ПРЕСТАНАК ОБЛИГАЦИЈА (УОПШТЕ) ПРЕСТАНАК (ГАШЕЊЕ) ОБЛИГАЦИЈА Облигација je настала

зато да би престала. Одређени скуп правнорелевантних чињеница доводи до настанка

облигације, одређени скуп таквих чињеница доводи, с друге стране, до престанка облигације.
Разлог настанка облигације јесте одређена чинидба која треба да задовољи повериочев
оправдани имовински интерес. Садржину облигације чине предмет и кауза, односно средство
и циљ. Када се циљ испуни, наравно, преко средства, садржина облигације нестаје, односно
гаси се, престаје. Облигација може престати и у случајевима одређеним законом, na и ex lege.
Свака облигација је временски ограничена. Судбина сваке облигације, no универзалном и
безизузетном правилу, је да престане гашењем, јер чак и у случају да ни поверилац ни дужник
не предузимају ништа, истеком законског рока застарелости, облигација престаје као цивилна
облигација, губи способност принудног остварења, односно гашења путем државне принуде у
извршном поступку и прелази у свет натуралних облигација, уз могућност само посредне
санкције. Облигација je настала како би кауза, преко предмета, била испуњена. Испуњењем,
остварењем каузе облигације, она престаје, гаси се. Застарелошћу се не остварује кауза
облигације и зато се она не гаси дефинитивно. Застарелост одузима облигацији непосред-ну
принуду, дакле, делује споља. Испуњење остварује циљ, каузу облигације и она се гаси
изнутра, дефинитивно престаје. To je уједно разлог због чега застарелост не гаси облигацију,
већ je трансформише у природну облигацију. Престанак облигација који je имао посебан значај
у римском праву, због строгих услова заштите права, може се поделити на правнорелевантне
чињенице које доводе до гашења облигације пo самом праву (ipso iure) и оних које дужнику
дају право на приговор (ope exceptionis). Закон одређује опште правило о престанку:
облигација престаје кад се испуни, као и у другим законом одређеним случајевима, a
престанком главне обавезе, гace се јемство, залога и друга споредна права. 51. 1. Престанак
облигације испуњењем (solutio) Појам. - Kao што смо видели, облигација (obligatio) je „везала"
дужника. Да би се „одвезао" (solutus), дужник мора да изврши своју обавезу. Облигација je
синалагма, односно она подразумева узајамност. Узајамност je друго име за сам узрок
облигације, a то je њена кауза. Када једна страна своју обавезу изврши, a друга на то одговори
извршењем своје обавезе, кауза je остварена и тиме угашена, a облигација je престала
испуњењем, односно исплатом. Отуда ако je једна страна покушала да изврши своју обавезу,
али je на путу дошло до пропасти предмета, облигација ће се угасити, али не испуњењем, већ
услед немогућности испуњења. Испуњење облигације, пo правилу, подразумева и
одговарајуће учешће дужникове воље. Наиме, као што су, нпр. за настанак уговора потребне
слободна воља и намера за закључење (animus contrahendi), a mutatis mutandis иста je
ситуација и приликом измене и раскида уговора, поставља се питање да ли je и приликом
престанка облигације потребна намера испуњења (animus solvendi). Намера дужника који
предузима престацију треба да буде уперена на њено гашење. Такав став да je испуњење ради
гашења, у ствари, посебан вид двостраног правног посла, где дужник нуди испуњење a
поверилац треба да га прихвати, брањен je нарочито у старијој немачкој теорији. A) Субјекти
исплате. Будући да je у питању испуњење облигације, a облигација подразумева повериоца и
дужника, и исплата подразумева лице које исплаћује дуг (дужник, исплатилац) и лице које
прима исплату (поверилац). Исплатилац (испунилац). - Исплату, пo правилу, врши дужник. Али
исплатилац, односно испунилац je шири појам, јер може да обухвати не само дужника већ и
друга лица. Тако, обавезу, поред дужника или његовог заступника, може да испуни и треће
лице. Поверилац дужан да прими испуњење од сваког лица које има неки правни интерес да
обавеза буде испуњена, чак и кад се дужник противи таквом испуњењу. Повериочева дужност
да прими исплату, значи да уколико одбије пријем, пада у доцњу (поверилачка доцња).
Исплата je акт располагања, a за располагање имовином потребна je пословна способност. To
значи да дужник, односно исплатилац мора имати пословну способност, јер у супротном,
његов законски заступник може да оспори исплату, односно захтева повраћај датог. Од тог
правила постоји изузетак. Испуњење обавезе од пословно неспособног лица биће пуноважно
уколико су испуњена два услова: ако je дуг несумњив и ако je доспео. Правило да je поверилац
дужан да прими испуњење и од трећег лица такође трпи изузетке. Могуће je да су странке
уговориле лично испуњење од дужника, a могуће je да испуњење intuitu personae произлази из
природе обавезе чињења или нечињења. Постоје лица која имају правни интерес да испуне
дужникову обавезу. To су нарочито јемци, заложни повериоци и противници побијања код
паулијанских тужби. У тим случајевима поверилац може да прими исплату и без дужниковог
знања, na и у случају дужниковог противљења. Ипак, ако сам дужник, који не даје пристанак да
трећи изврши исплату, понуди повериоцу испуњење, и то одмах, поверилац мора да одбије
испуњење од трећег и да прихвати дужникову исплату. To даље значи да треће лице не може
да изврши пуноважну исплату уколико се томе противе и поверилац и дужник, али ако
поверилац прими исплату и поред дужниковог противљења, дужан je да исплатиоцу, на његов
захтев, цедира потраживање које je имао према дужнику. У случајевима када треће лице
исплати дуг правило je да долази до персоналне суброгације. Испуњење (исплата) са
суброгацијом. - Испуњење (исплата) са суброгацијом je такво испуњење, односно таква исплата
која подразумева прелазак права с повериоца на исплатиоца (испуниоца), дакле, новог
повериоца, што подразумева гашење дужникове обавезе према (старом) повериоцу. Исплата
са суброгацијом није ништа друго до промена повериоца. Вољна суброгација. - Персонална
суброгација може настати на основу уговора између дужника и исплатиоца (испуниоца) који je
закључен пре испуњења. Она може настати и у случају исплате туђе обавезе и том приликом
сваки исплатилац може с повериоцем уговорити, не само пре исплате већ и приликом саме
исплате, да исплаћени дуг сада пређе на њега, и то са свим или само с неким споредним
правима. У вољној суброгацији, прелазак права с повериоца на исплатиоца настаје у тренутку
самог испуњења. Законска суброгација. - Законска суброгација подразумева неки правни
интерес исплатиоца. Правно заинтересована лица су свакако заложни повериоци. У случају да
обавезу испуни лице које има неки правни интерес, на њега прелази у тренутку испуњења, ex
lege, повериочево потраживање са свим споредним правима. Б) Дејство. Уколико je исплата
извршена у целини, обавеза дужника према повериоцу угасила се у целини. Исплатилац
преузима повериочева права према дужнику у целини, уз сва споредна права. У случају
делимичне исплате последице суброгације су модификоване. У случају делимичне исплате
дута, дужник има два повериоца, a на исплатиоца прелазе споредна права којима je
обезбеђено испуњење тог потраживања само ако нису потребна за испуњење остатка
повериочевог потраживања. Лице које прима исплату (поверилац). — Дужник не може да
изврши исплату било коме (трећем лицу), јер се дуг према повериоцу тако неће угасити.
Правило je да дужник мора да изврши исплату овлашћеном лицу и то лице се назива лице које
прима исплату, односно лице коме треба извршити исплату, a то je поверилац, односно његов
пуномоћник, затим лице овлашћено уговором, или судском одлуком, или je законски
заступник повериоца. Уколико je поверилац пословно способно лице, дужник je обавезан да
дуг испуни њему или његовом пуномоћнику пo специјалном пуномоћју. Проблем се јавља ако
je поверилац пословно неспособно лице. У том случају дужник не може пуноважно да исплати
дуг таквом лицу, јер оно није у стању да се стара о својим интересима. Испуњење пословно
неспособном повериоцу може ослободити дужника, али само под условом да je било корисно
за повериоца или се предмет испуњења већ налазио код пословно неспособног повериоца.
Исплата, односно испуњење се мора извршити овлашћеном лицу без обзира на то да ли га je
овластио сам поверилац или накнадно одобрио, или je овлашћење засновано на судској
одлуци. Овлашћење повериоца, које претходи исплати, може бити засновано уговором или
специјалним пуномоћјем. To значи да су сви остали, тзв. трећа лица, неовлашћени за пријем
исплате, односно прихват испуњења. И од овог правила постоје изузеци, јер у одређеним
случајевима се пo самом закону гаси облигација иако je исплаћена трећем: ако би исплата била
извршена подношењем хартије од вредности на доносиоца или ако би исплата била извршена
цеденту на основу цесије, при чему дужник (цесус) није био обавештен о цесији. Предмет
испуњења. - Предмет испуњења je непосредно повезан са садржином облигације. Садржина
облигације подразумева њен предмет и каузу, јер извршење престације која представља
предмет облигације, има као последицу гашење разлога због кога je дужник обавезан.
Исплата, односно испуњење се састоји у извршењу онога што чини садржину обавезе, из чега
следи да дужник не може исплатити, односно извршити нешто друго, као што ни поверилац не
може од дужника да захтева нешто друто. To даље значи да уколико je дужник извршио нешто
што није дуговао, нема ни гашења облигације, те je поверилац овлашћен да врати примљено и
да захтева чинидбу која представља предмет облигације. Ако обавеза има више предмета, a
дужник се ослобађа испуњењем само једног, у складу с правом избора, које припада дужнику,
облигација се и одређује тренутком неопозивог избора, те се рачуна да je облигација од самог
почетка једноставна и да je њен предмет ab initio био изабрана престација, те отуда и за
алтернативне облигације важи опште правило о исплати, односно испуњењу. Кад облигација
има један предмет, дужник се може ослободити обавезе дајући неки други одређени предмет,
дакле, у факултативним облигацијама ситуација je нешто другачија. У факултативним
облигацијама поверилац je овлашћен да захтева само и управо тај предмет који чини део
садржине облигације, али дужник може и другим предметом да испуни обавезу и тако угаси
облигацију. Поверилац je овлашћен да захтева потпуно испуњење, односно има право да
одбије делимично извршење, осим ако природа облигације не налаже другачије решење.
Замена испуњења (datio in solutum). - Правило je да облигација не може да се угаси тако што ће
дужник извршити неку престацију повериоцу која није обухваћена садржином те облигације.
Међутим, како je једно од два основна начела приватног, пa тиме и облигационог права
приватна аутономија, облигација ће бити угашена уколико поверилац у споразуму с дужником
прими нешто друго уместо онога што му се дугује. Њихов споразум je изменио предмет
облигације (измењена je дугована престација), али je кауза остала непромењена (извршење
обавезе друте стране). У случају замене испуњења, дужник одговара исто као продавац како за
материјалне, тако и за правне недостатке ствари дате уместо онога што je дуговао. Давање
paди испуњења, односно исплате. - Давање ради испуњења, односно предаја ради продаје
постоји када дужник преда повериоцу неку ствар или неко право да их прода и да из
примљеног износа наплати своје потраживање. Облигација не престаје у тренутку давања ради
продаје, односно предаје ради продаје, већ у тренутку када се поверилац из примљеног износа
наплати. 52. 2. Исплата новчаних обавеза Пошто je новац посебна врста генеричних ствари,
правило je да се исплаћује према броју новчаних јединица. Ипак, новац није обична генерична
ствар, јер у себи садржи одређену вредност која се мање или више, брже или спорије мења,
због чега се, у одговарајућој мери, мора уважити и теорија новчаног валоризма. Изменама
Закона о облигационим односима 1993. године одступљено je од тврдог схватања новчаног
номинализма, тако да je данас могуће исплаћивати у домаћем новцу, и то према курсу који
важи у тренутку исплате, ако je новчана облигација гласила на страну валуту или je садржала
златну клаузулу. Урачунавање испуњења, односно исплате (импутација). - Догађа се да дужник
дугује више истородних обавеза повериоцу, али како није у стању да намири сва потраживања,
поставља се питање које су се облигације угасиле уколико дужник само делимично изврши
своју обавезу, a није се с повериоцем споразумео о редоследу урачунавања. Kада je дужник
исплатио део главнице дуга који има пo више основа према повериоцу, a о реду урачунавања
исплате нема споразума, импутација ће се извршити оним редом који одреди дужник,
најкасније приликом испуњења. Уколико дужник није дао изјаву о реду урачунавања исплате,
обавезе се намирују редом доспелости сваког конкретног потраживања (prior tempore potior
iure). Ако су поједина потраживања доспела истовремено, прво се намирују она која су
најмање обезбеђена, a ако су обезбеђена подједнако, прво се намирују она које су дужнику на
највећем терету. У случају да се на овај начин не може утврдити редослед урачунавања
(обавезе једнаке), као критеријум импутације узеће се ред њиховог настанка, a ако су
истовремено настале, исплата ће се распоредити на све обавезе сразмерно њиховим
износима. Ако дужник, поред главнице, дугује и камате и трошкове, импутација се врши тако
што се прво отплаћују трошкови, затим камате и на крају главница. Време испуњења, односно
исплате. - Престација подразумева и временску димензију, дакле време испуњења, односно
исплате, a то je рок доспелости. Који je то час када поверилац има право да од дужника захтева
његово понашање утврђено и засновано садржином облигације? Рок доспелости, као
одређени протек времена, односно одређени и извесни тренутак у времену може бити
утврђен на основу воље субјеката, односно правним послом, a може бити одређен законом
или судском одлуком. Уколико je рок одређен правним послом или посебном законском
одредбом, примениће се правила о рачунању времена. Рок одређен у данима почиње да тече
првог дана после догађаја од кога се рок рачуна, a завршава се истеком последњег дана рока;
рок одређен у недељама, месецима или годинама завршава се оног дана који се пo имену и
броју поклапа с даном настанка догађаја од кога рок почиње да тече, a ако таквог дана нема у
последњем месецу, крај рока пада последњег дана тог месеца; ако последњи дан рока пада у
дан када je законом одређено да се не ради, као последњи дан рока рачуна се следећи радни
дан; почетак месеца означава први дан у месецу, средина значи петнаести дан, a крај je
последњи дан у месецу, под условом да нешто друго не произлази из намере странака или
природе правног посла, односно конкретног облигационог односа. Aко рок није одређен, a
сврха правног посла, природа обавезе и друге околности не захтевају известан рок за
испуњење, поверилац може одмах да захтева испуњење обавезе, односно исплату, a дужник
са своје стране може захтевати од повериоца да одмах прими испуњење, односно исплату.
Уколико je одређивање рока остављено једној страни, односно било повериоцу или дужнику a
овлашћеник не одреди тај рок ни после опомене, супротна страна може да захтева од суда да
одреди примерени рок за исплату, односно испуњење. Шта ако дужник жели да испуни
облигацију, односно исплати дуг пре рока? Закон посебно уређује питање испуњења пре рока.
• Кад je рок уговорен искључиво у интересу дужника, он има право да испуни обавезу пре
уговореног рока, али je дужан да обавести повериоца о таквој својој намери, с тим што мора да
пази да то не буде у невреме. • Уколико није реч о случају да je рок уговорен искључиво у
интересу дужника, a дужник понуди исплату пре рока, поверилац може да одбије да прими
испуњење. Ипак, поверилац у таквом случају може да прихвати исплату, али може да задржи
право на накнаду штете, с тим да о задржавању овог права мора одмах да обавести дужника.
Да ли поверилац има право, макар изузетно, да захтева испуњење пре рока? Поверилац има
право, штитећи свој интерес, да захтева испуњење, односно исплату пре рока, у три случаја: 1.
ако му дужник није дао обећано обезбеђење; 2. ако на повериочев захтев дужник није
допунио обезбеђење које je смањено без повериочеве кривице; 3. ако je рок уговорен
искључиво у његовом интересу. У одређеним случајевима исплата новчаних обавеза Закон
предвиђа посебна правила. To су три групе случајева. 1. Прва се односи на плаћања која се
врше посредством банака или других организација у којима се води рачун повериоца.
Приликом таквих исплата сматра се да je дуг измирен кад банци, стигне новчана дознака у
корист повериоца или налог (вирман) дужникове банке. 2. Друга обухвата случај када je
уговором предвиђено плаћање преко поште. Тада се претпоставља да постоји сагласност
странака да je уплатом износа дуга пошти, дужник измирио своју обавезу према повериоцу. 3.
Трећа група претпоставља исплату чековном уплатницом на одређени рачун и може се
заснивати или на уговору, или на посебном пропису. У таквом случају се претпоставља да су се
стране сагласиле да je исплата извршена у тренутку када дужник уплати дуговани износ
чековном уплатницом у корист означеног рачуна. Место испуњења, односно исплате. - Место
испуњења такође има одређени значај у облигационом праву. To je место где je дужник
обавезан да испуни обавезу, односно место где je поверилац дужан да прими дужникову
чинидбу, односно престацију. Постоје две врсте правила: за неновчане и за новчане
облигације. За неновчане облигације Закон предвиђа „Општа правила". Дужник je обавезан да
испуни престацију, a поверилац да je прими у месту које je одређено правним послом или
законом. Када место испуњења није одређено, Закон прописује да се испуњење врши у месту у
коме je дужник у време настанка обавезе имао своје седиште, односно пребивалиште, a у
недостатку пребивалишта, своје боравиште. За случај да je дужник правно лице које има више
јединица у разним местима, као место испуњења сматра се седиште јединице која треба да
изврши радње неопходне за испуњење обавезе, али под условом да je повериоцу та околност
при закључењу уговора била позната или морала бити позната. Новчане обавезе се
испуњавају, односно исплаћују у месту у коме поверилац има седиште, односно пребивалиште,
a у недостатку пребивалишта, релевантно je боравиште. Уколико се исплата врши вирманом,
новчане обавезе се исплаћују у седишту организације у којој се воде повериочева новчана
средства. Доказивање испуњења, односно исплате. - Приликом испуњења своје обавезе,
односно исплате дуга, дужник има право да захтева од повериоца одговарајући доказ о томе. У
том смислу Закон уређује питање признанице и обвезнице. Признаница. - Када дужник, или
друго лице уместо дужника, испуни облигацију, стиче право да захтева да му поверилац о томе
изда признаницу о свом трошку. To значи да уколико поверилац одбија да изда признаницу,
дужник може предмет своје престације, нпр. одређени износ новца, да положи (депонује) у
суду. Ово правило важи само за лица која су непосредно извршила престацију, односно
исплатила дуг. Признаница из чије садржине произлази да je извршена потпуна исплата
главнице, носи законску обориву претпоставку да су исплаћене и камате, и судски, и други
трошкови, наравно, уколико их je било. Оборива законска претпоставка у корист дужника
постоји и у случају ако дужник повремених давања, као што су закупнина или друга
потраживања која се повремено обрачунавају, поседује признаницу да je исплатио доцније
доспело потраживање. Враћање обвезнице. - Пошто дужник испуни своју обавезу у потпуности,
има право да од повериоца, поред признанице, захтева и повраћај обвезнице. Уколико
поверилац из било ког разлога није у могућности да врати обвезницу, дужник има право да
захтева од повериоца предају јавно оверене исправе да je обавеза престала. У случају да je
дужнику враћена обвезница, законска je оборива претпоставка да je обавеза у потпуности
испуњена. Ако je дужник само делимично испунио обавезу, има право да захтева да се
сразмерни део испуњења забележи на обвезници. 53. 3. Престанак облигације полагањем и
продајом дуговане ствари Престанак облигације полагањем у депозит или продајом дутоване
ствари спада у гашење облигације испуњењем. Ово je специфична врста испуњења, која je и у
Закону посебно уређена. Престанак облигације полагањем дуговане ствари у суду – У
случајевима када је поверилац у доцњи, или је непознат, или је непознато пребивалиште и
боравиште повериоца, или када је пословно неспособан, а нема заступника, дужник је
овлашћен да своју обавезу испуни тако што ће дуговану ствар за повериоца предати суду. Исто
важи и за трећа лица. Уколико је познато пребивалиште, дужан је да га обавести о полагању
ствари у депозит. Депозит ће се извршити у стварно надлежном суду у месту испуњења, осим
ако разлози економичности или природа посла захтевају полагање у месту налажења ствари.
Дужник ће бити обавезан да повериоцу накнади штету ако ју је овај претрпео због полагања
депозита у други, месно ненадлежан суд. Предаја дуговане ствари на чување другом лицу –
Ако је ствар неподобна за чување у судском депозиту, дужник може да захтева од суда да
одреди лице коме ће се предати ствар на чување о трошку и за рачун повериоца. Пошто је
дужник положио ствар, он има право и да је подигне из депозита, али је обавезан да о томе
обавести повериоца. Ако дужник узме натраг положену ствар, сматра се да није ни била у
депозиту, а његови садужници и јемци остају у обавези. Право дужника на повлачење ствари
из депозита престаје у три случаја: 1. када дужник изјави суду да се одриче права на повлачење
депоноване ствари 2. када поверилац изјави да прима положену ствар 3. када буде утврђено
правоснажном одлуком да полагање испуњава услове уредног испуњења. Дејство полагања у
депозит – Полагање дуговане ствари у депозит има следећа дејства: 1. дужник се ослобађа
обавезе 2. дужничка доцња престаје 3. ризик случајне пропасти или оштећења ствари прелази
на повериоца 4. у новчаним облигацијама престаје да тече камата. Предаја ствари повериоцу –
Суд ће предати повериоцу положену ствар под условима које је дужник поставио. Трошкови
депозита. - Трошкове полагања у депозит, које je пуноважно и није опозвано, сноси поверилац,
уколико ти трошкови прелазе висину трошкова испуњења које je обавезан да сноси дужник.
Продаја уместо полагања ствари. - Могуће je да je дугована ствар неподобна за чување, или су
за њено чување или одржавање потребни трошкови који су у несразмери с њеном вредношћу.
У таквим случајевима дужник може продати ствар на јавној продаји у месту одређеном за
испуњење, или неком другом месту ако je то у интересу повериоца, a износ новца који je
постигнут на јавној продаји, пo одбитку трошкова продаје, положиће у суду тог места. Уколико
ствар има текућу цену, или je мале вредности у односу на трошкове јавне продаје, дужник je
може продати без јавне дражбе, из тзв. слободне руке. Ако ствар може брзо пропасти, или се
покварити, дужник je обавезан да je прода без одлагања и на најпогоднији начин. Дужник je у
обавези да обавести повериоца о намераваној продаји, a пo извршеној продаји, дужник мора
да обавести повериоца о постигнутој цени и њеном полагању у суду. Продаја ради покрића
трошкова чувања. - Ако трошкови чувања не буду исплаћени у разумном року, суд ће, на
тражење чувара, наредити да се ствар прода и одредити начин продаје. Од износа добијеног
продајом одбиће се трошкови продаје и чувања, a остатак, који треба да припадне повериоцу,
положиће се у судски депозит. 4. Остали начини престанка облигација 54. 4.1. Пребијање
(компензација) Појам. - Пребијање, односно компензација представља начин гашења
облигација пребијањем престација између повериоца и дужника. И у оним случајевима када се
у потпуности не угасе све облигације, јер су различите no обиму, компензација представља
поједностављење облигационих односа, јер увек гаси мање потраживање. Дужник може
пребити потраживање које има према повериоцу са повериочевим потраживањем које он
(поверилац) има према њему (дужнику). Да би се то могло остварити у конкретном случају,
потребно je да се испуне одређени услови: a) да оба потраживања гласе на новац или друге
заменљиве ствари истог рода и исте каквоће (квалитета); б) да су оба потраживања доспела; в)
да се да компензациона изјава; г) да су потраживања узајамна; и д) да су потраживања
компензабилна. а) У пракси je најчешће пребијање новчаних потраживања, али могуће je,
нарочито код правних лица, дакле у трговинском праву, и пребијање престација генеричних
ствари . б) Оба потраживања морају бити доспела, јер ако je једно недоспело, заинтересована
страна може истаћи дилаторни приговор и суд мора одбити тужиочев захтев. в) За настанак
компензације нужно je да једна страна да изјаву другој да врши пребијање потраживања, с тим
да после овакве изјаве пребијање има ретроактивно дејство, тј. узима се пo закону да je
настало оног тренутка када су се стекли законски услови. Постоји један изузетак када
заинтересовано лице не да благовремено изјаву о пребијању, пa његово потраживање застари.
г) Облигација делује релативно, inter partes. Могу се пребијати само узајамна потраживања
повериоца и дужника у њиховим облигационим односима, где се обе стране појављују како у
активној (поверилачкој), тако и у пасивној (дужничкој) улози. Отуда дужник не може да изврши
пребијање свог дуга према повериоцу, са потраживањем његовог (дужниковог) јемца према
повериоцу, јер у облигацији између (дужниковог) јемца и (дужниковог) повериоца, где je
(дужников) поверилац у ствари јемчев дужник, сам дужник je треће лице. Међутим, сасвим je
другачија правна ситуација када су испуњени законски услови за компензацију потраживања
између повериоца и дужника, пре чему je повериочево потраживање обезбеђено јемством. У
том случају, јемац je овлашћен да изјави да врши пребијање. д) Да би пребијање било
пуноважно, потраживања морају бити компензабилна, тј. не сме постојати нека законска
сметња која, и поред испуњења свих осталих услова, искључује пребијање. Закон таксативно
наводи која су потраживања некомпензабилна: • потраживања која су незаплењива; •
потраживања ствари или вредности које су дужнику биле дате на чување, или на посуду, или
које e дужник узео бесправно или их бесправно задржао; • потраживања настала амерним
проузроковањем штете; • потраживања накнаде штете причињене штећењем здравља или
проузроковањем смрти; • потраживања која потичу из законске обавезе издржавања; •
потраживање које je доспело тек пошто je треће лице ставило забрану на повериочево
потраживање према дужнику. Могућно je и вољно искључење компензације. To je случај када
су странке, користећи приватну аутономију, својим уговором искључиле компензацију.
Пребијање u залога. - Када се испуне законски услови за компензацију, лице које je дало залогу
ради обезбеђења туђе обавезе има право да захтева од повериоца повраћај заложене ствари.
Застарело потраживање. - Застарело потраживање у начелу није подобно за пребијање. Ако су
услови за компензацију настали пошто je једно од потраживања застарело, пребијање не
настаје ако дужник застарелог потраживања истакне приговор застарелости. Дуг се може
пребити застарелим потраживањем под условом да то потраживање није било застарело у
тренутку када су се стекли законски услови за пребијање, што значи да ће компензациона
изјава у том случају имати ретроактивно дејство. Компензација u цесија. - Уколико je поверилац
уступио своје потраживање, поставља се питање: да ли цесус, као дужник уступљеног
потраживања, може пребити свој дуг потраживањем које je имао према цеденту (преносиоцу,
уступиоцу) у односу на цесионара (пријемника)? Aко je дужник без резерве дао изјаву
пријемнику да пристаје на уступање, онда није овлашћен да врши компензацију. Уколико je
цедирано потраживање уписано у јавне књиге, дужник може да изврши компензацију према
пријемнику, али само ако je његово потраживање уписано код уступљеног потраживања или
ако je пријемник, при закључењу уговора о цесији, био упознат о постојању тог цесусовог
потраживања. Дужник уступљеног потраживања je овлашћен да, према пријемнику, изврши
компензацију оних потраживања која je до тренутка нотификације (обавештења о цесији)
могао пребити и према уступиоцу. Урачунавање пребијањем. - У случају када између лица
постоји више копензабилних облигација, пребијање се врши пo правилима за импутацију, тј. за
урачунавање испуњења. Врсте компензације. - Титулус компензације може бити уговор,
непосредно законски пропис или судска одлука, отуда и три врсте компензације: уговорна,
законска и судска. Уговарачи могу својим споразумом да, у складу са законским прописима,
изврше пребијање својих узајамних потраживања. Законска компензација се врши под
условима и на начин како je то већ изложено. Судска компензација се јавља када туженик у
парници истакне компензациони приговор тужиоцу и суд, оцењујући законске услове, такав
приговор усвоји.