ALTERNATIVNE KUMULATIVNE I FAKULTATIVNE OBLIGACIJE

Алтернативне, факултативне и кумулативне облигације Када обавеза дужника има више

предмета, односно када он може да испуни обавезу избором најмање две чинидбе, реч je о
сложеној облигацији с више предмета. Такве облигације могу бити: алтернативне,
факултативне и кумулативне. 27. 2.1. Алтернатнвне облшације
Aко je дужник у обавези да испуни две или више престација, али се ослобађа обавезе
испуњењем једне, онда je реч о алтернативној облигацији. Чинидбе cy y алтернативној
облигацији повезане са „или": ако се дужник обавезао да ће одређеног дана брати грожђе у
повериочевом винограду или му исплатити 30 евра, у складу са својим интересом може
изабрати повољнију солуцију. Правило je да право избора припада дужнику, али актом којим je
конституисана оваква облигација може бити предвиђено и другачије решење. У случају
делимичне евикције (одговорност за правни недостатак), постоји законска алтернативна
облигација са избором повериоца. Ако постоји неко право трећег на продатој ствари које
умањује или ограничава купчево право, купац, као поверилац, може пo свом избору да
раскине уговор или да захтева сразмерно снижење цене. Лице на коме je право избора
задржава то право све до тренутка обавештавања повериоца о свом избору, a после тога избор
je дефинитиван и не може се мењати без сагласности повериоца. Исто je и када je дужник
отпочео са извршењем једне чинидбе. Иначе, дужниково право избора може престати и тако
што ће у поступку принудног извршења једна од дугованих ствари бити предата повериоцу, и
то пo његовом избору. Ако je право избора припадало повериоцу, a он се не изјасни, дужник га
може позвати да изврши избор у примереном року, a пo истеку тог рока избор прелази на
дужника. У случају да због неког догађаја, за који није одговорна ниједна страна, извршење
једне обавезе постане немогуће, облигација се своди на преосталу чинидбу, односно постаје
једноставна облигација. Ако за немогућност испуњења одговара једна страна, постоје две
могућности: одговорност дужника и одговорност повериоца. Уколико je за немогућност
испуњења једне обавезе одговоран дужник, постоје две правне ситуације: • ако je право
избора припадало дужнику, што ће редовно бити случај, облигација се своди на преосталу
могућу престацију; • ако je право избора имао поверилац, његов избор се своди или на захтев
за испуњење преостале (могуће) престације или на захтев за накнаду штете. Ако je за
немогућност испуњења једне обавезе крив поверилац, облигација ће се угасити, односно
дужник се ослобађа обавезе. Ипак, ако je право опције припадало дужнику, он може испунити
преосталу чинидбу, али тада и сам постаје поверилац накнаде штете према свом повериоцу из
првобитне облигације. Али и обрнуто. Aко je поверилац крив за немогућност испуњења једне
обавезе из алтернативне облигације, али je на њему било право избора, он може дужнику
накнадити штету, али и захтевати испуњење преостале чинидбе. 28. 2.2. Факултативне
облигације Факултативне облигације имају један предмет, једну једину обавезу, али
овлашћено лице може ту правну ситуацију изменити тако што ће извршити другу чинидбу или
ће захтевати извршење друге чинидбе. Отуда факултативне облигације постоје с обзиром на
обавезу или с обзиром на потраживање, у зависности да ли je овлашћено лице дужник или
поверилац. Aко je дужник у обавези да испуни само једну престацију, али се ослобађа обавезе
испуњењем друге одређене престације, реч je о факултативној облигацији. Дужник има
алтернативно овлашћење - право замене чинидбе (престације) јесте на дужнику, на њему je
facultas alternativa. Облигација je, у ствари, проста, јер поверилац може да захтева испуњење
само једне престације. Повериочев захтев није у корелативности са одговорношћу дужника, јер
дужник може да испуни своју обавезу и другом чинидбом, a не чинидбом која одговара
повериочевом захтеву. Чак и када дужник обавести повериоца да ће уместо дуговане испунити
факултативну обавезу, облигација не мења садржину, она и даље остаје иста. Поверилац и
даље може да захтева само дату престацију, a дужник није обавезан да се држи своје речи; он
je, у сваком случају, обавезан само да испуни облигацију онако како она гласи, али се може
ослободити те обавезе испуњењем друге. To његово право престаће тек у поступку принудног
извршења. Факултативне облигације могу настати правним пословима или законом. Правило je
да facultas alternativa припада дужнику, али то може бити и повериочево право. Завешталац,
нпр. може оставити испоруку лицу A, и то колекцију од 31 аутопортрета (три уља на платну и 28
цртежа) сликара Миодрага Петровића, с тим да се наследник може ослободити обавезе ако
лицу A исплати износ од 30.000 евра. Лице A, као поверилац (испорукопримац) има право да
захтева (само) предају колекције слика, a нема право да постави алтернативни тужбени захтев
и на исплату 30.000 евра. Међутим, наследник, који je као универзални сукцесор обавезан да
испуни испоруку овлашћен je да, уместо предаје колекције слика, преда повериоцу 30.000 евра
и на тај начин угаси облигацију, односно ослободи се обавезе. У случају да предмет обавезе
постане немогућ услед догађаја за који дужник одговара, поверилац може да тражи само
накнаду штете, али се дужник може ослободити обавезе дајући предмет који je овлашћен да
да уместо дугованог. Постоје и законске факултативне облигације које, нпр. могу настати у
случају прекомерног оштећења. Ако je између обавеза уговорних страна у двостраном уговору
постојала, у време закључења уговора, очигледна несразмера, оштећена страна може
захтевати поништење уговора, ако за праву вредност тада није знала нити je морала знати, али
ће уговор остати на снази ако друга страна понуди допуну до праве вредности. To овлашћење
друге уговорне стране да отклони знатан поремећај у узајамности давања, односно поремећај
у каузи, у ствари je facultas alternative. Слични су правни односи када facultas alternativa
припада повериоцу, тада поверилац може, уместо дугованог предмета, захтевати од дужника
неки други одређени предмет. Дужник je у обавези да испуни одређену чинидбу, али je
поверилац овлашћен да уместо те чинидбе захтева другу. Дужник може да изврши само једну
чинидбу и не може се ослободити те обавезе извршењем друге, осим на тражење самог
повериоца. Aко није друкчије одређено правним послом, дужник не мора да тражи од
повериоца да се изјасни о чинидби. Извршењем своје обавезе, облигација престаје. Само
уколико се поверилац јави са захтевом да се испуни друта чинидба, на коју je овлашћен,
дужник мора поступити у смислу повериочевог захтева. Ако немогућност испуњења дуговане
чинидбе настане кривицом повериоца или из другог разлога за који дужник не одговара,
облигација се гаси. Али, ако je дужник одговоран за немогућност испуњења, накнаду штете
дугује повериоцу. 29. 2.3. Кумулативне облигације У кумулативним облигацијама дужник je
обавезан да изврши две или више различитих чинидби, при чему их мора извршити све
заједно (кумулативно). Нпр. дужник je обавезан да повериоцу преда одређену колекцију слика
у својину и одређени галеријски простор у трогодишњи закуп. Дужник се не може ослободити
обавезе ако преда уговорене слике, али понуди повериоцу друту галерију, осим, наравно, ако
поверилац на то пристане. Aко извршење кумулативне облигације постане немогуће из разлога
за к 0 0 o je 1 F дужник не одговара, облигација се гаси. Поверилац може да захтева испуњење
обавезе коју je могуће извршити. Ако услед пожара буде уништена колекција слика, у вези с
наведеним примером, поверилац нема више интереса да прихвати закуп галерије. Али, ако
галерија изгори до темеља, али слике преостану јер су чуване на другом месту, поверилац ће
имати интерес да захтева предају колекције слика у својину и дужник ће бити дужан да поступи
no захтеву повериоца. ПОДЕЛА ПРЕМА ТРАЈАЊУ ОБЛИГАЦИЈЕ Тренутне и трајне облигације
Уколико се облигација може извршити у једном тренутку, који уједно представља и тренутак
гашења те обавезе, реч je о тренутним облигацијама; ако се испуњење простире на одређен,
дужи или краћи период, реч je о трајним облигацијама. Исплата купопродајне цене и предаја
ствари пo истом уговору карактеристични су примери тренутних облигација. Позитивне
облигације су најчешће и тренутне облигације. Трајне облигације подразумевају одређено
давање, чињење, уздржавање које има одређени временски континуитет. Негативне
облигације су, пo правилу, уједно и трајне облигације. Нпр. трпљење службености пролаза je
no природи ствари трајна облигација. Наравно, чак и у таквим случајевима могући су изузеци,
нпр. уговорено je због селидбе да се може проћи само једном преко одређене непокретности.
Постоје и позитивне облигације које су трајне. Нпр. обавезе даваоца издржавања у уговорима
о доживотном издржавању су трајне, a њихово трајање се не може унапред одредити. И неке
врсте купопродаје могу бити трајне облигације, нарочито у трговинском праву. Трајне
облигације произлазе и из престација које су засноване уговором о доживотној ренти, о раду, о
делу, о остави, послузи, ортаклуку и сл. Накнада штете понекад може бити и трајна облигација,
нпр. штетник je у обавези да, због инвалидитета оштећеног, исплаћује доживотну ренту.
Могуће je да су неке облигације пo природи ствари подобне да буду тренутне, али да их
странке, у складу с начелом приватне аутономије, уреде као трајне. Нпр. реализација
купопродаје може се уредити различито. Могуће je и обрнуто, да неке облигације, нпр.
уздржавања, које су пo правилу трајне, уговором буду одређене као тренутне. Правни значај
поделе. Значај поделе на трајне и тренутне облигације огледа се пре свега на плану њиховог
престанка. Тренутне облигације престају актом испуњења, односно испуњење и престанак
таквих облигација се, и суштински и временски, једноставно поклапају. Трајне облигације
престају актом испуњења последње чинидбе. Taj тренутак може бити уговорен, нпр.
сукцесивна облигација у трајању од пет година,a може бити и законом одређен, нпр. то je
тренутак смрти примаоца издржавања у уговорима о доживотном издржавању. Трајна
облигација са одређеним роком трајања престаје кад тај рок истекне, осим кад je уговорено
или законом одређено да се после истека рока облигација продужава на неодређено време,
ако он не буде благовремено отказан. Уколико престанак трајне облигације није одређен
правним послом, законом или обичајем, за њен престанак биће релевантна изјава воље
поверилачке или дужничке стране. Ta изјава воље којом престају трајне облигације назива се
отказ. Сам отказ има свој основ или у правном послу или у законској одредби. Према Закону,
кад трајање облигације није временски одређено, свака страна га може прекинути отказом, с
тим да отказ мора бити достављен другој страни. Отказ je у таквом случају могућан у свако
доба, осим у невреме. У случају отказа, поверилац има право да захтева од дужника све
доспеле обавезе пре отказа. Поставља се проблем примене установе промењених околности,
која треба да заштити ону уговорну страну која би због непредвидивих околности, које су
накнадно наступиле, претрпела претерано велики губитак, a тај проблем се може везати
управо за трајне облигације. У трајним облигацијама, посебно када je реч о новчаним
обавезама, као и о сукцесивним испорукама, поставља се питање застарелости појединих
оброка издржавања, односно појединих испорука. Повремена потраживања која доспевају
годишње или у краћим размацима (камате, издржавање, ануитети и сл.), потраживања
закупнине, накнаде штете (субјективни рок) застаревају за три године од доспелости сваког
појединог давања. Само право из којег проистичу повремена потраживања, право на накнаду
штете (објективни рок), застарева за пет година од доспелости најстаријег неиспуњеног
потраживања. За облигације везане за исплату тзв. комуналних услуга рок застарелости je
једногодишњи. Општи рок застарелости je десет година, али међусобна потраживања правних
лица у трговинском праву (из промета робе и услуга), застаревају за три године, с тим да
застаревање тече одвојено за сваку испоруку робе, извршени рад или услугу.