(0) (1)

ANTONIO TABUKI

Snovi o
Urednik
Zoran Hamovi}

Likovna oprema
Dragana Atanasovi} Snovima
Prevod
Ana Srbinovi}
Elizabet Vasiljevi}

Naslov originala
Antonio Tabucchi
SOGNI DI SOGNI 1997
SELECTED STORIES
Copyright © Sellerio editore, 1992

(2) (3)
 mojoj }erki Terezi
koja mi je poklonila
svesku
iz koje je nastala ova knjiga

(4) (5)
 Pod bademom tvoje ljubljene,
kada po prvi put Mesec u avgustu
proviri iznad ku}e, mo}i }e{ da
sanja{, ukoliko se bogovi nasme{e, snove
nekog drugog.

Stara kineska pesma

(6) (7)
 Bele{ka

Opsedala me je ~esto `elja da proniknem u snove umet-

nika koje volim. Na`alost, oni o kojima u ovoj knjizi govorim
nisu nam ostavili no}na pute{estvija svoga duha. Isku{enje da
to donekle ispravim je neodoljivo, te sam u pomo} prizvao
knji`evnost ne bih li ispunio tu prazninu. Ipak, jasno mi je da
su ove pomo}ne pripovesti, koje je jedan ~ovek obuzet no-
stalgijom za nepoznatim snovima poku{ao da zamisli, samo
blede pretpostavke, beskrvne iluzije, neuverljive pod{tapali-
ce. Kao takve ih treba i ~itati, i molim du{e mojih likova, ko-
je sada sanjaju s one Druge Strane, da ne budu suvi{e stroge
prema svom poniznom potomku.

A.T.

(8) (9)
 San Dedala, graditelja i leta~a

Jedne no}i pre vi{e hiljada godina, koje se ne mo`e

pouzdano odrediti, Dedal, graditelj i leta~, usni jedan san.
Sanjao je da se nalazi u utrobi ogromne palate i da
prolazi jednim hodnikom. Taj hodnik se ulivao u drugi
hodnik i Dedal je kora~ao, umoran i zbunjen, oslanjaju-
}i se o zidove. Kada do|e do kraja hodnika, obre se u
maloj osmougaonoj odaji odakle se ra~valo osam hod-
nika. Dedal oseti nepodno{ljivu teskobu i po`ele dodir
sve`eg vazduha. Krenu jednim od hodnika, ali on se za-
vr{avao zidom. Krenu pak drugim, ali i taj se zavr{avao
zidom. Sedam puta je Dedal poku{avao pre no {to se,
kod osmog poku{aja, napokon uputi jednim veoma du-
gim hodnikom koji se, nakon niza zavoja i uglova, opet
uli u neki drugi hodnik. Dedal tada sede na mermerni
stepenik i utonu u razmi{ljanje. Du` hodnika su gorele
baklje koje su osvetljavale zidove oslikane plavim ptica-
ma i cve}em.
Samo ja mogu znati kako se izlazi odavde, re~e sebi
Dedal, ali ne mogu da se setim. Skide sandale i bos sta-
de da hoda po podu od zelenog mermera. Kako bi se
ute{io, zapeva jednu drevnu uspavanku koju je nau~io
od stare slu`avke {to ga je u detinjstvu ljuljala u kolev-
ci. Lukovi dugog hodnika vra}ali su njegov udesetostru-
~eni glas.
Samo ja mogu znati kako se izlazi odavde, re~e sebi
Dedal, a ne mogu da se setim.
U tom trenu, u|e u jednu prostranu kru`nu odaju,
oslikanu ~udnovatim predelima. Te odaje se se}ao, ali

(10) (11)
nije mogao da se seti za{to se se}ao. Bilo je tu fotelja ta- ve{to napravi par krila i pri~vrsti ih na le|a ~oveka-bi-
paciranih rasko{nim tkaninama i, na sredini sobe, veli- ka. Potom ga povede do same ivice vrta i progovori.
ki krevet. Na ivici kreveta sedeo je jedan ~ovek, vitak i No} je duga, re~e, Mese~ina ti okre}e svoje lice i i{-
mlad likom, bistrog oka. Taj ~ovek ima{e glavu bika. I ~ekuje te, sada mo`e{ da se vine{ do nje.
jecao je, glave zaronjene u {ake. Dedal mu pri|e i spu- ^ovek-bik se okrenu i pogleda ga svojim blagim `i-
sti ruku na njegovo rame. Za{to pla~e{?, upita ga. ^o- votinjskim o~ima. Hvala, re~e.
vek podi`e glavu i pogleda ga svojim o~ima `ivotinje. Po|i, re~e Dedal, i ne`no ga gurnu. I gleda{e za ~o-
Pla~em zato {to sam zaljubljen u Mese~inu, re~e, video vekom-bikom koji je {irokim zamasima odlazio u no} i
sam je samo jednom, kada sam jo{ bio dete i pogledao leteo ka Mese~ini. I leteo je, leteo.
kroz prozor, ali ne mogu s njom da se spojim jer sam za-
to~enik ove palate. Kad bih samo mogao da legnem na
livadu, no}u, i da se prepustim milovanju njenih zraka,
ali ja sam zato~enik ove palate, jo{ od detinjstva, zato-
~enik sam ove palate. I ponovo zaplaka.
Tada Dedal oseti razdiru}u tugu, i srce mu sna`no za-
kuca u grudima. Ja }u ti pomo}i da iza|e{ odavde, re~e.
^ovek-bik ponovo di`e glavu i pogleda ga svojim
o~ima `ivotinje. Ova soba ima dvoja vrata, a ispred sva-
kih stoji po jedan ~uvar. Jedna vrata vode u slobodu,
dok druga vode u smrt. Jedan od ~uvara govori samo
istinu, dok drugi govori samo la`. Ali, ja ne znam koji
~uvar govori istinu a koji la`e, niti koja su vrata slobo-
de a koja vrata smrti.
Sledi me, re~e Dedal, po|i sa mnom.
Pri|e jednom od ~uvara i upita ga: za koja bi vrata
onaj drugi ~uvar rekao da vode u slobodu? A zatim se
uputi ka onim drugim vratima. I doista, da je upitao ~u-
vara koji la`e, ovaj bi mu, izvrnuv{i istinitu izjavu onog
drugog, pokazao vrata uni{tenja; a da je, me|utim, upi-
tao ~uvara koji govori istinu, taj bi mu, ne izvr}u}i la-
`nu izjavu onog drugog, pokazao vrata smrti.
Iza|o{e na ona prava vrata i ponovo krenu{e nekim
dugim hodnikom. Taj hodnik je vodio uzbrdo i zavr{a-
vao u vrtu na krovu odakle su se videle svetlosti nekog
nepoznatog grada.
Dedal se sada se}ao, i be{e radostan {to se se}a. Is-
pod `bunja je bio sakrio perje i vosak. To je u~inio zbog
sebe, da bi pobegao iz ove palate. Od tog perja i voska

(12) (13)
 San Publija Ovidija Nazona,
pesnika i dvorjanina
U Tomiju, na Crnom moru, u no}i {esnaestog janu-
ara posle Hrista, jednoj ledenoj i olujnoj no}i, Publije
Ovidije Nazon, pesnik i dvorjanin, usni da je postao
omiljeni carev pesnik. I budu}i tako, bo`anskim ~udom
pretvori se u velikog leptira.
Postade, dakle, d`inovski leptir, veliki koliko i ~o-
vek, grandioznih `uto-plavih krila. A njegove o~i, neiz-
merno velike loptaste o~i leptira, obuhvatale su ~itav
horizont.
Smesti{e ga na zlatnu ko~iju, ukra{enu samo za nje-
ga, i tri para belih konja pone{e ga put Rima. On se tru-
dio da stoji uspravno, ali njegove tanu{ne no`ice nisu
mogle da podnesu te`inu krila tako da je povremeno
bio prinu|en da se zavali u jastuke pri ~emu bi mu se
no`ice zakoprcale u vazduhu. Na no`icama je nosio is-
to~nja~ke |erdane i narukvice koje je zadovoljno poka-
zivao odu{evljenoj gomili.
Kada stigo{e do kapija Rima, Ovidije se pridi`e s ja-
stuka i s velikim naporom, poma`u}i se lelujavim no`i-
cama, oven~a glavu lovorovim vencem.
Gomila je bila u transu i mnogi pado{e ni~ice jer po-
verova{e da je pred njima kakvo azijsko bo`anstvo. Tad
Ovidije po`ele da im objavi da je on zapravo Ovidije, i
progovori. Ali, iz njegovih usta za~u se samo ~udno {i-
{tanje, neki visok i nepodno{ljiv pisak koji natera gomi-
lu da pokrije u{i rukama.
Zar ne ~ujete moj poj?, vikao je Ovidije, ovo je po-
janje pesnika Ovidija, onoga koji podu~ava{e ljubavnoj
(14)
ve{tini, koji peva{e o dvorskim damama i o ukrasima, o
~udesima i o metamorfozama!
Ali, njegov glas be{e samo nerazgovetan pisak, i go-
mila je uzmicala pred konjima. Napokon stigo{e do car-
ske palate gde se Ovidije, nespretno odr`avaju}i ravno-
te`u na no`icama, pope stepeni{tem koje ga dovede
pred Cezara.
Car ga je ~ekao sede}i na prestolu, piju}i vino iz pe-
hara. Po~ujmo to {to si napisao za mene, re~e Cezar.
Ovidije je bio napisao jednu laku poemu lepr{avih
stihova, cifrastih i {aljivih, smi{ljenu da razgali Cezara.
Ali, kako da ih izgovorim?, pomisli, kada je njegov glas
bio samo {i{tanje insekta? I, tad pomisli da svoje stiho-
ve Cezaru prenese pokretima, te se mlitavo razmaha
svojim grandioznim {arenim krilima, izvode}i neki ~u-
desan i egzoti~an balet. Zastori na palati zalepr{a{e, ne-
ki neprijatan vetar prohuja odajama i Cezar, vidno rasr-
|en, razbi pehar o pod.
Cezar be{e osoran ~ovek koji je voleo jednostavnost
i sr~anost. @estilo ga je {to ovaj nedoli~ni insekt pred
njim izvodi taj razne`eni ples. Pljesnu rukama i pretori-
janci pritr~a{e.
Vojnici, re~e Cezar, odsecite mu krila. Pretorijanci
izvuko{e ma~eve iz korica i veoma ve{to, kao da pot-
kresuju kakvo stablo, odseko{e Ovidijeva krila. Krila
pado{e na zemlju poput ne`nog perja i Ovidiju bi jasno
da se njegov `ivot u ovom trenutku zavr{ava. Pokrenut
nekom snagom koju oseti kao svoju sudbinu, uzmaknu
i, nji{u}i se na svojim u`asnim no`icama, ponovo iza|e
na terasu palate. Ispod njega, razjarena gomila tra`ila je
njegovu smrt, gomila `edna krvi, koja je jedva ~ekala da
ga {~epa svojim mahnitim rukama.
I tada Ovidije, nespretno pocupkuju}i, si|e niz ste-
peni{te palate.
(15)
 San Lucija Apuleja, pisca i maga
Jedne oktobarske no}i, 165. godine posle Hrista, u
gradu Kartagini, Lucije Apulej, pisac i mag, usni jedan
san. Sanjao je da se obreo u nekom gradi}u u Numidi-
ji, be{e `arko ve~e jednog afri~kog leta, {etao je u blizi-
ni glavne kapije grada, kad mu pa`nju privuko{e smeh
i graja. Pro|e kroz kapiju i vide kako odmah tu, pored
crvenih zidina od ilova~e, neka putuju}a trupa izvodi
svoju predstavu. Jedan polunagi akrobata, nabeljenog
tela, balansirao je na razapetom u`etu, pretvaraju}i se
da }e svakog ~asa izgubiti ravnote`i i pasti. Gomila se
smejala i drhtala od straha, psi su lajali. Potom akroba-
ta izgubi ravnote`u ali se jednom rukom uhvati za u`e,
ostav{i tako da visi. Gomilom se prolomi vrisak u`asa,
a onda svi s olak{anjem zapljeska{e. Igra~i stado{e da
odvr}u ~ekrk kojim se zatezalo u`e te se akrobata, uz
kreveljenje, spusti na zemlju. Jedan frula{ stupi u krug
na~injen od utabane zemlje, obasjan bljescima vatri, i
zasvira neku melodiju koja je li~ila na orijentalnu. I,
tad, iz jedne prikolice, iza|e `ena rasko{nih grudi, po-
krivena velovima, dr`e}i bi~ u ruci. Dok se pribli`ava-
la, pucketala je bi~em po vazduhu i obavijala ga oko te-
la. Be{e to `ena vrane kose i tamnih podo~njaka, a
usled vru}ine, znoj joj je zajedno sa {minkom curio niz
obraze.
Apulej po`ele da ode ali ga je neka tajanstvena sila
primoravala da ostane, da netremice zuri u ovu `enu.
Utom se za~u{e bubnjevi, u prvi mah tiho a potom mah-
nito, i u istom trenu iza zavese gde su bile `ivotinje, iza-
(16)
|o{e ~etiri veli~anstvena bela konja i jedan siroti izne-
mogli magarac. Igra~ica fijuknu bi~em i konji, propin-
ju}i se, hitro pojuri{e ukrug. Magarac le`e po strani,
pored kaveza s majmunima, i lenjo stade repom da tera
muve. Igra~ica ponovo fijuknu bi~em i konji se zausta-
vi{e i spusti{e na kolena, uz otegnuto nji{tanje. Tad `e-
na, s neo~ekivanom lako}om, s obzirom na svoj krupan
stas, polete u vazduh i, stoje}i jednom nogom na jed-
nom konju a drugom nogom na drugom, stade da ja{e
obe `ivotinje, dr`e}i se uspravno na njihovim le|ima,
raskre~enih nogu. I tako ja{u}i, skaredno je vrtela dr-
`a~ bi~a ispred svog stomaka, dok je gomila `agorila od
uzbu|enja. Utom bubnjevi zaneme{e a iznemogli ma-
garac, kao da se pokorava kakvom ne~ujnom nare|en-
ju, izvrnu se na le|a, s nogama u vazduhu, i prikaza
publici svoj ukru}eni falus. @ena je, hodaju}i kroz go-
milu, uzvikivala da drugi deo predstave mogu da gle-
daju samo oni koji dobro plate, dok su dva igra~a, pre-
obu~ena u stra`are, s bi~evima u ruci, rasterivali
de~urliju i prosjake.
Apulej ostade sam, s nekolicinom posmatra~a. Izva-
di iz torbe dva srebrna nov~i}a, pru`i ih i nastavi da gle-
da predstavu. @ena dohvati magar~ev falus i, trljaju}i ga
razbludno po stomaku, stade ~e`njivo da ple{e, razgr}u-
}i pri tom velove kako bi otkrila svoje ~ari. Apulej se
prima~e i podi`e ruku, i tad magarac otvori usta ali,
umesto da zanja~e, progovori ljudskim glasom.
Ja sam Lucije, re~e, zar me ne prepoznaje{?
Koji Lucije?, upita Apulej.
Tvoj Lucije, re~e magarac, onaj iz tvojih pustolovi-
na, tvoj prijatelj Lucije.
Apulej se osvrnu oko sebe, ube|en da taj glas dola-
zi negde iz blizine, ali kapija grada ve} be{e zatvorena,
stra`ari su spavali, a iza njega je tiho disala duboka
afri~ka no}.
Ova ve{tica je bacila zle ~ini na mene, re~e magarac,
zarobila me u ovo telo, samo me ti mo`e{ spasiti, ti ko-
ji si pisac i mag.
(17)
 Apulej sko~i prema vatri i dograbi jedan u`areni
ugarak, ispisa nekakve znake u vazduhu, izgovori re~i
za koje je znao da mora izgovoriti. @ena kriknu, usta joj
se izvi{e u u u`asnutu grimasu, a njeno lice po~e da se
sme`urava sve dok ne postade lice starice. I, gle, kao ne-
kim ~udom, `ena se raspr{i u vazduhu, a zajedno sa
njom nestado{e i akrobate, zidine grada, afri~ka no}. Iz-
nenada be{e dan: bio je blistav sun~ani dan u Rimu,
Apulej je {etao pokraj Foruma, a sa njim zajedno i nje-
gov prijatelj Lucije. I tako {etaju}i, }askali su i odmera-
vali najlep{e robinje koje su se vrzmale po pijaci na tr-
gu. U jednom trenutku, Apulej zastade te povukav{i
Lucija za tuniku, pogleda ga ravno u o~i i re~e: no}as
sam usnio jedan san.
(18)
San ^eka An|olijerija,
pesnika i bogohulnika
Jedne januarske no}i godine 1309, dok je le`ao na
slamarici sijenskog lazareta, uvijen u smrdljive zavoje,
^eko An|olijeri, pesnik i bogohulnik, usni jedan san.
Sanjao je da je sparan letnji dan i da se, {etaju}i, obreo
ispred katedrale. Znaju}i da je unutra sve`e, pomisli da
u|e ne bi li se spasao `ege, ali umesto da poklekne i da
umo~i prste u svetu vodicu, on ih ukrsti kao da odbija
zle ~ini, jer je strahovao da mu ovo mesto donosi ne-
sre}u.
U prvoj kapeli zdesna jedan slikar je `ivopisao Bo-
gorodicu. Slikar be{e plavokos mladi} koji je sedeo na
klupici, sa paletom u rukama, kao da se odmara. Sveta
slika be{e gotovo zavr{ena: Devica kosih o~iju i neuhva-
tljivog osmeha, a u krilu, me|u naborima haljina, le`a-
lo je dete Isus. Slikar ga ljubazno pozdravi, a ^eko An-
|olijeri mu uzvrati cerekanjem. Potom se upilji u sliku i
najednom ga obuze zlovolja. Ljutio ga je izraz te uzvi{e-
ne gospe koja s visine gleda na ovaj svet, kao da iz dna
du{e prezire sve zemaljsko. Bilo je to ja~e od njega: pri-
bli`i se slici i, podi`u}i desnu ruku, na~ini jedan nepri-
stojan pokret. Mladi slikar sko~i sa klupice i poku{a da
ga spre~i, no ^eko An|olijeri se, kao opsednut, otrgnu
i ponovi isti pokret, ali sada levom rukom. Devica tada
pokrenu o~i kao da je `iva, i o{inu ga pogledom. ^eko
An|olijeri oseti kako mu ~udan drhtaj potresa telo, po-
~e da se gr~i i da se smanjuje, vide da mu se udovi pre-
krivaju crnom dlakom, opazi da mu izme|u nogu izra-
sta duga~ak rep i poku{a da zaurla, ali umesto urlika, iz
usta mu iza|e zastra{uju}i mjauk i on, onako malen i
(19)
razjaren kod slikarevih nogu, shvati da se pretvorio u
ma~ku. I posko~i unapred a onda unazad, kao pomah-
nitao u stravi~nom zatvoru tog novog tela, srdito iskezi
zube i izjuri iz crkve, divlje mjau~u}i. Na trg se, za to
vreme, spustila no}. ^eko An|olijeri se isprva {unjao,
pribijaju}i se uza zidove, a potom se osvrnu oko sebe da
proveri da li neko obra}a pa`nju na njega. Ali, trg be{e
gotovo sasvim pust. Na uglu, u blizini kr~me, stajala je
grupa mladi}a razbojni~kog izgleda koji su izneli boka-
le i pijan~ili na ulici. ^eko An|olijeri pomisli da pro|e
pored kr~me jer bio je gladan, a tu bi mo`da na{ao ba-
rem koricu sira. Proma~e uza zid kr~me i pribli`i se vra-
tima koja behu osvetljena dvema svetiljkama na dovrat-
ku. U tom trenu, jedan od mangupa ga pozva, onim
tipi~nim puckanjem usana kojim se dozivaju ma~ke, i
pokaza mu ko`uricu od {unke. ^eko An|olijeri se u jed-
nom skoku na|e kraj njegovih nogu, zagrize ko`uricu,
ali u tom ~asu, mladi}i ga zgrabi{e i uneso{e u kr~mu,
~vrsto ga dr`e}i. ^eko An|olijeri poku{a da ujeda i da
grebe, ali je njihov stisak bio suvi{e jak: jedan mu je ste-
zao nju{ku, drugi {ape, tako da nije mogao ni da mrd-
ne. U kr~mi, mangupi uze{e posudu sa smolom za ba-
klje i premaza{e ga njome od glave do pete. Potom ga
jednom bakljom zapali{e a onda pusti{e. ^eko An|oli-
jeri, pretvoren u plamenu loptu, izlete napolje stravi~-
no mjau~u}i; nasrtao je na zidove ku}a, valjao se po
zemlji, ali vatra nije htela da se ugasi. Poput strele, sta-
de da leti kroz mra~ne uli~ice Sijene, osvetljavaju}i ih
pri prolasku. Nije znao kuda da ide, prepustio se in-
stinktu da ga vodi. Zaokrenu iza dva }o{ka, projuri
kroz tri ulice, pretr~a preko malog trga, pope se uz ne-
ko stepeni{te i, napokon, sti`e do jedne palate. Tu je `i-
veo njegov otac. ^eko An|olijeri se uspentra uza stepe-
nice, proma~e pokraj prestravljenih slugu, ujuri u
trpezariju gde je njegov otac upravo ve~eravao, i zaur-
la: o~e moj, sav gorim, molim vas, spasite me! I, u tom
trenu, ^eko An|olijeri se probudi. Lekari su mu upra-
vo skidali zavoje dok je njegovo telo, prekriveno u`a-
snim ranama kosopasice, gorelo kao `iva vatra.
(20)
San Fransoa Vijona,
pesnika i nasilnika
U zoru, na dan Bo`ica godine 1451, pre no {to }e se
probuditi iz poslednjeg sna, Fransoa Vijon, pesnik i na-
silnik, usni jedan san. Sanjao je da je no} punog meseca
i da on hoda nekom opusto{enom poljanom. Zaustavi
se da bi pojeo par~e hleba koje je izvadio iz torbe, te se-
de na kamen. Pogleda u nebo, i oseti beskrajnu tugu.
Potom nastavi svoj put i tako sti`e do jedne gostionice.
Ku}a je bila mra~na, utonula u ti{inu, verovatno su svi
ve} spavali. Fransoa Vijon je uporno lupao na vrata dok
mu, napokon, ne otvori gostioni~areva `ena.
[ta tra`i{ u ovo gluvo doba, namerni~e?, upita ona,
osvetliv{i lampom Vijonovo lice.
Tra`im svog brata, odgovori Fransoa Vijon, posled-
nji put je vi|en u ovim krajevima, a ja `elim da ga pro-
na|em.
Kro~i u mra~nu gostionicu, osvetljenu tek slaba-
{nom vatrom, i sede za jedan sto.
Ho}u ov~etinu i vino, naru~i, i ostade da ~eka. Go-
stioni~areva `ena mu donese ~iniju kuvanog krompira i
kr~ag jabukova~e. To je sve {to imamo ve~eras, re~e,
ute{i se ovim, namerni~e, jer ovuda se stalno vrzmaju
`andari koji nam slisti{e svu hranu.
Dok je Vijon ve~erao, u|e jedan starac lica skrivenog
u krpe. Bio je gubavac i oslanjao se o {tap. Vijon ga po-
gleda i ne re~e ni{ta. Gubavac sede u drugi kraj prostori-
je, pored vatre, i re~e: kazali su mi da tra`i{ svog brata.
Vijonova ruka polete ka bode`u, ali ga gubavac jed-
nim pokretom zaustavi. Nisam na strani `andara, re~e,
(21)
ja sam na strani nasilnika, i mogu da te odvedem do
brata. Pri|e vratima oslanjaju}i se o {tap, i Vijon krenu
za njim. Iza|o{e u hladnu zimsku no}. Bilo je vedro a
sneg se na poljima ve} bio zaledio. Svuda oko njih pro-
stirala se goletna pustara uokvirena crnom senkom {u-
movitih bre`uljaka. Gubavac izbi na jednu stazu i, s te-
{kom mukom, uputi se ka bre`uljcima. Vijon je i{ao za
njim, ali je ipak, sve vreme, dr`ao ruku na dr{ci bode`a.
Kad staza po~e da biva okomita, gubavac se zausta-
vi i sede na kamen. Izvadi iz torbe okarinu i stade da
svira neku setnu melodiju. Povremeno je prekidao svi-
ranje da bi otpevao po par strofa nekakve lopovske ba-
lade koja je govorila o silovanju i napasnicima, o kra|a-
ma i `andarima. Vijon ga je slu{ao u`asnut, jer je znao
da se ta pesma odnosi na njega. I, tad oseti neki ~udan
neobja{njiv strah od kojeg mu se zgr~i utroba. Ali, strah
od ~ega? To nije znao, jer on se `andara nije pla{io, kao
{to se nije pla{io ni mraka, niti gubavca. I oseti da je taj
strah ustvari neko ~udno `aljenje i neuhvatljiv bol.
Utom gubavac ustade i Vijon po|e za njim prema
{umi. Kada stigo{e do prvog drveta, Vijon ugleda kako
s grane visi obe{en ~ovek. Jezik mu je bio ispao, a me-
sec je sablasno osvetljavao mrtvo telo. Be{e mu nepo-
znat, i Vijon produ`i dalje. Na obli`njem drvetu je ta-
ko|e visio ~ovek ali i taj mu be{e nepoznat. Vijon
pogleda unaokolo, i shvati da je {uma prepuna mrtvaca
koji vise sa drve}a. Zagledao ih je jednog po jednog, str-
pljivo, kru`e}i izme|u nogu koje su se njihale na pove-
tarcu, sve dok ne prona|e brata. Prerezav{i no`em u`e,
skide ga i polo`i na travu. Le{ je bio ukru}en, {to zbog
smrti a {to zbog studeni. Vijon ga poljubi u ~elo. I,
utom, le{ njegovog brata prozbori. @ivot je ovde, brate
moj, prepun belih leptirova koji ~ekaju na tebe, re~e le{,
a svi su oni larve sablasti.
Vijon izgubljeno podi`e glavu. Njegov saputnik je
bio nestao a iz {ume su se, poput prigu{enog pojanja ka-
kvog velikog pogrebnog hora, izlivali zvuci balade koju
je pevao gubavac.
(22)
San Fransoa Rablea,
pisca, i biv{eg fratra
Jedne februarske no}i 1532, u lionskoj bolnici, dok
je spavao u svojoj skromnoj lekarskoj sobi, nakon sed-
modnevnog posta, kao {to nala`u pravila manastirskog
`ivota kojih se, iako napustiv{i red, i dalje pridr`avao,
Fransoa Rable, pisac i biv{i fratar, usni jedan san. San-
jao je da se nalazi pod pergolom neke kr~me u Perigo-
ru, i da je mesec septembar. Be{e tu jedan duga~ak i
uzak sto prekriven sne`no belim stolnjakom a na njemu
behu stakleni bokali s vinom, a on je sedeo na jednom
kraju tog stola. Suprotan kraj be{e tako|e postavljen za
nekoga, ali on nije znao za koga, znao je samo da treba
da ~eka. I, dok je tako ~ekao, kr~mar mu donese tanjir
mariniranih maslina i bokal hladne jabukova~e, te on
stade da mezeti, pijuckaju}i tu izvrsnu jabukova~u boje
}ilibara. Utom za~u udaranje kopita i ugleda oblak pra-
{ine kako se pribli`ava s glavnog puta. Bila je to ko~ija
kraljevskog izgleda, s ko~ija{em u grimiznoj livreji i dva
lakeja koji su stajali na papu~icama. Ko~ija se zaustavi
na poljani ispred kr~me, dva lakeja dunu{e dva puta u
trubu a potom se sjuri{e dole da prostru grimizni tepih
ispred vrata{ca ko~ije. Stado{e u stavu mirno i viknu{e:
njegovo viso~anstvo gospon Pantagruel, kralj dobrog
zalogaja i dobre kapljice! Fransoa Rable sko~i na noge
jer shvati da je do{ao njegov sadrug za trpezom; a ovaj
se ve} primicao, veli~anstveno stupaju}i po grimiznom
tepihu {to su lakeji odmotavali ispred njegovih nogu.
Divovskog stasa, kora~ao je pridr`avaju}i rukama sto-
mak, jednu stoma~inu veliku poput me{ine, koja se nji-
(23)
hala sad levo, sad desno. Lice mu je uokvirivala gusta
crna brada, a na glavi je nosio veliki {e{ir sa {irokim
obodom. Njegovo viso~anstvo gospon Pantagruel raz-
vu~e usne u ljubazan osmeh, zavrnu rukave svoje kral-
jevske odore i sede za suprotan kraj stola. Kr~mar sti`e
prethode}i velikoj zdeli koja se pu{ila i koju su nosila
dva pa`a, i stade da poslu`uje. ^orba od je~ma, p{enice
i pasulja, najavi poslu`uju}i, ne{to lagano za zagrevan-
je. Njegovo viso~anstvo gospon Pantagruel priveza oko
vrata salvetu veli~ine ~ar{ava i dade znak Fransoi Ra-
bleu da mo`e da po~ne. Be{e to ~orba od `itarica po ko-
joj su plivali listovi lovora i ~e{njevi belog luka, zaista,
ne{to sasvim posebno. Fransoa Rable smaza pun tanjir
s apetitom, dok njegovo viso~anstvo gospon Pantagru-
el, nakon {to je u~tivo zatra`io dozvolu, prima~e zdelu
k sebi i stade pravo iz nje da sr~e ~orbu. Utom stigo{e
pa`evi sa drugim jelom, dok je kr~mar revnosno punio
tanjire. Ovoga puta to behu punjene guske. Fransoi Ra-
bleu dopado{e dve, njegovom viso~anstvu gospon Pan-
tagruelu, devetnaest. Kr~maru, re~e uva`eni gost, mo-
ra{ mi re}i kako se spremaju ove guske, hteo bih da
podu~im mog kuvaru. Kr~mar pogladi svoje guste brke,
pro~isti glas i po~e: prvo se uzme jedna lepa glavica ki-
selog kupusa i baci se na klju~ ~etiri do pet minuta. Po-
tom se rastopi gu{~ija mast u koju se stavi kupus, zatim
loj, bobice kleke, karanfili}, so i biber, iseckani luk te se
sve to zajedno kr~ka dobra tri sata. Onda se doda {un-
ka, sitno iseckana gu{~ija jetra, i u to se nadrobi sredi-
na hleba. Guske se napune ovim nadevom i stave se u
rernu ~etrdesetak minuta. Kada su napola pe~ene, mo-
ra se obavezno pokupiti mast i njome preliti nadev, i je-
lo je gotovo. Slu{aju}i taj opis, Fransoa Rable nanovo
dobi apetit, a tako|e i njegov sadrug u jelu, tako bi se
barem reklo, jer, oblizivao je brke svojim gigantskim je-
zikom a onda upita: pa, kr~maru, {ta nam sad preporu-
~uje{? Kr~mar pljesnu dlanovima i dotr~a{e pa`evi no-
se}i poslu`avnike koji su se pu{ili. Kopuni u rakiji od
{ljiva i biserke sa rokforom, izdeklamova ponosno kr~-
(24)
mar i otpo~e s poslu`ivanjem. Fransoa Rable se ushi}e-
no baci na jednog kopuna i jednu biserku, dok je njego-
vo viso~anstvo gospon Pantagruel pro`drao najmanje
desetak. Ne znam za{to, re~e njegovo viso~anstvo
gospon Pantagruel, ali nalazim da bi uz ove kopune sjaj-
no i{la pa{teta od mozga, {ta vi velite na to, moj dragi
prijatelju? Fransoa Rable potvrdi, i kr~mar, kao da je sa-
mo to i ~ekao, pljesnu dlanom o dlan. Pa`evi prineso{e
dve ~inije, do vrha napunjene pa{tetom od mozga. Nje-
govo viso~anstvo gospon Pantagruel namaza celu jednu
~iniju na hleb duga~ak ~itav metar koji je zatim, izme|u
zalogaja kopuna, tako `ustro grizao da ga je za dva mi-
nuta slistio do poslednje mrve. Kad jelo privedo{e kra-
ju, kr~mar zatra`i dozvolu da skloni prljave tanjire, pa
upita: a {ta biste vi gospodo rekli na malo divlje svinje
na lova~ki na~in, ili mo`da vi{e volite punjeni file od ze-
~etine? Fransoa Rable predlo`i da im, za svaki slu~aj,
donese i jedno i drugo. A njegovo viso~anstvo gospon
Pantagruel zevnu, ne bi li pokazao kako je jo{ uvek pri-
apetitu. Kr~mar pljesnu rukama i pa`evi dotr~a{e s no-
vim jelima. Ah, promrmlja na jedvite jade Fransoa Ra-
ble, po{to su mu usta bila puna, kakav slastan zalogaj,
ova divlja svinja na lova~ki na~in! Pa ovaj blagi kiselo-
slatki lova~ki sos, sa zelenim maslinama i tek mrvi~kom
ljute papri~ice da istakne ukus divlja~i. A ovaj punjeni
file od ze~etine, dobaci izme|u zalogaja njegovo viso-
~anstvo gospon Pantagruel, zar nije naprosto bo`anski?
Kr~mar ih je, bla`enog izraza, posmatrao kako jedu.
Be{e septembar i sunce je svetlim pegama pro{aralo sen-
ku pergole. O~i njegovog viso~anstva gospona Pantagru-
ela postado{e veoma sitne dok su mu kapci svakog ~asa
padali kao da se netom spremao da zaspi. Zatim se neko-
liko puta potap{a po stomaku, u~tivo zamoli za dozvolu
te strahotno podrignu, i taj zvuk poput groma odjeknu
poljima. Na tu grmljavinu, Fransoa Rable se probudi i
shvati da napolju besni oluja, te napipavaju}i upali sve}u
i sa no}nog ormari}a dohvati par~e suvog hleba koje je
svake no}i sebi dopu{tao ne bi li ubla`io post.
(25)
 San Mikelan|ela Merizija zvanog Bo`e, za{to me tra`i{?, upita Mikelan|elo Merizi
Hrista. ^ovekov sin ga pogleda, ne govore}i ni{ta. Ho-
Karava|o, slikara i kavgad`ije dali su tako uli~icom, a onda izbi{e na jedan trg. Trg be-
{e pust.
Tu`an sam, re~e Mikelan|elo Merizi. Hrist ga po-
gleda i ne re~e ni{ta. Sede na jednu kamenu klupu i ski-
de sandale. Protrlja tabane i progovori: umoran sam,
prepe{a~io sam ~itav put od Palestine ne bi li te na{ao.
Mikelan|elo Merizi je povra}ao u }o{ku, oslanjaju-
}i se o zid. Ali, ja sam samo gre{nik, povika, ne treba da
U no}i prvog januara 1599, dok je le`ao u krevetu me tra`i{.
sa jednom prostitutkom, Mikelan|elo Merizi zvani Ka- Hrist pri|e bli`e i dodirnu mu ruku. Ja sam te na~i-
rava|o, slikar i kavgad`ija, usni da ga je posetio Bog. nio slikarem, re~e, i od tebe i{tem jednu sliku, nakon
Bog mu se javio u liku Hrista, i upirao je prstom u nje- toga mo`e{ po}i putem svoje sudbine.
ga. Mikelan|elo je sedeo u nekoj kr~mi i kockao se u Mikelan|elo Merizi obrisa usta i upita: kakvu sliku?
novac. Njegovi suigra~i behu sve same bitange, a pone- Moj dolazak tebi u pohode, ve~eras u kr~mi, samo
ko od njih be{e i pijan. A on, on nije bio Mikelan|elo, {to }e{ ti biti Matej.
ve} jedan od stalnih gostiju, obi~an razbojnik. Kad mu Dobro, re~e Mikelan|elo Merizi, naslika}u je (na-
se Bog javio, on je upravo psovao Hristovo ime i gro- pravi}u je). I okrenu se u krevetu. U tom trenu, prosti-
tutka ga zagrli, glasno hr~u}i. (uz glasno hrkanje).
hotom se smejao. Ti, prozbori bez re~i Hristov prst. Ja?,
zaprepa{}eno upita Mikelan|elo Merizi, ja nisam sve-
tac, ja sam samo gre{nik, ne mogu biti izabran.
Ali, Hristovo lice be{e neumoljivo, nije bilo izbora.
I njegova ispru`ena ruka nije ostavljala mesta nikakvoj
sumnji.
Mikelan|elo Merizi pognu glavu i pogleda novac
na stolu. Silovao sam, re~e, ubijao sam, ruke su mi ogre-
zle u krvi.
Mom~i} koji je slu`io donese pasulj i vino. Mikelan-
|elo Merizi se baci na hranu i pi}e. Oko njega, svi su bi-
li nepomi~ni, samo je on micao rukama i ustima, poput
kakve aveti. I sam Hrist be{e nepomi~an, i pru`ao je
svoju nepomi~nu ruku sa uperenim prstom. Mikelan|e-
lo Merizi ustade i po|e za njim. Obre{e se u nekoj prl-
javoj uli~ici, i Mikelan|elo Merizi stade da urinira u
jednom }o{ku, osloba|aju}i se svog onog vina koje te
ve~eri be{e popio.

(26) (27)
 San Fransiska Goje i Fransisko Goja i Lusijentes zakora~i i zavitla svojim
kistom. Kolosa nestade, a na njegovom mestu pojavi se
Lusijentesa, slikara i vizionara starica. Be{e nakazna i krezuba, ko`e poput pergamen-
ta i `utih o~iju.
Ko si ti?, upita je Fransisko Goja i Lusijentes.
Ja sam razo~arenje, re~e starica, i vladam svetom,
jer svaki ljudski san kratak je kao tren.
Fransisko Goja i Lusijentes zakora~i i zavitla svojim
kistom. Starice nestade i na njenom mestu pojavi se
pas. Be{e to mali pas, ukopan u pesku, samo mu je gla-
U no}i prvog maja 1820, za vreme jednog od svojih va virila.
povremenih napada ludila, Fransisko Goja i Lusijentes, Ko si ti?, upita ga Fransisko Goja i Lusijentes.
slikar i vizionar, usni jedan san. Pas izvi vrat {to je vi{e mogao i re~e: ja sam zver
Sanjao je da se, sa svojom voljenom iz najranijih da- o~ajanja i rugam se tvojim patnjama.
na mladosti, obreo ispod jednog drveta. Oko njih se Fransisko Goja i Lusijentes zakora~i i zamahnu svo-
prostirao surovi aragonski predeo a sunce be{e visoko jim kistom. Psa nestade a na njegovom mestu pojavi se
na nebu. Njegova voljena je sedela na ljulja{ci a on ju je ~ovek. Be{e to debeli starac, mlohavog i nesre}nog lica.
on ljuljao. Njegova voljena je imala ~ipkani suncobran, Ko si ti?, upita ga Fransisko Goja i Lusijentes.
i ~esto se smejala, isprekidano i nervozno. A onda, nje- ^ovek se umorno nasme{i i re~e: ja sam Fransisko
Goja i Lusijentes, meni ne mo`e{ ni{ta.
gova voljena pade na travu i on se baci za njom, kotrl-
I u tom trenu, Fransisko Goja i Lusijentes se probu-
jaju}i se. Valjali su se tako niz padinu bre`uljka sve dok
di i shvati da je sam u krevetu.
ne nai|o{e na jedan `uti zid. Proviri{e preko zida i ugle-
da{e vojnike kako, pod svetlo{}u fenjera, streljaju neke
ljude. Fenjer se nije uklapao u taj predeo prepun sunca,
no ipak je sablasno osvetljavao taj prizor. Vojnici zapu-
ca{e i ljudi se sru~i{e u lokve, boje}i ih svojom krvlju.
Fransisko Goja i Lusijentes tad izvu~e kist koji je nosio
za pasom i, zastra{uju}e vitlaju}i njime, po|e ka vojni-
cima. Istog trena, oni, kao nekim ~udom, nestado{e,
prestravljeni tom prikazom. A na njihovom mestu, stvo-
ri se zastra{uju}i kolos koji je pro`dirao ljudsku nogu.
Kosa mu be{e blatnjava a lice modro, dva tanka mlaza
krvi slivala su mu se iz uglova usta, o~i mu behu mutne,
no, ipak, smejao se.
Ko si ti?, upita ga Fransisko Goja i Lusijentes.
Kolos obrisa usta i re~e: ja sam ~udovi{te koje vla-
da~ove~anstvom, Istorija je moja majka.

(28) (29)
 San Semjuela Tejlora Kolrid`a, rid`a i, zgrabiv{i ga za ruku, stade da ga preklinje da ne
slu{a tu zlokobnu `enu, jer }e to, ina~e, biti njihova pro-
pesnika i opiomana past, ali ovaj odva`no zakora~i prema njoj i, nakloniv{i
se, kaza da je spreman. @ena mu pru`i kutijicu s kocki-
cama i Semjuel Tejlor Kolrid` je dohvati i stegnu na gru-
di. Onda je `estoko protrese i baci kockice na pod.
Mornari po~e{e da kli~u: jedanaest be{e zbir koji je nji-
hov kapetan dobio. Zlokobna `ena stade da ~upa kose
i nari~e, potom se pakosno isceri a onda ponovo zaku-
ka, cvile}i tu`no poput psa. Najzad, uze kutijicu, i jed-
Jedne novembarske no}i 1801, u svojoj ku}i u Lon- nim {irokim zamahom, kao da namerava da pomete
donu, dok se predavao ~arima opijuma, Semjuel Tejlor most, hitnu kockice. Ove se otkotrlja{e po palubi i zau-
Kolrid`, pesnik i opioman, usni jedan san. Sanjao je da stavi{e obe na {estici. U tom trenu, podi`e se studeni ve-
se nalazi na brodu zarobljenom izme|u santi leda. On tar koji ledenim udarcima nasrnu na njih , i s tim ve-
je bio kapetan, a njegovi ljudi, koji su le`ali na palubi, trom nestado{e mornari, zlokobna `ena i brod, nekakav
uzaludno su poku{avali da se za{tite od studeni pokri- sivi dim poput pokrova prekri sve oko njega, a Semjuel
vaju}i se krpama i poderanim }ebadima. Lica im behu Tejlor Kolrid` otvori o~i i ugleda maglovitu zoru kako
ispijena, imali su duboke podo~njake, i bolest u o~ima. se pomalja na prozoru njegove sobe.
D`inovski albatros koji je bio sleteo na jarbol, staja{e ra-
{irenih krila, bacaju}i zastra{uju}u senku na most. Se-
mjuel Tejlor Kolrid` pozva drugog oficira i nalo`i mu
da donese pu{ku, ali ovaj odgovori da su ostali bez ba-
ruta i pru`i mu samostrel. Semjuel Tejlor Kolrid` tad
zgrabi samostrel i nacilja. Pomisli da bi, ako ubije al-
batrosa, mogao nahraniti svoje iznemogle mornare i ta-
ko ih spasiti od skorbuta i smrti. Nacilja, i odape stre-
lu. Prostreljenog vrata, albatros pade na most a njegova
krv po{kropi okolni led. Utom iz te krvi nastade mor-
ska zmija koja hitro podi`e glavu i iskrsnu iznad boka
broda, palacaju}i svojim ra~vastim jezikom. Semjuel
Tejlor Kolrid` dohvati sablju koja mu je visila za pasom
i smesta joj odse~e glavu. Kad utom, iz odse~ene glave
nastade `ena, mr{ava i obu~ena u crno, bledog lica i
u`agrenih o~iju. @ena je u rukama dr`ala kockice; sede
na krmu i pozva kapetana. A sad }emo bacati kockice,
re~e `ena, ako ti pobedi{, tvoj brod }e biti slobodan,
ako ja pobedim pove{}u sa sobom tvoje mornare. Dru-
gi oficir dotr~a kao bez du{e do Semjuela Tejlora Kol-

(30) (31)
 San \akoma Leopardija,
pesnika i osobenjaka
Jedne no}i po~etkom decembra 1827, u ljupkom
gradu Pizi, u ulici dela Fa|ola, spavaju}i izme|u dve pe-
rine da bi se za{titio od ljute studeni {to je pritiskala
grad, \akomo Leopardi, pisac i osobenjak, usni jedan
san. Sanjao je da se obreo u nekoj pustinji, i da je pastir.
Ali, umesto da ima stado koje ga prati, sedeo je udobno
zavaljen u ~ezama koje su vukle ~etiri sne`no bele ovce,
i te ~etiri ovce behu njegovo stado.
Pustinja, i bre`uljci koji su je okru`ivali, behu od
najfinijeg srebrnastog peska {to se svetlucao poput sve-
tlosti svitaca. Spustilo se ve~e ali nije bilo hladno, {tavi-
{e, reklo bi se da to be{e jedna od onih blagih no}i ka-
snog prole}a, te Leopardi skide ogrta~ s ramena i
prebaci ga preko naslona ~eza.
Kuda me vodite, drage moje ov~ice?, upita.
Vodimo te u {etnju, odgovori{e ~etiri ovce, mi smo
ov~ice lutalice.
Ali kakvo je ovo mesto?, upita Leopardi, gde smo to
mi?
To }e{ tek otkriti, odgovori{e ov~ice, kada bude{
sreo osobu koja te ~eka.
Ko je ta osoba?, upita Leopardi, ba{ bih voleo da
znam.
He, he, smejuljile su se ov~ice zgledaju}i se medju
sobom, ne mo`emo ti re}i, neka to bude iznenadjenje.
Leopardi je ogladneo, te po`ele da pojede neki slat-
ki{; eto, ba{ bi mu prijala jedna slasna torta s pinjolima.
(32)
Pojeo bih neki slatki{, re~e, zar u ovoj pustinji ne
postoji mesto gde mo`e da se kupi neki slatki{?
Odmah iza onog brda, odgovori{e ov~ice, strpi se
malo.
Stigo{e na kraj pustinje i zaobi|o{e brdo u ~ijem se
podno`ju nalazio du}an. Be{e to zamamna poslasti~ar-
nica, sva od kristala, i blista{e nekom srebrnastom iskri-
~avom svetlo{}u. Leopardi stade da razgleda izlog, neo-
dlu~an {ta da izabere. U prvom redu su stajale torte,
svih boja i svih veli~ina: zelene torte od pista}a, rume-
ne torte od malina, `ute torte od limuna, ru`i~aste tor-
te od jagoda. Pa onda marcipani, neobi~no sme{nih i
primamljivih oblika: be{e tu jabuka i narand`i, tre{anja,
a i raznih `ivotinja. A na kraju su se nizali {atoi, krema-
sti i gusti, s bademom na vrhu. Leopardi pozva poslasti-
~ara i kupi tri kola~a: jednu torticu od jagoda, marcipan
i {ato. Poslasti~ar be{e srebrnasti ~ove~uljak, blistavo
bele kose i plavih o~iju. On mu pru`i kola~e i pokloni
kutiju bonbona. Leopardi se vrati u ~eze i, dok su se ov-
~ice spremale za polazak, stade da u`iva u poslasticama
koje je kupio. Put koji bio laganom usponu, sad se str-
mo verao uz padine. Kad gle ~uda, i ovde je tlo svetlu-
calo, bilo je prozirno i zra~ilo je blje{tavom srebrolikom
svetlo{}u. Ov~ice se zaustavi{e ispred jednog ku}erka
koji se iskrio u no}i. Leopardi si|e jer shvati da je sti-
gao, uze kutiju s bonbonama, i u|e u ku}u. A unutra,
jedna devojka je sedela na stolici i vezla na |er|efu.
Pri|i bli`e, ~ekala sam te, re~e devojka. Okrenu se
prema njemu i nasme{i se, i Leopardi je prepoznade. Bi-
la je to Silvija. Samo {to je sada bila sva od srebra, likom
ista kao nekada, ali od srebra.
Silvija, mila Silvija, re~e Leopardi uzimaju}i je za ru-
ke, kako je slatko videti te ponovo, ali za{to si sva od
srebra?
Zato {to sam selenit, odgovori Silvija, kada neko
umre dolazi na Mesec i postaje ovakav.
Ali za{to sam i ja ovde, upita Leopardi, da nisam
mo`da umro?
(33)
 Ovo nisi ti, re~e Silvija, ovo je samo tvoj pri~in, ti si
jo{ uvek na Zemlji.
A da li se odavde mo`e videti Zemlja?, upita Leo-
pardi.
Silvija ga povede do jednog prozora gde se nalazio
durbin. Leopardi prisloni oko na so~ivo i netom ugleda
jednu ku}u. Prepoznade je: be{e to njegova ku}a. Jedan
je prozor jo{ bio osvetljen, Leopardi zaviri unutra i
ugleda svoga oca, u no}noj ko{ulji i s nok{irom u ruci,
kako se sprema na po~inak. Ne{to ga stegnu oko srca i
on okrenu durbin na drugu stranu. Ugleda jedan krivi
toranj na prostranoj ledini i, tik uz njega, vijugavi put i
ku}u iz koje je dopirala slaba{na svetlost. Napregnu se
da zaviri kroz prozor i ugleda skromnu sobu, sa komo-
dom i stolom na kojem je le`ala sveska dok je pored nje
upravo dogorevala sve}a. U krevetu vide sebe kako spa-
va izme|u dve perine.
Jesam li ja to mrtav?, upita Silviju.
Ne, re~e Silvija, ti samo spava{ i sanja{ Mesec.
(34)
San Karla Kolodija,
pisca i pozori{nog cenzora
U no}i dvadesetpetog decembra 1882, u svojoj ku}i
u Firenci, Karlo Kolodi, pisac i pozori{ni cenzor, usni
jedan san. Sanjao je da sedi u malom papirnatom ~am-
cu usred mora i da oko njega besni oluja. Ali papirnati
~am~i} je odolevao, be{e to tvrdoglav ~am~i}, sa dva
ljudska oka i bojama Italije, koju je Kolodi voleo. Sa li-
tica {to su se obru{avale nad morem, jedan daleli glas
dozivao je: Karlino, Karlino, vrati se na obalu! Be{e to
glas njegove `ene koju nikada nije imao, ne`an `enski
glas {to ga je zazivao poput jecaja sirene.
Ah, kako bi voleo da se vrati! Ali nikako mu to nije
polazilo za rukom, talasi su bili suvi{e veliki i ~am~i} je
plovio, prepu{ten na milost i nemilost moru.
Utom, iznenada, ugleda neman. Be{e to d`inovski
morski pas, razjapljenih ~eljusti, koji ga je vrebao, koji
ga je pomno motrio, koji ga je ~ekao.
Kolodi poku{a da pokrene kormilo, ali i kormilo
be{e od papira i sasvim natopljeno vodom, gotovo neu-
potrebljivo. Te se tako pomiri sa sudbom da }e zavr{iti
u ~eljusti nemani, i od straha pokri o~i rukama, podi`e
se na noge i uzviknu: `ivela Italija!
Kako samo be{e mra~no u utrobi nemani! Kolodi
na~ini par nesigurnih koraka, saplete se o neki predmet
za koji nije mogao da pretpostavi {ta je i opipav{i ga ru-
kama zaklju~i da je to lobanja. Potom udari u neke da-
ske i shvati da je pre njega jo{ neka barka do`ivela bro-
dolom i zavr{ila u ~eljusti nemani. Sada se ve} kretao
daleko lak{e, jer je iz {irom razjapljenih ralja dopirala
(35)
bledunjava svetlost. Nesigurno bauljaju}i napred, udari
kolenima o jednu drvenu {krinju. Sagnu se i opipa, te
shvati da je puna sve}a. Sre}om, kod sebe je jo{ uvek
imao svoje ognjilo, i odmah ga kresnu. Upali dve sve}e
i, dr`e}i ih u rukama, stade da razgleda oko sebe. Nala-
zio se na gornjoj palubi bojnog broda ~ije se nesre}no
putovanje zavr{ilo u utrobi nemani, krma be{e pre-
krivena skeletima a na velikom jarbolu lepr{ala se crna
zastava sa mrtva~kom glavom i ukr{tenim koskama.
Kolodi produ`i dalje i si|e niz stepenice. Prona|e od-
mah smo~nicu punu ruma. S velikim zadovoljstvom
otvori jednu fla{u i ispi je nadu{ak. Sada se ve} ose}ao
bolje. Poprili~no okura`en, ustade i uz pomo} svetlosti
sve}a iza|e iz bojnog broda. Utroba nemani be{e kliza-
va, prepuna mrtvih ribica i rakova. Kolodi nastavi da se
probija napred, gacaju}i po pli}aku. U daljini spazi ti-
traje `i{ka, tek stidljivu svetlost koja ga je pozivala.
Uputi se ka njoj. Pored njega su promicali skeleti, nasu-
kani bojni brodovi, potopljene la|e, d`inovske mrtve
ribe. Svetlost se pribli`i i Kolodi ugleda jedan sto. Za
stolom su sedele dve osobe, `ena i de~ak. Kolodi stidlji-
vo pri|e, i vide da `ena ima zagasitomodru kosu a de-
~ak {e{ir na~injen od sredine hleba. Potr~a, i zagrli ih. I
oni njega zagrli{e, te stado{e da se smeju i {tipkaju za
obraze, i da se maze i umiljavaju. I ne progovori{e.
Kad najednom, slika se promeni. Sada vi{e nisu bili
u utrobi nemani, ve} ispod jedne pergole. Svuda oko
njih vladalo je leto. A oni su sedeli za stolom, bila je to
ku}a na bre`uljcima Pe{e, zrikavci su zrikali, sve be{e
skamenjeno na podnevnoj `ezi, pili su belo vino i jeli
dinju. Po strani, ispod pergole, sedele su jedna ma~ka i
jedna lisica i umiljato ih posmatrale. I Kolodi im, u~ti-
vo, re~e: dozvoljavate li da vas ponudim?
(36)
San Roberta Stivensona,
pisca i putnika
Jedne junske no}i leta 1865, kada je imao petnaest
godina, dok je le`ao u sobi edinbur{ke bolnice, Robert
Luis Stivenson, budu}i pisac i putnik, usni jedan san.
Sanjao je da je postao zreo ~ovek i da se nalazi na jed-
nom jedrenjaku. Jedra su se nadimala od vetra i jedren-
jak je jezdio po vazduhu. On je dr`ao kormilo i uprav-
ljao njime kao da upravlja aerostatom. Jedrenjak
nadlete Edinburg, a onda, brode}i povrh planinskih ve-
naca Francuske, ostavi za sobom Evropu i stade da pre-
le}e azurni okean. On je znao da je taj jedrenjak izabrao
zato {to je te{ko disao, i {to mu je bio potreban vazduh.
A sada je ba{ lepo disao, vetrovi su mu ispunjavali plu-
}a ~istim vazduhom i ka{alj se bio smirio.
Jedrenjak se spusti na vodu i stade da juri velikom
brzinom. Robert Luis Stivenson razvi sva jedra i prepu-
sti se vetrovima. Posle nekog vremena, na horizontu
ugleda ostrvo, i mno{tvo duga~kih kanua kojima su
upravljali tamnoputi ljudi, po|e mu u susret. Robert
Luis Sivenson vide da se kanui postrojavaju uz bok i da
mu pokazuju put kojim treba da ide; a za to vreme uro-
|enici su pevali vesele pesme i na palubu la|e bacali
vence od belog cve}a.
Kad se na|e na sto metara od ostrva, Robert Luis
Stivenson baci sidro i spusti se niz lestve od u`adi sve
do glavnog kanua koji ga je ~ekao ispod boka la|e. Be-
{e to veli~anstven kanu sa d`inovskim totemom na
pramcu. Uro|enici stado{e da ga grle i hlade {irokim
palminim listovima, prinose}i mu slasne plodove vo}a.
(37)
 Na ostrvu ih do~eka{e `ene i deca koji su razdraga-
no igrali i koji ga okiti{e vencima cve}a oko vrata. Sta-
re{ina sela mu pristupi i pokaza prstom na vrh planine.
Robert Luis Stivenson shvati da treba da se popne na
njega, ali nije znao za{to. Pomisli kako sa svojim ote`a-
nim disanjem nikada ne}e sti}i do vrha, i poku{a da to
znakovima objasni uro|enicima. Ali, oni su to ve} bili
shvatili, i pripremili su nosiljku ispletenu od {a{i i pal-
minog li{}a. Robert Luis Stivenson se udobno smesti i
~etiri robusna uro|enika podigo{e nosiljku na ramena i
krenu{e put planine. Penju}i se, Robert Luis Stivenson
posmatrao je neverovatan krajolik: video je [kotsku i
Francusku, Ameriku i Njujork, i ~itav svoj pro`ivljeni
`ivot koji je tek trebalo da `ivi. A na obroncima plani-
ne, blagodatno drve}e i bujno cve}e ispunjavali su va-
zduh mirisom koji mu je otvarao plu}a.
Uro|enici se zaustavi{e ispred jedne pe}ine i pose-
da{e na zemlju prekr{tenih nogu. Robert Luis Stivenson
shvati da treba da u|e u pe}inu, pru`i{e mu baklju i on
zakora~i unutra. Bilo je sve`e, i vazduh je mirisao na
mo{us. Robert Luis Stivenson nastavi da ide ka utrobi
planine sve do jedne odaje koju su neki davni zemljo-
tresi iskopali u steni i gde su visili ogromni stalaktiti. U
sredini odaje stajao je srebrni sef. Robert Luis Stivenson
ga otvori i u njemu na|e knjigu. Be{e to knjiga o jed-
nom ostrvu, o putovanjima, pustolovinama, o jednom
de~aku i o gusarima; a na knjizi je bilo napisano njego-
vo ime. Zatim iza|e iz pe}ine, naredi uro|enicima da se
vrate u selo i uzvera se sve do samog vrha, sa knjigom
ispod mi{ke. Potom le`e na travu i otvori prvu stranicu.
Znao je da }e ostati tu, na tom vrhu, da je ~ita. Jer, va-
zduh je bio proziran, pri~a je bila poput vazduha i otva-
rala je du{u; i bilo bi lepo da tako ~itaju}i, tu do~eka
kraj.
(38)
San Artura Remboa,
pesnika i vagabunda
U no}i dvadesettre}eg juna 1891, u marsejskoj bol-
nici, Artur Rembo, pesnik i vagabund, usni jedan san.
Sanjao je da prelazi preko Ardena. Pod mi{kom je nosio
svoju amputiranu nogu a oslanjao se na {taku. Amputi-
rana noga be{e uvijena u novine u kojima je velikim slo-
vima bila {tampana jedna njegova pesma.
Be{e to oko pono}i, u no}i punog meseca. Polja su
se srebrila, i Artur je pevao. Sti`e do jednog osamljenog
ku}erka s osvetljenim prozorom. Le`e u polje, ispod
ogromnog badema, i nastavi da peva. Pevao je jednu re-
volucionarnu i skitni~ku pesmu koja je govorila o `eni i
o pu{ci. Ne pro|e mnogo vremena a vrata se otvori{e i
jedna `ena iza|e i po|e prema njemu. Be{e mlada, ras-
pu{tene kose. Ako `eli{ pu{ku, kako zapoveda tvoja pe-
sma, ja ti je mogu dati, re~e `ena, dr`im je u ambaru.
Rembo se privi uz svoju amputiranu nogu i osmeh-
nu se. Idem u Parisku komunu, re~e, i treba mi pu{ka.
@ena ga povede do ambara. Be{e to gra|evina na
dva nivoa. U prizemlju su bile ovce, a na spratu, do ko-
ga se dolazilo merdevinama, bio je ambar. Ne mogu da
se popnem ~ak do gore, re~e Rembo, ~eka}u te ovde,
me|u ovcama. Ispru`i se na slamu i skide pantalone.
Kad `ena si|e, zate~e ga spremnog da vodi ljubav. Ako
`eli{ `enu, kako zapoveda tvoja pesma, re~e `ena, ja ti
je mogu dati. Rembo je zagrli i upita: kako se zove ta
`ena? Zove se Aurelija, re~e `ena, jer ona je `ena iz sna.
I razveza haljinu.
(39)
 Voleli su se me|u ovcama, a Rembo se nije odvajao
od svoje amputirane noge. Kad prestado{e da vode lju-
bav `ena re~e: ostani. Ne mogu, odgovori Rembo, mo-
ram da po|em, iza|i napolje samnom, da gledamo zo-
ru kako se ra|a. Iza|o{e na ~istinu a zora je ve} po~ela
da rudi. Ti ne ~uje{ te povike, re~e Rembo, ali ja ih ~u-
jem, dolaze iz Pariza i zovu me, to je sloboda, to je zov
daljine.
@ena jo{ uvek be{e naga, ispod badema. Ostavi}u ti
svoju nogu, re~e Rembo, brini se o njoj.
I po|e ka glavnom putu. Kakva divota, sada vi{e ni-
je }opao. Kora~ao je kao da ima obe noge. A put je pod
njegovim cokulama odzvanjao. Na horizontu, zora se
rumenila. I on je pevao, i bio je sre}an.
(40)
San Antona ^ehova,
pisca i lekara
Jedne no}i 1890., za vreme svog boravka na ostrvu
Sahalin gde je pregledao zatvorenike, Anton ^ehov, pi-
sac i lekar, usni jedan san. Sanjao je da le`i na nekom
bolni~kom odelenju i da su ga stavili u luda~ku ko{ulju.
Pored njega, le`ala su dva oronula starca koji su dekla-
movali svoje ludilo. On je bio budan, bistre glave, sa-
mouveren, i `eleo je da napi{e pri~u o konju. Utom se
pojavi jedan doktor u belom i Anton ^ehov zatra`i od
njega papir i olovku.
Vi ne mo`ete da pi{ete jer previ{e teoreti{ete, re~e
doktor, vi ste samo tu`ni moralista, a ludaci to sebi ne
mogu da dopuste.
Kako se vi zovete?, upita ga Anton ^ehov.
Ne mogu vam re}i svoje ime, odgovori doktor, ali
znajte da ja mrzim one koji pi{u, naro~ito ako previ{e
teoreti{u. Teoretisanje kvari svet.
Anton ^ehov po`ele da ga i{amara, ali doktor je bio
izvadio ru` i popravljao je {minku. Onda stavi periku i
re~e: ja sam va{a bolni~arka, ali vi ne mo`ete da pi{ete,
jer previ{e teoreti{ete, vi ste samo obi~an moralista, a
na Sahalin ste do{li u ku}nom haljetku. To rekav{i, oslo-
bodi mu ruke.
Vi ste jedan nesre}nik, re~e Anton ^ehov, a o kon-
jima verovatno ne znate ni{ta.
Za{to bih morao da znam?, upita doktor, ja znam
samo direktora moje bolnice.
(41)
 Va{ direktor je obi~an magarac, re~e Anton ^ehov,
nije konj, on je tovarna `ivotinja, sva{ta je u `ivotu pre-
valio preko ledja. A onda dodade: pustite me da pi{em.
Vi ne mo`ete da pi{ete, re~e doktor, jer vi ste ludi.
Starci koji su le`ali pored njega okrenu{e se u krevetu i
jedan od njih ustade da urinira u nok{ir.
Nije va`no, re~e Anton ^ehov, pokloni}u vam pe-
snicu, taman da je stavite medju zube; a onda }ete s tom
pesnicom u ustima poljubiti direktora va{e bolnice i bi-
}e to pravi ~eli~ni poljubac.
A onda se okrenu na stranu i stade da razmi{lja o
konju. I o ko~ija{u. A ko~ija{ je bio nesre}an, jer `eleo
je da nekome ispri~a pri~u o smrti svoga sina. Ali, niko
ga nije slu{ao, jer ljudi nisu imali vremena i smatrali su
da je gnjavator. I tako je ko~ija{ kazivao pri~u svom
konju, koji je bio veoma strpljiva `ivotinja. Be{e star, ali
imao je ljudske o~i.
Kad, u tom trenu, stigo{e u galopu dva konja krila-
{a na ~ijim su le|ima jahale dve `ene koje je Anton ^e-
hov poznavao. Bile su to dve glumice, i u ruci su nosile
tre{njevu granu u cvatu. Ko~ija{ upregnu dva konja u
svoju ko~iju, Anton ^ehov se smesti na sedi{te i ko~ija
uzlete u bolni~koj sobi, prolete kroz jedan od prozora i
vinu se u nebo. I, dok su tako jezdili kroz oblake, vide-
li su doktora s perikom kako puca od besa, proklinju}i
ih na sav glas. Dve glumice ispusti{e dve latice tre{nje-
vog cveta a ko~ija{ uz osmeh re~e: imao bih jednu pri-
~u da ispri~am, to je tu`na pri~a, ali verujem da }ete me
vi razumeti, dragi Antone ^ehove.
Anton ^ehov se uvali u sedi{te, umota {al oko vra-
ta i re~e: imam sve vreme ovoga sveta, veoma sam str-
pljiv i volim da slu{am sudbine drugih ljudi.
(42)
San A{il-Kloda Debisija,
muzi~ara i estete
U no}i dvadesetdevetog juna 1893, jednoj vedroj
letnjoj no}i, A{il-Klod Debisi, muzi~ar i esteta, usni da
se nalazi na jednoj pla`i. Be{e je to pla`a na mo~varnoj
obali Toskane, po ~ijem rubu su rasli gusto {ipra`je i bo-
rovi. Debisi je bio u lanenim pantalonama i slamnatom
{e{iru, u{ao je u kolibu koju mu je namenila gospo|a
Pinki i skinuo ode}u sa sebe. Na pla`i primeti gospo|u
Pinki, ali umesto da je pozdravi, on se povu~e u senku
kolibe. Gospo|a Pinki be{e lepa vlasnica jedne vile, bri-
nula se o retkim kupa~ima na svojoj privatnoj pla`i a
marinom je {etala pod azurnim velom koji se spu{tao sa
{e{ira, pokrivaju}i joj lice. Pripadala je staroj aristokrat-
skoj lozi i svima se obra}ala sa ti. Debisiju se to nije do-
padalo, on je voleo da mu se obra}aju u skladu sa pra-
vilima u~tivosti.
Pre nego {to je obukao kostim, napravi nekoliko
~u~njeva a onda je neko vreme milovao svoj ve} nabre-
kli ud, jer ga je slika te usamljene pla`e, sa suncem i
azurnim plavetnilom mora, neverovatno uzbu|ivala.
Obu~e svoj skroman kostim plave boje, sa dve bele zve-
zdice na ramenima. I, u tom trenu, vide da je gospo|a
Pinki, ona i njena dva buldoga koji su je uvek pratili, i{-
~ezla, i da na pla`i ne be{e vi{e nikoga. Debisi se uputi
ka moru, nose}i sa sobom fla{u {ampanjca. Kada sti`e
do vode, iskopa malu rupu u pesku i u nju spusti fla{u
da se hladi, potom u|e u more i zapliva.
Smesta oseti blagotvorno dejstvo vode. Voleo je mo-
re vi{e od svega i `eleo je da mu posveti svoju muziku.
(43)
Sunce je bilo u zenitu i povr{ina vode se bljeskala. De-
bisi zapliva nazad polako, {irokim zamasima. Kada naj-
zad sti`e do obale, iskopa fla{u {ampanjca i ispi je goto-
vo do polovine. Izgledalo mu je da je vreme stalo i
pomisli kako njegova muzika treba da u~ini upravo to:
da zaustavi vreme.
Po|e prema kolibi i stade da se skida. Dok se svla-
~io, za~u {umove iz {ipra`ja i proviri. U `bunju, na ne-
koliko metara ispred sebe, ugleda jednog fauna kako se
udvara dvema nimfama. Jedna nimfa je milovala fauno-
va ramena, dok se druga, ~e`njivo njihala, kao da ple{e.
Debisi oseti neobi~nu malaksalost i, sasvim lagano,
stade da se miluje. Onda u|e u {ipra`je. Kad vide{e ka-
ko prilazi, tri stvorenja mu se nasme{i{e i faun zapo~e
da svira u sviralu. Be{e to upravo ona muzika koju je
Debisi po`eleo da komponuje, i on je zato~i u svojim
mislima. Potom sede na borove iglice, podignutog uda.
Tad faun uze jednu nimfu i spoji se sa njom. A druga
nimfa se gipkim baletskim korakom pribli`i Debisiju i
pomilova ga po stomaku. Bilo je popodne, i vreme je bi-
lo stalo.
(44)
San Anrija de Tuluz-Lotreka,
slikara i nesre}nog ~oveka
Jedne no}i meseca marta 1890, u nekom pariskom
bordelu, nakon {to je naslikao plakat za balerinu u ko-
ju je bio beznade`no zaljubljen, Anri de Tuluz-Lotrek,
slikar i nesre}an ~ovek, usni jedan san. Sanjao je da se
nalazi u poljima oko svog Albija, i da je leto. Stajao je
ispod tre{nje bremenite plodovima i `eleo je da ih do-
hvati, ali mu njegove kratke i deformisane noge nisu
dozvoljavale da dosegne ni do najni`e grane prepune
tre{anja. Tada se on podi`e na vrhove prstiju i, kao da
to be{e najprirodnija stvar na svetu, njegove noge sta-
do{e da se izdu`uju sve dok ne dostigo{e normalnu du-
`inu. Netom po{to je nabrao tre{nje, njegove noge po-
~e{e da se skra}uju i Anri de Tuluz-Lotrek ponovo
postade kepec.
Vidi, vidi, uzviknu, mogu dakle da rastem po sop-
stvenoj volji. I oseti sre}u. Uputi se preko jednog polja
p{enice. Klasovi su ga nadvisivali i njegova je glava pra-
vila brazdu u `itu. ^inilo mu se da se obreo u nekoj
~udnoj {umi kroz koju ide naslepo. U dnu polja tekao je
poto~i}. Anri de Tuluz-Lotrek se nagnu nad vodu i ugle-
da ru`nog kepeca deformisanih nogu, u kariranim pan-
talonama i sa {e{irom na glavi. Tad se podi`e na vrhove
prstiju i njegove noge se ne`no izdu`i{e, on postade
normalan ~ovek, a iz vode ga sada posmatra{e elegan-
tan stasit mladi}. Anri de Tuluz-Lotrek se ponovo sman-
ji, skide ode}u i uroni u potok da se osve`i. Kada je za-
vr{io s kupanjem, osu{i se na suncu, obu~e i krenu na
put. Spu{talo se ve~e, i u dnu ravnice ugleda nekakav
(45)
svetle}i prsten. Uputi se ka njemu zapli}u}i svojim krat-
kim no`icama i kad najzad sti`e, shvati da je u Parizu.
Be{e to zgrada Mulen Ru`a, na ~ijem su se krovu okre-
tala osvetljena krila vetrenja~e. Gomila ljudi se tiskala
ispred ulaza, a pored blagajne, veliki plakat upadljivih
boja najavljivao je spektakl ve~eri, kan-kan. Plakat je
prikazivao balerinu kako igra na pozornici, dr`e}i po-
dignute suknje, tik ispred gasnih svetiljki. Anri de Tu-
luz-Lotrek se obradova, jer je taj plakat naslikao on. Za-
tim se izmigolji iz gomile i u|e na sporedna vrata,
pro|e kroz jedan uzan, slabo osvetljen hodnik i obre se
iza kulisa. Spektakl samo {to je bio po~eo. Muzika je bi-
la bu~na a na podijumu, D`ejn Avril je raspomamljeno
igrala. Anri de Tuluz-Lotrek oseti razdiru}u `elju da i
sam iza|e na pozornicu, da uhvati D`ejn Avril za ruku
i zaigra sa njom. Podi`e se na vrhove prstiju i njegove se
noge istog ~asa izdu`i{e. Tad se s `arom baci na plesan-
je, njegov cilindar se otkotrlja i on se prepusti vrtlogu
kan-kana. Izgledalo je da D`ejn Avril nije nimalo izne-
na|ena njegovom normalnom visinom, igrala je i peva-
la i grlila ga, i bila sre}na. Onda zavesa pade, pozorni-
ca i{~eznu i Anri de Tuluz-Lotrek se na|e sa svojom
D`ejn Avril u poljima Albija. Sada ponovo be{e podne i
zrikavci su zrikali kao pomahnitali. Iscrpljena od vru}i-
ne i plesa, D`ejn Avril se sru~i na zemlju ispod jednog
hrasta i podi`e suknje sve do kolena. Onda mu pru`i ru-
ke i Anri de Tuluz-Lotrek se, s najve}im u`ivanjem pre-
pusti njenom naru~ju. D`ejn Avril ga ~vrsto privi na
grudi i stade da ga ljulja kao bebu. Meni si se dopadao
i s kratkim nogama, pro{apta mu u uvo, ali sada kada
su tvoje noge porasle, dopada{ mi se jo{ vi{e. Anri de Tu-
luz-Lotrek se nasme{i i uzvrati joj zagrljajem, te ste`u}i
jastuk, okrenu se na drugu stranu i nastavi da sanja.
(46)
San Fernanda Pesoe,
pesnika i pretvarala
U no}i sedmoga marta 1914, Fernando Pesoa, pe-
snik i pretvaralo, usni da se probudio. Popio je kafu u
svojoj maloj iznajmljenoj sobi, obrijao se i elegantno
obukao. Uzeo je mantil, jer napolju je padala ki{a. Iza-
{ao je u dvadeset minuta do osam, a ta~no u osam sti-
gao na glavnu stanicu, na peron sa kojeg polazi brzi voz
za Santarem. Voz po|e s besprekornom ta~no{}u, u
08.05. Fernando Pesoa se smesti u kupe pored jedne
gospo|e od pedesetak godina, koja je ~itala. Ona je bi-
la njegova majka ali i nije bila njegova majka, i bila je
zadubljena u ~itanje. Fernando Pesoa se tako|e dade na
~itanje. Toga dana je morao da pro~ita dva pisma koja
su mu stigla iz Ju`ne Afrike i koja su mu govorila o jed-
nom dalekom detinjstvu.
Bejah poput trave i ne po~upa{e me, re~e u jednom
trenutku gospo|a od pedesetak godina. Re~enica se svi-
di Fernandu Pesoi, i on je zapisa u sve{~icu. Za to vre-
me, pored njih je promicao ravan pejsa` Ribate`a, sat-
kan od pirin~anih polja i pa{njaka.
Kada stiglo{e u Santarem, Fernando Pesoa uze ko~i-
ju. Da li znate gde se nalazi jedna usamljena ku}a okre-
~ena u belo?, upita ko~ija{a. Ko~ija{ be{e jedan debelju-
{kasti ~ove~uljak, nosa crvenog od alkohola. Naravno,
re~e, to je ku}a gospodina Kaeira, dobro je znaem. I po-
tera konja. Konj stade da kaska glavnom ulicom izme-
|u drvoreda palmi. U poljima su se videle kolibe od sla-
me i poneki crnac na pragu.
(47)
 Ali gde smo to mi?, upita Pesoa ko~ija{a, kuda me jer to nije otmeno. Poravna okovratnik svog mornar-
vodite? skog odelca i zapali cigaretu. Vi ste moj u~itelj, re~e.
Mi smo u Ju`noj Africi, odgovori ko~ija{, vodim vas Kaeiro uzdahnu, a onda se nasme{i. Duga je to pri-
u ku}u gospodina Kaeira. ~a, re~e, i nema smisla da je obja{njavam do u tan~ine,
Uspokojen odgovorom, Pesoa se zavali u sedi{te. vi ste inteligentni i shvati}ete, ~ak i ako presko~im de-
Aha, dakle, on je u Ju`noj Africi, to je upravo bilo ono talje. Treba samo da znate da sam ja vi.
{to je `eleo. Sa zadovoljstvom prekrsti noge i spazi svo- Kako to mislite?, upita Pesoa.
je gole ~lanke kako vire iz nogavica mornarskih panta- Ja sam onaj najskrovitiji deo vas, re~e Kaeiro, va{a
lona. Odmah mu bi jasno je da je dete i to ga veoma ob- skrivena strana. Zbog toga sam va{ u~itelj.
radova. Bilo je divno biti dete i putovati po Ju`noj Zvonik iz susednog sela otkuca vreme.
Africi. Izvadi paklu cigareta i s u`ivanjem zapali jednu. A {ta ja treba da radim?, upita Pesoa.
Ponudi i ko~ija{a koji pohlepno prihvati. Vi treba da sledite moj glas, re~e Kaeiro, ~u}ete me
Ve~e se ve} spu{talo kad ugleda{e belu ku}u na vr- na javi i u snu, ponekad }u vas ometati, a ponekad ne-
hu brda i{aranog ~empresima. Be{e to tipi~na ribate`an- }ete hteti da me ~ujete. Ali, mora}ete da me slu{ate,
ska ku}a, duguljasta i niska, s kosim krovom. Ko~ija po- mora}ete da smognete snage da ~ujete ovaj glas, ako `e-
|e putem izmedju ~empresa, {ljunak je {kripao pod lite da budete veliki pesnik.
to~kovima, pas zalaja negde u polju. U~ini}u to, re~e Pesoa, obe}avam.
Ustade i oprosti se. Ko~ija je ~ekala na ulazu. Sada
Na vratima staja{e starica sa nao~arima i sne`no be-
jeponovo bio odrastao ~ovek i porasli su mu brkovi.
lom kapicom. Pesoa odmah shvati da je to staramajka
Kuda treba da vozim?, upita ko~ija{. Vozite me prema
Alberta Kaeira, i, podi`u}i se na vrhove prstiju, poljubi
kraju sna, re~e Pesoa, danas je trijumfalni dan moga `i-
je u obraz. vota.
Ne zamarajte previ{e mog Alberta, re~e starica, on Bio je osmi mart, i sunce se stidljivo pomaljalo kroz
je tako ne`nog zdravlja. Pesoin prozor.
Skloni se u stranu i Pesoa u|e u ku}u. Soba je bila
prostrana, veoma jednostavno name{tena. Be{e tu ka-
min, mala biblioteka, kredenac pun tanjira, jedna sofa i
dve fotelje. Alberto Kaeiro je sedeo u fotelji, glave za-
ba~ene unazad. Bio je to Headmaster Nicholas, njegov
profesor iz srednje {kole.
Nisam znao da ste vi Kaeiro, re~e Fernando Pesoa,
i blago se nakloni. Umornim pokretom Alberto Kaeiro
ga pozva da pri|e.
Pri|ite dragi Pesoa, re~e, pozvao sam vas, jer sam
`eleo da saznate istinu.
U me|uvremenu, sti`e staramajka nose}i poslu`av-
nik sa ~ajem i kola~i}ima. Kaeiro i Pesoa se poslu`i{e i
uze{e {olje. Pesoa se seti da ne treba da podi`e mali prst,

(48) (49)
 San Vladimira Majakovskog,
pesnika i revolucionara
Tre}eg aprila 1930, poslednjeg meseca svoga `ivota,
Vladimir Majakovski, pesnik i revolucionar, usni onaj
isti san koji sanja svake no}i, ve} godinu dana.
Sanjao je da se nalazi u moskovskoj podzemnoj `e-
leznici, u vozu koji je jurio sumanutom brzinom. On je
bio fasciniran brzinom, zato {to je voleo budu}nost i
ma{ine, ali sada je ose}ao neodoljivu `elju da si|e i
uporno se igrao nekim predmetom u svom d`epu. Da
bi ubla`io nemir, pomisli da sedne i izabra mesto pored
starice u crnom koja je nosila zembilj. Kada Majakovski
sede kraj nje, starica posko~i, upla{ena.
Zar sam toliko ru`an?, pomisli Majakovski, i osmeh-
nu se starici. A onda re~e: ne pla{ite se, ja sam samo
oblak i ne `elim ni{ta drugo nego da si|em s ovog voza.
Napokon, voz se zaustavi na nekoj nepoznatoj sta-
nici i Majakovski si|e, ne mare}i. U|e u prvi toalet na
koji je nai{ao i izvadi predmet iz d`epa. Be{e to komad
`utog sapuna, poput onog {to koriste pralje. Otvori sla-
vinu i stade pa`ljivo da trlja ruke, ali nikako da spere
prljav{tinu koju je ose}ao na dlanovima. Tad ponovo
stavi sapun u d`ep i iza|e u hol. Stanica je bila prazna.
U dnu, ispod jednog velikog plakata, stajala su tri ~ove-
ka koji mu po|o{e u susret ~im ga ugleda{e. Nosili su
crne mantile i filcane {e{ire.
Politi~ka policija, reko{e tri ~oveka u jedan glas,
bezbednosni pretres.
Majakovski podi`e ruke i dopusti da ga pretresu.
A {ta je ovo?, prezrivo upita jedan od njih, ma{u}i
komadom sapuna.
(50)
Ne znam, re~e Majakovski prkosno, ja ne znam ni-
{ta o tim stvarima, ja sam samo oblak.
Ovo je sapun, podmuklo pro{apta ~ovek koji ga je is-
pitivao, a ti sigurno ~esto pere{ ruke, sapun je jo{ vla`an.
Majakovski ne odgovori ni{ta i obrisa ~elo oro{eno
znojem.
Po|i sa nama, re~e ~ovek, i uhvati ga ispod ruke dok
su druga dvojica i{la iza njih.
Pope{e se nekim stepeni{tem i izbi{e na jednu veliku
stanicu na otvorenom. Ispod stanice nalazio se sud, sa su-
dijama u vojni~koj uniformi i publikom sa~injenom od
dece obu~ene kao siro~i}i.
Tri ~oveka ga sprovedo{e do optu`eni~ke klupe i
preda{e sapun jednom od sudija. Sudija dohvati mega-
fon i re~e: na{a slu`ba bezbednosti iznenadila je jednog
prestupnika na delu, u d`epu je jo{ imao dokaz svoje
prljave aktivnosti.
Siro~i}i u horu zagraja{e s negodovanjem.
Krivac je osu|en na lokomotivu, re~e sudija lupaju-
}i o sto svojim drvenim ~eki}em.
Dva ~uvara pri|o{e, skinu{e Majakovskog i obuko{e
ga u {iroku `utu bluzu. Onda ga sprovedo{e do brek}u}e
lokomotive kojom je upravljao polunagi lo`a~ divljeg iz-
gleda. Na lokomotivi je stajao d`elat sa d`elatskom ka-
puljacom i bi~em u ruci.
A sada da vidimo {ta ume{ da radi{, re~e d`elat, i lo-
komotiva krenu.
Majakovski pogleda napolje, i shvati da jure kroz ve-
liku Rusiju. Nepregledna polja i ravnice gde su na zemlji
le`ali mr{avi mu{karci i `ene sa kladama na rukama.
Ovi ljudi ~ekaju tvoje stihove, re~e d`elat, po~ni,
pesni~e. I o{inu ga bi~em.
I, Majakovski stade da recituje svoje najgore stiho-
ve. Behu to gromoglasni stihovi puni hvale i retorike. I
dok ih je recitovao, narod je pretio pesnicama i psovao
ga i psovao njegovu majku.
Utom se Vladimir Majakovski prenu iz sna i ode u
kupatilo da opere ruke.
(51)
 San Federika Garsije Lorke, Poljana be{e prese~ena zidom: nepotrebnim i du-
ga~kim belim zidom, iza kojeg se videla druga poljana.
pesnika i antifa{iste Pas stade i ponovo zacvile, a tu stade i Federiko Garsi-
ja Lorka. Tad iza zida isko~i{e vojnici i opkoli{e ga, sme-
ju}i se. Ode}a im je bila mrke boje a na glavi su nosili
troro{ke. U jednoj ruci dr`ali su pu{ku a u drugoj fla{u
vina. Njihov zapovednik be{e monstruozni kepec, glave
prepune kvrga. Ti si izdajnik, re~e kepec, a mi smo tvo-
ji krvnici. Federiko Garsija Lorka mu pljunu u lice dok
su ga vojnici ~vrsto dr`ali. Kepec se skaredno isceri i na-
Jedne avgustovske no}i 1936, u svojoj ku}i u Gra- redi vojnicima da mu skinu pantalone. Ti si `ensko, re-
nadi, Federiko Garsija Lorka, pesnik i antifa{ista, usni ~e, a `ene ne treba da nose pantalone, treba da budu za-
jedan san. Sanjao je da se nalazi na pozornici svog pu- tvorene u odajama svojih ku}a i da pokrivaju glavu
tuju}eg pozori{ta i da peva ciganske pesme, prate}i sam mantiljom. Na kepe~ev mig, vojnici ga veza{e, skido{e
sebe na klaviru. Be{e obu~en u frak, ali je na glavi imao pantalone i pokri{e glavu {alom. Odvratna `entura~o
mazantini sa {irokim obodom. Publiku su ~inile starice {to se obla~i{ kao mu{karac, re~e kepec, kucnuo je ~as
u crnom, sa mantiljom preko ramena, koje su ga slu{a- da se pomoli{ Bla`enoj Devici. Federiko Garsija Lorka
le, op~injene. Neko, iz sale, zatra`i jednu pesmu, i Fe- ga pljunu u lice i kepec se obrisa, cere}i se. Zatim iz fu-
deriko Garsija Lorka zapeva. Be{e to pesma o dvoboji- trole izvu~e pi{tolj i gurnu mu cev u usta. Poljem se pro-
ma i o vrtovima narand`i, o strastima i o smrti. Kada je nosila melodija sa klavira. Pas zacvile. Federiko Garsija
zavr{io s pevanjem, Federiko Garsija Lorka ustade i po- Lorka za~u udarac i posko~i u krevetu. To su kundaci-
zdravi svoju publiku. Zavesa pade i on tek tada prime- ma lupali na vrata njegove ku}e u Granadi.
ti da iza klavira nema kulisa, ve} da se pozori{te otvara
prema jednoj pustoj poljani. Be{e no} puna mese~ine.
Federiko Garsija Lorka proviri iza zastora i vide da se
pozori{te, kao nekom ~arolijom, ispraznilo, u sali ne
be{e vi{e nikoga i svetla su se lagano gasila. U tom tre-
nutku za~u cviljenje i ugleda iza sebe malog crnog psa
koji je, po svemu sude}i, njega ~ekao. Federiko Garsija
Lorka oseti da treba da ga prati i po|e. Kao po dogo-
voru, pas stade da kaska pored njega, sve vi{e ubrzava-
ju}i korak. Kuda me vodi{, mali crni psu?, upita Fede-
riko Garsija Lorka. Pas bolno zacvile i Federiko Garsija
Lorka zadrhta. Osvrnu se i pogleda unazad, i vide da su
platneni i drveni zidovi njegovog pozori{ta i{~ezli.
Ostala je samo prazna pozornica na mese~ini, dok je
klavir, kao milovan nevidljivim prstima, nastavio da svi-
ra neku staru melodiju.

(52) (53)
 San doktora Zigmunda Frojda,
tuma~a tu|ih snova
U no}i dvadesetdrugog septembra 1939, dan pre
svoje smrti, doktor Zigmund Frojd, tuma~ tu|ih snova,
usni jedan san.
Sanjao je da je postao Dora i da hoda ulicama Be~a.
Grad je bio razoren bombama a iz ru{evina su se dizali
pra{ina i dim.
Kako je mogu}e da je ovaj grad uni{ten?, pitao se
doktor Frojd, pridr`avaju}i sve vreme svoje ve{ta~ke
grudi. Ali, u tom trenutku, na Rathaus{trase presrete ga
Frau Marta koja mu je i{la u susret sa ra{irenim “Noje
Fraj Prese” ispred sebe.
Oh, draga Dora, re~e Frau Marta, upravo sam pro-
~itala da se doktor Frojd vratio iz Pariza u Be~ i da sta-
nuje upravo ovde, u broju sedam na Rathaus{trase, mo-
`da bi vam koristilo da vas pregleda. I, dok joj je to
govorila, odgurnu nogom le{ jednog vojnika.
Doktor Frojd oseti neizmeran stid, i spusti {lajer. Ne
razumem za{to, re~e boja`ljivo.
Zato {to vi, draga Doro, imate mnogo problema,
re~e Frau Marta, vi imate mnogo problema kao i svi mi,
potrebno je da se nekome poverite, a verujte mi, za to
je najbolji doktor Frojd, on zna sve o `enama, ponekad
~ak i li~i na `enu, toliko se u`ivljava u njihovu ulogu.
Doktor Frojd se ljubazno ali u`urbano oprosti i na-
stavi svojim putem. Ne{to dalje nabasa na mesarevog
{egrta koji se zabulji u njega i svoje divljenje proprati
jednim so~nim gestom. Doktor Frojd zastade jer po`ele
da ga dobro izudara, ali mesarev {egrt mu odmeri noge
(54)
i re~e: Doro, tebi treba pravi mu{karac, umesto {to se
zaljubljuje{ u svoje fantazije. Doktor Frojd se okrenu,
razlju}en. A odakle ti to zna{?, upita ga.
To zna ceo Be~, re~e mesarev {egrt, ti ima{ previ{e
seksualnih fantazija, to je otkrio doktor Frojd.
Doktor Frojd podi`e pesnice. Ovo je zaista previ{e.
On, doktor Frojd, da ima seksualne fantazije! Drugi su
imali takve fantazije, oni koji su dolazili da mu se pove-
ravaju. On je bio ~estit ~ovek, a od takvih fantazija pa-
tila su samo deca i poreme}ene osobe.
Ne budi luda, nasmeja se mesarev {egrt, i potap{a ga
po obrazu.
Doktor Frojd se pogordi. Naposletku, lepo je kada
ti se jedan mu`evan mesarev {egrt obra}a s takvom pri-
sno{}u, i naposletku, on je bio Dora koja ima sramotne
probleme.
Podje dalje niz Rathaus{trase i sti`e pred svoju ku-
}u. Njegova ku}a, njegova predivna ku}a, nije vi{e po-
stojala, stradala je od haubice. Ali, u ba{ti koja je ostala
netaknuta, stajao je njegov divan. A na divanu je hrka-
la neka protuva s cokulama i u ko{ulji izvu~enoj iz pan-
talona.
Doktor Frojd mu pri|e i probudi ga. [ta radi{ ov-
de?, upita ga.
Protuva je buljila u njega raskola~enih o~iju. Tra`im
doktora Frojda, re~e.
Ja sam doktor Frojd, re~e doktor Frojd.
Nemojte da me zasmejavate, gospo|o, odgovori
protuva.
E pa dobro, re~e doktor Frojd, ne{to }u vam pove-
riti, odlu~io sam da danas uzmem lik jedne moje paci-
jentkinje, zato sam ovako obu~en, ja sam Dora.
Doro, re~e protuva, ali ja te volim. I to izgovaraju-
}i, on ga zagrli. Doktor Frojd oseti nezadr`ivu slabost i
sru~i se na divan. I u tom trenutku se probudi. Be{e to
njegova poslednja no}, ali on to nije znao.
(55)
 Oni koji u ovoj knjizi sanjaju

DEDAL Graditelj i prvi leta~, mo`da je samo na{

san.

PUBLIJE OVIDIJE NAZON Rodio se u Sulmoni le-

ta 42. pre Hrista. Odrastao je u Rimu gde je u~io reto-
riku i gde je obavljao razli~ite javne du`nosti. Be{e veli-
ki pesnik, odgajan u duhu prefinjene helenske kulture,
i u Metamorfozama je opevao Avgustovu apoteozu opi-
suju}i njegovu transformaciju u nebesko telo. Ali, nje-
gova karijera, verovatno usled jednog dvorskog skanda-
la u koji je bio ume{an, be{e prekinuta carskim
dekretom kojim je proteran u Tomi, na Crno more. U
Tomiju je Ovidije i umro, u samo}i, leta 18. posle Hri-
sta, uprkos molbama koje je slao Avgustu i njegovom
nasledniku, Tiberiju.

LUCIJE APULEJ 125-180 posle Hrista. Ro|en u

Madauri, na severu Afrike, u~io je retoriku u Kartagini,
u Rimu i u Atini, uveden je u misti~ne obrede. Nakon
{to se ven~ao sa udovicom Prudentilom, njeni rodjaci su
ga optu`ili da ju je |avoljim ~inima primorao na brak
kako bi se domogao njenog miraza. Njegove knjige ot-
krivaju nam zagonetnog ~oveka, sklonog misticizmu i
ezoteriji. Njegova najpoznatija knjiga, Zlatni magarac,
predstavlja svojevrsnu posve}eni~ku biografiju koja pri-
poveda o zgodama i nezgodama mladog Lucija, magi-
jom pretvorenog u magarca, koji na kraju ponovo po-
prima ljudsko obli~je.

(56) (57)
 ^EKO AN\OLIJERI Sijena, 1260-1310. Be{e bo-
gohulan, naprasit toskanac. ^itavog `ivota ka`njavan i
osu|ivan, o~evinu je pro}erdao, umro je u bedi. Dok je
u njegovo vreme poezija slavila an|eosku `enu, on u
nebo uzdiza{e prostu k}er nekakvog ko`ara. Negovao
je opaki jezik i psovke, pevao o igri, vinu, novcu, o mr-
`nji prema roditelju i o prokletstvu sveta.
FRANSOA VIJON Rodio se 1431. dok je datum
njegove smrti neizvestan. Zvao se Fransoa de Monkor-
bje, a uzeo je prezime staratelja koji mu je zamenio oca.
Vodio je raspusan i buran `ivot, u jednoj tu~i ubio je
sve{tenika, plja~kao je i krao, izre~ena mu je i smrtna
kazna ali je onda preina~ena u izgnanstvo. U svojim ba-
ladama slavio je `argon razbojnika sa kojima se dru`io;
u Testamentu peva o ljubavi i smrti, mr`nji, siroma{tvu,
gladi, razbojni{tvu i pokajanju.
FRANSOA RABLE 1494-1553. Bio je dominikanski
fratar, skinuo je redovni~ku odoru i postao poznati le-
kar u lionskoj bolnici. Ipak, nikada nije zaboravio navi-
ke ste~ene za redovni~kog `ivota. Bio je u~en, poznava-
lac latinskog jezika a zbog svojih naprednih ideja mrzak
tada{njoj vlasti. Verovatno zato da bi sublimirao posto-
ve nametnute redovni~kim pravilima, napisao je knjigu
koja je postala slavna, o dva d`ina, Gargantui i Panta-
gruelu, najve}im `dera~ima i bonvivanima ikada vi|e-
nim u ~itavoj zapadnoj knji`evnosti.
MIKELAN\ELO MERIZI zvani KARAVA\O Ka-
rava|o, 1573 - Porto Erkole, 1610. Napustio je svoje
rodno mesto i oti{ao u Rim, gde je `iveo u najve}oj be-
di sve dok ga nije prihvatio Vitez od Arpina koji mu je
naru~io prve radove. Nakon {to se oprobao u mrtvim
prirodama, po~eo je da slika svoja velika dramatska i
religiozna platna, koriste}i one svoje jedinstvene svetlo-
sne kontraste. Pozivanje Svetog Mateja je mo`da njego-
vo remek-delo. Bio je sva|alica i lak na no`u. Nakon
(58)
{to je ubio ~oveka u nekoj tu~i, be`i u Napulj, zatim na
Maltu, gde ga bacaju u zatvor ali odakle uspeva da po-
begne. I, tako, progonjen od strane pla}enika, unaka`e-
nog lica, uplovio je u Porto Erkole, gde je podlegao ma-
lariji.
FRANSISKO GOJA I LUSIJENTES Saragosa, 1746
- Bordo, 1828. Rodio se u bedi i umro je u bedi. U~io
je slikanje u Madridu, putovao u Italiju, bio u Rimu i
Veneciji. Na {panskom dvoru spoznao je privilegije i ne-
milost, blistav uspeh i gor~inu ljubavi. Bio je {ti}enik
vojvotkinje od Albe koju je ovekove~io na svojim plat-
nima. Povremeno je imao napade ludila. Njegovi crte`i
Los Kapri}os, nastali 1799, doveli su ga pred Inkvizici-
ju. Crtao je stravi~ne vizije, u`ase rata i ljudske nesre}e.
SEMJUEL TEJLOR KOLRID@ 1772-1834. Studi-
rao u Kembrid`u, ali nije diplomirao. Zbog ljubavnog
razo~arenja prijavljuje se u konji~ki puk pod la`nim
imenom Sajlas Tomkin Komberbak i biva otkupljen bra-
tovljevim novcem. Bio je opsednut utopijom: pripadnik
unijatske crkve, bio je i osniva~ “pantisokratije”, komu-
nisti~kog projekta koji je te`io da ukine nejednakost
me|u ljudima. U`ivaju}i opijum, kojem se rado priklo-
nio, upoznao je prividan raj, ali, za razliku od svog pri-
jatelja De Kvinsija, nikada se time nije razmetao, i po-
roku se prepu{tao u samo}i. Vizionar, sanjar i
metafizi~ar, ostavio nam je, izme|u ostalog, i svoj mo}an
delirijum u formi balade, Poemu o starom mornaru.
\AKOMO LEOPARDI Rekanati, 1798 - Napulj,
1837. Rodio se u plemi}koj porodici, u o~evoj bibliote-
ci grozni~avo je prou~avao prirodne nauke, filozofiju i
klasi~ne jezike, odrastao je nesre}an, i telom i duhom.
Gu{ila ga je tamnica provincije u kojoj je odrastao, mr-
zeo je uskogrudost i siroma{tvo duha, voleo je umet-
nost, nauke, prosvetiteljsku misao, gra|ansku strast.
Bio je izvrstan filolog, jedak filozof i veliki pesnik. Pe-
(59)
vao je o ljubavi, vremenu {to prolazi, o ljudskoj nesre-
}i, beskona~nosti i o Mesecu.
KARLO KOLODI Zvao se Karlo Lorencini, rodio
se 1826. u Kolodiju, u Toskani, a umro je 1890. u Fi-
renci. Bio je goru}i pristalica Macinijevih ideja, u~e-
stvovao je u vojnim kampanjama italijanskog preporo-
da, voleo je slobodu i nezavisnost ali je, na`alost, radio
kao pozori{ni cenzor u toskanskoj vladi, od 1859. pa
nadalje. Bio je d`angrizalo, samotnjak i voleo je da pre-
teruje u hrani i vinu. Patio je od reumatizma, manija i
nesanice. Udahnuo je besmrtan `ivot jednom drvenom
lutku.
ROBERT LUIS STIVENSON Rodio se 1850. u
Edimburgu. Slaba{nog zdravlja, mladost mu je bila obe-
le`ena dugim periodima bolesti i beskrajnim oporavci-
ma. Patio je od plu}a i umro je od su{ice. Putovao je po
Evropi, Sjedinjenim Dr`avama i Pacifiku. Ostrvo s
blagom je njegova najpoznatija knjiga. Za mesto svoje
smrti odabrao je jedno daleko ostrvo, Upolu, u ostrvlju
Samoa. Sahranjen je na vrhu planine. Imao je ~etrdeset-
~etiri godine.
ARTUR REMBO [arlvil, 1845 - Marsej, 1891. Ro-
|en u konzervativnoj i verski zatucanoj porodici koja ga
je sputavala, u sedamnaestoj godini be`i u Paris da uzme
u~e{}e u komuni i tada otpo~inje svoj nemiran i neure-
dan `ivot, pun lutanja i pustolovina. Poput meteora,
projurio je kroz francusku poeziju, ostavljaju}i za so-
bom vizionarske stihove, obele`ene tajnovitim liri-
zmom. Voleo je pesnika Pola Verlena koji ga je u jednoj
sva|i ranio hicem iz pi{tolja. Spoznao je breme sramo-
te i u`ase bolnica. Lutao je po Evropi sa cirkusom. Na-
pustiv{i poeziju, `iveo je u Abisiniji kao krijum~ar. U
Francusku se vratio zbog tumora kolena, jedna noga mu
je amputirana i umro je u bolnici u Marseju.
(60)
ANTON PAVLOVI^ ^EHOV 1860-1904. Ruski
pisac i dramaturg. Bio je lekar, ali se tom profesijom ba-
vio samo u vremenima velikih po{asti i epidemija. Bo-
lovao je od su{ice. Preko Sibira je 1890. stigao na dale-
ko ostrvo Sahalin, centar jedne ka`njeni~ke kolonije, i
napisao knjigu o stra{nim uslovima u kojima je zatekao
ka`njenike. Voleo je jednu pozori{nu glumicu. Pisao je
pri~e, drame i komedije. Govorio je o svakodnevnici, o
obi~nim ljudima, o ubogima, o deci, o malim velikim
stvarima u `ivotu.
KLOD-A[IL DEBISI Sen-@ermen-an-Le, 1862 - Pa-
riz, 1918. U~io je kod u~itelja Marmontela i Giroa, do-
bio je priznanje Prix de Rome i boravio tri godine u Vi-
li Medi~i, u po~etku je bio vatreni pristalica Vagnerove
muzike a onda se njegov entuzijazam ugasio. Na Svet-
skoj Izlo`bi u Parizu otkriva orijentalnu muziku koja
uti~e na njegovo dalje stvaranje. Voleo je simboliste, im-
presioniste, dekadenciju. @iveo je elegantnim, usamlje-
ni~kim `ivotom, posve}en samo muzici i umetnosti.
ANRI DE TULUZ-LOTREK Albi, 1864 - Malrome,
1901. Poti~e iz stare francuske plemi}ke porodice, bio
je slikar, crta~ i grafi~ar. Deformisanog tela, u Parizu je
vodio buran `ivot, nesre}an i neuredan, dru`e}i se s la-
krdija{ima i ne izbivaju}i iz varijetea i bordela. Mrzeo je
{kole i akademije. Crtao je klovnove, glumce, balerine,
pijance, prostitutke, poroke, bedu, samo}u.
FERNANDO PESOA Lisabon, 1888-1935. Jo{ kao
mali ostao je bez oca, {kolovao se u Ju`noj Africi gde je
njegov poo~im vr{io du`nost portugalskog konzula, od-
uvek je bio svestan da je genijalan i pla{io se da }e po-
ludeti kao i njegova baka po ocu. Znao je da je mnogo-
lik i tom ~injenicom se upravljao u svom stvaranju i
`ivotu, daju}i prostora glasovima razli~itih pesnika,
svojim heteronimima, ~iji je u~itelj bio Alberto Kaeiro,
~ovek slaba{nog zdravlja koji je `iveo sa staramajkom u
(61)
letnjikovcu u Ribate`u. ^itav svoj vek proveo je kao i njihove strasti. 1936. u blizini Granade, biva ubijen od
slu`benik preduze}a za uvoz i izvoz, prevode}i poslov- strane Frankove `andarmerije.
na pisma. @iveo je mahom u skromnim iznajmljenim
sobama. U svom `ivotu, samo jednom je voleo, kratko ZIGMUND FROJD Frajberg, 1856 - London,
ali sna`no, Ofeliju Keiro{, daktilografkinju u jednom od 1939. Bio je neurolog. U po~etku je izu~avao histeriju i
preduze}a gde je radio. “Trijumfalni dan” njegovog `i- [arkoovu hipnozu a onda je po~eo da tuma~i snove
vota bio je osmi mart 1914. kada iz njegovog pera po- (Tuma~enje snova, 1900), u nameri da preko njih otkri-
~e{e da teku stihovi pesnika koji su `iveli u njemu. je uzroke nezadovoljstava koja nas proganjaju. Tvrdio
je da ~ovek u sebi nosi mra~ni grumen koji on naziva
VLADIMIR MAJAKOVSKI Ro|en u jednom selu u Nesvesno. Njegovi Klini~ki slu~ajevi ~itaju se kao pravi
Gruziji 1893, studirao je slikarstvo, arhitekturu i vajar- romani. Id, Ego i Super-Ego su njegovo Trojstvo. A mo-
stvo. Kao vrlo mlad u{ao je u ilegalnu bolj{evi~ku par- `da, jo{ uvek, i na{e.
tiju i upoznao strahote zatvora. O~aran idejama moder-
nog pravca, ubrzo je postao korifej Futurizma i krenuo
je na putovanje lokomotivom kroz Rusiju, obu~en u na-
rand`astu ko{ulju. Bio je odu{evljeni pristalica bolj{e-
vi~ke revolucije i zauzimao je va`na mesta u revolucio-
narnim umetni~kim krugovima. Bio je organizator,
propagandista, slikao je plakate i pisao silovite i heroj-
ske stihove. 1925. objavljuje svoju nesre}nu poemu o
Lenjinu. Ali u njegovoj zemlji nastupala su te{ka vreme-
na za avangardne umetnike. Razo~aran i upla{en, po-
staje `rtva te{kog oblika opsesivne neuroze. Neprestano
je prao ruke i a iz ku}e je izlazio sa komadom sapuna u
d`epu. Zvani~na verzija tvrdi da je 1930. izvr{io samo-
ubistvo hicem iz pi{tolja.

FEDERIKO GARSIJA LORKA Ro|en u okolini

Granade 1898, studirao je u Madridu i prijateljevao sa
najve}im umetnicima svoje generacije. Bio je pesnik, ali
i muzi~ar, slikar i dramaturg. Godine 1932. vlada {pan-
ske republike poverila mu je zadatak da osnuje pozori-
{nu trupu koja }e narod upoznati sa {panskim klasici-
ma. Tako nastade „La Barraca“, ne{to poput Tespisovih
kola, sa kojom je Lorka obi{ao ~itavu [paniju. Godine
1936. osnovao je udru`enje intelektualaca antifa{ista. U
svojim baladama Cante jondo i gotovo u ~itavoj svojoj
poeziji slavi obi~aje andaluzijskih cigana, njihove pesme

(62) (63)
 Dnevnik nesanice
Antonio Tabuki vi{e nije nepoznat na{oj ~itala~koj pub-
lici, jer pored prevoda njegovih pri~a u periodici, zastupljen
je na srpskom jeziku romanom Indijski nokturno (Gradina,
1990) i zbirkom pri~a Mali nesporazumi bez velike va`nosti
(Rad, 1994). Pa, ipak njegovo ime kod nas jo{ uvek nema
zvuk prihva}ene knji`evne veli~ine. Naravno, to nije razlog
za nezadovoljstvo njegovih obo`avalaca. Nisam siguran da i
jedan Nabokov ima bolji tretman kod {ire ~itala~ke publike.
Pisac kome je literatura osnovi potisak, prepu{ten je ti-
him, staja}im vodama. Tamo, u zati{ju se uspostavlja para-
lelni svet, imun na brzake svakodnevice i proizvode „fast
food“. Konzumenti literarne igre, muzike koju re~i proizvode
u na{em sluhu, u svakoj kulturi su malobrojni u odnosu na
bla`enu ve}inu koja knji`evnost do`ivljava kao ispravku
stvarnosti. Ali, kada bi se Tabuki javio kolumnom u nekom
vode}im italijanskom ili svetskom nedeljniku i komen-
tarisao doga|aje iz doline pla~a, postao bi „ozbiljan“ pisac.
Ve} sama ~injenica da je Tabukiju te{ko u}i u trag, da je
izuzetno malo prisutan u javnosti, govori ne{to o tvorcu
sanovnika. A njegove knjige jesu prostor „me|u javom i
med snom“. Tabuki je svojom poslednjom knjigom, ro-
manom Pereira tvrdi da..., u toku samo jedne godine imao
petnaest izdanja, ali bez one medijske buke (i dobro je da
nema!) koja ina~e prati proslavljene knji`evne kulinare pop-
ut Umberta Eka.
Antonio Tabuki je ro|en u Pizi 1943. godine. Godina-
ma je bio profesor portugalske knji`evnosti na Univerzitetu
u \enovi, a zatim direktor Italijanskog kulturnog centra u
Lisabonu. Objavio je slede}e knjige: Trg Italija (1975), Mala
flota (1978), S druge strane (1981), @ena iz luke Pim (1983),
Indijski nokturno (1984), Mali nesporazum bez velike
va`nosti (1985) Linija horizonta (1986), Krilata bra}a Bea-
ta An|elika (1987), Crni An|eo (1991), Rekvijem (1991),
Snovi o snovima (1992) i Pereira tvrdi da... (1994).
(64)
Kao i Nabokov, Tabuki za svoje knjige pi{e kratke pred-
govore u kojima otkriva ~itaocu prave nemere lucidno
nadogra|uju}i literarnu igru. Nije retkost da primeti kako je
neku od njegovih pri~a mogao bolje da napi{e Kipling, ili
Henri D`ejms. U tom slu~aju ne bi mu bila uskra}ena radost
~itanja.
U napomeni na po~etku romana Indijski nokturno,
Tabuki ka`e: „Osim {to je posledica nesanice, ova knjiga je
i jedno putovanje. Nesanica pripada onome ko je knjigu
napisao, a putovanje onome ko je na njega krenuo.“ Knjigu
Snovi o snovima ~ini niz putovanja, a glavni junaci su pisci
koje voli tvorac ovog neobi~nog sanovnika. Antonio Tabuki
je vrsni poznavalac i prevodilac portugalskog pesnika Fer-
nanda Pesoe, umetnika koji je ostvario nekoliko knji`evnih
identiteta, dakle, za svaki identitet pored prepoznatljivog
pesni~kog registra obezbedio je i biografiju. Naravno, i Pe-
soi je Tabuki darovao jedan san.
U knjizi meditativne proze, pod naslovom Knjiga nemi-
ra, Pesoa na jednom mestu ka`e da su knjige uvod u snove,
i da nikada nije bio u stanje da pro~ita makar jednu knjigu
kojoj bi se potpuno predao. Jer, nakon nekoliko minuta
~itanja, on je bio taj koji je knjigu napisao. Tu je Pesoa na
tragu „ko-autorstva“ koje postoji izme|u pisca i ~itaoca.
Duboko verujem da pisac dosti`e demijur{ku visinu onog
~asa kada ~italac „dopisuje“ njegovo delo, i u tom `arenju
dela, sa svakim novim ~itanjem, pojvljuju se i novi nanosi.
Tabukijevi snovi o snovima omiljenih pisaca su jo{ jedno
„~itanje“ njihovih dela ili kako ka`e u bele{ci na po~etku kn-
jige: „Jasno mi je da su ove pomo}ne pripovesti, koje je
jedan ~ovek obuzet nostalgijom za nepoznatim snovima
poku{ao da zamisli, samo blede pretpostavke, beskrvne iluz-
ije.“
U knjizi Snovi o snovima Tabuki se prepu{ta literarnoj
igri, poku{avaju}i da svoje pisce vidi kao junake, me|utim,
prepli}u}i biogrfiju i literaturu Tabuki kroz imaginarne
snove svojih junaka-pisaca iznosi vlastiti do`ivljaj njihovog
dela. U pri~i koja govori o Rableovom snu, gde se biv{i
fratar i pisac slavne knjige Gargantua i Pantagruel susre}e sa
svojim junakom Pantagruelom, Tabuki navodi jedan recept
za spremanje guske. Ali, kada se oslobodi sna, tvorac liter-
(65)
arne gastronomije uze}e par~e suvog hleba da ubla`i post.
Karava|o, slikar i kavgad`ija, dok sneva u krevetu pored
jedne prostitutke, dobi}e od samog boga, u liku Hrista,
„porud`binu“ za sliku koja }e ga proslaviti. A Vijon, pesnik
i nasilnik, motiv za svoju slavnu baladu nalazi tako|e u snu.
Pesou }emo sresti u ~asu kada se pribli`ava kraju sna posle
kojeg po~inje trujumfalni dan, 8. mart 1914. godine , „ka-
da iz njegova pera po~e{e da teku stihovi pesnika koji su
`iveli u njemu“. Snovi o snovima okon~avaju se Frojdom. U
poslednjoj no}i svoga `ivota otac psihanalize sanja da je
postao `ena, da je uzeo obli~je svoje pacijentkinje Dore.
Fernando Pesoa razlikuje nekoliko vrsta erudicije, sma-
traju}i da je za umetnika posebno va`na erudicija osetljivosti
koja nema ni{ta sa `ivotnim iskustvom. Jer, `ivotno iskustvo
nas ni~emu ne u~i, kao {to nas ni istorija ne snabdeva
iskustvom. Osetljivost se produbljuje poniranjem u dubinu
vlastitog bi}a, {to podrazumeva smanjenje dodira sa
stvarno{}u.
„[ta je putovanje i ~emu ono?“, pita se Pesoa. „Svi su-
toni su samo sutoni, i nema potrebe i}i i videti jedan Kon-
stantinopolj. Da li putovanje stvara ose}aj slobode? Ja taj
ose}aj mogu u sebi naslutiti hodaju}i od Lisabona do Ben-
fike, i ja to ose}am intenzivnije nego neko ko putuje iz Lis-
abona u Kinu. Jer, ako ose}anje slobode ne postoji u meni,
onda ga nigde i nema.“ I ba{ na toj erudiciji osetljivosti
Tabuki gradi svoje snove o snovima drugih. Jer, svaka aut-
enti~na umetni~ka kreacija ovisna je o stepenu snage sna ko-
ji je proizveo jedan „izmi{ljeni“ svet. Opsesivnost nekom
temom mora dosti}i onaj stepen kada suvereno putujemo
~ak i snovima junaka, a virtuoznost zanata je samo nu`ni
preduslov bez kojeg i nema „letenja“.
Putovanje kroz Snove o snovima Tabuki po~inje
Dedalom. Jer, pored „tehnologije letenja“ koja jeste podlo-
ga sna, mit o Dedalu je i pri~a o nala`enju smisla kroz
stvaranje. Arhetipski model izgnanstva upokojen u sudbini
rimskog pesnika Ovidije kazuje nam kroz njegov san da sti-
hovi koje pi{e odre|uju sudbinu ma gde `iveo. Tamna mes-
ta u biografijama Vijona, Karava|a, ^eka, An|olijerija,
Remboa, Tuluz-Lotreka ili Karla Kolodija, tvorca ~uvenog
Pinokija, suo~avaju nas sa ironijom koja vibrira izme|u sve-
(66)
tosti stvarala~kog sna i bogohulni~ke bigrafije. „Karlo Kolo-
di u~estvovao je u vojnim kampanjama italijanskog pre-
poroda, voleo je slobodu i nezavisnost ali je, na`alost, radio
kao pozori{ni cenzor u toskanskoj vladi“, pi{e Tabuki u
kratkoj bele{ci o Kolodiju na kraju knjige gde je lucidno
predstavio ~itaocima junake ~ije snove sanja. Zapravo, to su
Oni koji u ovoj knjizi sanjaju.
Snovi o snovima odvijaju se u prelomnim trenucima nji-
hovih protagonista, u ~asu kada }e potpuno posve}eni svo-
joj misiji krenuti novim putem, ili u ~asu koji kruni posled-
nja zrnca njihovog zemaljskog vremena uo~i poslednjeg
putovanja. Neki snovi imaju zna~enje provi|enja, kada se
onima {to lete javlja vizija dela po kojima }e biti upam}eni,
koja su im „dosu|ena“.
Nabokov je jednom rekao da se uvek pita koliko dugo
~itaoci mogu da slede junake po{to su ti junaci i{~ezli, po{to
je roman okon~an, dakle, u kojoj meri ti junaci imaju nas-
tavak svesti ~itaoca.
U tom grani~nom podru~ju gde se dodiruju snovi ~itala-
ca i snovi junaka, Tabuki je zabele`io vibracije koje proizvo-
di svaka dobra literatura. Naravno, i sam stvaraju}i takve
impulse.
Jedne no}i Antonio Tabuki usnio je Snove o snovima.
Dragan Veliki}
(67)
 Sadr`aj
San Dedala, graditelja i leta~a (
San Publija Ovidija Nazona, pesnika i dvorjanina
San Lucija Apuleja, pisca i maga
San ^eka An|olijerija, pesnika i bogohulnika
San Fransoa Vijona, pesnika i nasilnika
San Fransoa Rablea, pisca i biv{eg fratra
San Mikelan|ela Merizija, zvanog Karava|o,
slikara i kavgad`ije
San Fransiska Goje i Lusijentesa, slikara i vizionara
San Semjuela Tejlora Kolrid`a, pesnika i opiomana
San \akoma Leopardija, pesnika i osobenjaka
San Karla Kolodija, pisca i pozori{nog cenzora
San Roberta Luisa Stivensona, pisca i putnika
San Artura Remboa, pesnika i vagabunda
San Antona ^ehova, pisca i lekara
San A{ila Kloda Debisija, muzi~ara i estete
San Anrija de Tuluz-Lotreka, slikara i nesre}nog ~oveka
San Fernanda Pesoe, pesnika i pretvarala
San Vladimira Majakovskog, pesnika i revolucionara
San Federika Garsije Lorke, pesnika i antifa{iste
San doktora Zigmunda Frojda, tuma~a tu|ih snova
Oni koji u ovoj knjizi sanjaju

(68) (69)
 ANTONIO TABUKI

Snovi o
Snovima

Izdava~ko preduze}e
CLIO
Zmaja od No}aja 12

za izdava~a
Zoran Hamovi}

recenzenti
Dragan Veliki}

lektura i korektura
Slavica Koledin

tehnni~ki urednik
Gordana Nikoli}

{tampa
AB dorada
Beograd

(70) (71)