-

Ugovor kojim se jedan ugovornik (ostavoprimac), obavezuje da uz naknadu ili bez nje, primi pokretnu stvar od drugog ugovornika (ostavodavca), da je uva i da je vrati kad mu je ovaj bude zatraio.

lan 712. ZOO: (1) Ugovorom o ostavi obavezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, da je uva i da je vrati kad je ovaj bude zatraio.
-

(2) Predmet ostave mogu biti samo pokretne stvari.

Ranije shvatanje-klasino shvatanje- ugovor o ostavi je realan ugovor, i njime jedan ugovornik predaje drugom na uvanje odreenu stvar, s tim da se ona, posle odreenog vremena ima vratiti. ZOO-ugovor o ostavi nije realan ugovor, za njegov nastanak dovoljna je saglasnost volja o bitnim elementima.

- Ovaj ugovor ne predstavlja osnov za sticanje svojine. - Ostavoprimac se obavezuje da primi odreenu stvar na uvanje, da je posle odreenog vremena vrati i to sve uz odreenu naknadu ili bez nje. - Nema pravo da stvar upotrebljava (nezavisno od toga da li je re o ostavi sa naknadom ili bez naknade). - Razlikuje se i od ugovora o zakupu i od ugovora o posluzi.

a. Imenovan ugovor-zakon ga posebno predvia i naziv mu je odreen zakonom. b. Prema ranijem shvatanju, bio je realan, danas zakljuuje se solo consensu. Ako je zakonom ili voljom stranaka predviena odreena forma, onda je formalan. c. Moe da bude jednostrano ili dvostrano obavezujui, zavisno od toga da li je bila ugovorena nagrada, da li je bilo trokova na strani ostavoprimca povodom uvanja stvari, ili tete koju je povodom uvanja stvari ostavoprimac pretrpeo bez svoje krivice.

d. Ako je ugovorena naknada, onda je teretan, ako nije, onda je dobroin. e. Ugovor sa trajnim izvrenjem obaveza-obaveza uvanja se obino prostire na jedan vremenski period i obino se sastoji iz jedne ili vie kontuiniranih radnji. f. Jednostavan a ne meovit-elementi njegove sadrine su karakteristini samo za taj ugovor (sim nekih posebnih sluajeva ostave). g. Moe da bud ei ugovor po pristupu (npr. Unapred predvieni uslovi pod kojima se jedna stvar ostavlja u garderobu) ili ugovor sa sporazumno odreenom sadrinom.

e. Samostalan ugovor-postoji i proizvodi dejstva nezavisno od nekog drugog ugovora. f. Moe, ali ne mra da bude ugovor zakljuen intuitu personae. g. Ako se prihvati klasina koncepcija saglasnost strana je prdugovor ije ispunjnje predajom stvari znai zakljuenje glavnog ugovora. h. Kauzalan-vidi se cilj zbog koga su se stranke obavezale.

a.
b. c.

Predmet ostave Vreme trajanja Nagrada

Odreena stvar koju ostavodavac predaje na uvanje ostavoprimcu. Telesna stvar, ne i pravo. Zamenljive i nezamenljive stvari, potrone i nepotrone stvari, ali prema vladajuem shvatanju ne i nepokretne stvari. Ostavodavac je najee vlasnik odnosno nosilac prava raspolaganja, ali je mogua i ostava tue stvari-tada je ostavoprimac duan da vrati stvar licu koje nije vlasnik niti nosilac prava raspolganja sa kojim je zakljuio ugovor-osim ako je saznao da je stvar ukradena. Budue stvari.

Vremenski period trajanja ostave nije neogranien. Vreme moe da bude ogranieno voljom strana, prirodom predmeta ostave ili drugim relevantnim okolnostima. Vreme moe da se previdi i izriito i konkludentnim radnjama, moe se ustanoviti s obzirom na cilj i prirodu konkretnog ugovora, uzimajui u obzir odgovarajui pravni standard.

Ostavoprimac je duan da vrati stvar im je ostavodavac zatrai. Smatra se da je rok ugovoren u korist ostavodavac. Ako je ugovor o ostavi teretan, onda ostavodavac ne bi mogao bez snoenja odgovornosti za tetu da zahteva povraaj stvari pre isteka roka. Ostavoprimac bi mogao da vrati stvar isteka pre roka, ako uvanje obavlja bez nagrade, ako samoj stvari preti opasnost propasti ili oteenja, ili ako bi mu daljim uvanjem bila prouzrokovana teta.

Naknada koju ostavodavac duguje ostavoprimcu kao protivvrednost za njegov uloen trud oko uvanja stvari. Kada je ostava teretan ugovor, nakanada je bitan element ugovora. Novac ili druga imovinska vrednost. Treba da bude odreena ili odrediva. Odreuje se ugovorom, obaveznom tarifom ili prinudnopravnim propisima-naroit ako je ostavoprimac pravno lice.

Ako je ugovorena naknada u nesrazmeri sa uinjenim trudom, ostavodavac moe da zahteva pravnu zatitu prema optim pravilima kojima se titi ekvivalentan odnos meusobnih prestacija kod teretnih ugovora. Moe da bude ugovorena u fiksnom iznosu, ili da se njeno odreivanje poveri treem licu.

lan 720. ZOO:

Ostavoprimac nema pravo na naknadu za svoj trud, izuzev ako je naknada ugovorena, ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na uvanje, ili ako se naknada mogla oekivati s obzirom na okolnosti posla.

a.
b. c.

Obaveza prijema stvari na uvanje Obaveza uvanja stvari Obaveza vraanja stvari

Ostavoprimac je duan da preduzme sve potrebne radnje kako bi prema konkretnim okolnostima i prirodi same stvari mogao da uspostavi faktiki odnos na stvari u smislu njenog uvanja. Prijem stvari prema nainu, vremenu i mestu predvieno ugovorom. Ako ne izvri blagovremeno i uredno svoju obavezu, ostavoprimac duguje nakanadu tete.

Osnovna obaveza ostavoprimca. Njenim ispunjenjem se ostvaruje glavni cilj ugovora. Obuhvata redovno odravanje stvari u skladu sa njenom prirodom i obavezu uzdravanja od upotrebe stvari-ako je nedozvoljeno upotrebi duguje naknadu tete. Ako u toku trajanja ostave ostavodavac dozvoli ostavoprimcu da upotrebljava stavr ili da uiva njene plodove, onda to vie nije ugovor o ostavi-ako je u pitanju nepotrona stvar moe da bude ugovor o posluzi ili zakupu. Ne sme da preda stvar drugom na uvanje bez pristanka ostavodavca ili nude-inae odgovara za njenu propast ili oeenje.

lan 714. ZOO:

(1) Ostavoprimac je duan uvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu, kao dobar privrednik, odnosno dobar domain. (2) Ako su ugovoreni mesto ili nain uvanja stvari, ostavoprimac ih moe promeniti samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti, inae odgovara i za sluajnu propast ili sluajno oteenje stvari. (3) O svim promenama koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu oteene na ma koji nain ostavoprimac je duan obavestiti ostavodavca.

Ostavoprimac ima obavezu da sauvanu stvar vrati na traenje ostavodavca, odnosno po isteku odreenog vremena ili prestanka ugovora. Bitan elemenat ugovora o ostavi-ako bi se naknadno ugovorilo modifikovala ova obaveza da bi ostavoprimac zadrao stvar, onda je to neki drugi ugovor. Vraa se stvar koja je primljena, u stanju u kome je primljena, uz eventualnu redovnu amortizaciju stvari (kvantitativna i skupna ostava?). Vraaju se i koristi koje je stvar eventualno dalaprirataji i pripatci.

Nain vraanja-ugovara se ili ako ne nain proizilazi iz prirode stvari i konkretnog posla. Ako mesto vraanja nije ugovoreno i ne proizilazi iz prirode stvari i konkretnog posla, vraa se u mestu u kome je stvar predata ostavoprimcu. Moe da se vrati i licu koje ostavodavac odredi. Ako ostavodavac umre, stvar se vraa njegovim naslednicima.

lan 721. ZOO:

(1) Ostavoprimac koji se obavezao da besplatno uva stvar odreeno vreme moe je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oteenja ili ako bi mu njeno dalje uvanje moglo prouzrokovati tetu. (2) Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava moe u svako doba odustati od ugovora, ali je duan ostavodavcu odrediti primeran rok za preuzimanje stvari.

Ako je ugovorena nagrada, ili je ostavoprimac imao trokove oko uvanja stvari, ili pretrpeo tetu povodom uvanja stvari bez svoje krivice, ugovor o ostavi je dvostrano obavezujui. - Obaveze ostavodavca su: a. Obaveza naknade trokova b. Obaveza isplate nagrade c. Obaveza naknade tete
-

Ako uvanje stvari iziskuje trokove, njih snosi ostavodavac, odnosno ako ih je ostavoprimac prethodno podneo, ostavodavac je duan da mu ih naknadi. Obim i visina trokova moe da bude odreena ugovorom, ili procenjena s obzirom na okolnosti posla i odgovarajui pravni standard. Obuhvata trokove koji su pream uobiajenom toku stvari bili potrebni za uvanje stvari.

Ostavodavac je duan da ostavoprimcu isplati nagradu, ako je u pitanju ostava sa naknadom. Ako je dobroin, nema ove obaveze na strani ostavodavca. Vreme isplate nagrade se odreuje ugovorom-ako nije ugovoreno, a ne moe da se odredi s obzirom na prirodu i cilj posla, nagrada se isplauje posle obavljenog uvanja. Ako mesto nije ugovoreno, nagrada se isplauje u mestu u kome ostavoprimac ima prebivalite-ako je obaveza neneovana u mestu u kome je ostavodavac u vreme nastanka obaveze imao prebivalite. Ako zadocni sa isplatom nagrade, ostavodavac duguje naknadu tete.

Ako je tetu ostavoprimac pretrpeo povodom uvanja stvari, bez svoje krivice. Ako je u pitanju ugovor o ostavi sa naknadom, ni u ovom sluaju, nee biti duan da nakandi tetu.

ta podrazumeva ugovor o ostavi u osnovnom vidu? Kod ovog ugovora, strane se sporazumevaju da na uvanje predaju zamenljive stvari, s tim da e ostavoprimac imati pravo da ih potroi i obavezu da vrati istu koliinu stvari iste vrste. Elementi ugovora o zajmu. Meoviti ugovor-koja se pravila primenjuju? Ugovora o zajmu, osim u pogledu vremena i mesta vraanja.

Postoji kada je stvar poverena u sluaju nevolje, tako da je ostavodavac predaje na uvanje onom ko se tada uz njega nae. Zakljuuje se preutno, samim aktom predaje stvari koja je spasena, ili kojoj preti opsansot od oteenja ili unitenja. Besplata je-predstavlja neku vrstu javne dunosti. Nije unapred odreen rok trajanjaostavoprimac moe da vrati stvar im opasnost prestane.

lan 723. ZOO:

Kome je stvar poverena u sluaju kakve nevolje, na primer u sluaju poara, zemljotresa, poplave, duan je uvati je sa poveanom panjom.

Postoji u sluaju kada vie ostavodavaca preda jednom ostavoprimcu na uvanje odreene koliine zamenljivih stvari, ali tako da ih ostavoprimac moe smeati, da bi ih tako smeane uvao. Potreban je saglasnost ostavodavca, osim kada su u pitanju javna skladita. Svi ostavodavci postaju suvlasnici stvari koje su smeane sa alikvotnim delom koji odgovara veliini, odnosno koliini predatih stvari na uvanje.

Ugostitelj je ostavoprimac u pogledu stvari koje je gost doneo sa sobom, odnosno predao na uvanje. Ugostitelj je pravno lice, ili fiziko lice (preduzetnik) koji obavlja dozvoljenu i registrovanu privrednu delatnost.

lan 725. ZOO: (1) Ugostitelj je duan primiti na uvanje stvari koje gosti donesu i hoe da mu predaju na uvanje, izuzev ako ne raspolae podesnim prostorijama za njihov smetaj, ili ako njihovo uvanje prelazi njegove mogunosti iz nekog drugog uzroka. (2) Ako ugostitelj neopravdano odbije da primi stvar na uvanje, duguje potpunu naknadu tete koju gost usled toga pretrpi.

Odgovornost ugostitelja nastaje i pre nego to je gost zakljuio ugovor o pansionu sa ugostiteljem ( u pogledu stvari za koje postoji ograniena odgovornost ugostitelja), ako je gost doao u ugostiteljski objekat sa namerom da zakljui taj ugovor. Za stvari koje su gosti doneli odgovornost ugostitelja u sluaju nestanka ili oteenja stvari, ograniena je do iznosa utvrenog posebnim propisima.

Ako su u pitanju stvari direktno predate ugostitelju, pa nastane teta krivicom ugostitelja ili lica za koje on odgovara, ugostitelj duguje punu naknadu tete. U sluaju nestanka ili oteenja predatih stvari, pretpostavlja se krivica ugostitelja-dozvoljen dokaz o suprotnom. Iskljuuje se njegova odgovornost ako su stvari unitene ili oteene usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti (npr. poar, poplava). Isto i sluaju da su stvari unitene ili oteene usled nekog uzroka u samoj stvari (npr. hrana se pokvarila). Isto i ako je do nestanka ili oteenja stvari dolo usled ponaanja samog gosta, lica koje je doveo ili koja su mu dola u posetu. Za ostale sluajeve unitenja ili oteenja stvari odgovara.

lan 727. ZOO:

Nemaju nikakvog pravnog dejstva objave istaknute u prostorijama ugostitelja kojima se iskljuuje, ograniava ili uslovljava njihova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.

Ugostitelj koji primi goste na noenje, ima pravo da zadri stvari koje su gosti doneli do potpune naplate potraivanja za smetaj i ostale usluge. Gost je duan da bez odlaganja obavesti ugostitelja o nestanku ili oteenju stvari. U suprotnom, ima pravo na naknadu samo ako dokae da je teta nastala krivicom ugostitelja ili lica za koja on odgovara. Odredbe o ugostiteljskoj ostavi primenjuju se na zdravstvene ustanove, javne garae, garderobe u bioskopima, pozoritima...

Ugovor o uvanju kod koga su ostavodavci lica koja se spore oko neke stvari,a ostavoprimac se obavezuje da stvar primi dok spor ne bude reen. Ostavodavci se obavezuju da ostavoprimcu naplate odreenu naknadu. Elementi ugovora o punomostvu? Po zavretku spora ostavoprimac je duan da stvar vrati ostavodavcu ili licu koje odredi sud. Pored ugovorene nagrade, ostavoprimac ima pravo na nakandu trokova koje je imao oko uvanja stvari.

- Kod ove vrste ostave, ostavoprimcu je dozvoljeno da zameni stvar koja je kod njega na uvanju, predajui ostavodavcu drugu stvar iste vrste i istog kvaliteta.

Ugovor kod koga banka svom komitentu ostavlja na raspolaganje odreene siguronosne pregrade (kasete, kutije, trezore)... Pregrada se otvara sa dva kljua-jedan je kod banke, a drugi kod komitenta, koji banci plaa naknadu za ustupljeni trezor.

lan 1061.ZOO:
(1) Ugovorom o sefu obavezuje se banka da stavi na upotrebu korisniku sef za odreeni period vremena, a korisnik se obavezuje da za to plati banci odreenu naknadu. (2) Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad njim.

Ako korisnik sefa ne plati makar samo jedan obrok naknade po dospelosti i po isteku mesec dana poto korisnik preporuenim pismom bude opomenut na naplatu, banka moe da raskine ugovor. Isto i u sluaju da korisnik u sef stavlja predmete koji bi mogli da ugroze sigurnost banke ili drugih sefova.
Poto raskine ugovor, banka moe da pozove korisnika da isprazni sef i da joj preda klju, a ako korisnik to ne uini, banka moe zahtevati da se sef otvori putem suda, utvrdi njegova sadrina i naene stvari stave u sudski depozit ili povere banci na uvanje. Banka ima pravo prvenstva naplate dune naknade nastale iz ugovora o sefu iz novanog iznosa koji je pronaen u sefu, kao i iz cene dobijene prodajom drugih vrednosti naenih u sefu.

Kod ovog vida ugovora o ostavi, ostavoprimac od ostavodavca u ostavu prima stvari koje su zatvorene-zapeaene, tako da nije upoznat sa njihovom sadrinom. Ovde ostavoprimac odgovara samo ako je povreeno pakovanje, omot, brava ili peat. Ako to nije sluaj, ostavoprimac nije odgovoran za tetu. Primer-ostava zakljuena sa garderobama na aerdromima, autobuskoj ili eleznikoj stanici.

Besplatna ostava koja nastaje posle zakljuenja ili istovremeno sa zakljuenjem glavnog ugovora. Nastaje uzgred, a proistie iz samostalnog ugovora. Primer: A kupac zakljui sa B prodavcem ugovor o prodaji navlaka za automobil, a onda se sporazume sa prodavcem B da mu odreeno vreme uva navlake za automobil.

Ovim ugovorom se jedno lice-zajmodavac-obavezuje da drugom licu-zajmoprimcu- preda odreenu koliinu novca ili drugih zamenljivih stvari na kojima stie pravo svojine, a zajmoprimac se obavezuje da vrati zajmodavcu istu koliinu stvari iste vrste i istog kvaliteta u odreenom roku, sa naknadom ili bez naknade.

lan 557. ZOO:

Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu odreenu koliinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu koliinu novca, odnosno istu koliinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

On je osnov za sticanje prava svojine, odnosno prava raspolaganja na stvari koju je pozajmio. Specifinost- zajmoprimac e biti u obavezi da posle odreenog vremena zajmodavcu vrati istu koliinu stvari iste vrste i kvaliteta, sa kamatom, ako je kamata ugovorena. Kod ugovora o zajmu specifino je generiko vraanje pozajmljene stvari (ne in species kao kod ugovora o posluzi, zakupu ili ostavi).

1.

2.

3. 4. -

Konsensualan ugovor-za njegov nastanak dovoljno je da su stranke postigle saglasnost o bitnim elementima ugovora. Ranije je bio realan. Dvostrano obavezujui- zajmodavac je duan da preda stvar koja je predmet zajma, a zajmoprimac da vrti zajam i plati kamatu ako je ugovor teretan. Ugovor sa trajnim izvrenjem prestacija-ugovorni odnos traje due vreme. Moe da bude dobroin ili teretan. Ako zajmoprimac pored glavnice duguje i kamatu, onda je teretan (kamata mora da bude ugovorena-izuzetak ugovori u privredi). Ako nije ugovor o zajmu u privredi, ili ako posebnim zakonom ili ugovorom nije propisana obaveza da se plati naknada, smatra se da je ugovor o zajmu dobroin.

Predmet ugovora b. Vreme trajanja ugovora - Ako je zakljuen ugovor o zajmu sa naknadom, bitan elemenat je i iznos kamate (ili druge koristi) i rok u kome je zajmodavac duan da preda novac ili drugu zamenljivu stvar zajmoprimcu.
a.

Zamenljive stvari Potrone i nepotrone stvari Najee je predmet novac, ali mogu i druge zamenljive stvari. Mogu i budue stvari, sa obavezom zajmodavca da stvar preda u odreenom roku. Do momenta predaje zajmodavac snosi rizik propasti stvari. Od momenta kada mu je predata rizik propasti stvari snosi zajmoprimac, tako da e biti obavezan da vrati istu koliinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Strane mogu da ugovore da zajmoprimac umesto pozajmljenih stvari vrati novac. I kada je to ugovoreno, zajmoprimac moe po svom izboru da vrati pozajmljene stvari ili novac u vrednosti tih stvari u mestu odreenom ugovorom.

Vreme trajanja ugovora o zajmu, odnosno rok je bitan elemenat ugovora o zajmu. Ako rok nije odreen, zajmoprimac je duan da vrati zajam u primerenom roku, koji ne moe biti krai od dva meseca od kada je zajmodavac traio vraanje zajma. Ako je rok odreen ugovorom, zajmodavac ne moe da trai vraanje stvari pre roka. Zajmoprimac moe da vrati zajam pre isteka roka za vraanje, ali je duan da o svojoj nameri unapred obavesti zajmodavaca i da mu naknadi tetu ako je ima.

Od ugovorene kamate, razlikuje se zakonska zatezna kamata. Ona je vid graanskopravne sankcije za zakanjenje u ispunjenju novanog duga. Dunik koji zadocni sa ispunjenjem svoje novane obaveze, pored glavnice duguje i zateznu kamatu po stopi utvrenoj zakonom. Ako je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate, ona tee i posle dunikove docnje.

lan 399. ZOO:

(1) Stopa ugovorne kamate izmeu fizikih lica ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju. (2) U pogledu najvie ugovorne kamatne stope izmeu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona. (3) Ako je kamata ugovorena, ali nije odreena njena stopa ni vreme dospevanja, izmeu fizikih lica vai kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a izmeu pravnih lica vai kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odreeni sluaj nije predvieno to drugo. (4) Ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene, primenie se najvea dozvoljena stopa kamate.

1.
2.

Predaja obeanih stvari Naknada tete zbog materijalnih nedostataka pozajmljene stvari

Zajmodavac je duan da preda odreene stvari u ugovoreno vreme. Predajom zajmoprimac stie pravo svojine na stvari. Res perit domino-sve dopredaje, zajmodavac ostaje vlasnik stvari i snosi rizik sluajne propasti stvari. Ako stvari propadnu pre nego to su predate zajmoprimcu, zajmodavac se ne moe osloboditi obaveze, poto je predmet zajma stvar odreena po rodu.

Ako rok za predaju nije odreen, zajmodavac e predati stvari, kad zajmoprimac to od njega zatrai. Zajmoprimac moe da trai predaju stvari u roku od tri meseca od dana pada u docnju zakupodavca, a najkasnije u roku od jedne godine od zakljuenja ugovora. Ako mesto ispunjenja ugovora nije odreeno ugovorom, onda: Predmet nenovanog zajma se predaje u mestu u kome je zajmodavac u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite-prebivalite (boravite); Predmet novanog zajma se predaje u mestu u kome zajmoprimac ima sedite-prebivalite (boravite).

-Zajmodavac moe da odbije da izvi predaju stvari iz zakljuenog ugovora o zajmu: a. Ako se pokae da su materijalne prilike zajmoprimca tako teke da je neizvesno da li e moi da vrati zajam, ako u vreme zakljuenja ugovora nije znao, odnosno bio je u zabludi o toj okolnosti b. Ako se materijalne prilike zajmoprimca pogoraju nakon zakljuenja ugovora o zajmu (osim ako mu zajmoprimac prui dovoljno obezbeenja).

Ova obaveza zavisi od toga da li je zajam sa naknadom ili bez naknade. Ako je ugovor o zajmu zakljuen sa naknadom, zajmodavac je duan da naknadi tetu koja bi zajmoprimcu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka stvari. Ako je zakljuen bez naknade, samo ako su zajmodavcu nedostaci bili poznati ili nisu mogli da ostanu nepoznati, a o njima nije obavestio zajmoprimca.

a.
b.

Vraanje pozajmljenih stvari Plaanje naknade (kamate)

Ova obaveza postoji bez obzira da li je u pitanju ugovor o zajmu sa naknadom ili bez naknade-zajmoprimac je duan da u roku odreenom ugovorom, vrati istu koliinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Ako zajmodavac bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponaanjem sprei, dolazi u poverilaku docnju.

Kada nije ugovoren rok za vraanje zajma, a ne moe da se odredi prema okolnostima zajma, zakjmoprimac je duan da vrati zajam po isteku primerenog roka koji ne moe da bude krai od dva meseca od dana zajmodavevog traenja da mu se vrati zajam. U protivnom, zajmoprimac pada u duniku docnju. Tada, besplatni novani zajam postaje zajam sa naknadom, a zajmoprimac pored glavnice duguje i zakonsku zateznu kamatu

Ako predmet zajma nije novac, strane mogu da ugovore da zajmoprimac vrati zajam u novcu. Zajmoprimac moe da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili novac u vrednosti tih stvari. Ovo vai i za sluaj kada nije mogue vratiti istu koliinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Posle zakljuenja ugovora o zajmu, a pre predaje stvari zajmoprimcu, on moe da odustane od ugovora. Ako je zajmodavac zbog toga pretrpeo tetu, zajmoprimac e biti duan da je naknadi. Zajmoprimac moe da vrati zajam pre roka odreenog za vraanje, ako o svojoj nameri unapred obavesti zajmodavaca i naknadi mu tetu koja bi zbog toga nastala.

Ova obaveza postoji samo ako se zajmoprimac obavezao da uz glavnicu duguje i kamatu. Izuzetak-ugovori u privredi.

Ugovor o zajmu u kome je odreena svrha u koju zajmoprimac moe da upotrebi novac. Ako ga upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac moe da jednostranom izjavom volje raskine ugovor. Svrha zajma je ovde bitan elemenat ugovora.

Ugovorom o posluzi davalac na poslugu (poslugodavac) se obavezuje da odreenu nepotronu stvar preda uzimaocu na poslugu (poslugoprimcu) na besplatnu upotrebu, a poslugoprimac se obavezuje da istu stvar, po isteku tog vremena, vrati neoteenu poslugodavcu. Ranije stanovite-ugovor o posluzi je realan ugovor. ZOO naputa klasino shvatanje o realnim ugovorima. Ugovor o posluzi nastaje solo consencu, osim ako je posebna forma odreena zakonom ili voljom ugovornih strana.

Na osnovu ugovora o posluzi poslugoprimac ne stie pravo svojine na stvari koja je predmet posluge. Posluga je uvek dobroin ugovor (za razliku npr. od prodaje i razmene). Ovim ugovorom poslugoprimac stie pravo upotrebe stvari koja je predmet posluge. Ovaj ugovor treba razlikovati i od: Ugovora o zajmu (predmet posluge je potrona, a zajma nepotrona stvar), Ugovora o ostavi (ostavoprimac nema pravo da upotrebljava stvar koja mu je poverena na uvanje i ostava moe da bude i teretan i dobroin ugovor), Ugovora o zakupu (iako i poslugoprimac i zakupac imaju pravo da stvar koja je predmet ugovora upotrebljavaju i vrate je posle odreenog vremena, zakup je teretan, a posluga dobroin ugovor).

1.

2.

3.
4.

5.
6.

ZOO ne regulie ovaj ugovor-na njega se primenjuju pravna pravila zakonika ija je vanost prestala-on je regulisan i imenovan. Neformalan (osim ako je forma propisana zakonom ili voljom stranaka) i konsensualan. Dvostrano obavezujui ugovor-njegovim zakljuenjem nastaju obaveze za obe strane. Klasina koncepcija-formalan je (realan) i jednostrano obavezan, obaveze nastaju samo za ostavoprimca. Dobroin-zakljuuje se u korist poslugoprimca. Komutativan- u vreme njegovog zakljuenja su stranama poznate njihova prava, obaveze i njihov uzajamni odnos.

a.
b.

Predmet ugovora Trajanje ugovora

Telesna stvar (najee), ali mogu i bestelesne stvari (npr. Autorsko pravo, pravo slubenosti). Nepotorna stvar tako da se moe vratiti poslugodavcu. Individualno odreena pokretna ili nepokretna stvar. Ako je data zamenljiva stvar, poslugoprimac mora po isteku ugovorenog roka da vrati ostavodavcu ba tu stvar-ako je odreeno da jedna strana vrati drugoj drugu stvar istog roda, koliine i kvaliteta, nastaje ugovoor o zajmu. Postojea ili budua stvar. Stvar u svojini poslugodavca ili tua stvar, poto poslugodavac ne prenosi na poslugoprimca pravo svojine, ve pravo upotrebe stvari.

Vreme trajanja se odreuje ugovorom. Ako nije odreeno, a stvar je predata radi postizanja odreene svrhe, smatra se da je posluga ugovorena za vreme normalno potrebno za postizanje te svrhe. Ako vreme trajanja nije odreeno, svaka strana moe da prekine ugovor otkazom. Ugovor prestaje kada istekne otkazni rok odreen ugovorom, a ako nije odreen ugovorom, prestaje po isteku roka odreenog zakonom ili obiajem, ili istekom primerenog roka. Pre isteka trajanja ugovora poslugodavac ne moe da trai stvar natrag. Posluoprimac moe pre isteka trajanja ugovora da vrati stvar poslugodavcu, osim ako bi mu to prouzrokovalo znatne tekoe i tetu. Ako poslugoprimac upotrebljava stvar protivno ugovoru ili protivno volji poslugodavca daje stvar drugom na poslugu, poslugodavac moe da trai stvar pre isteka trajanja ugovora.

1.
2. 3.

Predaja predmeta posluge uz obavezu da dopusti upotrebu stvari Odgovornost za fizike i materijalne nedostatke predmeta posluge Snoenje vanrednih trokova odravanja stvari

Najee se vri faktikim uruenjem stvari. Moe biti i simbolina. Fiktivna-skraenim putem (npr. vlasnik proda vozilo i zakljui sa novim kupcem ugovor o poslupossessoriumzi u kome ima svojstvo poslugoprimca-constitutum ). Predaja se vri u mestu odreenom ugovorom ili zakonom. Predaja nepokretne stvari vri se u mestu u kome se stvar nalazi. Ako mesto predaje nije ugovoreno, i ne moe da se odredi prema prirodi ugovora i ostalim okolnostima, predaja se vri u mestu u kome je poslugodavac u vreme zakljuenja ugovora imao prebivalite (boravite).

Ako rok nije ugovoren, a svrha i priroda ugovora kao i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poslugoprimac moe odmah da zahteva ispunjenje ugovora i poslugodavac moe da zahteva od poslugoprimca da odmah primi ispunjenje. Ako je rok ugovoren u interesu poslugodavca, on moe da preda predmet posluge pre ugovorenog roka, ali je duan da o tome obavesti poslugoprimca i da to ne bude u nevreme. Poslugodavac treba da poslugoprimcu omogui upotrebu predmeta posluge. Odgovara za tetu prouzrokovanu uznemiravanjem poslugoprimca u vrenju posluge ili oduzimanju predmeta posluge. Ako poslugoprimac izgubi stvar duguje poslugodavcu naknadu njene vrednosti.

-Ugovor o posluzi je dobroin i poslugodavac odgovara za tetu prouzrokovanu materijalnim ili fizikim nedostacima predmeta poslge, samo ako su mu bili poznati ili nisu mogli ostati nepoznati, a nije o tome obavestip poslugoprimca.

Posugodavac ili tree lice ija je stvar data na poslugu je i dalje vlasnik stvari. On snosi i rizik sluajne propasti ili oteenja stvari (res perit domino). Snosi i vanredne trokove odravanja stvari. Ako je poslugoprimac preuzeo vanredne trokove odravanja predmeta posluge bez naloga ili ovlaenja poslugodavca ili treeg lica, za njegov raun, zato to posao ne trpi odlaganje nastaje nezvano vrenje tuih poslova.

1.
2. 3.

uvanje i upotreba predmeta posluge u skladu sa ugovorom Snoenje redovnih trokova Vraanje stvari poslugodavcu

Poslugodavac ima ovlaenje da upotrebljava predmet posluge odreeno vreme. Duan je da sa predmetom posluge postupa kao dobar domain i u skladu sa ugovorom. Ako nije ugovoren nain upotrebe, upotrebljava se prema potrebi radi koje je stvar uzeta na poslugu, i prema nameni stvari koja je predmet posluge. Oteenje ili propast predmeta posluge koja je nastala usled sluaja ili vie sile koja je nastala usled redovne upotrebe stvari snosi poslugodavac. Poslugoprimac koji je predmet posluge upotrebio protivno ugovoru, nameni ili potrebi, kao i onaj koji zadocni sa vraanjem stvari, odgovara za sluaj ili viu silu.

- Ako nije drugaije ugovoreno, poslugoprimac snosi trokove vezane za redovno odravanje, uvanje i upotrebu stvari.

Ako je vreme trajanja poslgue ugovoreno, poslugoprimac je duan da vrati predmet posluge u roku. Pre isteka ovog roka, poslugodavac moe da raskine ugovor o posluzi ako poslugoprimac zloupotrebljava stvar, koristi je protivno cilju u kome je posluga ugovorena ili drugom neovlaeno pozajmljuje stvar. Poslugoprimac i pre isteka roka moe da vrati predmet posluge osim u sluaju kada bi to za poslugodavca predstavljalo teret ili mu prouzrokovalo tetu. Vraa predmet u stanju u kome je primljen ne raunajui troenje nastale redovnom upotrebom predmeta. Vraa i koristi koje je stvar dala.

Poslugoprimac predmet ugovora o posluzi vraa o svom troku. Ako mesto vraanja nije odreeno ugovorom ili zakonom i ne moe da se odredi prema prirodi posla i okolnostima konkretnog sluaja, poslugoprimac predaje predmet posluge poslugodavcu u mestu prebivalita (boravita) poslugodavca.