Fakultet za pravne i poslovne studije "Dr.

Lazar Vrkati"
Novi Sad

UGOVOR O OSTAVI

Seminarski rad

Mentor: Doc. Dr Biljana Petrovi

Student: Katarina Felbab 411/10

Sadraj:
1. Uvod....................................................................................................................................3 2.1. Pojam ugovora o ostavi....4 2.2 Bitni elementi ugovora......5 2.3 Obaveze ostavoprimca..6 2.4. Obaveze ostavodavca..7 2.5. Posebni vidovi ostave..8 3. Zakljuak11 4. Literatura12

1.UVOD

Ostava ili depozit, u prevedenom znaenju predstavlja povereno dobro, tj. vrednost koja je data na uvanje, ulog. Kategorija depozita potie iz rimskog prava u kome je imao karakteristike realnog ugovora ( realni kontrakt ) a uspostavlja se predajom pokretne imovine na uvanje. Prema zakonu XII tablica nevraanje poverene stvari kanjavano je kao delikt plaanjem dvostruke naknade. U drevnom Babilonu, ugovor o ostavi predvia uvanje tuih stvari, zahteva pismenu formu i prisustvo svedoka, dok se utajanje poverene imovine ( ita ) nadoknauje dvostruko. Danas najee podrazumeva ulaganje novanih sredstava na raun banaka ili tedionica, a depozit, u vidu dragocenosti moe da se preda na uvanje pravnom ili fizikom licu.

2.1.POJAM UGOVORA O OSTAVI

Ugovorom o ostavi (uvanju, depozitu ) obavezuje se ostavoprimac (uvar, depozitor ) da, besplatno ili uz naknadu, primi pokretnu stvar od ostavodavca ( ostavioca, deponenta ), da je uva i da je vrati kada ovaj to bude traio. Ugovor o ostavi je samostalni ugovor koji nastaje po svojim standardnim ugovornim oblicima, proizvodi dejstvo i prestaje nezavisno od rugog ugovora. Ugovorom o ostavi ne predstavlja osnov za sticanje prava svojine, kao to je to sluaj sa prodajom, razmenom, poklonom i zajmom, ali ni osnov za upotrebu tue stvari, kao to je to sluaj sa zakupom i poslugom. Ostavoprimac dobija stvar samo u dravinu, ima obavezu da je uva i da je vrat na zahtev ostavodavca. Jedne od osnovnih karakteristika ugovora o ostavi su: 1. Da je ugovor konsezualan ( zakljuuje se prostom izjavom volja o bitnim sastojcima ugovora, ne zahteva pisanu formu kao bitan sastojak kontrakta) 2. Spada u imenovane ugovore 3. Jednostrano ( kada strane nisu ugovorile naknadu ostavoprimca) ili dvostrano obavezan (kada je naknada ugovorena) 4. Teretan ili dobroin (ostava je teretna ako je ugovorena naknada za uvanje, a dobroin ukoliko nije ugovorena) 5. Kauzalan ( oiglednost pravnog osnova zbog kog se strane obavezuju) 6. Dugotrajan i sa sporazumnom odreenom sadrinom (zakljuuju se posle pregovaranja, mada moe biti zakljuen i po pristupu)

2.2.BITNI ELEMENTI UGOVORA

Bitni elementi ostave su: predmet ostave, vreme trajanja ostave i naknada za uvanje stvari, kod ostave koja je zakljuena uz naknadu. 1.PREDMET OSTAVE: -Predmet ugovora o ostavi mogu biti samo pokretne stvar koje su odreene ili odredive, potrne ili nepotrne, zamenljive ili nezamenljive. Pravo nije predvieno da bude predmet ovakvog ugovora. Stvar koja je predviena da bude predmet ostave, mora biti mogua i doputena, tj. da nije protivna ustavu, javnom poretku i dobrim obiajima. Ukoliko stvar nije odreena ugovor je nitavan. Na osnovu lana 713. ZOO ugovor o ostavi mogu punovano zakljuiti u svoje ime i lica koja nisu sopstvenik stvari. U tom sluaju, ostavoprimac je duan da tom licu vrati stvar, izuzev ako je doznao da je stvar ukradena. Ako tree lice tubom zahteva stvar od ostavoprimca kao sopstvenik, ostavoprimac je duan saoptiti sudu od kojeg lica je stvar primio, a istovremeno obavestiti ostavodavca o podignutoj tubi. 2.VREME TRAJANJA OSTAVE: -Trajanje ugovora, po pravilu, odreuje se voljom strana iako je ugovor o ostavi po svojoj prirodi dugotrajan ugovor. Ugovor moe trajati odreeni vremenski odsek do odreenog datuma koji je vezan za odreeni dogaaj ( povratak sa zimovanja,... ). Ukoliko trajanje ugovora nije odreeno na ovaj nain, vreme trajanja ostave odreuje se na osnovu predmeta ostave, i prilika u kojima je zakljuen ugovor. Ukoliko se trajanje ugovora ni na ovaj nain ne moe ustanoviti, onda ga svaka strana moe pokrenuti otkazom. Ostava prestaje kada istekne otkazni rok utvren na osnovu ugovora, po isteku roka odreenog zakonom ili obiajem odnosno istekom primerenog roka. 3.NAKNADA ZA UVANJE STVARI: -To je naknada koju ostavodavac duguje ostavoprimcu kao protivvrednost za njegov uloen trud oko uvanja stvari. Nagrada se javlja kao bitan element samo kod ugovora o ostavi koji je teretan, s tim to se takvim smatra ugovor o ostavi kod kojeg je nagrada za uvanje stvari posebno ugovorena, ugovor o ostavi kod kojeg se ostavoprimac bavi primanjem stvari na uvanje.
5

2.3.OBAVEZE OSTAVOPRIMCA

1. PRIJEM STVARI -Obaveza prijema stvari sastoji se u preduzimanju odreenih radnji od strane ostavoprimca, koje se moraju ispuniti u vreme, mesto i nain kako je to ugovorom predvieno ili kako to proizilazi iz prirode i cilja konkretnog ugovora. 2. UVANJE STVARI - uvanje stvari je osnovna obaveza ostavoprimca bez koje se ne moe ni zami sliti govor o ostavi, jer se njenim ispunjenjem ostvaruje glavni i neposredni cilj tog ugovora. Pri tome, ostavoprimac je duan da uva stvar. Ostavoprimac je duan da uva stvar kao sopstvenu, a ukoliko je zakljuen teretan ugovor,mora da postupa kao dobar domain ( bonus pater familijas ). Ostavoprimac odgovara za propast ili oteenje stvari. Duan je da obavetava ostavodavca o svim promenama koje je primetio na stvari i opasnostima da budu oteene na bilo koji nain. 3. VRAANJE STVARI -Ostavoprimac je duan da vrati onu istu stvar koju je primio na uvanje, zajedno sa svim plodovima i koristima od stvari. Stvar se vraca u roku odreenom ugovorom, odnosno u roku koji proizilazi iz prirode posla. Ako rok nije odreen ni odrediv, stvar se vraa kada ostaviliac zatrai. Ostavodavac moe traiti da mu se stvar vrati i pre roka koji je ugovorom odreen ako se radi o ugovoru o ostavi bez naknade, ali ako se radi o teretnom ugovoru o ostavi, ostavodavac je duan da nadoknadi tetu ostavoprimcu.

2.4.OBAVEZE OSTAVODAVCA

Ostavodavac ima obavezu samo kod ugovora o ostavi koji je teretan. Medjutim ostavoprimac moe stei izvesna prava prema ostavodavcu, ta njegova prava su istovremeno i obaveza za ostavodavca. A to su isplata nagrade i naknada trokova i tete u vezi sa uvanjem stvari.

1.ISPLATA NAGRADE -Nain, vreme i mesto isplate nagrade odreuje se ugovorom. Ako vreme nije odreeno ugovorom, niti se moe odrediti sa obzirom na prirodu i cilj posla, pravilo je da se naplata isplauje posle obavljenog uvanja, odnosno prestankom ugovora tj. prilikom preuzimanja stvari. Za mesto plaanja vai dispozitivno pravilo po kojem je ostavodavac duan isplatiti nagradu u mestu u kome ostavoprimac ima mesto prebivalita, odnosno u mestu u kom ostavodavac ima svoje prebivalite u vreme nastanka obaveze.

2.NAKNADA TROKOVA I TETE U VEZI SA UVANJEM STVARI -Ostavoprimac ima pravo da zahteva od ostavodavca da mu nadoknadi trokove opravdano uinjene radi ouvanja stvari, kao i tetu koju je imao zbog ostave.

2.5.POSEBNI SLUAJEVI OSTAVE

NEPRAVA OSTAVA -Predstavlja modalitet osnovnog ugovora o ostavi kojim strane u ugovoru predviaju da e ostavodavac u ostavu dati zamenljive stvari iste vrste sa pravom ostavoprimca da ih potroi, i obavezom da vratiistu koliinu stvari iste vrste.Sutinska razlika od obinog vida ostave jeste u tome da ostavoprimac moe da stekne pravo svojine nazamenljivim stvarima i da ih potroi, ali i da snosi rizik propasti I oteenja stvari, to predstavlja bitnu osobinu zajma. Istie se da se ovaj ugovor po svome cilju vie pribliava ugovoru o ostavi, a po svome dejstvu ona je pre ugovor o zajmu, ali da je to ipak ugovor o zajmu sa izvesnim primesama ugovora o ostavi.

OSTAVA U NUDI -Kome je stvar poverena u sluaju kakve nevolje, na primer u sluaju poara, zemljotresa, poplave, duan je uvati sa poveanom panjom. Stanje nude nastaje usled prirodnih dogaaja ( sue, poplave,). Ovakav vid ostave je uvek besplatan, jer predstavlja dunost da se drugome u nevolji pomogne. Ostavodavac je ovlaen da stvar vrati nazad kad prestane stanje nude.

UGOSTITELJSKA OSTAVA -To je poseban ugovor o ostavi kod kojeg se ugostitelj smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti uneli u ugostiteljski objekat. Ugovor o ugostiteljskoj ostavi najee se predvia kao jedan od posebnih sluajeva o ostvai, to nije sluaj i sa zakonom o obligacionim odnosima. U njemu se ugostiteljska ostava ne regulie u okviru posebnih sluajeva ostava, ve kao jedan od dva posebna ugovora o ostavi. Najznaajniju odluku ugostiteljske ostave predstavlja posebna odgovornost ugostitelja, koja je pootrena u odnosu na odgovornost ostavoprimca kod osnovnog pojma ostave. U tom smislu izriito se predvia da se ugostitelj smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov nestanak ili oteenje najvie do iznosa utvrenog posebnim propisom.1 Pri tome smatra se da ova odgovornost ugostitelja i u sluaju kada on nije kriv, tako da moe da se oslobodi ove odgovornosti samo ako su stvari propale ili oteene usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nastale ili su oteene ponaanjem samog gosta, ili ponaanjem lica koje je on doveo ili su mu dola u posetu.2 Obaveze i prava ugostitelja: a) DA PRIMI STVAR NA UVANJE Izuzetak kod ovog pravila je kad ugostitelj ne raspolae odgovarajuim prostorijama, ili kad uvanje odreenih stvari prelazi njegove mogunosti. Neopravdanim odbijanjem stvar na uvanje ugostitelj odgovara za tetu. b) PRAVO RETENCIJE (ZADRAVANJA) Ugostitelj koji primi goste na noenje ima prava zadrati stvari koje su gosti doneli, do potpune naplate potraivanja za pruene usluge. Odredbe o ugostiteljskoj ostavi se primenjuju I na zdravstvene ustanove, javne garae

1 2

ZOO. l.724. st.1 ZOO. l.724. st.2

c) OBIM ODGOVORNOSTI Odgovornost je ogranicena do iznosa utvrenim posebnim propisom. Izuzetak od ovog pravila je, da ugostitelj duguje gostu potpunu naknadu tete ako mu je gost direktno predao stvar na uvanje iako je teta nastala od krivicom gosta ili krivicom lica za koje on odgovara. d) ISKLJUENJE ODGOVORNOSTI Odgovornost je iskljuena usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti, usled nekog uzorka u samoj stvari, ili ako su stvari oteene ili izgubljene usled nemara samog gosta. Za ostale slajeve odgovara ugostitelj.

10

3.ZAKLJUAK

Ugovori o depozitu, pologu, ostavi i sl.su tradicionalni nain regulisanja meusobno pravni odnosa i radnji izmeu ugovorenih stranaka. Karakteriu se: velikim stepenom sigurnosti od rizika nerealizacije meusobnih odnosa i radnji; obostrano vrstom voljom za izvrenje nameravane pravne radnje sobzirom na predhodno izvrene znaajne uloge; tano preciziranim pravima i obavezama svake od ugovorenih strana; utvrivanje nadlenosti kod sankcionisanja u sluaju neizvrenja; kao najei vid (oblik) u razreavanju ovakve vrste pravnih odnosa i radnji.

11

4.LITERATURA
1. Prof. Dr. Ilija Babi- Ugovori graanskog prava (posebni deo obligacionog prava) Beograd 2006 2. Prof.Dr. Djordje Nikoli- Obligaciono pravo Beograd 2009 3. www.scrbd.com - 20.04.2012

12