorom i tekuce cene, na dan raskida ugovora na trzistu mjesta u kome je posao obavljen.
2.- Kad prodaja ima za predmet stvari odredjene po rodu pa jedna strana ne izvrsi svoju
obavezu na vreme, druga strana moze izvrsiti prodaju radi pokrica, odnosno, kupovinu radi
pokrica, i zahtijevati razliku između cene odredjene ugovorom i cene prodaje, odnosno
kupovine radi pokrica.
Prodaja, odnosno kupovina radi pokrica mora biti izvrsena u razumnom roku i na razuman nacin,
a o nameravanoj prodaji ili kupovini poverilac je duzan obavestiti duznika.

3
 SLUCAJEVI PRODAJE SA NAROCITIM POGODBAMA

188.- PRODAJA SA PRAVOM PRECE KUPOVINE

To je takav ugovor o prodaji, kod kojeg se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameravanoj
prodaji stvari odredjenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za
istu cenu.
Osobenost ovog slucaja prodaje ogleda se u tome sto je ogranicena sloboda ugovaranja na
strani kupca.
Prodavac je duzan da u roku od mesec dana, racunajuci od dana kad ga je kupac obavestio o
namaravanoj prodaji trecem licu, obavesti kupca na pouzdan nacin o svojoj odluci da se koristi
pravom prece kupovine Prodavac je duzan da istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, isplati
cenu ugovorenu sa trecim licem, ili da je polozi kod suda.
Pravo prece kupovine pokretnih stvari ne moze se ni otudjiti ni naslediti, ukoliko zakonom
nije drukcije odredjeno. Njegova duzina odredjuje se ugovorom, a u slucaju kad ugovorom nije
odredjeno njegovo trajanje ili je odredjen duzi rok, pravo prece kupovine prestaje po isteku roka
od pet godina od zakljucenja ugovora.
Ukoliko kupac proda stvar i prenese pravo svojine na treceg ne obavestavajuci prodavca,
ovaj moze, u roku od sest meseci, racunajuci od dana kad je saznao za ovaj prenos, zahtijevati
da se prenos ponisti i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima. Takvim zahtjevom moze
uspeti samo, ako dokaze da je trecem licu bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da
prodavac ima pravo prece kupovine.
Pri tome, u roku koji je predvidjen za podnosenje tuzbe, prodavac mora i da isplati cenu
ugovorenu sa trecim licem ili da je polozi kod suda.
U svakom slucaju, pravo prece kupovine prestaje po proteku pet godina od prenosa svojine
stvari na treceg.
189.- KUPOVINA NA PROBU
To je takav slucaj ugovora o prodaji kod kojeg kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba,
da bi utvrdio da li odgovara njegovim zeljama, i da u odredjenom roku obavesti prodavca da li
ostaje pri ugovoru.
O tome da li ostaje pri ugovoru, kupac je duzan da obavesti prodavca u roku odredjenom
ugovorom ili obicajem. Ako takvog roka nema, proba se mora izvrsiti u primjerenom roku koji
mu bude odredio prodavac, inace ce se smatrati da je odustao od ugovora.
Ali, ako je stvar predata kupcu da je isproba samo do odredjenog roka, a on je ne vrati bez
odlaganja po isteku roka ili ne izjavi da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.
Pravo na probu je, inace, subjektivna kategorija, jer zavisi iskljucivo od kupceve volje.
Međutim, ono dobija objektivni karakter (objektivna proba), ako je proba ugovorena da bi se
utvrdilo da li stvar ima odredjena svojstva ili, da li je podobna za odredjenu upotrebu. U tom
slucaju opstanak ugovora ne zavisi od kupcevog nahodjenja, vec od toga da li ona zaista ima ta
svojstva, odnosno, da li je podobna za odredjenu upotrebu.

4
Rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac, do
kupceve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka u kojem je kupac bio duzan da vrati
stvar prodavcu.
190.- PRODAJA SA OBROCNIM OTPLATAMA CENE
190.- PRODAJA PO UZORKU ILI MODJELU
To je takav ugovor o prodaji kod kojeg stvar o kojoj je ugovor, mora biti saobrazna uzorku ili
modjelu, osim ako su uzorak ili model podneti kupcu samo radi obavestenja i pribliznog
odredjivanja osobine stvari.
Ako stvar koju je prodavac predao kupcu kod ugovora u privredi nije saobrazna uzorku ili
modjelu, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke
stvari, a u drugim slucajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze.
191.- PRODAJA SA ZADRZAVANJEM PRAVA SVOJINE
To je takav ugovor o prodaji kod kojeg prodavac odredjene pokretne stvari, posebnom
odredbom ugovora zadrzava pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne
isplati cenu u potpunosti.
Osobenost ovog slucaja prodaje je u tome, sto se predajom stvari ne prenosi svojina na kupca,
vec prodavac posebnom odredbom ugovora zadrzava pravo svojine radi obezbedjenja isplate
cene.
Zadrzavanje prava svojine ima dejstvo prema kupcevim poveriocima samo ako je ucinjeno u
obliku javno overene isprave, pre kupcevog stecaja ili pre plenidbe stvari.
Karakteristicno je da rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari snosi kupac od casa kad mu je
stvar predata, iako on jos nije postao vlasnik stvari.
192.- PRODAJNI NALOG
Prodajni nalog je takav ugovor kojim se nalogoprimac obavezuje da odredjenu pokretnu stvar
koju mu je predao nalogodavac, proda za odredjenu cenu, u odredjenom roku, ili da je u tom
roku vrati nalogodavcu, a ukoliko to ne ucini, smatrace se da je on stvar kupio.
Za nastanak prodajnog naloga neophodna je saglasnost nalogodavca i nalogopromca. Bitni
elementi prodajnog naloga su:
1) Nalog kojim se nalogoprimac obavezuje i ovlascuje da odredjenu pokretnu stvar proda
drugome
2) Rok u kome to treba da se ucini, jer se prodajni nalog ne moze opozvati pre isteka
ugovorenog roka. Po tome se prodajni nalog razlikuje od opsteg tipa ugovora o nalogu,
od kojeg nalogodavac moze odustati, odnosno od ugovora o punomocstvu, kod kojeg
vlastodavac moze po svojoj volji opozvati punomocje.
3) Cena za koju stvar treba da bude prodata treba da bude unapred odredjena zato sto kod
prodajnog naloga dolazi do izrazaja mogucnost samokontrahiranja, tj. zakljucenja
ugovora sa samim sobom. Samo unapred odredjena cena cini dopustenom mogucnost
samokontrahiranja.
Na osnovu prodajnog naloga nastaju obaveze za oba ugovornika.

5
Nalogodavac je obavezan da preda pokretnu stvar koja je predmet prodaje nalogoprimcu, kao
i da se uzdrzi od uznemiravanja nalogoprimca u vidu odustanka od ugovora, odnosno opoziva
naloga. Stvar se predaje u drzavinu nalogoprimca, sto znaci da ona i dalje ostaje u svojini
nalogodavca. Sve do isteka ugovorenog roka nalogodavac, kao vlasnik stvari snosi rizik njene
slucajne propasti ili ostecenja. Nalogodavac ne moze stvar otudjiti otudjiti jer mu se izricito
uskracuje pravo da raspolaze njom dok mu ne bude vracena.
Nalogoprimac je duzan da izvrsi nalog prema uputstvima koje je dobio od nalogoprimca, da to
ucini licno i da o izvrsenom nalogu obavesti nalogodavca i polozi mu racun, s tim sto se
obaveza polaganja racuna svodi na isplatu cene
U vezi sa dejstvom prodajnog naloga moguce su tri razlicite situacije:
1.- Nalogoprimac je stvar prodao trecem licu u ugovorenom rpku, i cenu preda nalogodavcu,
onda se na pravne odnose između njih primjenjuju pravila ugovora o punomocstvu.
Nalogodavac tada ima polozaj vlastodavca, a nalogoprimac polozaj punomocnika. Za razliku
od punomocstva, kod prodajnog naloga nalogodavac nema pravo da opozove nalog. Za razliku
od prodajnog naloga, punomocnik ne postaje vlasnik stvari koja mu je poverena ukoliko je u
odredjenom roku ne proda.
2.- Nalogoprimac je stvar vratio nalogodavcu pre isteka ugovorenog roka onda između
nalogodavca i nalogoprimca prestaje pravni odnos koji je zasnovan prodajnim nalogom.
3.- Nalogoprimac stvar nije prodao niti je vratio nalogodavcu smatra se da je on stvar kupio.
U tom slucaju, nalogodavac ima polozaj prodavca, a nalogoprimac polozaj kupca. Na njihove
pravne odnose prinjenjuju se pravila ugovora o prodaji.
U pravnoj teoriji ne postoji saglasnost o trenutku u kojem nalogoprimac koji u predvidjenom
roku stvar ne proda ili ne vrati nalogodavcu, stice pravo svojine.
A.- Veci broj autora smatra da nalogoprimac stice pravo svojine istekom roka u kojem je trebao
da proda stvar i preda cenu nalogodavcu ili da mu stvar vrati. (kratkom rukom, tj. putem traditio
brevi manu) bez obzira na to sto jos nije platio cenu.
B.- Prema stanovistu koje zastupa manji broj autora, nalogoprimac ne stice pravo svojine
istekom roka u kojem je on duzan da proda ili da vrati stvar, vec tek u trenutku isplate odredjene
cene.
193.- UGOVOR O RAZMENI
Ugovorom o razmeni svaki ugovarac se obavezuje prema svom saugovaracu da preda stvar
koja se razmenjuje tako da on stekne pravo svojine.Strane imaju iste obaveze, jer i jedna i druga
duguju predaju stvari.
Ugovor o razmeni je imenovan ugovor. Po pravilu je neformalan, mada je u odredjenim
slucajevima formalan (npr. ugovor o razmeni nepokretnosti). Uvek je dvostrano obavezan i
teretan. Obicno se zakljucuje kao komutativan.
S obzirom da i jedna i druga ugovorna strana kod ugovora o razmeni ima obavezu koja je
svojstvena prodavcu kod ugovora o prodaji, ZOO propisuje da iz ugovora o razmeni nastaju
za svakog ugovaraca obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca.

6
 UGOVOR O POKLONU

194.- UGOVOR O POKLONU – POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO

Ugovorom o poklonu, poklonodavac poklonoprimcu predaje ili se obavezuje da preda u svojinu
odredjenu stvar ili da mu prenese neko drugo pravo bez naknade.
Ovim ugovorom poklonodavac raspolaze svojom imovinom u nameri da uveca imovinu
poklonoprimca na teret svoje imovine, dok poklonoprimac stice pravo svojine ili neko drugo
pravo.
Poklonom se smatra i oprostaj duga duznika, kao i isplata duga duznikovog bez namere da se od
njega trazi naknada.
Ugovor o poklonu nije regulisan ZOO, jer su redaktori tog Zakona stali na stanoviste da to nije
ugovor koji je karakteristican za robni promet. Zbog toga se kod ugovora o poklonu mogu
primjenjivati neka pravna pravila iz Srpskog gradjanskog zakonika kao i pojedine odredbe
Porodicnog zakona i Zakona o nasledjivanju.
Ugovor o poklonu je, s obzirom na nacin zakljucenja realan, odnosno formalni ugovor. Za
njegovo zakljucenje nije dovoljna prosta saglasnost volja nego je potrebna i predaja stvari koja se
poklanja ili pismena forma
Ugovor o poklonu je uvek jednostrano obavezan, uz izvesno odstupanje kod ugovora o poklonu
s nalogom i dobrocin. Obicno je komutativan i ugovor koji se zakljucuje s obzirom na svojstva
odredjene licnosti – intuitu personae.
195.- USLOVI NASTANKA I BITNI SASTOJCI UGOVORA O POKLONU
Na ugovor o poklonu primjenjuju se opsta pravila o poslovnoj sposobnosti sa izvesnim
odstupanjima. Pri tome se pravi razlika između poklonodavca i poklonoprimca.
Od poklonodavca se, s obzirom da raspolaze svojom imovinom zahtijeva potpuna poslovna
sposobnost
Kod poklonoprimca se odstupa od opsteg pravila jer moze da primi poklon i mladji maloletnik,
tj. dete koje jos nije navrsilo 14 godina zivoda. Dete koje nije navrsilo 14 godina zivota moze da
preduzima pravne poslove kojima pribavlja iskljucivo prava, kakav je inace slucaj sa
poklonoprimcem kod ugovora o poklonu.
U bitne elemente ugovora o poklonu spadaju:
1.- Stvar pod uslovom da se nalaze u pravnom prometu ili neko imovinsko pravo, koje nije
vezano za licnost poklonodavca i koje se moze ustupiti drugome.
2.- Namera darezljivosti (animus donandi) obuhvata kako volju poklonodavca da bez naknade
uveca imovinu poklonoprimca, tako i volju poklonoprimca da besplatno pribavi imovinsku korist
na racun imovine poklonodavca.

7
Namera darezljivosti mora biti izrazena u ugovoru. Po nameri darezljivosti se ugovor o poklonu
razlikuje od drugih ugovora koji predstavljaju osnov za sticanje prava svojine (prodaja, razmena,
zajam).
196.- DEJSTVO UGOVORA O POKLONU
Na osnovu ugovora o poklonu, kao jednostrano obaveznog ugovora, obaveze nastaju samo za
poklonodavca, dok poklonoprimac ima odredjena prava.
1.- Obaveza predaje stvari ili predaje prava.- Osnovna je obaveza poklonodavca da preda u
svojinu stvar ili da prenese neko drugo imovinsko pravo poklonoprimcu. S obzirom na to i
ugovor o poklonu, kao i ugovor o prodaji i razmeni predstavlja pravni osnov (iustus titulus) za
sticanje prava svojine.
2.- Naknada stete.- Poklonodavac je odgovoran za stetu koju prouzrokuje poklonoprimcu.
To je pre svega odgovornost zbog neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju preuzete obaveze, i
odnosi se na stetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepaznjom.
Poklonodavac ce odgovarati i za stetu koju poklonoprimac pretrpi usljed pravnih ili materijalnih
nedostataka, ukoliko je za te nedostatke znao, ili je prema okolnostima morao znati, a o njima
nije obavestio poklonoprimca.
197.- OPOZIVANJE POKLONA
Punovazno zakljucen ugovor o poklonu se ne moze opozvati, osim u slucaju kad je to posebno
ugovoreno ili zakonom propisano. Pri tome, razlikuju se dve kategorije lica kojima se priznaje
pravo opoziva poklona. To pravo pripada poklonodavcu, ali i odredjenim trecim licima.
Postoje i pokloni koji se ne mogu nikako opozvati: uobicajeni pokloni, nagradni pokloni,
pokloni ucinjenim u dobrotvorne svrhe.
A.- OPOZIVANJE POKLONA OD STRANE POKLONODAVCA je moguce iz sledecih
razloga:
1.- Nezahvalnost poklonoprimca.- Poklonodavac moze opozvati poklon ako poklonoprimac
svojim ponasanjem prema poklonodavcu, ili prema nekom njemu bliskom licu pokaze veliku
nezahvalnost.
2.- Nedostatak sredstava za zivot.- Poklonodavac koji nema dovoljno sredstava za zivot ili za
izdrzavanje lica koja je po zakonu duzan da izdrzava, ima pravo da opozove poklon i da
zahtijeva da mu poklonoprimac vrati ono sto se od primljenog poklona jos nalazi u njegovoj
imovini.
Potrebno je da se ispune sledeci uslovi:
 da ne postoje lica koja su po zakonu duzna da ga izdrzavaju, ili ako ona postoje, da
nemaju sredstava za njegovo izdrzavanje,
 da poklonoprimac nije i sam u oskudici u pogledu nuznog izdrzavanja sebe i svoje
porodice,
 da se predmet poklona ili njegova vrijednost nalazi u imovini poklonoprimca.

8
3.- Razvod ili ponistenje braka između poklonodavca i poklonoprimca.- Porodicni zakon
propisuje da se ne vracaju „uobicajeni pokloni“, koje su supruznici ucinili jedan drugome u toku
trajanja zajednickog zivota u braku.
Vracaju se pokloni cija je vrijednost nesrazmerno velika u odnosu na vrijednost zajednicke
imovine supruznika, a koje su supruznici ucinili jedan drugom u toku trajanja zajednickog zivota
u braku“.
B.- OPOZIVANJE POKLONA OD STRANE TRECIH LICA.- U nasem pravu mogu
opozvati poklon
1.- Nuzni naslednici ako je povredjen njihov nuzni deo nasledja..
Vracanje poklona vrsi se ukoliko smanjenjem, odnosno potpunim iskljucenjem zavestajnih
raspolaganja ne bude podmiren nuzni deo ovih naslednika. Pokloni se vracaju obrnuto redu
kojim su cinjeni, s tim sto se pokloni ucinjeni istovremeno vracaju srazmerno.
Nuzni naslednici mogu traziti vracanje poklona u roku od tri godine od smrti ostavioceve.
2.- Lica koja je poklonodavac bio duzan da izdrzava po bilo kom osnovu (zakonu,
testamentu, sudskoj odluci) mogu da opozovu poklone koje je ovaj ucinio da bi se mogla ispuniti
obaveza izdrzavanja.
I u ovom slucaju opozivanje poklona vrsi se obrnuto redu kojim su cinjeni.
3.- Poverioci poklonodavca.- Poverioci poklonodavca vrse opoziv poklona pobijanjem
besplatnog raspolaganja svog duznika, koje se vrsi podizanjem Paulijanske tuzbe.

UGOVOR O ZAJMU

198.- UGOVOR O ZAJMU – POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO I ZNACAJ

Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da zajmoprimcu preda u svojinu odredjeni iznos
novca ili odredjenu kolicinu drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati
posle izvesnog vremena istu kolicinu novca, odnosno istu kolicinu stvari iste vrste i istog
kvaliteta, uz naknadu ili bez naknade.
Zajmoprimac stice pravo svojine, ali se od ostalih ugovora kojima se stice pravo svojine
(prodaja, razmena, poklon), zajam razlikuje po tome sto je zajmoprimac obavezan da posle
izvesnog vremena vrati stvari iste vrste i istog kvaliteta, s tim sto moze biti ugovoreno da uz
glavnicu duguje i kamatu.
Obaveza vracanja stvari postoji i kod drugih ugovora (posluga, zakup, ostava), ali se kod tih
ugovora stvar vraca in species, a za ugovor o zajmu je karakteristicno genericko vracanje stvari.
Ugovor o zajmu je u nasem pravu uredjen kao konsesualni ugovor, to jest, kao ugovor za ciji
nastanak je dovoljna prosta saglasnost volja ugovornika. To je i dvostrano obavezan ugovor, s
tim sto se obaveze ugovaraca ne ispunjavaju istovremeno. Iz prirode ugovora proistice da je
zajmodavac duzan da prvi ispuni svoju obavezu, pa tek onda zajmoprimac.

9
Ugovor o zajmu moze biti dobrocin ili teretan u zavisnosti od toga da li zajmoprimac uz
glavnicu duguje i kamatu. Kamata se duguje samo ako je ugovorena, osim kod ugovora u
privredi kod kojih zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.
199.- BITNI SASTOJCI UGOVORA O ZAJMU
U bitne elemente ugovora o zajmu spadaju: stvar, rok vracanja zajma i kamata, ako je ugovor
o zajmu zakljucen kao teretan ugovor.
1.- Stvar.- Predmet ugovora o zajmu moze da bude bilo koja zamenljiva stvar, tj. ona stvar koja
se u pravnom prometu odredjuje po rodu, broju, meri ili tezini, pri cemu nije od znacaja da li je
ona potrosna ili nepotrosna. Ipak, najcesce je novac predmet tog ugovora.
2.- Rok vracanja zajma odredjuje se obicno saglasnoscu ugovaraca ili iz okolnosti samog
ugovora o zajmu. Ako taj rok nije odredjen, niti se moze odrediti iz okolnosti samog ugovora,
zajmoprimac je duzan vratiti zajam po isteku primjerenog roka, koji ne moze biti kraci od dva
meseca racunajuci od zajmodavcevog trazenja da mu se zajam vrati.
3.- Kamata.- Kod ugovora o zajmu koji je teretan, predvidja se i naknada za koriscenje stvari
koja se zove kamata ili interes. Moze se zahtijevati samo ako je ugovorena, dok kod ugovora o
zajmu u privredi zajmoprimac duguje kamatu u svakom slucaju.
200.- DEJSTVO UGOVORA O ZAJMU
Kao dvostrano obavezan ugovor, ugovor o zajmu stvara obaveze za obe ugovorne strane.
Obaveze zajmodavca su:
1.- Predaja obecanih stvari da bi zajmoprimac mogao da stekne pravo svojine na pozajmljenim
stvarima. On je to duzan da ucini u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije odredjen, onda
kad to zajmoprimac zatrazi.
Pravo zajmoprimca da trazi predaju obecanih stvari, zastareva za tri meseca od dolaska
zajmodavca u docnju, a u svakom slucaju za godinu dana od zakljucenja ugovora.
Zajmodavac moze odbiti da izvrsi obavezu predaje obecanih stvari:
 ako u vreme zakljucenja ugovora nije znao da su materijalne prilike zajmoprimca takve,
da je neizvesno da li ce on biti u stanju da vrati zajam, odnosno,
 ako je doslo do pogorsanja materijalnih prilika zajmodavca posle zakljucenja ugovora.
2.- Naknada stete zbog nedostataka pozajmljenih stvari.- Kod zajma sa naknadom se
predvidja da je zajmodavac duzan da naknadi zajmoprimcu stetu koja mu je bila prouzrokovana
zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari.
Kod zajma bez naknade, zajmodavac nije odgovoran za materijalne nedostatke stvari, ali je
duzan da nadoknadi stetu koju zajmoprimac pretrpi usljed materijalnih nedostataka, ako su mu
nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio
zajmoprimca.
Obaveze zajmoprimca su:
1.- Vracanje pozajmljenih stvari. Zajmoprimac je duzan da u ugovorenom roku, vrati istu
kolicinu stvari, iste vrste i kvaliteta.

10
Ako ugovaraci nisu odredili rok vracanja zajma, niti se on moze odrediti iz okolnosti zajma,
zajmoprimac je duzan vratiti zajam po isteku primjerenog roka, koji ne moze biti kraci od dva
meseca, racunajuci od zajmodavcevog trazenja da mu se zajam vrati.
Zajmoprimac moze vratiti zajam i pre roka odredjenog za vracanje, ali je duzan da o svojoj
nameri unapred obavesti zajmodavca i da mu naknadi stetu.
2.- Obaveza placanja kamate postoji samo ako se zajmoprimac obavezao da uz glavnicu
duguje i kamatu, s tim sto kod ugovora u privredi zajmoprimac duguje kamatu i kad ona nije bila
ugovorena.
Stopa ugovorene kamate odredjena je odredbama ZOO koje se odnose na novcane obaveze.

UGOVOR O ZAKUPU

201.- UGOVOR O ZAKUPU – POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO I ZNACAJ

Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da zakupcu preda odredjenu nepotrosnu stvar
na upotrebu, a zakupac se obavezuje zakupodavcu da mu za to placa odredjenu zakupninu i da
mu po isteku odredjenog vremena istu stvar vrati.
Ovim ugovorom zakupac ne postaje vlasnik stvari. Upotreba obuhvata i uzivanje stvari, tj.
pribiranje plodova koje stvar daje, ako nije drugacije ugovoreno ili uobicajeno.
Ugovor o zakupu je, po pravilu konsesualan i neformalan ugovor, za cije zakljucenje se ne
zahtijeva neka posebna forma. Ima i odstupanja, kad zakup ima za predmet neku nepokretnu
stvar (na primjer, stan, poslovnu prostoriju, poljoprivrijedno zemljiste). To je uvek dvostrano
obavezan, teretan i komutativan ugovor. Uz to, za zakup je karakteristicno da je to ugovor sa
trajnim izvrsenjem, jer se izvrsenje prestacija iz tog ugovora prostire u jednom duzem
vremenskom periodu.
202.- BITNI SASTOJCI UGOVORA O ZAKUPU
Bitni elementi ugovora o zakupu su:
1) Stvar koja se daje na upotrebu i koja moze biti samo nepoktrosna. To moze biti ne
samo svoja, vec i tudja i buduca stvar. Predmet ugovora o zakupu moze biti i
imovinsko pravo koje nije vezano za licnost titulara i koje daje odredjene prihode ( na
primjer licenca).
2) Zakupnina pod kojom se podrazumeva naknada koju zakupac placa zakupodavcu za
upotrebu zakupljene stvari ili prava. Zakupnina mora biti odredjena ili odredljiva,
stvarna i srazmerna (pravicna), sto znaci da za nju vaze pravila propisana za prodajnu
cenu.
Visinu zakupnine i nacin njenog placanja odredjuju, po pravilu, ugovorne strane, ali se
to moze poveriti odredjenom trecem licu. U pojedinim slucajevima, visinu zakupnine
odredjuje zakon ili odredjeni drzavni organ. Ako zakupnina nije odredjena ni na jedan
od odredjenih nacina, ugovor o zakupu ne moze nastati.
3) Vreme njegovog trajanja nije bitan element ugovora o zakupu, jer se u nasem pravu
ugovor o zakupu moze zakljuciti na odredjeno ili na neodredjeno vreme. Vreme
11
 trajanja ugovora o zakupu je znacajno jer od duzine trajanja ugovora zavisi i velicina
prestacije.
203.- OBAVEZE ZAKUPODAVCA
Osnovne obaveze zakupodavca kod ugovora o zakupu su:
1.- Predaja zakupljene stvari na nacin, u vreme i na mjestu kako je to ugovorom predvidjeno.
To se moze postici na vise nacina (urucenjem zakupljene stvari, simbolicnom predajom,
predajom tzv kratke ruke). Zakupodavac je duzan predati zakupcu zakupljenu stvar u
ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima.
Vreme predaje zakupljene stvari odredjuje se ugovorom, a ako nije odredjeno ugovorom,
odredjuje se, s obzirom na svrhu posla, prirodu obaveze i druge okolnosti
Isto vazi i za mjesto predaje zakupljene stvari. U pogledu mjesta predaje, vazi i dispozitivno
pravilo da se pokretne stvari predaju u mjestu u kome je zakupodavac imao svoje prebivaliste,
odnosno boraviste u vreme nastanka obaveze, a nepokretne stvari u mjestu u kome se one
nalaze.
2.- Odrzavanje stvari u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa. Troskovi sitnih opravki
izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troskovi same upotrebe padaju na teret
zakupca.On je duzan da obavesti zakupodavca o potrebi opravke.
Ukoliko zakupodavac ne izvrsi potrebnu opravku u primjerenom roku, to moze uciniti i
zakupac na racun zakupodavca. U slucaju kad potrebne opravke zakupljene stvari u znatnoj
meri i za duze vreme ometaju njenu upotrebu, zakupac ima pravo da ugovor raskine ili da
zahtijeva snizenje zakupnine.
Ako bi izmenama stvari bila smanjena u izvesnoj meri zakupceva upotreba stvari, smanjice se i
zakupnina u odgovarajucoj meri.
3.- Odgovornost za materijalne nedostatke.- Zakupodavac, odgovara zakupcu za sve
nedostatke zakupljene stvari koji smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, bez obzira na
to da li je za njih znao ili ne. Zakupodavac odgovara i za nedostatke svojstava i odlika
predvidjenih izricito ili precutno ugovorom.
Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u casu zakljucenja ugovora
bili poznati zakupcu, ili mu nisu mogli ostati nepoznati. Zakupodavac odgovara za nedostatak
koji je zakupcu usljed krajnje nepaznje ostao nepoznat, ako je on znao za taj nedostatak i
namerno propustio da o njemu obavesti zakupca.
Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari moze biti ugovorom iskljucena ili
ogranicena. Odredba kojom se ova odgovornost iskljucuje ili ogranicava je nistava:
 ako je zakupodavac znao za nedostatak,
 ako je nedostatak takav da onemogucuje upotrebu zakupljene stvari i
 ako je zakupodavac takvu odredbu nametnuo koristeci svoj monopolski polozaj.
Zakupac je duzan da obavesti zakupodavca o svakom nedostatku zakupljene stvari koji bi se
pokazao u toku zakupa, kao i o svakoj nepredvidjenoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila
zakupljenoj stvari. U suprotnom, gubi pravo na naknadu stete koju bi pretrpjeo zbog postojanja

12
nedostatka ili nastale opasnosti za zakupljenu stvar, i duzan je da naknadi stetu koju bi
zakupodavac pretrpjeo zbog toga.
Ako u casu predaje stvar ima neki nedostatak koji se ne moze otkloniti, zakupac moze, po
svom izboru raskinuti ugovor ili zahtijevati snizenje zakupnine.. U slucaju kad se nedostatak
moze otkloniti zakupac moze zahtijevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u
primjerenom roku ili snizenje zakupnine, odnosno raskid ugovora ili snizenje zakupnine ako
zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primjerenom roku koji mu je zakupac ostavio..
U svakom slucaju zakupac ima pravo i na naknadu stete.
4.- Odgovornost za pravne nedostatke dolazi do izrazaja u slucaju kad neko treci pretenduje
da na zakupljenoj stvari vrsi neko pravo i obrati se svojim zahtjevom zakupcu, kao i ako
samovlasno oduzme stvar od zakupca. U tom slucaju zakupac je duzan da obavesti o tome
zakupodavca, inace ce odgovarati za stetu.
 Ako se utvrdi da trecem pripada neko pravo koje potpuno iskljucuje pravo zakupca na
upotrebu stvari, ugovor o zakupu se raskida po samom zakonu, a zakupodavac je
duzan da zakupcu nadoknadi stetu.
 U slucaju kad se pravom treceg samo ogranicava zakupcevo pravo, ovaj moze, po
svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtijevati snizenje zakupnine, a u svakom slucaju
ima pravo i na naknadu stete.
204.- OBAVEZE ZAKUPCA
Osnovne obaveze zakupca kod ugovora o zakupu su:
1.- Upotreba stvari prema ugovoru ili njenoj nameni.- Zakupac je duzan da upotrebljava stvar
kao dobar privrednik, odnosno dobar domacin i samo onako kako je odredjeno ugovorom ili
namenom stvari.
Saglasno tome, on je duzan da cuva stvar od ostecenja, da snosi troskove tekuce upotrebe, kao
i da je odrzava.
Za stetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni,
zakupac je odgovoran bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao on ili neko lice koje radi po
njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omogucio da upotrebljava stvar.
Zakupodavac moze u tom slucaju, da otkaze ugovor bez davanja otkaznog roka, uz uslov da je
zbog toga prethodno opomenuao zakupca i da postoji opasnost da mu se prouzrokuje znatna
steta.
2.- Placanje zakupnine koja se moze sastojati u novcu ili nekim drugim stvarima. Moze se
isplacivati odjednom ili u ratama, unapred, prilikom zakljucenja ugovora ili unazad, u toku
trajanja zakupa ili po njegovom prestanku. Ako ugovorom, zakonom ili obicajem mjesta gde je
stvar predata nije odredjeno drugacije, zakupnina se placa polugodisnje, kad je stvar data u
zakup za jednu ili vise godina, a ako je data za krace vreme po isteku tog vremena.
Naime, zakupodavac moze otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku
od 15 dana posto ga je zakupodavac pozvao na placanje. Ugovor ce ostati na snazi ako zakupac
isplati iznos duzne zakupnine, pre nego sto mu otkaz bude saopsten.
3.- Vracanje zakupljene stvari.- Zakupac je duzan da vrati zakupljenu stvar u stanju u kojem
je bila kad mu je predata u zakup, tj. neostecenu. On ne odgovara za istrosenost stvari koja
nastaje njenom redovnom upotrebom, kao i za ostecenja koja poticu od njene dotrajalosti.
13
Ako drugacije nije ugovoreno stvar se vraca u mjestu u kome je bila predata.
205.- UGOVOR O PODZAKUPU
Podzakup je ugovor kojim zakupac zakupljenu stvar daje u zakup drugome.Takav ugovor moze
se zakljuciti ako ugovorom ili zakonom nije zabranjen i samo pod uslovom da se njime ne
nanosi steta zakupodavcu.
Zakljucenjem ugovora o podzakupu zakupac se ne oslobadja odgovornosti prema
zakupodavcu, vec mu jemci da ce podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu.
Zakljucenje ugovora o podzakupu, ugovorom ili zakonom, moze biti uslovljeno prethodnim
dobijanjem dozvole od strane zakupodavca. U tom slucaju zakupodavac moze odbiti davanje
dozvole samo iz opravdanih razloga.
U slucaju kad je zakupljena stvar data u podzakup bez njegove dozvole, kad je ova prema
zakonu ili prema ugovoru potrebna, zakupodavac moze otkazati ugovor o zakupu.
Zakupodavac moze, radi naplate svojih potrazivanja od zakupca nastalih iz zakupa, da zahtijeva
neposredno od podzakupca, isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa.
Podzakup prestaje u svakom slucaju kada prestane zakup.
206.- OTUDjENJE ZAKUPLJENE STVARI
Zakupodavac moze, u toku trajanja zakupa otudjiti zakupljenu stvar nekom trecem licu. U tom
slucaju, postavlja se pitanje da li ugovor o zakupu obavezuje pribavioca stvari.
Kod regulisanja tog pitanja pravi se razlika između:
1) Otudjenja zakupljene stvari posle njene predaje u zakup
2) Slucaja otudjenja zakupljene stvari pre predaje zakupcu.
1.- Ako vlasnik otudji stvar koju je pre toga predao u zakup, pribavilac stvari stupa na mjesto
zakupodavca Posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju između njega i zakupca.
Pribavilac ne moze zahtijevati od zakupca da mu preda stvar pre isteka roka za koji je zakup
ugovoren, odnosno, pre isteka otkaznog roka, a za pribavioceve obaveze iz zakupa prema
zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.
2.- Ako je stvar o kojoj je zakljucen ugovor o zakupu predata pribaviocu a ne zakupcu,
pribavilac stupa na mjesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u
momentu zakljucenja ugovora o otudjenju znao za postojanje ugovora o zakupu. Ako za
postojanje tog ugovora nije znao, nije duzan da zakupcu preda stvar, a zakupac moze da trazi
naknadu stete od zakupodavca.
207.- PRESTANAK UGOVORA O ZAKUPU
Ugovor o zakupu moze prestati na vise razlicitih nacina. To su:
1.- Protekom odredjenog vremena prestaje ugovor o zakupu koji je zakljucen za odredjeno
vreme, kao i onaj cije je trajanje odredjeno zakonom.
2.- Precutno obnavljanje zakupa.- Ako po isteku vremena za koja je ugovor o zakupu bio
zakljucen zakupac produzi da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da

14
je zakljucen nov ugovor o zakupu neodredjenog trajanja pod istim uslovima kao i prethodni.
Obezbedjenja koja su data za prvi zakup prestaju
3.- Otkazom prestaje ugovor o zakupu cije trajanje nije odredjeno niti se moze odrediti iz
okolnosti ili mesnih obicaja. U tom slucaju, svaka strana moze dati otkaz drugoj, postujuci
odredjeni otkazni rok.
Ako duzina otkaznog roka nije odredjena ugovorom ili zakonom, ili mesnim obicajima ona
iznosi osam dana, s tim da otkaz ne moze biti dat u nevreme.
4.- Propast stvari usljed vise sile.- Ako zakupljena stvar bude unistena zakup prestaje, a u
slucaju djelimicnog unistenja, zakupac moze da raskine ugovor ili da ostane i dalje u zakupu i
zahtijeva odgovarajuce snizenje zakupnine.
5.- Smrt.- U slucaju smrti zakupca ili zakupodavca, zakup se nastavlja sa njegovim
naslednicima, ako nije drugacije ugovoreno.

UGOVOR O POSLUZI

208.- UGOVOR O POSLUZI - POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO I ZNACAJ

Ugovorom o posluzi poslugodavac predaje odredjenu nepotrosnu stvar poslugoprimcu da je
besplatno upotrebljava neko vreme, a ovaj se obavezuje da po isteku tog vremena vrati istu stvar
neostecenu.
U savremenoj pravnoj teoriji ugovor o posluzi definise se kao konsesualan ugovor.
Ovaj ugovor nije tipican za promet roba i usluga i nije regulisan ZOO. Ugovorom o posluzi
omogucuje se, kao i ugovorom o zakupu upotreba tudje stvari, s tim sto je zakup uvek teretan,
a posluga uvek dobrocin ugovor.
Posluga je realan, jednostrano obavezan, dobrocin i trajan ugovor. Ako se definise kao
konsesualan ugovor, onda je posluga konsesualan, dvostrano obavezan, dobrocin i trajan.
Kod ugovora o posluzi kao dvostrano obaveznog ugovora karakteristicno je da se obaveze
ugovornika ne ispunjavaju istovremeno.
209.- BITNI ELEMENTI UGOVORA O POSLUZI
Bitni elementi ugovora o posluzi su:
1) Stvar koja se daje na poslugu imoze biti samo nepotrosna stvar. Postoji misljenje da i
potrosna stvar moze da se da na poslugu uz obavezu da se vrati ista ta stvar (primjer, flasa vina
radi izlaganja na nekoj izlozbi).
Posluga moze imati za predmet pokretnu ili nepokretnu, ali uvek individualno odredjenu
stvar. Buduca stvar ne moze biti predmet posluge kao realnog ugovora, ali moze biti predmet
posluge kao konsesualnog ugovora.Na poslugu se moze dati i tudja stvar, a poslugprimac moze
uzeti na poslugu i svoju stvar.
2) Vreme trajanja posluge moze biti odredjeno:
 Izricito, (primjer, putem kalendarskog racunanja ili s pozivom na neku buducu izvesnu
okolnost)

15
  Precutno, (primjer, odredjivanjem svrhe radi koje se stvar daje na poslugu).
Ugovor o posluzi sa neodredjenim vremenom trajanja, prestaje kad poslugodavac zahtijeva da
mu se stvar vrati, odnosno, kad poslugoprimac upotrebi stvar prema ugovoru ili kad protekne
vreme u kome je mogao stvar upotrebiti prema odgovarajucem pravnom standardu.
210.- DEJSTVO UGOVORA O POSLUZI
Ako se ugovor o posluzi shvati kao realan ugovor, onda u trenutku njegovog zakljucenja nastaju
samo obaveze za poslugoprimca Za poslugodavca mogu naknadno nastati neke obaveze.
Ako se ugovor o posluzi shvati kao konsesualan, onda u trenutku njegovog zakljucenja nastaju
obaveze i za jednu i za drugu stranu.
A.- Obaveze poslugodavca su:
1.- Predaja stvari kod realnog ugovora o posluzi predstavlja uslov koji je potreban za nastanak
ugovora, dok kod konsesualnog ugovora o posluzi predaja stvari predstavlja jednu od osnovnih
obaveza za poslugodavca.
U pogledu nacina, vremana i mjesta predaje primjenjuju se skoro ista pravila koja vaze i za
predaju kod ugovora o zakupu.
2.- Naknada stete usljed materijalnih nedostataka.- Poslugodavac nije odgovoran za
nedostatke stvari koju je poslugoprimcu predao na poslugu ali je odgovoran za stetu koju zbog
nedostataka te stvari pretrpi poslugoprimac ako je nedostatak bio poznat poslugodavcu, ili mu
prema okolnostima nije mogao ostati nepoznat, a on o tom nedostatku nije obavestio
poslugoprimca.
Poslugoprimac nema pravo na naknadu stete koju je pretrpjeo zbog takvog nedostatka, ako je
on znao za taj nedostatak ili mu je on, prema okolnostima morao biti poznat.
Rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari koja je data na poslugu proslugoprimcu snosi
poslugodavac kao njen vlasnik.
3.- Snosenje vanrednih troskova.- Vanredne troskove snosi poslugodavac. Ova obaveza
proizilazi iz samog ugovora, ako ugovornici nisu drugacije regulisali pitanje snosenja tih
troskova.
Ako je poslugoprimac usljed preke potrebe, hitnosti ili u cilju poboljsanja stvari sam ucinio
izdatke koji se mogu kvalifikovati kao vanredni, on moze zahtijevati naknadu tih izdataka, samo
kao nezvani poslovodja, odnosno, samo po osnovu poslovodstva bez naloga.
B.- Obaveze poslugoprimca su:
1.- Namenska upotreba i cuvanje stvari. Poslugodavac to moze da cini sa paznjom dobrog
domacina jer se ugovor o posluzi zakljucuje u njegovom interesu.Poslugodavac je duzan da stvar
upotrebljava onako kako je ugovorom odredjeno, odnosno kako to odgovara njenoj prirodi i
nameni.
U slucaju nenamenske upotrebe stvari:
a) poslugoprimac odgovara i za slucajnu propast ili ostecenje stvari koje se tom prilikom
dogodilo. ili

16
b) poslugoprimac odgovara samo ako ne dokaze da bi stvar propala usljed da se on pridrzavao
svoje obaveze.
Poslugoprimac nije ovlascen bez saglasnosti poslugodavca da stvar daje drugome na
upotrebu. Ukoliko se povredi obaveza cuvanja i upotrebe stvari poslugodavac moze da raskine
ugovor i zahtijeva da mu se stvar odmah vrati.
2.- Snosenje redovnih troskova, odnosno troskova koji su neophodni za redovno odrzavanje,
cuvanje i upotrebu stvari. Zbog povrede ove obaveze, poslugodavac bi mogao da raskine
ugovor.
3.- Vracanje stvari po prestanku ugovora o posluzi. Poslugoprimac ima obavezu da istu i
neostecenu stvar vrati poslugodavcu.Stvar se vraca u stanju u kojem je bila primljena. Ne uzima
se u obzir normalno habanje stvari njenom dozvoljenom upotrebom.
Poslugoprimac ima pravo da skine i zadrzi dodatke, ako se oni mogu odvojiti bez ostecenja
stvari. Poslugodavac moze zahtijevati povracaj stvari sa ucinjenim dodacima ako naknadi
njihovu vrijednost koju su imali u trenutku povracaja. Za ostecenja stvari za koja je odgovoran,
poslugoprimac duguje naknadu stete.
Obaveza vracanja stvari preuzima se zakljucenjem ugovora, ali dospjeva protekom
odredjenog vremena:
a) U slucaju kad vreme trajanja nije odredjeno ni odredljivo, obaveza vracanja nastaje:
 u casu kad poslugodavac zatrazi povracaj
 kad poslugoprimac upotrebi stvar prema ugovoru ili kad protekne vreme u kome je
morao stvar upotrebiti
b) Ako je vreme trajanja posluge odredjeno, poslugodavac protiv volje poslugoprimca ne
moze zahtijevati da mu se stvar vrati pre roka, dok poslugoprimac ima pravo da vrati a
poslugodavac ima duznost da primi stvar i pre isteka vremena trajanja posluge.
Od ovog pravila se moze odstupiti ako je rok vracanja ugovoren u obostranom interesu i ako bi
vracanje stvari pre roka bilo stetno za poslugodavca.
Stvar se vraca u mjestu odredjenom ugovorom, a u nedostatku ugovorne odredbe, u mjestu
prebivalista poslugodavca.

UGOVOR O DJELU

211.- UGOVOR O DJELU - POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO I ZNACAJ

Ugovorom o djelu poslenik (preduzimac, izvodjac radova) se obavezuje da obavi odredjeni
posao za narucioca, a narucilac se obavezuje da mu za to plati odredjenu naknadu.
Predmet ugovora o djelu je izvrsenje neke materijalne radnje ili posla (primjer, izrada ili
opravka neke stvari ili izvrsenje nekog fizickog ili intelektualnog rada). To ne moze biti neki
pravni posao..
17
Ugovor o djelu karakterise to sto je narucilac zainteresovan za rezultat koji poslenik treba da
postigne svojim radom (primjer, da mu je sasiveno odelo po meri). Posao na cije se izvrsenje
poslenik obavezuje ne podrazumeva uvek i postizanje cilja koji se imao u vidu pri zakljucenju
ugovora, sto je slucaj kod preduzimanja tzv. obaveza sredstva (primjer, obaveza poslenika da
iskopa bunar a ne da pronadje vodu).
U savremenom pravu su se iz ugovora o djelu izdvojili pojedini ugovori (primjer, ugovor o
gradjenju, ugovor o prevozu lica, ugovor o prevozu stvari), tako da predstavljaju posebne
imenovane ugovore. Ugovor o djelu predstavlja opsti tip ugovora koji se zakljucuje za
obavljanje poslova koji nisu obuhvaceni tim posebnim ugovorima.
Ugovor o djelu ima dosta slicnosti sa drugim ugovorima, ali je ZOO posebno uredjen njegov
odnos sa ugovorom o prodaji.
Ugovor o djelu je konsesualan, uredjen je kao neformalan i uvek je dvostrano obavezan i
teretan. Neki smatraju da je to ugovor sa trajnim izvrsenjem obaveze a cesto se zakljucuje s
obzirom na licnost ugovornika (intuitu personae), tako da je izvrsenje obaveze vezano za
licnost ugovornika zbog cijih svojstava je ugovor zakljucen.
212.- USLOVI NASTANKA I BITNI SASTOJSCI UGOVORA O DJELU
Bitni elementi ugovora o djelu su:
1) Posao poslenika
2) Naknada za izvrseni posao koju duguje narucilac.
1.- Posao poslenika moze se sastojati u:
 izradi ili opravci neke stvari (primjer, izrada police za knjige, opravka televizora)
 u izvrsenju drugih fizickih radnji (primjer, kopanje baste),
 u izvrsenju raznovrsnih umetnickih, naucnih i uopste intelektualnih radnji (primjer,
odrzavanje predavanja, izrada skulpture). Posao mora biti moguc, dopusten ili odrediv.
2.- Naknada za izvrseni posao se najcesce sastoji u novcu, ali se moze sastojati u nekoj
drugoj imovinskoj vrijednosti. Odredjuju je ugovaraci sporazumno, ako nije odredjena
obaveznom tarifom ili drugim obaveznim aktom.
U slucaju kad naknada za izvrseni posao nije odredjena, smatrace se da su strane imale u vidu
uobicajenu naknadu za posao te vrste koju utvrdjuje sud vodeci racuna o vrijednosti rada,
normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i o uobicajenoj naknadi za tu vrstu rada.
Osim opstih uslova (moguca i dopustena) naknada treba da bude i srazmerna (pravicna), tju.
takva da predstavlja ekvivalentnu naknadu za izvrseni posao.
213.- DEJSTVO UGOVORA O DJELU
Ugovor o djelu kao dvostrano obavezan ugovor stvara obaveze i prava i za jednu i za drugu
ugovornu stranu.
A.- Obaveze poslenika su:
1.- Izvrsenje posla.- Poslenik je duzan da izvrsi posao, odnosno da obavi i delo onako kako je
ugovorom predvidjeno i kako to nalazu pravila odgovarajuceg posla.

18
Posao se mora izvrsiti za odredjeno vreme, a ako ono nije odredjeno onda za vreme koje je
razumno potrebno za takve poslove. Ukoliko posao ne izvrsi na vreme poslenik dolazi u
duznicku docnju.koja otezava njegov polozaj.
Poslenik nije odgovoran za zadocnjenje ako je ono nastalo zbog toga sto mu narucilac nije
predao materijal na vreme ili zbog toga sto je trazio izmene, ili sto mu nije isplatio duzan
predujam i uopste za zadocnjenje nastalo ponasanjem narucioca.
Narucilac ima pravo da vrsi nadzor nad obavljanjem posla i daje uputstva kad to odgovara
prirodi posla. Ako se u toku izvrsenja posla pokaze da se poslnik ne drzi uslova ugovora i ne radi
kako treba, narucilac ga moze upozoriti na to i odrediti mu primjeren rok da svoj rad saobrazi
svojim obavezama. Ako poslenik do isteka tog roka ne postupi po zahtjevu narucioca, ovaj moze
raskinuti ugovor i zahtijevati naknadu stete.
U slucaju kad je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakasnjenju sa
zapocinjanjem ili zavrsavanjem posla da je ocigledno da ga nece zavrsiti u roku, narucilac moze
raskinuti ugovor i zahtijevati naknadu stete. To pravo narucilac ima i u slucaju kad rok nije bitan
sastojak ugovora, ali je zakasnjenje takvo da narucilac ocigledno ne bi imao interesa za
ispunjenje ugovora.
Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizilazi sto drugo poslenik nije duzan da posao obavi
licno. On moze poveriti izvrsenje posla trecem licu, ali je u tom slucaju i dalje odgovoran
naruciocu za izvrsenje posla, osim ako je sa pristankom narucioca ugovor o djelu ustupio trecem.
Poslenik odgovara i za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvrsi,
kao da ga je i sam izvrsio.
2.- Odgovornost za nedostatke.- Kod odgovornosti za nedostatke posla pravi se razlika između
nedostataka u materijalu mili nalogu koji izdaje narucilac i nedostataka izvrsenog posla.
a) U slucaju kad je materijal za izradu stvari dao narucilac, poslenik ce odgovarati za stetu samo
ako naruciocu nije skrenuo paznju na nedostatke materijala koje je primetio ili je morao
primetiti. Međutim, poslenik je duzan da postupi po zahtjevu narucioca da izradi stvar od
materijala na cije mu je nedostatke poslenik ukazao, osim ako je ocigledno da materijal nije
podoban za naruceno delo, ili ako bi izrada od zahtijevanog materijala mogla naneti stetu
poslenikovom ugledu.
b) Poslenik ce odgovarati za stetu i kad nije upozorio narucioca na nedostatke u njegovom
nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, a koje mogu biti od znacaja za
naruceno delo ili za njegovo izvrsenje na vreme.
Poslenik odgovara za nedostatke izvrsenog posla s tim sto se pravi razlika između vidljivih i
skrivenih nedostataka.
a) Poslenik odgovara za one vidljive nedostatke o kojima ga je narucilac po izvrsenom pregledu
rada obavestio bez odlaganja. Ako se narucilac bez opravdanog razloga ne odazove na poziv
poslenika da pregleda i primi izvrseni rad smatra se da je rad primljen.
Posle pregleda i primanja izvrsenog rada poslenik vise ne odgovara za nedostatke koji su se
mogli opaziti obicnim pregledom, osim ako je znao za njih a nije ih pokazao naruciocu.
b) Ako se posle preglea i primanja izvrsenog djela pokaze neki nedostatak koji se nije mogao
otkriti obicnim ppegledom (skriveni nedostatak) poslenik ce odgovarati i za taj nedostatak pod
uslovom da ga je narucilac obavestio o tom nedostatku najduze u roku od mesec dana od
njegovog otkrivanja. Poslenik odgovara za skrivene nedostatke koji se pojave u roku od dve

19
godine od prijema obavljenog posla. Po isteku tog roka narucilac se vise ne moze pozivati na
nedostatke, osim kad se oni odnose na cinjenice koje su posleniku bile poznate, ili mu nisu
mogle ostati nepoznate, a nije ih saopstio naruciocu.
Narucilac koji je uredno obavestio poslenika da izvrseni rad ima neki nedostatak stice odredjena
prava prema posleniku. On moze da zahtijeva od poslenika da nedostatak ukloni, kao i naknadu
stete koju zbog nedostatka trpi, a za otklanjanje nedostatka je duzan da mu ostavi primjeren rok.
Ako uklanjanje nedostataka zahtijeva preterane troskove, poslenik moze odbiti da ga izvrsi. U
tom slucaju naruciocu pripada po njegovom izboru - pravo na snizenje naknade ili raskid
ugovora, kao i pravo na naknadu stete.
Ako obavljeni posao ima takav nedostatak koji ga cini neupotrebljivim ili je obavljen u
suprotnosti sa izricitim uslovima ugovora narucilac moze raskinuti ugovor i zahtijevati naknadu
stete ne trazeci prethodno otklanjanje nedostataka.
Ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka primjerenog roka, narucilac moze po svom izboru
izvrsiti otklanjanje nedostatka na racun poslenika ili sniziti naknadu ili raskinuti ugovor, a u
svakom slucaju ima pravo na naknadu stete
Ako se narucilac opredeli za snizenje naknade ono se vrsi u razmeri između vrijednosti
izvrsenog rada bez nedostataka u vreme zakljucenog ugovora i vrijednosti koju bi imao u to
vreme izvrseni rad sa nedostatkom..
Narucilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvrsenog posla ne moze svoje
pravo ostvarivati sudskim putem po isteku godine dana od dana ucinjenog obavestenja. Ali, i po
isteku tog roka, narucilac moze, ako je o nedostacima blagovremeno obavestio duznika
prigovorom protiv poslenikovog zahtijeva za isplatu naknade istaci svoje pravo na snizenje
naknade i na naknadu stete.
3.- Predaja izradjene stvari je svojstvena samo onom ugovoru o djelu koji ima za predmet
izradu ili opravku stvari. Samo kod takvih ugovora postoji obaveza poslenika da naruciocu preda
izradjenu ili opravljenu stvar.
Poslenik se oslobadja obaveze predaje ako stvar koju je izradio ili opravio propadne iz uzroka za
koji on ne odgovara.
B.- Obaveze narucioca su:
1.- Isplata naknade.- Narucilac je duzan da isplati posleniku naknadu koja je predvidjena
ugovorom, obaveznom tarifom ili je utvrdjena od strane suda. Ugovorom se odredjuje nacin,
vreme i mjesto njene isplate. Ako nije drukcije ugovoreno narucilac nije duzan da isplati
naknadu pre nego sto je pregledao i odobrio izvrseni rad.
2.- Prijem posla.- Prijem posla koji je obavljen prema odredbama ugovora i pravilima posla,
narucilac je duzan da izvrsi na nacin, u vreme i na mjestu kako je to odredjeno ugovorom ili
pravilima posla, uzimajuci u obzir prirodu i svrhu posla, kao i odgovarajuci standard.
214.- RIZIK, PRAVO ZALOGE I PRESTANAK UGOVORA O DJELU
Rizik slucajne propasti stvari rasporedjen je između narucioca i poslenika u zavisnosti od toga
ko je od njih dao materijal za izradu stvari:

20
1.- Kad je poslenik dao materijal za izradu stvari a stvar bude ostecena ili propadne iz ma kog
uzroka pre predaje naruciocu rizik snosi poslenik i nema pravo na naknadu za dati materijal kao
ni na naknadu za svoj rad
Navedeno pravilo ne primjenjuje se u slucaju:
 Kad je narucilac pregledao i odobrio izvrseni rad jer se smatra da mu je u tom slucaju
stvar predata a da je kod poslenika ostala na cuvanju.
 U slucaju kad je narucilac pao u docnju zbog neprimanja ponudjene stvari jer u tom
slucaju rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari prelazi na njega.
2.- Kad je narucilac dao materijal.- Rizik slucajne propasti ili ostecenja snosi narucilac ako je
on dao materijal za izradu. U tom slucaju poslenik ima pravo na naknadu za rad samo ako je
stvar propala ili bila ostecena posle dolaska narucioca u docnju, ili ako se narucilac nije odazvao
njegovom pozivu da stvar pregleda.
Pravo zaloge.- ZOO se predvidja da radi obezbedjenja naknade potrazivanja, naknade za rad i
naknade za utroseni materijal, kao i ostalih potrazivanja po osnovu ugovora o djelu, poslenik ima
pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predmetima koje mu je
predao narucilac u vezi sa njegovim radom sve dok ih drzi.
Prestanak ugovora.- Ugovor o djelu karakterise i mogucnost njegovog prestanka jednostranom
voljom narucioca kad god hoce, sve dok naruceni posao nije dovrsen.
U slucaju raskida ugovora narucilac je duzan da posleniku isplati ugovorenu naknadu, s tim sto
se ona umanjuje za iznos troskova koje ovaj nije ucinio, a koje je bio duzan uciniti da ugovor
nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio
da ostvari..

UGOVOR O OSTAVI

215.- UGOVOR O OSTAVI - POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO I ZNACAJ

Ugovorom o ostavi (cuvanju, depozitu) obavezuje se ostavoprimac (cuvar, depozitar) da
besplatno ili uz naknadu primi pokretnu stvar od ostavodavca (ostavioca, deponenta) da je cuva
i da je vrati kad ovaj to bude zatrazio.
Za razliku od klasicnog shvatanja po kojem se ostava definise kao realan ugovor, za novije
shvatanje je karakteristicno da se ugovor o ostavi definise kao konsesualni ugovor jer je za
njegov nastanak dovoljna prosta saglasnost ugovornika o bitnim elementima tog ugovora.
Predaja predmeta ostave nije uslov nastanka ugovora.
Ugovor o ostavi ne predstavlja osnov za sticanje prava svojine kao sto je to slucaj sa prodajom,
razmenom, poklonom i zajmom, ali ni osnov za upotrebu tudje stvari, kao sto je to slucaj sa
zakupom i poslugom.
Ostavoprimac dobija stvar samo u drzavinu, ima obavezu da je cuva i da je vrati na zahtjev
ostavodavca.
Karakteristike.- Ugovor o ostavi je konsesualan ugovor. U osnovi je dobrocin ali moze biti i
teretan. Jednostrano je obavezan, ako je dobrocin, a dvostrano je obavezan ako je teretan. Uvek
je ugovor sa trajnim izvrsenjem obaveze.
21
216.- BITNI SASTOJCI UGOVORA O OSTAVI
Bitni elementi ostave su:
1) Predmet ostave
2) Vreme trajanja ostave
3) Nagrada za cuvanje stvari kod ostave koja je zakljucena uz naknadu.
1.- Predmet ostave mogu biti samo stvari koje su pokretne, sto znaci da prava koja se vise ne
smatraju stvarima, kao i nepokretne stvari ne mogu biti predmet tog ugovora. Predmet ostave
mogu biti i zamenljive i potrosne stvari, stvari van prometa i one koje su u ugranicenom prometu
jer ostava ne trazi raspolaganje na stvari.
U ostavu se po pravilu daje svoja stvar. Ugovor o ostavi moze da zakljuci i lice koje nije vlasnik
stvari. U tom slucaju ostavoprimac je duzan da vrati stvar i takvom ostavodavcu, osim ako bi
doznao da je stvar ukradena.
Ako trece lice kao sopstvenik stvari tuzbom zahtijeva stvar od ostavoprimca, on je duzan da
saopsti sudu od kog lica je stvar primio, kao i da istovremeno obavesti ostavodavca o podnetoj
tuzbi.
2.- Vreme trajanja ostave.- Ugovor o ostavi je trajan ugovor. Period cuvanja stvari nije
neogranicen, jer se ostavoprimac nikad ne obavezuje da vecno cuva predmet ostave.
Vreme trajanja ostave moze biti odredjeno samim ugovorom ili proizilazi iz prirode konkretnog
ugovora. Ali, ako se i tako ne moze odrediti, uzima se da je ugovor zakljucen sa neodredjenim
vremenom trajanja.
3.- Nagrada za cuvanje stvari.- To je naknada koju ostavodavac duguje ostavoprimcu, kao
protivvrijednost za njegov ulozen trud oko cuvanja stvari. Nagrada je bitan element samo kod
ugovora o ostavi koji je teretan, a takvim se smatra ugovor kod kojeg je nagrada posebno
ugovorena, ugovor o ostavi kod kojeg se ostavoprimac bavi primanjem stvari na cuvanje, kao i
ugovor o ostavi kod kojeg se nagrada mogla ocekivati s obzirom na okolnosti posla.
Nagrada se najcesce sastoji u novcu, ali se moze dati i u nekoj drugoj imovinskoj vrijednosti.
Visinu nagrade, nacin i vreme njenog placanja ugovornici najcesce odredjuju sporazumno, a
mogu biti odredjeni i obaveznom tarifom pa i prinudnim propisima.
217.- DEJSTVO UGOVORA O OSTAVI
Ugovor o ostavi radja obaveze samo za ostavoprimca ako je dobrocin i jednostrano obavezan,
ali i za ostavodavca, ako je teretan i dvostrano obavezan.
A.- Obaveze ostavoprimca su:
1.- Prijem stvari.- Ugovorom o ostavi, ako se on shvati kao konsesualan ugovor ostavoprimac
se obavezuje da primi stvar na cuvanje. Obaveza prijema stvari sastoji se u preduzimanju
odgovarajucih radnji od strane ostavoprimca koje se moraju ispuniti u vreme, mjesto i nacin
kako je to ugovorom predvidjeno ili kako to proizilazi iz prirode i cilja konkretnog ugovora.
2.- Cuvanje stvari je osnovna obaveza ostavoprimca. Ostavoprimac je duzan da cuva stvar koja
mu je poverena.

22
Bez pristanka ostavodavca ili bez nuzde, ostavoprimac ne moze predati stvar na cuvanje nekom
drugom licu. Ako to ucini odgovarace i za slucajnu propast ili ostecenje stvari.
Ostavoprimac je duzan da cuva stvar kao svoju sopstvenu ako je ostava bez naknade, a ako je
ostava sa naknadom kao dobar privrednik, odnosno dobar domacin.
U pogledu mjesta i nacina cuvanja merodavno je ono sto je ugovorom odredjeno. Ostavoprimac
moze promeniti ugovoreno mjesto i nacin cuvanja samo ako to zahtijevaju promenjene okolnosti
inace odgovara i za slucajnu propast ili ostecenje stvari.
Ostavoprimac je duzan da obavestava ostavodavca o svim promenama koje bi primetio na stvari
i o opasnostima da budu ostecene na bilo koji nacin.
Iz same prirode ugovora o ostavi proizilazi da ostavoprimac nema pravo da stvar upotrebljava
osim ako je na to ugovorom ovlascen. U slucaju nedozvoljene upotrebe stvari ostavoprimac
duguje odredjenu naknadu, odgovara za slucajnu propast ili ostecenje stvari koji bi se dogodili
tom prilikom.
Kad je u ostavu data nepotrosna stvar koju je ostavoprimac ovlascen da upotrebljava. na odnose
ugovaraca primjenjuju se odredbe ugovora o posluzi, a samo o pitanjima vremena i mjesta
vracanja stvari sudi se po pravilima ugovora o ostavi.
U slucajevima kad je predvidjeno da odgovara i za slucajnu propast ili ostecenje stvari,
ostavoprimac se moze osloboditi odgovornosti, ako dokaze da bi stvar propala ili bila ostecena i
da je postupio u skladu sa ugovorom.
3.- Vracanje stvari.- Ostavoprimac je duzan da vrati onu istu stvar koju je primi na cuvanje
zajedno sa svim plodovima i koristima od stvari. Stvar se vraca u roku odredjenom ugovorom,
odnosno u roku koji proizilazi iz prirode posla. Ako rok nije ni odredjen ni odrediv stvar se mora
vratiti kad je ostavodavac zatrazi..
Ostavodavac moze zahtijevati da mu se stvar vrati i pre isteka roka trajanja ostave koji je
ugovorom odredjen ako je rok ugovoren iskljucivo u interesu ostavodavca (primjer, kod ugovora
o ostavi bez naknade). U suprotnom, ostavodavac bi mogao da zahtijeva da mu se stvar vrati i
pre isteka roka samo uz obavezu snosenja odgovornosti za stetu koja je time prouzrokovana
ostavoprimcu (primjer, kada je ugovor o ostavi teretan).
I ostavoprimac koji se obavezao da besplatno cuva stvar odredjeno vreme, moze je vratiti
ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka, ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili
ostecenja, ili ako bi mu njeno dalje cuvanje moglo prouzrokovati stetu.
Kod ugovora o ostavi sa neodredjenim vremenom trajanja svaki od ugovornika je ovlascen da
otkaze ugovor o ostavi kad hoce, osim u nevreme. Takvo pravo ne priznaje ZOO jer se samo kod
besplatne ostave predvidja da on moze odustati od ugovora u svako doba, uz obavezu da
ostavodavcu odredi primjeren rok za preuzimanje stvari.
B.- Obaveze ostavodavca.- Ostavodavac ima obaveze samo kod ugovora o ostavi koji je teretan.
Te obaveze su:
1.- Isplata nagrade koja postoji samo kod ugovora o ostavi koji je teretan, ako je takva obaveza
ugovorena ili ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na cuvanje.
Nacin, vreme i mjesto isplate nagrade odredjuju se ugovorom:

23
  Ako vreme nije odredjeno ugovorom niti se moze odrediti s obzirom na prirodu i cilj
posla, pravilo je da se nagrada isplacuje posle obavljenog cuvanja, odnosno po prestanku
ugovora, tj. prilikom preuzimanja stvari.
 Za mjesto placanja vazi pravilo po kojem je ostavodavac duzan da isplati nagradu u
mjestu u kome ostavodavac ima svoje prebivaliste u vreme nastanka obaveze, ako se ta
nagrada ne sastoji u novcu.
2.- Naknada troskova i stete u vezi sa cuvanjem stvari.- Ostavoprimac ima pravo da zahtijeva
od ostavodavca da mu naknadi troskove opravdano ucinjene radi ocuvanja stvari, kao i stetu koju
je imao zbog ostave.
218.- NEPRAVA OSTAVA
ZOO predvidjaju se i pojedini slucajevi ostave koji donekle odstupaju od njenog osnovnog vida.
1.- Neprava ostava je takva ostava kod koje se u ostavu daju zamenljive stvari s pravom
ostavoprimca da ih potrosi i obavezom da vrati istu kolicinu stvari iste vrste.
Kod takve ostave se na odnose ugovornika primjenjuju pravila ugovora o zajmu. Samo se u
pogledu vremena i mjesta vracanja primjenjuju pravila ugovora o ostavi, ako ugovaraci nisu sto
drugo odredili u tom pogledu.
2.- Ostava u nuzdi nastaje kada je stvar poverena u slucaju kakve nevolje (primjer, pozara,
zemljotresa, poplave. Ostavoprimac je u tom slucaju duzan da cuva stvar sa povecanom
paznjom.
219.- UGOSTITELJSKA OSTAVA
To je poseban ugovor o ostavi kod koga se ugostitelj smatra ostavoprimcem u pogledu stvari
koje su gosti doneli sobom, odnosno predali ugostitelju na cuvanje.
Ugovor o ugostiteljskoj ostavi najcesce se predvidja i regulise kao jedan od posebnih slucajeva
ugovora o ostavi sto nije slucaj i sa ZOO. U njemu se ugostiteljska ostava ne regulise u okviru
posebnih slucajeva ostave vec kao jedan od dva posebna ugovora o osatvi.
Najznacajniju odliku ugostiteljske ostave predstavlja posebna odgovornost ugostitelja koja je
prosirena u odnosu na odgovornost ostavoprimca kod osnovnog pojma ostave.
Ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov
nestanak ili ostecenje najvise do iznosa utvrdjenog posebnim propisom.
Smatra se da ova odgovornost ugostitelja postoji i u slucaju kad on nije kriv, tako da moze da se
oslobodi ove odgovornosti samo ako su stvari propale ili ostecene usljed:
 okolnosti koje se nisu mogle izbeci ili otkloniti
 usljed nekog uzroka u samoj stvari
 ako su stvari nestale ili ostecene ponasanjem samog gosta ili ponasanjem lica koje je on
doveo ili koja su mu dosla u posetu
Ugostitelj duguje potpunu naknadu stete ako mu je gost predao stvar na cuvanje, kao i ako je
steta nastala njegovom krivicom ili krivicom lica za koje on odgovara.

UGOVOR O ORTAKLUKU
24
223.- UGOVOR O ORTAKLUKU – POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO I ZNACAJ
Pojam.- Ugovor o ortakluku je takav ugovor kojim se dva ili vise lica uzajamno obavezuju da
udruze odredjena pravna dobra koja imaju imovinsku vrijednost, odnosno svoju imovinu ili
odredjene njene delove ili svoj rad, u cilju postizanja kakve imovinske koristi i njene podele.
Lica koja zakljucuju ugovor o ortakluku nazivaju se ortaci, a zajednica ortaka koja je stvorena
ugovorom naziva se ortakluk. Pravna dobra, odnosno imovina koju ortaci udruzuju nazivaju se
ortacki udeli a ortacki udeli koji su uneti u zajednicu cine glavnicu ortakluka..
Ortakluk nema svojstvo pravnog lica pa samim tim ne moze imati ni svoju imovinu. Pravna
dobra, odnosno imovina koju su ortaci uneli u ortakluk nije imovina ortakluka, vec i dalje ostaje
imovina ortaka.
Ugovor o ortakluku nije regulisan ZOO. Na ovaj ugovor primjenjuju se nacela i opsta pravila
ZOO kao i pravna pravila iz propisa koji su izgubili pravnu snagu.
Karakteristike.- Ugovor o ortakluku je konsesualan i neformalan ugovor jer za njegov nastanak
nije potrebno ni unosenje ortackih udjela u ortakluk ni ispunjenje posebne forme. To je uvek
dvostrano obavezan ugovor kod kojeg za svakog ortaka nastaje obaveza da unese u ortakluk
odredjeni ortacki udeo. Uvek je teretan, jer svaki ortak za korist koju na osnovu ugovora stice
placa odredjenu naknadu a to je ortacki udeo koji unosi u glavnicu ortakluka.. Pored toga, ugovor
o ortakluku je trajan ugovor jer je za ostvarivanje cilja koji su ortaci imali u vidu uvek potreban
jedan kraci ili duzi vremenski period.
To je uvek i ugovor koji se zakljucuje s obzirom na licnost ugovora (intuitu personae) Ovo je
komutativan ugovor jer je u trenutku njegovog zakljucenja poznata visina i uzajamni odnos
prestacija ugovornika, tj. unapred je odredjeno u cemu se sastoji i koliki je ortacki udeo svakog
ortaka. Ali, ugovor o ortakluku karakterisu i neki elementi aleatornosti koji se ogledaju u tome
sto se u vreme zakljucenja ugovora ne zna koliko ce svaki od ortaka dobiti po prestanku ugovora,
odnosno, ne zna se ni kolika ce biti dobit ortakluka ni koliki ce biti ortacki udeli po prestanku
ortakluka.
224.- BITNI SASTOJCI UGOVORA O ORTAKLUKU
Bitni elementi ugovora o ortakluku su:
1) Ortacki udeli
2) Cilj koji ortaci zele postici
3) Vreme trajanja ugovora o rtakluku.
1.- Ortacki udeli predstavljaju svako pravno dobro koje ima imovinsku vrijednost. To mogu biti:
 Novac, druge stvari i prava, a bitno je da stvar ili pravo ima imovinsku vrijednost i da je
prenosivo.
 Rad lica koje je ortak moze da bude fizicki (primjer, obrada zemlje, izgradnja zgrade) ili
intelektualni (primjer, izrada projekta zgrade) pod uslovom da ima imovinsku vrijednost i
da nije zabranjen
Ortacki udeli moraju da ispunjavaju sve zahtjeve koji se ticu ugovora – da budu moguci i
dopusteni.
25
Ugovorom o ortakluku treba da se odredi sta je predmet ortackog udjela i kolika je velicina tog
udjela. Ortacki udeli pojedinih ortaka ne moraju biti ni kvalitativno ni kvantitativno jednaki.
Ako ugovorom o ortakluku nije odredjena visina ortackih udjela onda je:
 Po jednom shvatanju, svaki ortak duzan da unese u ortakluk jednak udeo i ovo je
prihvatljivije stanoviste pod uslovom da su ortacki udeli kvalitativno odredjeni
 Po drugom shvatanju, visina ortackog udjela se nikad ne pretpostavlja i u slucaju da ona
nije odredjena ugovor ne nastaje.
Iako ne moraju biti jednaki, ortacki udeli moraju biti stvarni a ne samo simbolicni. Smatra se
nistavom odredba ugovora kojom bi pojedini ortaci bili oslobodjeni obaveze unosenja ortackog
udjela. Kad se u ortakluk, kao ortacki udeli unose stvari ili prava, onda se te stvari ili prava
predaju u svojinu svih ortaka, ili im se ustupaju samo na upotrebu.
2.- Cilj koji ortaci zele postici je postizanje imovinske koristi i njena deoba. Cilj treba da bude
dopusten, odnosno da ne bude protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
obicajima.
3.- Vreme trajanja ugovora o ortakluku je ograniceno. Moze biti odredjeno ugovorom i to
kalendarski ili vezivanjem za nastupanje nekog buduceg izvesnog dogadjaja. Ako ugovorom nije
odredjeno, onda vreme trajanja ugovora o ortakluku moze proizici iz prirode posla ili iz cilja koji
se tim ugovorom zeli postici.
U slucaju kad ugovorom o ortakluku nije odredjeno vreme njegovog trajanja niti se ono moze
odrediti iz prirode posla ili cilja koji se tim ugovorom zeli postici svaki ortak ima pravo da
jednostranom izjavom volje raskine ugovor odnosno istupi iz ortakluka, osim u nevreme, tj. tako
i tada kada bi time bila prouzrokovana znatna steta za ostale ortake. Ako neki od ortaka istupi iz
ortakluka u nevreme, duzan je da ostalim ortacima nadoknadi svu stetu koju im je time
prouzrokovao.
225.- DEJSTVO UGOVORA O ORTAKLUKU
Zakljucenjem ugovora o ortakluku nastaje obligacioni odnos između samih ugovornika cije se
dejstvo ogleda u njihovim međusobnim pravima i obavezama.
A.- Obaveze ortaka su:
1) Obaveza unosenja u ortakluk ortackog udjela
2) Obaveza da upravljaju ortaklukom
3) Obaveza da podnose izvestaj i polazu racune
4) Obaveza da naknade stetu prouzrokovanu ortakluku
5) Obaveza da snose gubitke ortakluka.
1.- Unosenje ortackog udjela u ortakluk je osnovna obaveza svakog ortaka. Te obaveze se ne
moze osloboditi ni jedan od ortaka a da zbog toga ne izgubi svojstvo ortaka.
Ortacki udeli unose se u ortakluk do roka koji je predvidjen ugovorom. Ako ugovorom za to nije
predvidjen nikakav rok ortacki udeli se unose istovremeno i odmah po zakljucenju ugovora. Ako
se ortacki udeo sastoji iz stvari, svaki ortak snosi odgovornost zbog pravnih i materijalnih
nedostataka.

26
2.- Upravljanje ortaklukom je i pravo i obaveza ortaka. Nacin na koji ce upravljati zavisi od
sporazuma ortaka. Ako to pitanje ugovorom nije uredjeno upravljanje ortaklukom lezi na svim
ortacima zajedno, bez obzira na vrstu i vrijednost ortackog udjela.
Upravljanje ortaklukom ortaci mogu poveriti poslovodji ortakluka. To moze biti jedan od ortaka
ili nekoliko ortaka ili neko trece lice.
3.- Podnosenje izvestaja i polaganje racuna je duznost svakog ortaka, ako uprava ortaklukom
pripada svim ortacima zajedno. Poslovodja ortakluka je duzan da uredno vodi knjige o
poslovanju ortakluka, da podnese izvestaj o radu i polozi racun o poslovima ortakluka u
rokovima predvidjenim ugovorom, ili krajem svake godine ili prestankom ortakluka.
4.- Naknada stete prouzrokovane ortakluku je duznost svakog ortaka ako ne postupa sa paznjom
dobrog domacina. Zbog povrede ove obaveze odgovara za stetu koju prouzrokuje ortakluku. Ova
krivica ortaka se uvek pretpostavlja.
5.- Snosenje gubitka ortakluka je obaveza svakog ortaka kada ortakluk posluje sa gubitkom. Ni
jedan ortak, osim onog ciji se udeo sastoji iskljucivo u radu, ne moze biti oslobodjen te obaveze
ugovorom, a da ne izgubi svojstvo ortaka ili dovede u pitanje punovaznost ugovora.
Mera u kojoj ce svaki ortak ucestvovati u snosenju gubitka odredjuje se ugovorom. Ako
ugovorom nista nije predvidjeno u vezi s tim vazi isto pravilo kao i za podjelu dobiti.
B.- Prava ortaka su:
1) Podjela dobiti
2) Pravo na naknadu troskova u vezi sa obavljanjem poslova ortakluka.
1.- Ucesce u podeli dobiti je pravo koje imaju svi ortaci. Ortacka dobit je onaj deo ortacke
imovine koji ostaje kad se odbiju ortacki udeli, troskovi poslovanja ortakluka i sve ono sto
predstavlja obaveze ortakluka.
Ni jedan ortak se ne moze lisiti prava da ucestvuje u podeli ortacke dobiti a da ne izgubi svojstvo
ortaka. U suprotnom ugovor o ortakluku je nistav.
Mera u kojoj ce ortaci ucestvovati u podeli dobiti odredjuje se ugovorom, a moze se odrediti
jednako i nejednako procentualno ucesce svakog ortaka u podeli dobiti.
Ako ta mera nije ugovorom odredjena, dobit se deli:
 Po jednom shvatanju srazmerno ortackim udelima
 Po drugom shvatanju, na jednake delove bez obzira na visinu uloga.
Ako ugovorom nije drugacije odredjeno ili ne proizilazi iz prirode posla, dobit ortakluka deli se
po prestanku ugovora. U slucaju kad ortaci nisu u stanju da odluku o podeli dobiti ortakluka
donesu jednoglasno, između njih dolazi do spora koji se razresava sudskom odlukom.
2.- Naknada troskova u vezi sa obavljanjem poslova ortakluka je pravo koje pripada svakom
ortaku. Pre svega to je pravo na naknadu nuznih troskova (primjer, putni troskovi). U ove
troskove ne ulazi naknada za rad ortaka koji poslove obavlja.
Posredno dejstvo ugovora o ortakluku
Ovo dejstvo dolazi do izrazaja u vezi sa poslovanjem ortakluka a tice se ne samo ortaka, nego i
trecih lica koja stupaju u pravne odnose sa ortaklukom.
27
a) Kad poslove ortakluka obavljaju svi ortaci zajedno onda oni obavezuju ortakluk.
b) Ako je obavljanje poslova ortakluka povereno poslovodji ortakluka, on ima polozaj
punomocnika ortakluka. Tada ortakluk obavezuju poslovi koje je poslovodja preduzeo u ime i za
racun ortaka.
Svaki ortak odgovara za obaveze ortakluka celom svojom imovinom.a ne samo vrijednoscu
glavnice unete u ortakluk na ime ortackog udjela.
Ako ugovorom koji je zakljucen sa trecim licem solidarna odgovornost ortaka nije predvidjena,
niti je u pitanju nedeljiva obaveza, onda na svakog od ortaka pada deo odgovornosti za izvrsenje
obaveze srazmerno njihovom broju.
Prestanak ugovora o ortakluku
Ugovor o ortakluku prestaje:
1) Protekom vremena koje je ugovorom odredjeno kao vreme njegovog trajanja kao i
izvrsenjem posla koji je bio cilj ortakluka. Ako po isteku ugovorom odredjenog vremena
ili po izvrsenom poslu ortaci nastave da obavljaju poslove u istom sastavu, smatrace se da
su se precutno sporazumeli da ortakluk nastave i posle isteka ugovorenog vremena,
odnosno, i po izvrsenom poslu.
2) Kad sva ortacka glavnica propadne ili kad cilj ortakluka postane nemoguc ili zakonom
zabranjen.
3) S obzirom da je ugovor o ortakluku po pravilu ugovor intuitu personae, on moze prestati
usljed smrti ortaka. To ce biti slucaj kad su ugovor o ortakluku zakljucila dva ortaka. Ako
je ugovor o ortakluku zakljucilo vise lica, pa jedno od njih umre, a u ugovoru nije
drukcije odredjeno, ugovor o ortakluku ce ostati na snazi u odnosu na ostale ortake.
4) Isto dejstvo ima i potпуни губитак пословне способности ортака.

28