UDK 347.251(497.11) ; 347.131.4(497.

11)

Dr Nenad Tešić*

NEKOLIKO AKTUELNIH PITANJA

IZ OBLASTI ZAŠTITE DRŽAVINE**

U poslednjih nekoliko meseci pažnju autora privuklo je mnoštvo sudskih

odluka koje u fokus stavljaju posed (državinu) i njenu zaštitu. Pored toga,
čest predmet interesovanja sudova u Republici Srbiji bio je i način na koji
državina može biti uznemirena, koja faktička vlast uživa pravnu zaštitu,
a koja ne i da li samo ona radnja koja je protivpravna može predstavljati
smetanje državine? Autor naročito analizira otvorena pitanja u nekoliko
posesornih sporova koji još uvek nisu pravnosnažno okončani. Upravo iz
tog razloga, ovom prilikom je izostalo navođenje brojeva „predmeta“ o
kojima je reč, kako to inače nalažu pravila citiranja u naučnim člancima
ovog tipa. Ipak, autor drži da to nikako ne može biti „brana“ u osvrtu
na pravna pitanja koja su u takvim postupcima otvorena. Za ovu priliku
odabrane su neke dileme koje su se činile naročito aktuelnim.
Autor se tako pita može li se u sporu „radi državine“ raspravljati o zah-
tevu za naknadu štete? Može li uspostavljanje faktičke vlasti na nekom
objektu kupovinom u stečajnom postupku biti čin smetanja poseda? Da
li je pravo na državinu koje zakonodavac pominje u čl. 81 Zakona o
osnovama svojinskopravnih odnosa neko posebno subjektivno pravo koje
u petitornom sporu uživa sudsku zaštitu prema svim trećim licima ili je
„pravo na državinu“ generični pojam za ovlašćenje držanja utemeljeno u
nekom stvarnom pravu?
U tom kontekstu, autor pokušava pronaći i odgovore na pitanja: ko je
pasivno legitimisan u posesornom sporu, da li se tužba zbog smetanja
poseda može podići isključivo protiv lica koje je neposredno preduzelo
radnju smetanja ili se može tužiti i lice po čijem nalogu je izvršeno sme-
tanje, odnosno lice u čiju korist je izvršeno smetanje?

* Autor je docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nenad.tesic@ius.

bg.ac.rs.
** Ovaj rad je nastao kao plod istraživanja u okviru projekta Pravnog fakulta-
ta Univerziteta u Beogradu: „Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija s
pravom EU (pravni, ekonomski, politički i sociološki aspekti)“.

57
 Nenad Tešić

Ključne reči: Državina (posed). – Posedovna volja. – Posesorni spor. –

Protivpravnost. – Pravo na državinu. – Beati possiden-
tes.1

1. UVOD

1.1. Faktička vlast i posedovna volja

Pitanje zaštite faktičke vlasti je čest predmet porodičnih i sused-
skih „svađa“ pa samim tim i sudskih postupaka u Republici Srbiji. U
tom kontekstu, naši sudovi su zauzimali stavove o različitim pravnim
pitanjima. Na primer, kod pojma državine se prihvata tzv. moderna
(objektivna) koncepcija državine po kojoj je državina stvari faktička
vlast na stvari i nije potrebna volja držaoca da stvar drži kao svoju.
Državina uživa zašitu i ako neko lice stvar drži za sebe (pro se), ali i za
nekog drugog (pro alio).2 „Ipak, državina se sastoji u ostvarivanju ne-
kog interesa, ekonomskog ili drugog, pa je stoga za postojanje državine
stvari potrebna opšta, prirodna volja držaoca da stvar drži radi ostvari-
vanja tog interesa.“3 Ova „posedovna volja“ animus possidendi držaoca
je, po pravilu, na neki način ispoljena (manifestovana). Na primer, „na
mogućnost državinske zaštite ne utiče činjenica da je kritičnog dana
prostor bio prazan odnosno da tužilac nije držao nikakve stvari niti
obavljao neku delatnost u istom, već je za ispunjenje uslova za postoja-
nje poslednje nesmetane državine dovoljno da je upravo tužilac sporni
lokal zatvorio sa spoljne strane, obezbedio ga od daljeg prljanja i uni-
štavanja zaključavanjem,4 te da se ključ nalazio kod njega.“5 Državinska
volja može dakle biti ispoljena kroz faktičke, ali i pravne radnje kao
1 (Horatius, Carm. 4, 9, 45) – Blaženi posednici, (Posednik je i faktički i pravno
u povoljnijem položaju od neposednika). A. Romac, Latinske pravne izreke Za-
greb 1982, 480.
2 Suprotno ovome, u rimskom pravu, pretor je pružao interdiktsku zaštitu samo
licu koje je pored faktičke vlasti imalo i volju da stvar drži kao svoju (animus
rem sibi habendi). Vid: Ž. Bujuklić, Rimsko privatno pravo, Beograd 2011, 222.
3 Savezni sud, Gzs. 33/94 od 9.2.1995. godine, Privrednik br. 171, Paragraf Lex.
4 Posed implicira mogućnost isključenja trećih iz zahvata u stvar. N. Gavella,
Posjed stvari i prava, Zagreb 1990, 24.
5 Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 2313/2013 od 28.3.2013. godine –
Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 4/2013, Paragraf Lex.

58
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

što je zaključenje ugovora. Tako u jednom slučaju sud ukazuje da „za

ocenu o tome da li je samim zaključenjem ugovora o konstituisanju
prava stvarne službenosti puta titular ovog prava istovremeno postao i
držalac prava nije od značaja da li je faktički vršio ovlašćenja iz sadr-
žine ovoga prava u periodu od zaključenja ugovora do dana učinjenog
smetanja, ako za to nije imao stvarne potrebe.“6 U nekim situacijama
posedovna volja se pojavljuje kao odlučujući i dovoljan uslov za drža-
vinu. Za postojanje faktičke vlasti nije nužna stalna prostorna pove-
zanost držaoca sa istom stvari, već je dovoljna volja držaoca da stvar
drži (tzv. državina stanja).7 U tom svetlu, „držalac ne gubi državinu
na stanu kada se iz određenih razloga preseli u drugo mesto, pošto je
u stanu ostavio deo svojih stvari i zadržao ključeve koje je poverio su-
setki za slučaj da se zbog nekih kvarova mora ući u stan, čime on nije
preneo državinu stana na susetku“.8 Državina se ne gubi ni ako je drža-
lac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast nezavisno od svoje volje
(tzv. državina u mirovanju).9 Shodno tome, držalac prostorija ne gubi
državinu na istima ako zbog lošeg stanja prostorija nije u mogućnosti
da iste koristi.10 Ako se pristup po kome primat daje posedovnoj volji,11

6 Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1279/2004 od 18.11.2004. godine, Para-

graf Lex.
7 „A iz samih dokaza jasno proizilazi da je tužilac na pomenuti način zaključio
ugovor o održavanju tehničkog obezbeđenja objekta, isti zaključao i na ulaznu
kapiju stavio katanac, nakon čega je otišao u inostranstvo, pa jasno proizilazi
da se tužilac nalazio u jednom trajnijem prostornom odnosu prema navedenoj
imovini i na taj način je manifestovana njegova državina“ Rešenje Višeg suda u
Čačku, Gž. 1318/2010 od 5.1.2011. godine, Paragraf Lex.
8 Rešenje Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. broj 503/00 od 29.9.2000. godine.
„Neposredni posed mora, barem za onoga ko ima u tome pravni interes, biti
vanjski vidljiv. Pritom će redovno biti dovoljno da bude zametljivo postojanje
nečije vlasti, a neće biti nužno da bude vidljivo koja je osoba posednik.“ N.
Gavella, op. cit. fn. 4, 24.
9 „Naime, kako je tužilja na mestu stare ograde izgradila novu ogradu, nesporno
se zaključuje da je imala volju da i dalje faktički vrši vlast na spornom delu
parcele, što znači da tužilac na tom delu nije mogao steći državinu, pa sa-
mim tim ne bi mogao ni da traži zaštitu.“ Rešenje Višeg suda u Kraljevu, Gž.
221/2012 od 9.3.2012. godine, Paragraf Lex.
10 Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 11204/2012 od 3.1.2013. godine. Pa-
ragraf Lex.
11 U rimskom pravu jednom stečena državina se mogla zadržati, i ako se izgubi
faktička vlast samom voljom (possessio solo animo retinetur) na primer (gos-
podar ostaje držalac roba u bekstvu) u postklasičnom pravu je to prošireno

59
 Nenad Tešić

a ne faktičkoj vlasti sprovede do kraja onda je moguće imati državinu

i na vazdužnom prostoru iznad zemljišta. Tako u jednoj odluci sud za-
paža da „državina parcele nije samo državina površine zemljišta koje se
može koristiti, već i vazdušni prostor iznad tog zemljišta do dozvoljene
sigurnosne visine do koje je moguće podizanje građevinskog objekta.
Držalac parcele pribavljene za izgradnju građevinskog objekta, bez ob-
zira što objekat još nije sagrađen, ima pravo na zaštitu državine ako
ga neko postavljanjem kabla niskonaponske mreže unutar granične
vertikale u tome ometa“.12 Dakle, volja držaoca animus u savremenom
pravu ima bitno drugačiji značenje nego u rimskom pravu, ali je, sada
shvaćena kao posedovna volja (animus possidendi) i dalje od naročitog
značaja za razlikovanje državine od detencije koja takođe podrazumeva
faktičku vlast, ali bez adekvatne posedovne volje.13 Državinsku zaštitu
uživa kako neposredna, tako i posredna državina.14 „Posredni držalac
uživa sudsku zaštitu državine i u odnosu na neposrednog držaoca15 i
u odnosu na treće lice prema poslednjem stanju državine zasnovane
pravnim poslom sa neposrednim držaocem, pri čemu nije od utica-
ja punovažnost pravnog posla o zasnivanju državine, kao ni okolnost
da je treće lice smetalo posrednu državinu uz saglasnost neposrednog
držaoca. S tim što se poslednje stanje državine kod neposredne drža-
vine dokazuje radnjama, a poslednje stanje državine posrednog držao-
ca pravnim poslom koji definiše obim i sadržaj njegove državine. Ako
su se taj obim i sadržaj izmenili, posredna državina je uznemiravana.
Posredni držalac će pozivanjem na pravni posao dokazivati samo svoju
da se faktička vlast mogla steći solo animo. Vid: M. Milošević, Rimsko pravo,
Beograd 2011, 237.
12 Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 152/2002 od 20.11.2003. godine, Paragraf
Lex.
13 Tako u jednoj odluci sud zapaža da izvođač građevinskih radova na nepokret-
nosti koji po osnovu ugovora o građenju izvodi radove nije postao neposredni
držalac te nepokretnosti, nego detentor iste, jer vrši faktičku vlast na stvari za
investitora i pod nadzorom investitora. Savezni sud, Gzs. 30/96 od 28.11.1996.
godine, Privrednik br. 171, Paragraf Lex.
14 Da li je stvar u posrednoj ili neposrednoj državini nije od uticaja na pravo na
državinsku zaštitu. Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž 1138/2006 od
9.3.2006. godine, Paragraf Lex.
15 „Pravo na podizanje posesorne tužbe u vezi sa smetanjem državine ima
lice koje je neposredni držalac stvari, pa i prema posrednom držaocu, uko-
liko ga ometa u mirnoj državini.“ Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž.
13112/2010 od 3.11.2010. godine, Paragraf Lex.

60
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

posrednu državinu i njeno uznemiravanje.“ 16 Drugim rečima, u nekim

slučajevima kada aprehenzione radnje preduzima samo neposredni dr-
žalac, posredni držalac takođe ima mogućnost državinske zaštite pu-
tem tužbe za smetanje. Ovo proizilazi iz njegove posedovne volje jasno
iskazane kroz odgovarajući ugovor o zakupu, posluzi, ostavi... Važi i
obrnuto, po zahtevu za predaju stvari, osim neposrednog držaoca stva-
ri, uvek je pasivno legitimisan i posredni držalac, kao lice koje faktičku
vlast na stvari vrši preko drugoga.17 Državinsku zaštitu uživa i sudr-
žalac, s tim što u slučajevima kada se utvrdi „smetanje sudržavine od
strane sudržaoca to za posledicu ne može imati obavezu predaje stvari
u isključivu državinu, već samo obavezu da se omogući sudržavina“.18

2. SMETANJE DRŽAVINE
2.1. Načini smetanja
Srpski sudovi su zauzimali stav i u pogledu različitih načina na
koji faktička vlast nekog lica može biti napadnuta. Pritom se u praksi
pojavljuju različiti kriterijumi za ocenu kada se radnja tuženog smatra
dovoljnim uznemiravanjem državine za usvajanje tužbenog zahteva.
Tako je, prema stanovištu ovih sudova, između ostalog, smetanje drža-
vine moguće i verbalnom pretnjom.19 U jednoj odluci sud naglašava da
obična zabrana korišćenja nužnog prolaza ne predstavlja akt smetanja
poseda, ali da se u izuzetnim slučajevima smetanje može izvršiti i ver-
balno kada se titularu prava uputi ozbiljna pretnja (stavljanje u izgled
budućeg zla titularu prava ili članovima njegove porodice ili imovini)
i na taj način izrekne zabrana daljeg korišćenja prava.20 Smetanje drža-

16 Zaključak br. 2/85 sa Savetovanja građanskih i građansko-privrednih odeljenja

Saveznog suda, republičkih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog
suda od 16.5.1985. godine, Privrednik br. 171, Paragraf Lex.
17 Presuda Višeg trgovinskog suda, Pž. 4932/2006 od 20.12.2006. godine, Para-
graf Lex.
18 Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 878/2004 od 24.6.2004. godine, Para-
graf Lex.
19 Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. broj 8459/96 od 16.10.1996. godine,
Paragraf Lex.
20 Rešenje Okružnog suda u Požarevcu Gž. broj 1386/95 od 15.11.1995. godine,
Paragraf Lex. Međutim, „ako je tužilac prolazio spornim putem koji se pruža
preko parcele tuženika uz odobrenje tuženika, pa mu tuženik zabrani prolaz,

61
 Nenad Tešić

vine postoji i kada se verbalnim putem držaocu prava ili stvari stavlja
u izgled napad na njegovo telo, ali i na njegovu čast i ugled.21 S druge
strane, sud negira mogućnost da državinska zaštita bude preventiv-
na, već se naglašava da je ona, po prirodi stvari, reaktivna. Sledstveno
tome, buduća (pretpostavljena) radnja tuženog ne može predstavljati
čin smetanja, već je nužno da je smetanje već nastupilo.22

2.2. Svest o posledicama smetanja

U nekim slučajevim sud uzima u obzir i nameru za smetanje,
tako prvostepeni sud pravilno zaključuje da na strani tuženih nije bilo
namere da nastanu posledice uznemiravanja niti da izvrše akt smetanja
poseda prema tužiocima kojima ni obim ni kvalitet državine nisu bitno
suženi, a i trajali su vrlo kratko vreme.23 „Smetanje poseda podrazume-
va svesno postupanje. Tako sud nalazi da nema smetanja poseda u si-
tuaciji kada krava – vlasništvo tužene, uđe u baštu tužioca i pričini mu
štetu. Svako oštećenje tuđe imovine nije ujedno i smetanje poseda, jer
ono u sebi mora nositi još i znakove svesnog zadiranja u tuđi posed“.24

nema akta smetanja državine, pa se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti.“ Re-
šenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 516/2003 od 27.5.2003. godine, Paragraf
Lex.
21 „Tuženi je izvršio pritisak na volju tužilje tako što je izazvao strah od buduće
opasnosti koja će se desiti kako tužilji, tako i njenom maloletnom sinu. Ova
buduća opasnost se odnosila na čast i ugled tužilje. Stoga je ponašanje tuženog
odlučujuće i ozbiljno uticalo na volju tužilje da napusti predmetni stan. Presu-
da Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 1207/2002 od 27.12.2002. godine – Bilten
sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, br. 1/2003 – str. 78, Paragraf Lex.
22 Pogrešno je stanovište, prvostepenog sud koji nalazi da je tuženi iskop zemlja-
nih radova vršio u nameri da zida porodičnu zgradu i onemogući tužioca da
koristi prolaz preko poslužnog dobra, čime buduću radnju uzima kao smeta-
nje poseda. Odluka Vrhovnog suda Srbije Gzz. broj 62/93 od 12.3.1993. godi-
ne, Paragraf Lex.
23 „Kada je dokazima utvrđeno da je tuženik nehotično bagerom naneo zemlju i
šut na neznatni deo parcele tužioca koji su bili u njegovom posedu, pa time na
opisani način nije bitno nastupilo suženje obima i kvaliteta državine, tada se
tužbeni zahtev tužioca ima odbiti kao neosnovan.“ Rešenje Okružnog suda u
Čačku, Gž. 1093/2007 od 27.6.2007. godine, Paragraf Lex.
24 Pošto toga nema, nema ni pružanja posedovne zaštite, a to još ne znači da se
isključuje pravo tužioca da traži naknadu štete, pod pretpostavkom da se utvr-
di njegova odgovornost za nastanak štete. Rešenje Okružnog suda u Kosovskoj
Mitrovici Gž. broj 63/96 od 18.3.1996. god., Paragraf Lex.

62
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

2.3. Protivpravnost
Poslednje stanje mirne državine je, po pravilu, jedina relevantna
okolnost za odluku o pružanju državinske zaštite. U jednom slučaju,
na primer, „tuženi je smetao tužilju u posedu dela garaže pretvorene u
stan, na taj način što je isekao električni kabl preko koga se ta prostori-
ja snabdevala električnom energijom.“25 U sličnoj situaciji, sud zaklju-
čuje da je tuženi smetao tužilju u mirnoj državini predmetnog objekta
na taj način što je kao vlasnik električnog brojila, podneo zahtev da
mu se isključi električna energija u objektu, čime je tužilju smetao u
državini prava korišćenja električne energije u predmetnom objektu.26
Međutim, u nekim slučajevima sudovi ispravno primećuju da uzima-
nje u obzir samo poslednje mirne državine nije dovoljno, te da se kao
uslov za ispravno presuđenje u takvim sporovima mora uvesti još kri-
terijuma. Pre svega, mora se voditi računa o tome da li je radnja tuže-
nog protivpravna. Protivpravnost izostaje ako je radnja tuženog zasno-
vana na zakonu. Tako u jednom slučaju sud naglašava da „u radnjama
tuženog kojima je obustavljena električna energija tužioca nema pro-
tivpravnosti, s obzirom na samovlasno prisvajanje električne energije
od strane tužioca, pa ne postoji smetanje državine tužioca, već vršenje
faktičke vlasti koju tuženi ima na električnom brojilu i elektroenerget-
skoj mreži.“27 Jednako rezonovanje imamo i u situaciji, ako tužena elek-
trodistribucija isključi isporuku električne energije tužiocu zato što on
nije imao elektroenergetsku saglasnost, tada je tuženi postupao u okvi-
ru svojih zakonskih ovlašćenja, te se takve radnje ne mogu pravno kva-
lifikovati kao čin smetanja poseda, jer su učinjene upravo u izvršavanju
zakona.28 Mora se dakle voditi računa o tome da li je isključenje struje
izvršeno u okviru vršenja javnih ovlašćenja ustanovljenih zakonom...29

25 Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 55/97 od 25.2.1997. godine, Para-
graf Lex.
26 Kako je tužilja bila u poslednjem stanju državine predmetne nepokretnosti na
osnovu ugovora o zakupu zaključenog sa tuženim i kako je ista smetana u dr-
žavini predmetnog poslovnog objekta, na taj način što je po zahtevu vlasnika
brojila, ovde tuženog, nadležna služba poslovni objekat isključila sa napajanja
električne energije, Rešenje Višeg suda u Požarevcu, Gž. 463/2013 od 6.6.2013.
godine, Paragraf Lex.
27 Rešenje Višeg suda u Užicu, Gž. 398/2010 od 23.3.2010. godine, Paragraf Lex.
28 Rešenje Vrhovnog suda Srbije Gzz. br. 8/97 od 11.11.1997. god, Paragraf Lex.
29 Ako je pak isto izvršeno prekoračenjem vršenja javnih ovlašćenja u tom slu-
čaju bi navedena radnja isključenja predstavljala smetanje dotadašnje drža-

63
 Nenad Tešić

„Ukoliko bi se u postupku utvrdilo da je isključenje iz mreže izvršeno

suprotno zakonu i podzakonskim aktima, u tom slučajevima korisnik
koji je protivpravno isključen imao bi pravo na državinsku zaštitu.“30
Drugim rečima, nije dovoljno samo da neko lice svoju radnju zasniva
na opštem zakonskom ovlašćenju neophodno je da lice koje se poziva
na zakonito postupanje u potpunosti primenilo propisane procedure
za takve slučajeve. Ovo iz razloga što je“isključenje električne energi-
je, koje izvrši elektrodistribucija, zbog neplaćanja, protivpravno ako se,
pri tome, ne poštuje postupak koji podrazumeva prethodno upozore-
nje korisnika.“31 Obaveštenje dužnika se mora izvesti u skladu sa pro-
pisanom procedurom. „Sud je, u postupku utvrdio da je do navedenog
isključenja došlo usled nepostupanja vlasnika navedene nepokretnosti
po presudi kojom je on obavezan da tuženom na ime duga za ispo-
ručenu električnu energiju isplati dosuđeni iznos, što je dalje uslovilo
opominjanje vlasnika od strane tuženog da će pogoni biti isključeni sa
električne mreže, a potom, po isteku ostavljenog roka i do isključenja i
obustave isporuke električne energije. Imajući u vidu navedeno, tj. da
je tuženi isključenje električne energije izvršio pod uslovima i na način
vine. Odgovor Višeg trgovinskog suda na postavljeno pitanje sa savetovanja
trgovinskih sudova Republike Srbije održanog na Zlatiboru u vremenu od 24.
do 27. juna 2003. godine, utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove
održanoj dana 10. oktobra 2003. godine – Sudska praksa trgovinskih sudova –
Časopis za privredno pravo, br. 3/2003 – str. 5), Paragraf Lex.
30 Odgovori na pitanja privrednih sudova koji su usvojeni na sednicama Odelje-
nja Privrednog apelacionog suda održanim 8. i 22.11.2011. godine – Sudska
praksa privrednih sudova – Bilten br. 4/2011, Paragraf Lex.
31 „Tuženi javno preduzeće koje, shodno Zakonu, ima ovlašćenja da, uz poštova-
nje zakonom i odlukom predviđene procedure, u slučaju neplaćanja električne
energije, korisniku energije isključi dovod iste. Stoga element protivpravnosti
u navedenoj situaciji, a koji element je pri ponašanju tuženog neophodan da
bi se moglo konstatovati smetanje poseda, pri nespornoj činjenici isključenja
električne energije, zavisio je od utvrđenja da li je pri isključenju iste tuženi
postupao u skladu sa Zakonom, odnosno da li je poštovao određenu procedu-
ru predviđenu Odlukom, koja je podrazumevala i potrebu prethodnog upo-
zorenja tužioca, kao potrošača, da će mu električna energija biti isključena za
slučaj da ne izmiri nastala dugovanja. Kako je prvostepeni sud utvrdio da je
tuženi tužiocu dostavio samo račun, a ne i obaveštenje daće ga isključiti u slu-
čaju neplaćanja istog u naknadno određenom roku, to je pravilno zaključio da
tuženi nije ispoštovao zakonom predviđenu proceduru da bi mogao koristiti
svoja ovlašćenja za isključenje električne energije, a što navedeno isključenje
čini protivpravnim.“ Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 10914/2011(1)
od 29.12.2011. godine, Paragraf Lex.

64
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

regulisan odredbama Zakona o energetici, to u njegovom postupanju

nema protivpravnosti, a što je uslov da bi se moglo utvrditi smetanje
poseda.“32 Ukratko, tamo gde zakon dozvoljava oduzimanje ili uznemi-
ravanje državine, držalac ne uživa državinsku zaštitu.33
U ovom svetlu, smetanja poseda nema ni kada se radnja tuže-
nog zasniva na odluci državnog organa. „Ne postoji smetanje državine
kada neko na osnovu ovlašćenja ili naloga državnog organa zahvati u
državinu drugog lica i protiv njegove volje“.34 Tako na primer „nema
čina smetanja državine u radnji koja se sastoji u rušenju bespravno po-
dignutog građevinskog objekta po rešenju nadležnog upravnog organa,
pa se ne može zahtevati ni ponovna gradnja srušenog objekta.“35
Nema dakle protivpravnosti, kao osnovnog uslova za zaštitu dr-
žavine, pa ni akta smetanja poseda, kada se radnja tuženog zasniva na
odluci koja je konačna i koja ima svojstva pravnosnažnosti i izvršno-
sti.36 Ipak, odluka upravnog organa u nekim slučajevima ne isključuje
protivpravnost. Sud u jednom slučaju naglašava da „za ocenu o protiv-
pravnosti radova na nepokretnosti koji prelaze okvir redovnog uprav-
ljanja stvarju, izvedenih bez saglasnosti svih suvlasnika, u parnici radi
smetanja državine, nema značaja okolnost da je upravni organ odobrio
izvođenje radova,“... Ovo iz razloga što se smatra da je „radnja tuženih
protivpravna jer za izvođenje spornih radova nije postojala potrebna

32 Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 10915/2010 od 12.5.2011. godine –

Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 1/2012, Paragraf Lex.
33 Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 8669/2003 od 11.3.2004. godine, Paragraf
Lex.
34 Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 8669/2003 od 11.3.2004. godine, Paragraf
Lex.
35 „Ne može zahtevati u parnici za smetanje državine da se izvrši povraćaj u
pređašnje stanje odnosno da se tuženi obaveže da porušeni objekat ponovo
izgradi, jer se radi o bespravno podignutom objektu, te se ne može zahtevati
ponovno gradnja bespravno srušenog objekta, jer je to u protivnosti sa uprav-
nim propisima.“ Rešenje Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 787/92 od 8.7.1992.
godine, Paragraf Lex.
36 „Na osnovu navedenih činjenica, a sve ceneći u vezi sa propisima Srpske pra-
voslavne crkve, Uredbom o unutrašnjem i spoljašnjem monaškom životu,
Ustava SPC, prvostepeni sud zaključuje da postupci sveštenika koji su odre-
đeni da izvrše navedene odluke episkopa Ž. a kojima je izvršeno udaljenje tu-
žilja iz manastira, nemaju obeležja protivpravnosti, tako da tužbeni zahtev za
smetanje državine nije osnovan“ Rešenje Višeg suda u Čačku, Gž. 398/2013 od
29.5.2013. godine, Paragraf Lex.

65
 Nenad Tešić

saglasnost svih suvlasnika, a odobrenje upravnog organa za izvođenje

radova ne može obavezivati tužioce jer se na njih, kao suvlasnike, akt
upravnog organa nije ni odnosio.“ 37
Ne postoji smetanje ni ako je tuženi bio dužan da preduzme
određenu radnju, na primer, kako bi otklonio opasnost po ljude i imo-
vinu. Tako u jednom slučaju sud ispravno zapaža da „nema protivprav-
nosti kod isključenja električne energije od strane tuženog, obzirom
da je tuženi, kao vlasnik poslovnog prostora, bio dužan da na osnovu
datog nalaza stručne ustanove isključi iz interne električne mreže deo
zakupljenog prostora koji koristi tuženi, zbog nepouzdanosti instalaci-
ja u predmetnom ormariću, kako bi se otklonila potencijalna opasnost
za ljude i imovinu.“38
Pristanak tužioca takođe lišava radnju tuženog elementa protiv-
pravnosti.39 U jednoj takvoj situaciji, pravilno je prvostepeni sud odbio
tužbeni zahtev tužilje, s obzirom da je tuženi uveden u posed sporne
nepokretnosti od strane nadležnog sudskog organa na legalan način,
na osnovu ugovora, odnosno poravnanja, pa samim tim nema smeta-
nja poseda, pošto čin smetanja nije protivpravan.40

2.4. Osnovanost preduzete radnje

Sud, po pravilu, ne ulazi u osnovanost preduzete radnje koja
uznemirava imoaca stvari ili prava, pa na primer, zatvaranje vodovodne
instalacije, tako da se obustavlja dotok vode u vikendicu tužilje, kvalifi-
kuje kao čin smetanja državine.41 Ipak, u nekim slučajevima, kao uslov

37 Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 554/2006 od 14.6.2006. godine, Para-

graf Lex.
38 Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 6913/2013 od 9.10.2013. godine, Pa-
ragraf Lex.
39 U teoriji se kao razlozi koji iskučuju protivpravnost smetanja državine pored
pristanka tužioca, navode i nužna odbrana, stanje nužde, službena radnja, su-
sedski odnosi. V. Vodinelić, Promene stvarnog prava u Srbiji, Beograd 2004,
69.
40 Rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P broj 4080/94 od 7.3.1995. i
rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. broj 7016/95 od 14.9.1995. god., Para-
graf Lex.
41 „Ukoliko je tužilja, time što je koristila vodu preko zajedničkog vodomera,
prouzrokovala troškove koje nije isplatila, tužena je ovlašćena da svoje even-
tualno potraživanje prema tužilji ostvaruje u sudskom postupku, a nema ovla-
šćenje da obustavi dotok vode u vikendicu tužilje iz razloga što čin zatvaranja

66
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

za državinsku zaštitu se zahteva da je smetanje državine neosnovano.

„Da bi postojalo sprečavanje ili ometanje u vršenju stvarne službeno-
sti potrebno je da je ovo ometanje neosnovano. Stoga neće postojati
ometanje tužioca u korišćenju službenosti korišćenja vode iz bunara
tuženog ako je tuženi kao vlasnik poslužnog dobra bio primoran da u
vreme nestašice vode isključuje hidrofor, da ne bi došlo do pregoreva-
nja motora, pa je i sam kao i tužilac morao da se snabdeva vodom kod
trećih lica“.42 Čini se da bi u ovakvim situacijama umesto da ulazi u ra-
spravu o osnovanosti radnje tuženog, sud više morao da vodi računa o
tome da li se prema opštim pravilima građanskog prava tužilac postu-
pao u nuždi i da li takvo stanje radnjama tuženog eventualno oduzima
svojstvo protivpravnosti.

2.5. Ustaljenost (mirnoća) poseda

Državinsku zaštitu uživa samo miran (spokojan) posed.43 Pritom
je na tužiocu teret dokazivanja da je on bio u poslednjoj mirnoj dr-
žavini.44 „Držalac nema pravo na zaštitu od smetanja državine ukoli-
vode – vodovodne instalacije predstavlja čin smetanja poseda jer se tim činom
menja dotadašnje posedovno stanje.“ Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu,
Gž. 7455/2006 od 18.1.2007. godine, Paragraf Lex.
42 „Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka vodoprivrednog inženjera, utvrđeno je
da u slučaju veće potrošnje vode može doći do uvlačenja vazduha u hidroforu
i do pregorevanja motora, pa je tuženi iz tog razloga isključivao hidrofor u vre-
me nestašice vode, kada je dolazilo do snižavanja nivoa vode u bunaru i kada
je pretila opasnost da zbog usisavanja vazduha dođe do pregorevanja motora
hidrofora. Zbog toga je isključivao struju iz tehnički opravdanih razloga, a u
to vreme ni sam nije mogao da koristi vodu iz predmetnog bunara. Prema
ovako utvrđenom činjeničnom stanju pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili
da se ovde ne radi o ometanju službenosti u smislu čl. 57. Zakona o osnovama
svojinskopravnih odnosa, jer da bi postojalo sprečavanje ili ometanje u vršenju
stvarne službenosti, potrebno je da je ovo ometanje neosnovano, a činjenice
ukazuju da je tuženi bio primoran da u vreme nestašice vode isključuje hidro-
for da ne bi došlo do pregorevanja motora pa je i sam kao i tužilac morao da se
snabdeva vodom kod komšija, odnosno trećih lica.“ Presuda Vrhovnog suda
Srbije Rev. broj 3920/98 od 18.8.1998. god., Paragraf Lex.
43 Štiti se svaki posed koji je poslednji, efektivan i miran. „A miran je svaki posed
koji druga strana nema pravo suzbiti, odnosno oduzeti putem samopomoći.“
No nakon što prestane pravo na samopomoć licu od koga je posed viciozno
stečen državina se i prema njemu umiruje. N. Gavella, op. cit. fn. 4, 106–107.
44 U sporu o smetanju poseda, na tužiocu je teret dokazivanja da je on bio u po-
slednjoj mirnoj državini i da je tuženi izvršio akt smetanja. Sud će zahtev kojeg

67
 Nenad Tešić

ko sud utvrdi da je tuženi radnje koje je tužilac u tužbenom zahtevu

okvalifikovao kao smetanje državine preduzeo koristeći se pravom na
samopomoć.“45 Po istom principu, „lice koje je državinu steklo zlou-
potrebom poverenja nema prava na državinsku zaštitu. Vlasnik stvari,
kao posredni držalac, može preduzeti mere samopomoći protiv ova-
kvog lica.“46 Pritom je važno naglasiti, da držalac koji iskoristi pravo na
dozvoljenu samopomoć nema istovremeno i pravo na sudsku zaštitu
od smetanja državine. Ako nema ponovnog smetanja, u slučaju pod-
nošenja tužbe sud će odbiti tužbeni zahtev.47 Po napred naavedenom
kriterijumu pružanja zaštite samo mirnoj državini zaštitu ne uživa ni
ona faktička vlast lica koja je privremena i zavisi od odobrenja držaoca.
„Ako je tužilac prolazio spornim putem koji se pruža preko parcele
tuženika uz odobrenje tuženika, pa mu tuženik zabrani prolaz, nema
akta smetanja državine, pa se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti“.48
Ustaljenost (mirnoća) poseda se uzima u obzir i u specifičnoj
situaciji kada je kad je neko lice steklo državinu izvršenjem privremene
mere. Tako „državina stečena izvršenjem privremene mere iz athezi-
onog postupka, ne uživa sudsku zaštitu u odnosu na dužnika iz pri-

ne prate relevantni dokazi o ovim činjenicama oceniti kao neosnovan. Rešenje

Privrednog apelacionog suda, Pž. 9976/2012 od 22.11.2012. godine, Paragraf
Lex.
45 Na osnovu navedenog, prvostepeni sud je našao da je tuženi uklanjanjem elek-
troprovodnika postavljenog preko njegove parcele, u okviru roka od 30 dana
od saznanja za postavljanje kabla, iskoristio pravo na samopomoć. Rešenje Vi-
šeg suda u Valjevu, Gž. 195/2010 od 11.2.2010. godine, Paragraf Lex.
46 Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 7884/2005 od 28.12.2005. godine, Para-
graf Lex.
47 „U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci bili u dr-
žavini prava službenosti prolaza spornim pravcem preko parcele tužene, i da
je tužena na dan 22.5.2004. godine postavila prepreke, kako je to navedeno
u izreci prvostepenog rešenja. Istog dana tužioci su sve postavljene prepreke
uklonili i nakon toga nastavili da prolaze spornim pravcem, pri čemu tužena
posle toga nije postavljala nove prepreke.“ Rešenje Okružnog suda u Valjevu,
Gž. 477/2005 od 25.3.2005. godine, Paragraf Lex.
48 „Sud je dokazima utvrdio da je tužilac bio u posedu spornog puta. Takođe je
istim dokazima utvrđeno da je spornim putem tužilac prolazio uz odobrenje
tuženika ili njegovog oca. Pri takvom stanju stvari, pravilna je odluka suda
kada je odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan jer je utvrđeno da na
opisani način tužilac nije bio u faktičkom i mirnom posedu spornog puta.“
Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 516/2003 od 27.5.2003. godine, Paragraf
Lex.

68
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

vremene mere, u slučaju oduzimanja državine posle izvršenja privre-

mene mere, ukoliko privremena mera nije opravdana blagovremenom
tužbom.“49

2.6. Podobnost imovinskog dobra za državinsku zaštitu

Neke materijalna dobra po svojoj prirodi ili svrsi koja im je do-
deljena nisu podobna za uspostavljanje državine, pa samim tim ni za
državinsku zaštitu. Na primer „parking mesto“ shvaćeno kao garažni
prostor je, po pravilu, predmet državinske zaštite, „kada je putničko
motorno vozilo parkirano u više navrata u kratkim vremenskim in-
tervalima na tuđem garažnom prostoru tada je izvršen akt smetanja
državine u korišćenju garažnog prostora.50 Međutim, u situaciji kada je
parking mesto javno dobro, sudovi zaključuju da, „se ne bi moglo uzeti
da je tužilja u posedu tog mesta za parkiranje, budući da je isključeno
sticanje takvog prava na javnim dobrima, koja su u državnoj svojini
i opštoj upotrebi, pa sud ne bi mogao pružiti zaštitu tužilji po tužbi
zbog smetanja državine zbog toga što je tuženi na to mesto postavio
svoj automobil.“51 Sličnu logiku sud primenjuje i kod „grobnog mesta“.
„Kada je lice izvršilo smetanje državine sužavanjem grobnog mesta na
seoskom groblju, tada će se po tužbi za smetanje državine opštinski
sud oglasiti stvarno nenadležnim, jer se radi o sporu iz nadležnosti
upravnih organa.“52 Drugim rečima, javno dobro je stvar u opštoj upo-
trebi i ne može biti predmet poseda niti mu se može pružiti državinska
zaštita, osim u slučajevima kada je faktički ili odlukom nadležnog or-

49 Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1528/2007 od 27.9.2007. godine, Para-

graf Lex.
50 „Tačno je da tuženi svoja vozila ne ostavljaju duže parkirana na spornom pro-
storu, ali i takvo njihovo kraće zadržavanje, kada su odnosi stranaka poreme-
ćeni, predstavlja smetnju za tužioca da se svojim garažnim prostorom nesme-
tano koristi.“ Rešenje Okružnog suda u Užicu, Gž. 1109/2005 od 27.1.2006.
godine, Paragraf Lex.
51 Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 1217/2006 od 9.3.2006. godine,
Paragraf Lex.
52 Grobno mesto supruga tužilje je vidno izdvojeno i oivičeno, a tuženi su rado-
ve izvodili na slobodnom prostoru, pa ukoliko tom prilikom nisu ispoštovali
odredbe Zakona o sahranjivanju i grobljima na seoskim grobljima nije u nad-
ležnosti suda da sporni odnos rešava, već organ koji upravlja grobljem, dakle
radi se o sporu iz nadležnosti upravnih organa.“ Rešenje Okružnog suda u
Užicu, Gž. 89/2006 od 30.1.2006. godine, Paragraf Lex.

69
 Nenad Tešić

gana, izgubilo to svojstvo.53 Međutim, svojstvo javnog dobra mora biti

nesporno i nije dovoljna samo nečija tvrdnja da je određeno materijal-
no dobro javno. Na primer, „bunar koji je izgrađen od strane fizičkih
lica za svoje potrebe ne predstavlja dobro od opšteg interesa, tako da
svaki sudržalac ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja
državine.“54
Iako nemaju svojstvo javnog dobra, neke stvari uopšte nisu po-
dobne za državinu, Na primer, „niko ne može imati državinu telefon-
skog broja, odnosno telefonskog priključka niti uživati državinsku za-
štitu na telefonskom priključku sa navedenim brojem.“55 S druge strane,
neka materijalna dobra su podobne za državinsku zaštitu iako na njima
kao takvim, pojedinačno ne može postojati svojina. U jednom slučaju,
tužilja je u dogovoru sa tuženom koristila jednu malu sobu u stanu, a
preostali deo stana tužena je koristila sa drugom ćerkom. Tužena je bez
dogovora sa tužiljom izdala sobu podstanarki i time je onemogućila
fizički da uđe u sobu i koristi je kao držalac. Prvostepeni sud je pravil-

53 Izuzetak predstavlja situacija kad takva stvar prestane biti javno dobro, odno-
sno stvar u opštoj upotrebi, a to može da se desi u slučaju odluke nadležnog
organa ili faktičkim gubitkom tog svojstva, o čemu se može zaključivati na-
ročito iz trajanja mirnog poseda, za koju situaciju bi bila moguća posedovna
zaštita u parnici zbog smetanja poseda. „Međutim, u ovom sporu ne radi se
o navedenim izuzecima. Ovo stoga što je odlukom nadležnog organa tužiocu
odobreno privremeno, za vreme od oko četiri meseca, postavljanje letnje bašte
na trotoaru ulice ispred ugostiteljskog objekta, a to ne znači da je to zemljište
prestalo biti, pogotovo ne trajno, ulicom odnosno trotoarom, te da bi s tim u
vezi bila moguća njegova posedovna zaštita“. Rešenje Vrhovnog suda Srbije,
Gzz. 78/2002 od 18.7.2002. godine, Paragraf Lex.
54 „Prema utvrđenom činjeničnom stanju sporni bunar su izgradila fizička lica,
meštani zaseoka „Č“ za svoje potrebe. Kao se radi o vodnom objektu koji je
u upotrebi od strane određenog broja fizičkih lica, i isti se nalazi na kp. br.
5187/3 KO D., koja je u privatnoj svojini, to isti ne predstavlja javno dobro u
smislu Zakona, već predstavlja zakonom predviđeni izuzetak od pravila da su
vodni objekti dobra od opšteg interesa. Radi se o bunaru koji je izgrađen od
strane fizičkih lica, namenjen za upotrebu meštana jednog zaseoka, i isti nije
javno vodno dobro, niti dobro u opštoj upotrebi, već vodno dobro izgrađeno
za potrebe fizičkih lica. S druge strane, pitanje vlasništva na spornom bunaru
nije od uticaja na raspravljanje po predmetnoj tužbi jer se radi o tužbi za sme-
tanje poseda.“ Rešenje Višeg suda u Nišu, 3 Gž.145/2011 od 11.2.2011. godine,
Paragraf Lex.
55 Rešenje Okružnog suda u Užicu, Gž. 633/2008 od 17.3.2008. godine, Paragraf
Lex.

70
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

no usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je tužilja bila držalac predmetne

sobe i da ju je tužena onemogućila u korišćenju iste.“ 56

2.7. Mogućnost restitucije i njen značaj za tužioca

Prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu za smetanje državine
sudovi vode računa i mogućnosti uspostavljanja pređašnjeg stanja dr-
žavine. U tom svetlu, takav tužbeni zahtev može biti odbijen ako uspo-
stavljanje pređašnjeg stanja nije moguće zbog stvarnih ili pravnih ra-
zloga. Na primer, „ako tuženik ne može da uspostavi pređašnje stanje
tako što će tužiočev kiosk vratiti na pređašnje mesto, na javnu površinu,
zbog toga što bi to bilo suprotno odluci upravnog organa, tužbeni zah-
tev ne bi bio osnovan,“57 ili, „ako je posle smetanja državine tužiočeva
nepokretnost eksproprisana i predata tuženom kao korisniku ekspro-
prijacije, sud će odbiti tužbeni zahtev za smetanje državine, jer uspo-
stavljanje pređašnjeg stanja nije moguće iz pravnih razloga.58 Dodatno
i u onim slučajevima kada je uspostavljanje pređašnjeg stanja moguće
mora se voditi računa o svrsi i značaju takve restitucije. Uspostavljanje
pređašnjeg stanja nije opravdano ako bi ono za držaoca imalo mali
značaj. „U sporu zbog smetanja državine sud može odbiti zahtev za
uspostavljanje pređašnjeg stanja, ako nađe da okolnosti slučaja, a na-
ročito savesnost stranaka i minorni značaj restitucije za tužioca koja bi
za tuženog bila preterano teška, to opravdavaju. prilikom odlučivanja o
restituciji u sporovima zbog smetanja državine, mora voditi računa i o
opštem pravilu po kome su građanska prava priznata subjektima da ih
koriste, ali ne i da ih zloupotrebljavaju“.59 Ovome se može pristupiti i
iz ugla postojanja pravnog interesa da se utvrdi smetanje. Tako u jed-

56 Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. broj 8461/96 od 30.10.1996. god., Pa-
ragraf Lex.
57 Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1398/2003 od 5.12.2003. godine, Para-
graf Lex.
58 „Sud će odbiti zahtev za smetanje državine ukoliko uspostavljanje pređašnjeg
stanja nije moguće iz pravnih ili stvarnih razloga, pa kako je u međuvremenu
prestalo pravo svojine tužilaca i predmetna nepokretnost predata tuženom kao
korisniku eksproprijacije.“ Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1136/2006
od 28.6.2006. godine, Paragraf Lex.
59 Vrhovni sud Srbije, Gzz-6/96 od 25.3.1997.godine – Bilten pravne prakse Repu-
bličkog javnog tužilaštva Srbije iz oblasti građanskopravne zaštite zakonitosti za
1997. godinu – str. 46, Paragraf Lex.

71
 Nenad Tešić

nom slučaju sud naglašava da „ne postoji pravni interes da se utvrdi

smetanje državine u situaciji kada je restitucija izvršena, a tužbom nije
traženo da sud izrekne zabranu budućeg uznemiravanja.“60

3. OTVORENA PITANJA
3.1. Dva konkretna slučaja
Ipak, u pogledu nekih pitanja vezanih za zaštitu državine, sudovi
još uvek lutaju pa su teorijske rasprave s tim u vezi naročito dobrodošle.

3.1.1. Raspravljaje pravnih pitanja u sporu „radi državine“

U izreci jedne prvostepene presude suda u Beogradu kaže da se
predmetni spor vodi „radi državine i naknade štete“. U prvom stavu
izreke ove presude stoji „utvrđuje se pravo na državinu tužioca na ze-
mljištu pod objektom – kućom ... pa se obezuje tuženi da izmesti obje-
kat – kuću ... i tako ispražnjenu parcelu od lica i stvari preda tužiocu
na slobodno korišćenje i raspolaganje“. U drugom stavu ove presude
se „obavezuje tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati iznos od ....
dinara.“ Ovakva formulacija izreke prvostepene presude otvara najma-
nje dva pitanja. Prvo, da li se u sporu „radi državine“ mogu raspravljati
pravna pitanja, a naročito da li se tuženi može obavezati na naknadu
štete? I drugo, da li je „pravo na državinu“ neko posebno subjektivno
građansko pravo koje u petitornom sporu uživa sudsku zaštitu prema
svim trećim licima.
3.1.1.1. Da li se u sporu „radi državine“ tuženi može obvezati
na naknadu štete?
Parnica zbog smetanja državine pokreće se kada dođe do neo-
vlašćenog smetanja (uznemiravanja ili oduzimanja poseda).61 Posed je
60 „Pravni interes da se u sudskom postupku utvrdi da je izvršeno smetanje po-
stoji samo u situacijama kada restitucija nije moguća, a od utvrđenja činjenice
da je smetanje izvršeno zavisi ostvarenje daljih tužiočevih prava. Međutim, u
predmetnoj situaciji to nije slučaj, obzirom da je u trenutku podnošenja tužbe
tužilac bio u državini predmetnog poslovnog prostora za koji je tražio da se
utvrdi da je smetanje izvršeno od strane tuženog, odnosno restitucija je već
bila izvršena pre nego što je tužba podneta, a istom nije traženo da sud izrekne
zabranu budućeg uznemiravanja.“ Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž.
8905/2013 od 4.12.2013. godine, Paragraf Lex.
61 A. Jakšić, Građansko procesno pravo, Beograd 2009, 623.

72
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

dakle smetan kada je oduzet ili uznemiren.62 Činom smetanja poseda

se samovlasno menja postojeće posedovno stanje. Često se državina i
svojina poklapaju, ali to i ne mora biti slučaj. Tako da u nekim situaci-
jama i onaj koji ima pravo na državinu mora da se povuče pred onim
koji ima faktičku državinu.63 Državina se štiti u posebnom postupku
u kome sud ne ulazi u pravna pitanja. Shodno čl. 448, st. 1 Zakona
o parničnom postupku, „raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine
ograničiće se samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg
stanja državine i nastalog smetanja. Isključeno je pretresanje o pravu
na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti državine ili
o zahtevima za naknadu štete. Dakle, raspravljanje u državinskoj par-
nici je sumarno i upravo iz tog razloga državinska zaštita se smatra
prethodnicom svojinske zaštite. Sud će u državinskom sporu pretresati
i raspraviti samo one činjenice koje se odnose na poslednje stanje dr-
žavine i na nastalo smetanje.“64 „Ako je podignuta tužba za povraćaj
stvari sud će se ograničiti na ispitivanje da li je tuženi zaista oduzeo
stvar tužiocu i da li je pre toga tužilac imao mirnu državinu.“65 Drugim
rečima, „tužbe za zaštitu poseda su u našem pravu strogo posesornog
karaktera. Za pokretanje ovog postupka irelevantno je kakvo svojstvo
ima držalac i kako je stekao državinu.66 Povodom tužbe zbog smetanja
poseda raspravlja se samo o dva pitanja: poslednjem stanju državine i
nastalom smetanju.67 U slučaju oduzimanja stvari dakle kada je tuži-
lac deposediran, sud će narediti vraćanje poseda. Svrha sudske zaštite
sastoji se u uspostavljanju onog posedovnog stanja koje je postojalo
pre smetanja.68 Zato je posesorna zaštita samo privremena i povlači se
pred odlukom suda u kojoj se raspravljalo o pravu na stvari (petitorium
absorbet possessorium).
U pogledu drugog dela ovog pitanja da li se u sporu „radi drža-
vine“ sud može obvezati tuženog da nadknadi štetu. Odgovor je već
dat u prethodnom izlaganju, ali u tom smislu možemo ukazati i na
relevantnu sudsku praksu u tom pogledu. „U smislu čl. 79 Zakona o
62 N. Gavella, op. cit. fn. 4, 108.
63 L. Marković, „O pojmu državine“, Arhiv za pravne i društvene nauke 1–2/2006,
589.
64 A. Jakšić, op. cit. fn. 61, 625.
65 O. Staković u O. Stanković, M. Orlić, Stvarno pravo, Beograd 1990, 50.
66 A. Jakšić, op. cit. fn. 61, 624.
67 S. Krneta, Enciklopedija imovinskog prava, I-III Tom drugi, 1034.
68 Ibid, 1035.

73
 Nenad Tešić

osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, propisano je da se odlukom o

zahtevu za zaštitu od smetanja državine određuje zabrana daljeg uzne-
miravanja državine pod pretnjom novčane kazne, odnosno vraćanja
oduzete državine, kao i druge mere potrebne za zaštitu od daljeg sme-
tanja. Prema tome, iz ove zakonske odredbe proizlazi da nije spojivo da
se u ovim sporovima jednovremeno odlučuje i o zahtevu za naknadu
štete“.69 U sličnoj pravnoj situaciji Viši sud ispravno ukazuje na nemo-
gućnost spajanja posesornog i petitornog zahteva „Prvostepeni sud
nije mogao spojiti posesorni zahtev sa petitornim zahtevom. Kada se
radi o isticanju više tužbenih zahteva u jednoj tužbi onda je to moguće
učiniti samo pod uslovima iz Zakona o parničnom postupku, a to da
je isti sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva i da je za sve
zahteve određena ista vrsta postupka. U konkretnom slučaju ti uslovi
nisu ispunjeni jer postupak zbog smetanja poseda je poseban parnični
postupak, a petitorna zaštita se ostvaruje po odredbama opšteg par-
ničnog postupka. Zbog toga što se radi o dva različita postupka koji
su normirani različitim odredbama ovi zahtevi se ne mogu spojiti u
jednoj tužbi niti se može o njima raspravljati u istoj parnici. U posesor-
noj parnici se donosi rešenje, a u petitornoj parnici se donosi presuda.
Rok za žalbu kod posesorne parnice je osam dana, a rok za žalbu kod
petitorne parnice je 15 dana. Kod posesorne parnice sud može i po
službenoj dužnosti doneti privremenu meru, a protiv ovog rešenja nije
dozvoljena žalba“.70
3.1.1.2. Da li je „pravo na državinu“ neko posebno
subjektivno pravo?
Drugo pitanje koje nameće izreka citirane prvostepene presude
tiče se pomenutog prava na državinu, odnosno da li je pravo na dr-
žavinu neko posebno subjektivno građansko pravo koje uživa sudsku
zaštitu u petitornom sporu prema svim trećim licima? Na ovom mestu
je važno primetiti da pozivanje na „pravo na državinu“ nije izolovan
slučaj u našoj sudskoj praksi, Tako u jednoj spornoj situaciji sud za-
ključuje sledeće: „Kada tužilac tužbenim zahtevom traži da mu tuže-

69 „Međutim, to ne sprečava oštećeno lice da u posebnoj parnici traži naknadu

štete od učinioca smetanja, pod pretpostavkom da se utvrdi njegova odgovor-
nost za nastanak štete.“ Rešenje Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. broj
63/96 od 18.3.1996. god. Paragraf Lex.
70 Presuda Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 3884/2004 od 13.1.2005. godine.
Paragraf Lex.

74
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

nik omogući nesmetano korišćenje vode sa izvora i da mu se zabrani

buduće uznemiravanje tužioca, tada se ne radi o tužbi za smetanje dr-
žavine već o tužbi kojom se traži sudska zaštita državine po osnovu
prava na državinu za koju ne važi rok za podnošenje tužbe za smetanje
poseda.71 Smatramo takvo rezonovanje sudova pogrešnim. Ovo iz ra-
zloga što se do odgovora na pitanje šta se krije iza formulacije pravo
na državinu relativno lako dolazi proučavanjem odnosa čl. 77 ZOSPO
i čl. 81 ZOSPO. Prema čl. 77 ZOSPO, sudska zaštita od uznemiravanja,
odnosno oduzimanja državine može se tražiti u roku od 30 dana od
dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu
dana od nastalog smetanja (spor zbog smetanja državine). Prema čl.
81 ZOSPO, nezavisno od spora zbog smetanja državine (član 77) može
se tražiti sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu. Ovim
zakonskim rešenjem zakonodavac samo ukazuje na princip da istekom
prekulzivnog roka za podnošenje tužbe iz čl. 77 ZOSPO – za zaštitu
državine koja nije pravo nego pravno zaštićena faktička vlast, titular
nekog prava nije lišen mogućnosti da zaštiti svoje subjektivno građan-
sko pravo u petitornom sporu, na primer – svojinu. Tako shodno čl.
37 ZOSPO, vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj indi-
vidualno određene stvari. Dakle, ne postoji neko posebno subjektivno
pravo – pravo na državinu, nego se tačno zna koja su prava koja se po
Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa mogu štititi kao stvarna
prava: svojina, stvarne službenosti, zaloga... Hipoteka, na primer, jeste
stvarno pravo, ali ne donosi hipotekarnom poveriocu pravo na državi-
nu. U konkretnom sporu iz koga potiče analizirana izreka prvostepene
presude, dilema je da li zakupodavac ima pravo na povraćaj predmet
zakupa – zamljište na kome se nalazi objekat kuća tip „106“. U pitanju
je dakle pravo zakupca da mu bude vraćena stvar koju je dao u za-
kup. Ova nedoumica se očigledno ne može rešiti primenom Zakona
o osnovama svojinsko pravnih odnosa, već se u pogledu zakupa pri-
menjuje Zakon o obligacionim odnosima. Shodno čl. 585 Zakona o
obligacionim odnosima, zakupac je dužan čuvati zakupljenu stvar i po
prestanku zakupa vratiti je neoštećenu. Drugim rečima, obaveza vraća-

71 Iz iznetih činjenica, po nalaženju ovog suda proizilazi da tužbeni traži sudsku

zaštitu državine po osnovu prava na državinu, u smislu člana 81. Zakona, u
kom sporu se ne primenjuju prekluzivni rokovi za podnošenje tužbe iz člana
77. Zakona, pa se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je tuž-
ba u ovom sporu podneta neblagovremeno.“ Rešenje Okružnog suda u Užicu,
Gž. 2109/2006 od 7.6.2007. godine, Paragraf Lex.

75
 Nenad Tešić

nja predmeta zakupa je ugovorna obaveza koja tereti zakupca, kao što
je to i plaćanje zakupnine. Ako zakupac iz nekog razloga, na primer,
propast stvari usled njegove krivice ili neke druge skrivljene okolnosti
ne može da vrati predmet zakupa odgovara zakupodavcu za naknadu
štete, kao što mu odgovara i za naknadu štete usped zadocnjenja u vra-
ćanju predmeta zakupa.72Da rezimiramo pravo zakupodavca iz čl. 585
ZOO na povraćaj stvari koja je predmet zakupa je obligacionopravne
(relativne) prirode i može se ostvariti samo prema zakupcu. Ovo nije
nikakvo pravo na državinu koje deluje erga omnes jer pravo na državi-
nu kao zasebno subjektivno pravo i ne postoji. Drugim rečima, obave-
ze iz ugovora o zakupu između zakupodavca „J“ d.o.o., i zakupca „ŠS
a.d.“ ne mogu obvezivati neko treće lice kao što je „P“ d.o.o. iz I. koje
nije ugovorna strana u takvom ugovoru. Ovo naročito što je tuženi „P“
d.o.o. svoje pravo na objektu stekao orginarno na javnoj prodaji u ste-
čaju bez bilo kakvog tereta. Samim tim tuženi je orginarno stekao i
faktičku vlast – državinu na pripadajućem gradskom građevinskom ze-
mljištu neophodnom za upotrebu ovog objekta. Ovim se ni na koji na-
čin ne dira u pravo tužioca „J“ d.o.o. da u petitornom sporu primenom
čl. 37 ZOSPO dokaže svoje subjektivno pravo, na primer svojinu koja
deluje prema svim trećim licima i tako ostvari sudsku zaštitu u odnosu
na neposrednog držaoca „P“ d.o.o.. Drugim rečima, mišljenja smo da
u takvim i sličnim sporovima „radi državine“ sud mora jasno da se
razluči, da li je u pitanju tužba po kojoj se vodi posesorni spor ili tužba
kojom je pokrenut petitorni spor, kao i da zakupodavac kao tužilac ne
može ostvariti povraćaj predmeta zakupa državinskom tužbom ako je
tuženi – kupac nepokretnosti u stečaju faktičku vlast na zemljištu koje
je predmet tužbenog zahteva stekao orginarno po samom zakonu. Ovo
iz razloga što u radnjama tuženog u takvom slučaju nema elemenata
protivpravnosti.

3.1.2. Sticanje državine kupovinom u stečajnom postupku

U pomenutoj parnici se postavilo još jedno delikatno pitanje na
koje u nama dostupnoj sudskoj praksi nismo pronašli odgovor, da li
kupac kuće u stečajnom postupku stiče državinu na zemljištu neop-
hodnom za redovnu upotrebu kuće, odnosno može li njegova faktička
vlast na takvom zemljištu biti protivpravna. Smatramo da se u pogle-
du ocene svojstva „protivpravnosti“ radnje koju tužilac karakteriše kao
72 S. Perović, Obligaciono pravo, Beograd 1990, 687.

76
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

smetanje poseda moraju uzeti u obzir relevantne odredbe Zakona o

stečaju.73 U ovom Zakonu se kaže: „Kada kupac isplati cenu, na kup-
ca se prenosi pravo svojine na kupljenoj imovini bez obzira na ranije
upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene ku-
poprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim
subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na
kupljenu imovinu. Ako je nepokretnost upisana u katastar nepokret-
nosti, stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i
naložiti po pravnosnažnosti rešenja odgovarajućem registru upis pra-
va svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis
drugih prava. Shodno tome, u slučaju kupovine na javnoj prodaji u
stečaju kupac stiče više prava od onih koja je imao „dužnik u stečaju“.
Ovo je izuzetak od pravila da niko ne može preneti na drugoga više
prava nego što sam ima koji se može objasniti tako da kupac nepo-
kretnosti u stečajnom postupku ne izvodi svoje pravo svojine iz prava
prethodnika, već je njegovo pravo zasnovano na odluci suda, odnosno
samom zakonu. Drugim rečima, sticanje objekta kuće tip „106“ je za
kupca nepokretnosti „P“ d.o.o. iz I. orginarno, pa se ni državina kupca
nepokretnosti u pogledu ovog objekta na adresi C. bb, odnosno pripa-
dajućem zamljištu pod ovim objektom ne zasniva na volji prethodnika.
Ovde je dakle reč o neposrednom izvornom sticanju državine. Pravno
i faktički je nemoguće da neko lice orginarno u skladu sa zakonom ste-
kne svojinu na objektu, a da ne stekne državinu na zemljištu na kome
se ovaj objekat nalazi. Ovo naročito vodeći računa o pravilu accessori-
um sequitur principali. Iako u našem pravu nije dosledno primenjivan
princip superficies solo cedit, po kome sve ono što je u čvrstoj faktičkoj
vezi sa zemljištem pripada vlasniku zamljišta, iz razloga što je gradsko
građevinsko zemljište bilo u javnoj svojini, nikada nije bilo sporno da
su kuća i zemljište neophodno za njenu redovnu upotrebu u posedov-
nom smislu jedinstvena celina.

3.2. Izvršna isprava i smetanje poseda

U jednom takođe aktuelnom postupku pred sudom se otvorilo
pitanje, da li je ispražnjenje predmetne nepokretnosti preduzeto s po-
zivom na izvršnu ispravu koja nije podobna za izvršenje čin smetanja

73 Čl. 133 st. 12 Zakona o stečaju, Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011 – dr. za-
kon i 71/2012 – odluka US.

77
 Nenad Tešić

poseda? Pored toga, otvorena je i dilema može li lice koga je sudski

izvršitelj uveo u posed biti pasivno legitimisano u sporu zbog smetanja
državine?

3.2.1. Činjenično stanje

Na osnovu uvida u Rešenje o izvršenju posl. br... od 11.11.2008
godine utvrđeno je da ono glasi: „Na osnovu Presude Trgovinskog
suda u Beogradu br. ... od 21. 11. 2007 godine određuje se izvršenje
iseljenjem izvršnog dužnika „O“ d.o.o. iz B sa svim licima i stvarima
iz poslovnog prostora u ulici B, površine 3.558 m2 u prizemlju na I i II
spratu, kao i poslovnog prostora u ul. B na trećem spratu površine 645
m2 od strane službenog lica, te predajom poslovnog poslovnog prosto-
ra izvršnom poveriocu na slobodno raspolaganje i upravljanje.“
Na osnovu uvida u zapisnik o iseljenju od 23.9.2011 utvrđeno je
da je sudski izvšitelj M. Š. postupao po instrukcijama izvršnog poveri-
oca tako u ovom zapisniku između ostalog stoji: „poverilac ukazuje na
ulaz glavni u objektu“. Potom se u nastavku zapisnika dodaje da se „u
dogovoru sa poveriocem vrata opet zaključavaju (cilindar zamenjen)“.
U zapisniku se takođe navodi da se „izvršni poverilac ostavlja u
posedu prostora sa promenjenom ulaznom bravom i njegovim obezbe-
đenjem koje ostaje da čuva objekat“.

3.2.2. Pravna situacija

Parnica zbog smetanja državine pokreće se kada dođe do neo-
vlašćenog smetanja (uznemiravanja ili oduzimanja poseda).74 Činom
smetanja poseda samovlasno se menja postojeće posedovno stanje.
Državina se štiti u posebnom postupku u kome sud ne ulazi u pravna
pitanja. Tako da u nekim situacijama i onaj koji ima pravo na državinu
mora da se povuče pred onim koji ima samo faktičku vlast.75 Ovo zato
što je „raspravljanje u državinskoj parnici ograničeno. Sud će pretre-
sati i raspraviti samo one činjenice koje se odnose na poslednje stanje
državine i na nastalo smetanje.“76 „Ako je podignuta tužba za povraćaj
stvari sud će se ograničiti na ispitivanje da li je tuženi zaista oduzeo

74 A. Jakšić, op. cit. fn. 61, 623.

75 L. Marković, „O pojmu državine“, Arhiv za pravne i društvene nauke 1–2/2006,
589.
76 A. Jakšić, op. cit. fn. 61, 625.

78
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

stvar tužiocu i da li je pre toga tužilac imao mirnu državinu.“77 Za po-

kretanje ovog postupka irelevantno je kakvo svojstvo ima držalac i kako
je stekao državinu.78 U slučaju oduzimanja poseda dakle kada je tužilac
deposediran sud će narediti vraćanje poseda. Svrha sudske zaštite sa-
stoji se u uspostavljanju pređašnjeg posedovnog stanja.79 „Pravo na dr-
žavinsku zaštitu nema jedino držalac koji je državinu stekao vis, clam,
precario, i to samo prema licu koje je odmah povratilo državinu u roku
za samopomoć – „exeptio vitiosae possessionis ab adversario“.80 „Prema
ostalim licima i takav držalac ima pravo na državinsku zaštitu.“81 Ipak,
„sudovi u mnogim presudama uslovljavaju tužiočev uspeh u državin-
skom sporu zahtevom da je smetanje odnosno oduzimanje državine
protivpravno.

3.2.3. Mogući odgovori

Iz pregleda sudske prakse videli smo da oduzimanje stva-
ri na osnovu odluke državnog organa, po pravilu, nije protivpravno.
Međutim, čini se da je teza po kojoj radnja državnog organa per se ne
može biti protivpravna pravno prilično opasna, jer bi njeno prihvatanje
bez izuzetka, u stvari, značilo ukidanje posesornih sporova kao speci-
fične procedure u kojoj se u principu ne raspravljaju pravna pitanja.82 U
kontekstu navedenog činjeničnog stanja i prirode izvršnog postupka,83
treba imati na umu da je bitan elemenat svake izvršne isprave navođe-
nje izvršnog dužnika. „S obzirom na značaj izvršnog postupka za imo-
vinu i ličnost stranaka i učesnika, u izvršnoj ispravi uvek mora tačno da
se navede u čiju korist, protiv koga i na čemu se sprovodi izvršenje.“84
77 O. Staković, op. cit. fn. 65, 50.
78 A. Jakšić, op.cit. fn. 61, 624.
79 S. Krneta, op. cit. fn. 67, 1035.
80 O prigovoru manljivosti, mogućnosti nakndane ofanzivne samopomoći u na-
šem pravu i potrebi da se subjektivni rok za naknadnu samopomoć skrati sa
sadašnjih 30 dana za polovinu njegove sadašnje dužine. V. Vodinelić, op. cit.
68.
81 A. Jakšić, op.cit. fn. 61, 624.
82 O. Stanković, op. cit. fn. 65, 51.
83 Pravo na državinu i postojanje smetanja poseda su materijalno-pravna pita-
nja i ne rešavaju se u izvršnom postupku. Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž.
392/2009 od 26.2.2009. godine – Sudska praksa trgovinskih sudova – Bilten br.
2/2009.
84 A. Jakšić, op. cit. fn. 61, 810.

79
 Nenad Tešić

Shodno tome, izvršna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj na-

značeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta i obim ispu-
njenja obaveze.85 Izvršenje se dakle sprovodi protiv izvršnog dužnika
koji je kao takav označen u izvršnoj ispravi. Prof. Mihajlo Dika, u delu
svog sistemskog dela posvećenog izvršenju, koji nosi naslov „lica pro-
tiv kojih se izvršenje sprovodi“ za izvršenje radi ispražnjenja i predaje
nepokretnosti kaže: „Protiv osoba koje imaju samostalno pravo kori-
šćenja nekretnine neovisno o pravu ovršenika, ovrha na temelju ovršne
isprave ne bi se mogla provesti.“86
Preduzimanje radnje ispražnjenja i oduzimanja nepokretnosti
je učinjeno u skladu sa zakonom samo ako je sprovedeno u skladu sa
sadržinom izvršne isprave. Ovo između ostalog znači da izvršenje ne
može biti preduzeto u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno
kao izvršni poverilac. Ipak, to je moguće pod određenim uslovima.
Izvršenje se određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje
u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom
ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje
na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku
postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje
se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parnič-
nom, prekršajnom ili upravnom postupku.87 U slučaju prenosa ili pre-
laza potraživanja sa izvršnog poverioca na treće lice nakon donošenja
rešenja o izvršenju, sticalac stupa na mesto izvršnog poverioca.88 Na
predlog sticaoca koji javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže
da je potraživanje na njega preneseno ili prešlo, sud odnosno izvrši-
telj zaključkom utvrđuje da je sticalac stupio na mesto ranijeg izvršnog
poverioca.89S druge strane, ovo pravilo znači i to da izvršenja nije do-
pušteno protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik.
Odredba stava 1. čl. 23 ZIO, shodno se primenjuje i u slučaju izvršenja
protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik. Dok se
odredbe st. 3. i 4, čl. 23 ZIO shodno primenjuju i u slučaju prenosa ili
prelaza obaveze, odnosno predmeta izvršenja sa izvršnog dužnika na
treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju.
85 N. Bodiroga, Teorija izvršnog postupka, Beograd 2012, 162.
86 M. Dika, Opće građansko ovršno pravo, Zagreb godina, 689.
87 Čl. 23, st. 1, ZIO.
88 Čl. 23, st. 3 ZIO.
89 Čl. 23, st. 4 ZIO.

80
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

Tužilac u ovoj pravnoj stvari „P“ d.o.o. nije pravni sledbenik pri-
vrednog društva „O“ d.o.o. u likvidaciji, niti svoje pravo svojine izvo-
di iz prava izvršnog dužnika, već od svog pravnog prethodnika I.A., a
ova od svojih pravnih prethodnika pokojnih P. J., S. J. i V. J. na osno-
vu Rešenja o nasleđivanju Petog opštinskog suda u Beogradu III O.br.
.... Kako u ovom slučaju nije ni došlo do prenosa ili prelaza obaveze,
odnosno predmeta izvršenja sa izvršnog dužnika na tužioca kao treće
lice, već tužilac svoje pravo svojine izvodi iz prava I. A. nisu ispunjeni
uslovi koje Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje za dopuštenost
izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik
niti uslovi po kojim sticalac stupa na mesto izvršnog dužnika u slučaju
prenosa ili prelaza obaveze, odnosno predmeta izvršenja sa izvršnog
dužnika na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju.

3.2.4. Ko je pasivno legitimisan kod državinske tužbe

Tragajući za odgovorom na drugo pitanje koje je nametnuto u
pomenutoj parnici, može li lice koga je sudski izvršitelj uveo u posed
biti pasivno legitimisano u sporu zbog smetanja državine, Sud staje na
stanoviše da je „pasivno legitimisan u postupku zaštite državine lice
koje je preduzelo radnju oduzimanja državine neposredno, kao i lice
koje je po normama o građanskopravnoj odgovornosti može odgova-
rati za radnju lica koje je izvršilo smetanje (poslodavac, roditelj),“ te
da „evenutalno prekoračenje izvršenja ispražnjenjem i predajom nepo-
kretnosti za koju nije naloženo izvršnom dužniku da je isprazni od lica
i stvari ne predstavljaju odgovornost tuženog, jer tuženi ne može biti
odgovoran za radnje sudskog izvršitelja po pravilima građanskoprav-
ne odgovornosti.“ Smatramo da takvo rezonovanje suda predstavlja
pogrešnu primenu materijalnog prava. Ovo iz razloga što se u teoriji
stvarnog prava čini nespornim stanovište koje kaže: „Tužba zbog sme-
tanja poseda može se podići ne samo protiv onoga ko je lično izvršio
smetanje poseda, već i protiv nalogodavca, kao i protiv onog u čiju ko-
rist je smetanje izvršeno.“90 S tim što bi se ovo pravilo analogno nega-
tornoj tužbi moglo proširiti, tako da bi pasivno legitimisano u državin-
skom sporu moglo biti i lice bez čijeg je naloga vršeno uznemiravanje,
a koje je kasnije takvu radnju odobrilo, ili prihvatilo korist ostvarenu
radnjom oduzimanja, odnosno smetanja.91
90 S. Krneta, op. cit. fn. 67, 1034.
91 Tako i u uporednom pravu. „and the person benefiting from this infringe-
ment“. Vid. J. Pisulinski, Kamil Zaradkiewicz, „National report on the Tran-

81
 Nenad Tešić

Tako je i u sudskoj praksi, pa sud u jednom slučaju ističe da bi

„tuženi mogao biti učinilac akta smetanja poseda iako nije neposred-
no izvršio oranje, ukoliko se u postupku dokaže da je on izdao nalog
za takvu radnju.“92 Drugim rečima, sudija koji u državinskom sporu u
kome nije dopušteno raspravljanje pravnih pitanja uvodi raspravu o pi-
tanju građanskopravne odgovornosti grubo greši iz razloga što tuženi u
takvom slučaju nije tužen za naknadu štete. Shodno tome, ne postavlja
se pitanje, može li tuženi izvršni poverilac odgovarati za delikt sudskog
izvršitelja, nego je izvršni poverilac tužen zato što svojim nezakonitom
posedom smeta vršenje faktičke vlasti na predmetnoj nepokretnosti
njenom knjižnom vlasniku.
„Između oduzimanja stvari, odnosno državine i smetanja (ome-
tanja, uznemiravanja) nije moguće povući odsečnu razliku, a sa gledišta
državinske zaštite to nije ni potrebno.“93 Smetanje državine je čin koji
uspostavlja novo izmenjeno posedovno stanje – faktička vlast dotadaš-
njeg posednika nestaje, ili se smanjuje – biva ograničena, a ujedno se
uspostavlja nova faktička vlast onoga koji je preduzeo čin smetanja (ili
u čiju je korist taj čin preduzet).“94
Ko je pasivno legitimisan u ovom sporu jasno je i iz tužbenog
zahteva kojim se od tuženog zahteva da tužiocu vrati u posed odu-
zetu predmetnu nepokretnost (interdictum recuperande possessionis).
Tuženi je lišen državine i zahteva restituciju. Takav tužbeni zahtev se
prirodno ne može postaviti u odnosu na nekog ko je samo bio detentor
(kao što je sudski izvršitelj) i nikada i nije imao predmetnu nepokret-
nost u državini. Povraćaj u pređašnje stanje je moguć samo ako tuženi
napusti predmetnu nepokretnost i ona bude predata tužiocu. Da bi de-
tencija bila državina, mora detencija ne samo imati – corpus – nego i
hteti držati – animus.95 Detentor dakle nema državinsku volju.96 U tom
kontekstu je sudski izvršitelj samo pomoćnik koji radnju oduzimanja
sfer of Movables in Poland“, W. Faber, B. Lurger (eds.), National Reports on
the Transfer of Movables in Europe, 4/2011,France, Belgium, Bulgaria, Poland,
Portugal, 2011, 502.
92 Odluka Okružnog suda u Požarevcu Gž. broj 206/93 od 24.2.1993. godine, Pa-
ragraf Lex.
93 O. Stanković, op. cit. fn. 65, 48.
94 N. Gavella, op. cit. fn. 4, 109.
95 Uporediti: G. Niketić, O pravnome karakteru državine, Arhiv za pravne i druš-
tvene nauke 1–2/2006, 702.
96 D. Stojanović, Stvarno pravo, Kragujevac 1998, 21.

82
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

ne preduzima kao svoju, već kao tuđu. S obzirom da je on radnju odu-

zimanja preduzeo u interesu nekoga drugog lica njegova faktička vlast
se može okarakterisati samo kao detencija (pridržništvo). Tuženi grad
B je taj koja uživa koristi od tako stvorenog stanja po je shodno tome
on kao lice u čiju korist je smetanje izvršeno pasivno legitimisan u dr-
žavinskom sporu. Ovo zato što se pomoćnik u posedovanju može sma-
trati samo „oruđem posednika“.97 „Onaj ko nešto čini, a da to ne želi
ili koji to čini za drugoga, taj ne izvršava nikakvu vlast, ili barem ne
izvršava nikakvu svoju, nego samo tuđu vlast.“98Sve pravne posledice
koje proističu iz takve državine stvari nastupaju u ličnosti gospodara
ove radnje, dakle onoga u čijem interesu je oduzimanje preduzeto.

4. ZAKLJUČAK
Iz analizirane sudske prakse autor izvlači nekoliko osnovnih po-
uka za pravnu nauku, ali i srpske sudove koje mogu biti od koristi u
njihovom budućem odlučivanju. U izuzetnim slučajevima tuženi može
izvršiti smetanje državine i verbalno ako je držaocu stvari ili prava
upućena ozbiljna pretnju (njemu ili članovima njegove porodice ili u
pogledu njihove imovine), odnosno tako što se držaocu prava ili stvari
zapreti napadom na njegovu čast i ugled. S druge strane, sud negira
mogućnost da državinska zaštita bude preventivna, upravo suprot-
no, naglašava se da je ovaj oblik zaštite, po prirodi stvari, reaktivan.
Sledstveno tome, buduća (pretpostavljena) radnja tuženog ne može
predstavljati čin smetanja, već je nužno da je smetanje već nastupilo.
Sudovi u državinskom sporu uzimaju u obzir i nameru tuženog.
Ovo iz razloga što smetanje poseda podrazumeva svesno postupanje.
Sudsku zaštitu uživa miran (spokojan) posed, utemeljen pre sve-
ga na posedovnoj volji držaoca, odgovarajuće sadržine, koja je adekvat-
no ispoljena kroz pravne ili faktičke radnje držaoca. Iako se u drža-
vinskom sporu ne raspravljaju pravna pitanja, mora se voditi računa
o tome da li je radnja tuženog zasnovana na zakonu, odluci državnog
organa ili pristanku držaoca (tužioca), odnosno da li je radnja tuženog
protivpravna.

97 P. Radošević, „Posjedovna volja“, Zbornik PFR, (1991) v. 29, br 1142 (2008),

1142.
98 N. Gavella, op. cit. fn. 4, 25.

83
 Nenad Tešić

Sud u državinskom sporu mora napraviti procenu o tome da li

uspostavljanje pređašnjeg stanja pravno i faktički moguće. A u onim
slučajevima kada je uspostavljanje pređašnjeg stanja moguće važno je
obratiti pažnju na svrhu i značaj takve restitucije. U sporu zbog sme-
tanja državine, sud može odbiti zahtev za uspostavljanje pređašnjeg
stanja, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito savesnost stranaka i
neznatni značaj restitucije za tužioca, koja bi za tuženog bila preterano
teška, to opravdavaju.
U sporu „radi državine“, sud mora jasno da razluči, da li je u
pitanju tužba po kojoj se vodi posesorni spor ili tužba kojom je pokre-
nut petitorni spor. Ovo zato što čl. 81 Zakona o osnovama svojinsko
pravnih odnosa, ne uvodi neko posebno subjektivno pravo – „pravo na
državinu“, nego se tačno zna koja se prava mogu štititi u petitornom
sporu kao stvarna prava: svojina, stvarne službenosti, zaloga...
Kod odgovora na pitanja može li lice koga je sudski izvršitelj
uveo u posed biti pasivno legitimisano u sporu zbog smetanja državi-
ne, autor odgovara da to što je državni organ ima u ruci izvršnu ispra-
vu još uvek ne znači da radnja izvršenja koja je naložena u toj ispra-
vi zakonita erga omnes. Naprotiv radnja izvršenja se nalaže u odnosu
izvršnog dužnika – tačno određeno lice naznačeno u izvršnoj ispravi.
Dakle nije nužno svaka radnja sudskog izvršitelja zakonita već samo
ona radnja preduzeta na osnovu izvršne isprave podobne za izvršenje
u odnosu na izvršnog dužnika. Izvršenje se određuje na predlog lica
kome po izvršnoj ispravi potraživanje pripada, a protiv lica kome je
tom ispravom izrečena odgovarajuća obaveza.99 Interesi celine i princip
poštovanja reda i zakonitosti nalažu da se spreči samovlasna promena
imovinskih odnosa. Državina u savremenom pravu ima ne samo pu-
blicitetnu funkciju, tako što se za posed vezuje pretpostavka o svojini,
već ona ima i zaštitnu (odbrambenu) funciju, tj uživa samostalnu i od
subjektivnog prava nezavisnu zaštitu. Samo tako shvaćena posesorna
zaštita predstavlja efikasno sredstvo za odbranu mira i pravne sigurno-
sti. Rezonovanje po kome državni organ ne može preduzeti radnju koja
predstavlja smetanje državine bi, s jedne strane, značilo da je osnov
prava sila, a s druge strane poništava razliku između uloge države kada
ona nastupa kao vlasnik i ravnopravni učesnik u prometu (dominium),
u odnosu na ono postupanje kada država nastupa sa pozicija vlasti (im-
perium).
99 B. Poznić, Građansko procesno pravo, Beograd 1995, 366.

84
Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

Dr Nenad Tešić

CURRENT ISSUES IN THE AREA OF

POSSESSORY PROTECTION
Summary
During the past few months, the author was attracted by the mul-
titude of court decisions that focus on the possession and its protec-
tion. In addition, frequent subject of the courts’ interest in the Republic
of Serbia was the way in which the posssession might be infringed,
which factual power enjoys the legal protection and which does not,
and whether only the unlawful action could be considered as a distur-
bance of possession.
In this context, the author seeks to answer different questions.
Whether the court in dispute „for possession“ may consider damage
compensation claim? If the „right to possession“ being mentioned by
legislator in Art. 81 of the Serbian Law on Property is a particular sub-
jective right that enjoys a separate legal protection in petitory litiga-
tion, or the „right to possession“ is generic phrase for legal entitlement
to hold based on specific real right.
The author also attempts to find answers to few additional ques-
tions: Who may be sued, in possessory dispute, whether the posses-
sory action may be raised only against the person who undertook the
infringement of possession, or one may sue the person by whose order
the interference was made, or the person for whose benefit the illicit
disturbance of possession was done?
From the analyzed judicial practice, author extracts several basic
lessons for legal doctrine, as well as for Serbian Courts’ future deci-
sion-making. Infringement of possession can be made verbally, if the
possessor or his family members were seriously threatened upon their
life or property, or their honor and reputation. On the other side, the
possessory protection cannot be preventive. Just the opposite, it is em-
phasized that this type of legal protection is reactive, by its very nature.
Consequently, the future (potential, assumed) action cannot consti-
tute an infringement of possession, It is crucial that the interference to
holder’s factual power has already occurred.

85
 Nenad Tešić

In the possessory dispute, the Court must take into account the
intention of the intruder. The reason is that disturbance of possession
necessary involves a conscious action by the intruder.
Judicial protection is guaranteed only to a peaceful (calm) pos-
session, based primarily on the holder’s possessory intention of the rel-
evant content, adequately expressed through the (legal and/or factual)
acts. Although, the legal issues cannot be discussed in the possessory
dispute, the court must bear in mind if the defendant’s act is based
upon law, or the public authorities’ decision or consent of the plaintiff
(holder), i.e. whether the defendant’s act is unlawful.
In possessory dispute, the court will carefully assess if the recov-
ery of the previous possessory state is legally and practically possible.
And in those cases where the restoration of the possession is feasible,
the court must pay attention to the purpose and significance of such
restitution. In possessory dispute, the court will deny the request for
such restitution, if it finds that the circumstances of the case justify it,
in particular diligence of the parties, minor importance of restitution
for the plaintiff, and severity of the restitution for the defendant.
Key words: Possession. – Factual Control. – Intetion to possess. – Pos-
sessory Dispute – Petitory Objections. – Absence of Illicit
Conduct. – Right to Possession.

86